Tema posta:Re: Reportaže | Poslato: 08 Dec 2012, 15:56
rang
Pridružio se: 19 Sep 2012, 21:59 Postovi: 4951
Albanci i Srbi pohađaju istu školu na Kosovu!
U jednom selu blizu Obilića, nekih 15 kilometara od Prištine, Albanci i Srbi su postavili pravi primer tolerancije i mogućeg zajedničkog života. Skoro 13 godina oni dele istu školsku zgradu, prenosi SETimes. Multietnička škola na Kosovu postavlja primer za sve druge uspešne kooperacije dvaju naroda.
Dve table sa dva različita naiva škole | Foto: SETimes Na samoj fasadi se nalazi tabla sa dva imena, za Albance, Fazli Grejćuevči i za Srbe, Dositej Obradović. Baš ovaj dvojaki naziv škole simbolizuje suživot i toleranciju u ovom selu gde se nalazi ova obrazovna institucija. Albanci ovo selo zovu Palaj a Srbi Caravodica. Srpski đaci pohađaju školu u jutranjoj smeni a Albanski đaci u poslepodnevnim časovima. Interesantno je da svi đaci dele iste prostorije i školsku opremu. Dva direktora dele istu kancelariju i svakog dana se susreću u podne, kada jedan drugom predaju radne prostorije.
Berat Prenići, direktor škole za Albance, priznaje da je raditi u ovaj školi veoma čudno, ali da je on to već prihvatio kao nešto normalno.
- Rutinski koristimo istu školu, prostorije, zbornicu, direktorsku kancelariju. U slučaju da izgubimo neki deo školske opreme, svi se zajedno brinemo zbog toga - rekao je Prenići.
Kako se zima približava, i Pernići kao i njegov kolega Jovica Maksimović direktor škole za Srbe, se brine kako školu zagrejati tokom zime. Direktori zajedničkim naporima planiraju kako da nađu ogrev.
- Svi zajedno se grejemo tokom zime i koristimo isti ogrev, kao i sve ostalo, tako da ne postavljamo pitanje ko je šta nabavio. Sve delimo - rekao je Maksimović.
U realnosti, razlike izmešu njih su veoma duboke. Albanci rade po planu i programu kosovskog školskog sistema, dok Srbi rade po srpskom obrazovnom sistemu. Ipak to ne predstavlja prepreku, dok ponekad prepreke mogu biti velike. Jedna od njih je nastojanje direktora da reše problem sa zajedničkim ciljem, pronalaženje ogreva preko zime. Direktori dobijaju drva, ugalj i sredstva od svojih nadležnih institucija.
- Nikada nam ne daju onoliko koliko tražimo, zato što znaju da će i druga strana morati da učestvuje i njima je to dovoljno - kaže Maksimović.ž
- Uvek uzimamo u obzir da će direktor Maksimović dobiti dosta drva od svoje strane, i mi ga kosristimo zajedno uz ugalj koji mi dobijemo - kaže Prenići. Školske prostorije su podložne etničkoj i nacionalnoj deobi od septembra 1999. godine i direktor Maksimović priznaje da ovaj dogovor opstaje uz poštovanje nekih malih detalja koji su se pokazali veoma efikasnim.
- Složili smo se da na zidove ne postavljamo fotografije ili crteže, kako bi predvideli bilo kakve podele, koje bi mogle da dovedu do eventualnih problema, zato što mali incidenti na Kosovu mogu brzo postati veliki. Do sada svi poštujemo taj dogovor - rekao je Maksimović.
Oko 200 albanskih đaka pohađa ovu školu, i oko 40 srpskih. Nekolicina učenika su Romi, koji sami odlučuju na kom jeziku će slušati nastavu. Igor Maksimović, jedan od učitelja u srpskoj školi, priznao je da je trenutni broj srpskih đaka mali ali da ga ohrabruje ratući trend.
- U predškolskom odeljenju imamo još 10 srpskih đaka, koji će kada krenu u prvi razred broj učenika srpske nacionalnosti povećati na 50.
Tema posta:Re: Reportaže | Poslato: 10 Dec 2012, 14:28
rang
Pridružio se: 19 Sep 2012, 21:59 Postovi: 4951
MEĆAVA Srednjoškolci pisali peticiju da danas ne idu u školu
Oko 3.500 učenika novosadskih srednjih škola potpisalo je peticiju na internetu kojom su od nadležnih zatražili da danas ne idu u školu zbog velikog snega, ali su školske vlasti saopštile da nema razloga da se u školu ne ide, jer su putevi u gradu prohodni a grejanje funkcioniše.
Zavejani u snegu Učenici su ocenili da u školu ne treba da se ide zbog onih đaka koji ne žive u Novom Sadu već u okolnim mestima koja su "zatrpana" snegom i koji zbog toga ne mogu lako stići do grada.
U Aktivu direktora srednjih škola novinarima je rečeno da će škole raditi, ali će imati razumevanja za one koji opravdano izostanu, odnosno za učenike i nastavnike koji nisu iz Novog Sada. Osnovne škole u glavnom gradu Vojvodine danas rade nesmetano. I iz Rektorata Univerziteta u Novom Sadu saopšteno je da će fakulteti danas raditi redovno.
Tema posta:Re: Reportaže | Poslato: 11 Dec 2012, 12:48
rang
Pridružio se: 19 Sep 2012, 21:59 Postovi: 4951
ULICA SLATKIŠA Budite i vi Deda Mraz!
Najpoznatija novosadska ulica za izlaske, ulica Laze Telečkog pretvoriće se u subotu 15.12. u "Ulicu Slatkiša" a baš i vi možete biti Deda Mraz koji stiže sa slatkišima za siromašnu decu Novog Sada.
Obradujte i vi neko dete | Foto: Shutterstock Udruženje za unapređenje života "Ruke" i Novosadski humanitarni centar organizuju humanitarnu akciju prikupljanja slatkiša koji su namenjeni za novogodišnje paketiće siromašne dece u Novom Sadu.
Akciju podržavaju lokali Lazino Tele, Cuba Libre, Kaktus Bar, Pikova dama, Caffe Višnja, Dum Dum room, Divan Dućan (Čajdža), Martas pub, Havana Caffe Bar, Cafe Porta, Caffe Pabić, The Pab (Centar) i Cafe Drinka! Ulaz u sve kafiće biće SLATKIŠ! Dođite da se dobro provedete i da i Vi ove godine budete nečiji Deda Mraz. Slatkiše možete ostaviti i u toku dana u kafićma gde će biti kutija za donacije ili doneti u Novosadski humanitarni centar do 20.12.2012. svakog radnog dana od osam do 16 sati, u Arse Teodorovića 3.
Tema posta:Re: Reportaže | Poslato: 11 Dec 2012, 12:50
rang
Pridružio se: 19 Sep 2012, 21:59 Postovi: 4951
SREĆA Ovo je Nikolina, beba jača od smetova (FOTO)
''Ima nosić na Teodoru, a bradu na mene. One su moji junaci'', ponosno nam je tata Predrag pokazao sliku svoje mezimice.
Ponosno pokazuje fotografiju mezimice - Predrag Mladenović | Foto: M. M. - Drhtao sam od straha za život bebe i buduće supruge. Plašio sam se da
ne bude nekih komplikacija tokom porođaja, a onda i da posle toga beba ne umre od zime. Paničio sam dok sam slušao ženu kako vrišti, pa kada su mi rekli da dodam štipaljku za presecanje pupčane vrpce, ispala mi je iz ruku. Ipak, naša beba je bila jača od svih nas, pa i od smetova - priseća se za ''Alo!'' Predrag Mladenović (24), budući suprug Teodore Talpai (17), koja je u nedelju ujutru u zavejanom automobilu rodila devojčicu Nikolinu.
Nikolina, beba koja se rodila u snegu | Foto: Mitar Mitrović Ovu hrabru mladu ženu ''Alo!'' je posetio u zrenjaninskom porodilištu, u
koje je dovezena sa bebom u nedelju oko podneva, iako je sam porođaj počeo još oko četiri sata ujutru. - Videla sam bebu jutros. Srećna sam što se sve dobro završilo. Sad
jedva čekam da izađemo zajedno iz bolnice i vratimo se kući - kratko je za naš list rekla Teodora. Preko zavejanih vojvođanskih sela i ravnica, u okolini Zrenjanina, ''Alo!'' je juče obišao i porodicu Teodorinog izabranika u selu Aleksandrovo, 40 kilometara od Zrenjanina. Na dvorišnim vratima nas je sačekao pas Gara i otac bebe Nikoline Predrag Mladenović. Umoran ali presrećan. - Slabo sam sinoć spavao. Legao sam tek oko tri sata ujutru. Nisam mogao da dođem k sebi od uzbuđenja - priča on ljubazno se izvinjavajući zbog umornog izraza lica. Predrag i dalje ne može da veruje koje su sve okolnosti otežale dolazak na svet njegove male ćerkice.
Srećna što se sve dobro završilo - Teodora Talpai | Foto: Mitar Mitrović - Nekako su se maleri od samog početka nizali jedan za drugim. Teodora
me je probudila u deset do četiri ujutru rekavši mi da ima strašne bolove. U četiri joj je već pukao vodenjak. Odmah sam zvao komšiju koji se nalazi tri-četiri ulice od nas, ali on nije mogao odmah da krene. Prvo je morao da očisti visok sneg u dvorištu, pa da sipa benzin na pumpi, a onda se zaglavio u smetu. Nakon toga mu se pokvario akumulator. Novi mu je doneo brat, ali taj nije odgovarao, pa smo se namučili da to popravimo i krenuli tek oko pola šest ka bolnici. Već u šest sati smo stali. Teodora je prolazila kroz strašne bolove. Vikala je babici da što pre izvlači bebu. Ja sam plakao i tresao se - priseća se Predrag tog dramatičnog jutra. Kako nije moglo da se priđe automobilu, doktorka Danijela Andrić je iz Žitišta preko njiva pešačila skoro osam kilometara, noseći sa sobom ćebe, makaze i sterilne pelene. Teodora se tada već porađala skoro 20 minuta.
Ponosni tata, umoran ali presrećan | Foto: Mitar Mitrović - Sedeo sam napred sa doktorkom, a babica je bila na zadnjem sedištu
sa Teodorom. Prvi sam prihvatio bebu kada je ugledala svet i prvi put zaplakala. Umotali smo je u pelene i ćebad i tako nastavili do bolnice. One su moji junaci - rekao je Predrag. Sada su sve njegove traume završene i sad čeka da buduća supruga i beba dođu kući. - Beba je nažalost dobila žuticu, tako da će ostati u bolnici još nekoliko dana. Jedva čekam da ih vidim. Prijatelji koji su videli fotografiju kažu da mala Nikolina ima nosić na mamu, a bradu na mene - zaključio je Predrag.
Tema posta:Re: Reportaže | Poslato: 13 Dec 2012, 13:49
rang
Pridružio se: 19 Sep 2012, 21:59 Postovi: 4951
12.12.2012. Juče rođen budući patrijarh?
Na jučerašnji datum 12. 12. 2012. u Srbiji je rođena bar jedna genijalna beba, koja će ući u svetsku istoriju, kažu astrolozi! Bebe rođene na ovaj specifičan datum, kakav se može ponoviti tek za 100 godina, kad se poklapaju dan, mesec i godina, biće okrenute nauci, filozofiji i naročito religiji.
Ovako specifičan datum može se ponoviti tek za 100 godina | Foto: Shutterstock Astrolozi i numerolozi poručuju za „Alo!” da su Srbi na jučerašnji dan sigurno dobili naučnika ili iscelitelja, pa čak možda i budućeg patrijarha!
- Deca rođena u znaku Strelca su posvećena nauci, religiji i filozofiji, a ona rođena na jučerašnji dan imaju ista interesovanja, samo su više izražena! - objašnjava astrolog Dušan Veličković, koji smatra da su duše koje su juče došle na svet potpuno drugačije od prethodnih.
- Te duše su pametnije i duhovnije. Imaju posebnu energetsku duhovnost, te stoga imaju predispozicije da budu veliki naučnici, iscelitelji, pa čak i duhovne vođe. Vrlo je moguće da je juče rođen neki novi patrijarh. Pouzdano se može reći da će naša zemlja iznedriti nekog velikog naučnika, filozofa, iscelitelja za dušu. Neko od te dece će sigurno ući u istoriju! - dodaje Veličković.
Koliko je mogućih budućih genijalaca juče ugledalo svet, „Alo!” je proverio u beogradskim porodilištima, gde smo saznali da su od ponoći do popodnevnih časova rođene 32 bebe - 13 dečaka i 19 devojčica. I numerolog Nevena Đukić uverena je da će neki od njih promeniti svet.
- Ta deca nose vrlo inteligentan numerički kod, 652. Šest predstavlja Veneru, koja se vezuje za lepe stvari i altruizam. Petica je Merkur i vezuje se za pisanje, dok dvojka predstavlja Mesec, koji karakteriše duboku intuiciju, nežnost i ljubav. Duhovni broj te dece je tri. Božanski broj. Simbol Svetog trojstva, što govori da su predviđeni za velika dela. Neke od beba poslate su da budu reformatori - zaključuje ona.
Mlada i mladoženja | Foto: Shutterstock Beograđani se venčali 12. 12. ’12. u 12 sati!
Zbog neobičnog datuma juče je u svetu sklopljeno na hiljade brakova, ali u Srbiji se retko koji par odlučio na ovaj korak. U većim beogradskim opštinama sklopljeno je svega pet brakova. U opštini Stari grad tri, a u opštini Voždovac dva. Na Voždovcu su oba para izrazila želju i da se venčaju tačno u 12 sati. Numerolog Nevena Đukić kaže da je teško reći da li je taj datum dobar za brak. „Venčani juče se nalaze pod sudbinskim brojem dva, koji označava da će se sve ono što je sudbina dodelila, bilo dobro, bilo loše, upravo i desiti. Međutim, brak ne zavisi samo od numerološki dobrog datuma, već i od uzajamnih odnosa, transakcija i davanja“, zaključuje ona
Tema posta:Re: Reportaže | Poslato: 20 Dec 2012, 13:14
rang
Pridružio se: 19 Sep 2012, 21:59 Postovi: 4951
ANĐEOSKO PIĆE Vinu treba ljubav, baš kao i čoveku
"Vino je kao čovek, živi i raste, razvija se ka vrhuncu i zrelosti. Nakon toga, kao i čovek, stari i opada mu snaga. Vino treba razumeti i pružiti mu ljubav, baš kao i čoveku", reči su Budimira Zdravkovića, najiskusnijeg župskog vinara.
Vino je kao čovek, treba mu ljubav: Budimir Zdravković
Deda Budimir, koji iza sebe ima 65 berbi, danas sa zetom Aleksandrom Raškovićem uz puno ljubavi vodi jednu od najperspektivnijih srpskih vinarija - Budimir Vino. Čak četiri etikete iz ove porodične vinarije prodaju se danas na Menhetnu, a najpoznatija njihova vina koja pobeđuju svetski slavne brendove su rizling "Margus margi", crvena i bela "Triada" i vrhunska "Svb Rosa". Ovog vikenda, 21. i 22. decembra, na sajmu vina u Hajatu premijerno će predstaviti svoj novi merlo "I kao da si anđeo".
"I kao da si anđeo": Anđeoski merlo za koji je zaslužna mala Angelina
- Ovaj merlo je iz vinograda koji su zasađjeni pre desetak godina u ataru sela Tržac, Rzenica, Drenča i Lukarevina. Deda Budimir, koga nikada nije zanimalo bilo koje i bilo čije groždje osim njegovog, nam je te zime skrenuo pažnju da mu se jako dopalo to vino od "francuskog grožđa" i da bi bilo dobro da se time pozabavimo. Tako smo uradili merlo prvi put 2008...
Angelina i petao A dve godine kasnije sjajan mladi i školovani enolog Andon Krstevski, francuski đak, predložio nam je da taj merlo "dodirnemo" sa malo prokupca jer ga je jedna od tih kombinacija kupaža koje smo sa njim probali podsetila na stil vina St Emiliona... Moja kćer Angelina, a deda Budimirova praunuka je već trčala po podrumu i ulazila u treću godinu svog života. Deda ju je smirivao tako što joj je govorio da vinu treba mir jer "vino spava"… Jednog jutra me je u zoru probudila jer je petao kukurikao, a ona je bila zabrinuta da joj ne probudi vino. Ta priča je bila motiv za etiketu, a tada je i Zdravko Čolić otpevao pesmu "Kad pogledaš me preko ramena" koja je posvećena nekoj Angelini...pa je tako nastalo vino, ime vina i etiketa - opisuje Aleksandar kako je nastao ovaj "anđeoski merlo s poljupcem prokupca".
Ljubav: Deda Budimir je tamjaniku "Vera" nazvao po svojoj supruzi
Župski vinari ugostili su somelijere, novinare i ljude iz vodećih beogradskih restorana koji su "pretpremijerno" imali priliku da degustiraju vino "I kao da si anđeo". Probali smo ga i mi, i cenimo da u njemu ima nešto "anđeosko".
Vinarija s tradicijom dugom 134 godine
Vinarija Budimir ima tradiciju od 1878. godine, a i dan danas proizvodi vino po starim porodičnim tehnologijama, jedinstvenim u svetu. Deda Buda kaže da ima dokaze iz francuskih laboratorija da jedini u svetu proizvodi vino bez sumpora. Tajnu neće da oda. Tajna se krije "Svb Rose" (ispod ruže).
Pričestili srpsku vojsku uoči Nikoljdana
"Na današnji dan, uoči Svetog Nikole daleke 1877. godine, nas predak Živadin Zdravković obezbedio je vino za pričešće srpske vojske pred odlučujuće oslobodilačke bitke tih dana. Bitke su uspesno završene po našu vojsku. Ukazom knjaza Milana Obrenovića 1878 je odlikovan za svoje zasluge a ta diploma-povelja i sada stoji na počasnom mestu u našem podrumu. Slavna prošlost naš obavezuje da nastavimo da pravimo samo najbolja vina"
Tema posta:Re: Reportaže | Poslato: 24 Dec 2012, 14:21
rang
Pridružio se: 19 Sep 2012, 21:59 Postovi: 4951
UNDERGROUND KAFIĆ Kafa je najbolja 400 metara ispod zemlje!
Ukoliko vam je ovih dana hladno da šetate po gradu u potrazi za slobodnim mestom u kafiću, ili su vam ta mesta postala dosadna, mogli biste da se uputite ka Boru i kafu popijete u kafiću 400 metara ispod zemlje.
„Prozivke me ne pogađaju“: Spaskovski u razgovoru s reporterom „Alo!“ Na jednu takvu avanturu uputili smo se i mi, a naš domaćin bio je Blagoje Spaskovski, generalni direktor RTB „Bor“, u čijem se vlasništvu i nalazi ovaj kafić na 11. horizontu borske Jame.
Rudarska himna - „Ne može nam niko ništa“
Direktor RTB „Bor“ važi za pravog veseljaka koji voli da se lati mikrofona i uveseljava prijatelje. - Svi, od rudara, topioničara, električara, metelaca, flotera, pa do Vlade Srbije, koja pomaže razvoj rudnika, vole da čuju rudarsku himnu „Ne može nam niko ništa“ - zapevao nam je kratko, domaćinski, Blagoje Spaskovski, a od ljubaznih radnika Jame na poklon smo dobili kamen bogat zlatom, bakrom i srebrom, koji su toga dana iskopali.
Zajedno sa Spasovskim krenuli smo put Jame, koja je svega nekoliko kilometara udaljena od samog centra grada, gde su nas sačekali radnici i poslovodstvo ovog dela rudnika, koji svakodnevno bez imalo straha ulaze u dubine i do 700 metara ispod zemlje. Uz rudarski pozdrav „srećno“, potpuno opremljeni ulazimo u lift i krećemo ka kafiću.
- To je ideja rudara ove jame, koji su od jednog ovakvog mesta zamislili i uspeli da naprave jednu pravu atrakciju - rekao nam je naš domaćin dok smo se liftom spuštali.
- Dobrodošli u naš mali i skromni kafić koji ima svega 65 kvadrata, ali veliku dušu. Ovde silazim kad god mi to obaveze dozvoljavaju, jer volim da budem tu s mojim radnicima. Ovo mesto volim jer se kuva najbolja kafa, to ćete se već i sami uveriti - upoznaje nas s prednostima kafića Spaskovski.
Razgovor je tekao opuštenim tokom, pa nam se domaćin pohvalio dobrim rezultatima, ali i dodao da su do njegovog dolaska i borski i majdanpečki rudnici imali jako lošu proizvodnju.
Na poklon kamen sa zlatom i srebrom - Nije to hvalisanje, sada radnici imaju 40 do 200.000 dinara platu. Mi smo kompanija koja je prošlu godinu završila s dobitkom od 41 milion dolara, a ovu verovatno sa 50 miliona. Ovo neka bude poziv stručnjacima da dođu i rade kod nas, da sve ovo još poboljšamo - bio je jasan naš domaćin. Kao i svakog uspešnog menadžera, i njega prate brojne prozivke medija, koje ga, kaže, više ne dotiču.
Rudari u toku predaha uz kaficu | Foto: ALO! - U početku sam se nervirao, ali više ne, od kada sam shvatio Andrićevu izreku „U selu se ne gađaju kućerci, već crkveni toranj“, ali i onu narodnu „Za dobrim konjem prašina se diže“, ali sam ja tu prašinu, zahvaljujući mojim rudarima i njihovim kompresorima, oduvao i nastavio još jačim galopom - kroz smeh navodi Spaskovski.
Tema posta:Re: Reportaže | Poslato: 07 Jan 2013, 13:03
rang
Pridružio se: 19 Sep 2012, 21:59 Postovi: 4951
RADOSNA VEST "Božić Bato pokloni mi plafon od cigle"
- Volela bih kada bih imala svoju sobu i plafon od cigle i vodu na česmi i jednu veliku lutku - spisak je želja Zorice Vučković iz sela Drainac pored Svrljiga, čija je tužna životna priča objavljena u „Alo!“ sredinom oktobra rastužila Srbiju. Zahvaljujući našim novinarima one su stigle do Božić Bate, ispod čije brade se ovog puta maskirala opština Svrljig, koja je rešila da Zorici dodeli novi dom!
Zorica Vučković | Foto: Gane Đorđević Nesrećna devojka iz Drainaca nema levu nogu, jer joj je amputirana kad je imala samo 13 godina, posle jedne bezazlene povrede koju je zaradila u školskom dvorištu, pošto nije na vreme otišla kod lekara. Sa 16. je ostala i bez jednog plućnog krila, pošto su joj lekari otkrili maligni tumor na plućima.
Zorica Vučković i novinar ALO! Gane Đorđević u redakciji | Foto: M.Jošida Pred Novu godinu Zorica je napisala i pismo Božić Bati u kome ga moli da je ne zaboravi i da joj ispuni bar deo želja, a one su potresle Srbiju. - Molim te da pročitaš ovo moje pismo. Mnogo je važno. Imala sam velike probleme zbog bolesti, pa sam kao mala više bila u bolnici nego kod kuće. Majku ne pamtim, jer je umr- la kad sam imala samo tri godine. Nemoj da zaboraviš da sam još uvek usamljena u onoj kolibi - stoji u Zoričinom pismu. Teška sudbina ove simpatične devojke blago ometene u razvoju, koja sa ocem živi u udžerici koja se raspada i u kojoj nema čak ni vode, pokrenula je javnost u Srbiji. Posle reportaže o njenoj zlosrećnoj sudbini u redakciju našeg lista stiglo je na stotine pisama podrške. Zorica je bila i naš gost, pa je s novinarima čitav jedan dan provela u šetnji Beogradom. Reportaža o teškom životu Zorice Vučković podigla je na noge i opštinske funkcionere u Svrljigu, a zajednički trud “Alo!” novina i njenih vernih čitalaca da se pomogne ovoj devojci konačno je urodio plodom. Prema rečima Marka Mladenovića, člana opštinskog veća Svrljig, uskoro će Zorica i njen otac na poklon dobiti kuću od 70 kvadrata koja je od ubogog doma u kome su živeli udaljena par stotina
Tema posta:Re: Reportaže | Poslato: 15 Jan 2013, 13:14
Administrator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58 Postovi: 10711
VIDEO: “Tamo daleko” odjekivalo u UN
Povodom dana Srbije koncert hora Viva voks u Njujorku. Domaćin bio Vuk Jeremić. Ban Ki Munova čestitka
SRBIJA je u ponedeljak uveče imala svoj dan u Njujorku, tačnije u Ujedinjenim nacijama, gde je povodom srpske Nove godine, hor Viva voks održao koncert. Ovom događaju, čiji je domaćin bio predsednik Generalne skupštine UN Vuk Jeremić, prisustvovalo je više od 2.000 gostiju, među kojima su bili diplomatski predstavnici stalnih članica UN i vodeći ljudi njujorškog biznisa, kulturnog i javnog života.
U velikoj sali Generalne skupštine, koja je preuređena za novogodišnji koncert, u muzici je, između ostalih, uživao i generalni sekretar UN Ban Ki Mun, koji je pre početka koncerta zvanicama na srpskom jeziku poručio:
- Dobro veče. Hvala Srbijo! Srećna Nova godina!
Pored svog redovnog repertoara, hor je izveo nekoliko obrada tradicionalnih srpskih pesama koje spadaju u deo našeg nacionalnog nasleđa. Publika je posebno bila oduševljena izvođenjem pesama “Tamo daleko” i “Hajde Jano”, kao i numerom na svahiliju “Baba Jetu”.
Predstavljajući 40 mladih pevača - amatera, koji predstavljaju novu generaciju srpskih umetnika, i njihova izvođenja pesama iz različitih tradicija, Jeremić je gostima poručio:
- Činjenica da smo dobili poverenje sveta da predsedavamo ovim domom, za Srbiju predstavlja izuzetnu čast. Mi smo mali narod, izuzetno ponosan na svoju istoriju. Iz naših krajeva su potekli mnogi inspirativni umetnici i poznati naučnici, iznedrili smo nadarene pisce i proslavljene sportiste.
Sedam naših svetinja je upisano u Listu svetske baštine Uneska.
Mi danas ponovo stojimo ponosno pred svetom - svega dve decenije nakon što nam je bila uskraćena mogućnost da ovde budemo prisutni. Dozvolite nam da posvetimo ovaj koncert onima koji sanjaju o svetskom miru - milijardama dobronamernih ljudi svih boja i veroispovesti.
Posle koncerta, Vuk Jeremić je u zgradi UN priredio prijem, kojem je prisustvovalo oko 500 zvanica, među kojima su bili ambasadori najuticajnijih svetskih zemalja, biznismeni, umetnici.
Kao predsedavajuća Generalnom skupštinom, Srbija je imala pravo da izabere dan koji će u UN biti posvećen našoj zemlji, a odlučeno je da to simbolično bude upravo prvi dan srpske Nove godine.
Tema posta:Re: Reportaže | Poslato: 19 Feb 2013, 04:29
Administrator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58 Postovi: 10711
Čurug: Džipijada kao u Amazoniji
Na Trećoj džipijadi u ritovima nadomak šajkaškog mesta Čurug vozači pokazali nemoguće. Mladen Miladinov iz Zrenjanina pobedio u konkurenciji 50 najrazličitijih terenskih vozila
Takmičenje u spretnosti i vožnji Foto D. Dozet
OVO ti je, brate, prava Amazonija, ali čuruška ili šajkaška, pošto je Čurug centra slavne Šajkaške. Nije bilo nimalo lako, točkovi su upadali u raskvašenu glinu i preko 30 santimetara, diferencijali su morali da rade punom parom, ali to iskustvo ne bih menjao ni za šta. O osećaju koji donosi pobeda da i ne govorim.
Ovako, po završetku 3. džipijade, koja je u nedelju održana u Čurugu, govori Mladen Miladinov, iz Zrenjanina. Zajedno sa Dejanom Radovančevom, u svom “nisanu terano”, on je pobedio u konkurenciji 50 posada i džipova najrazličitijih vrsta i starosti iz cele Srbije, Mađarske, Slovenije, Republike Srpske...
- Stvarno je bilo teško, staza je duga preko 20 kilometara, delom je vezana za ritsku šumu pored Tise, a delom za duboke i strme iskopine stare ciglane - nastavlja Miladinov. - Ipak, sve to smo savladali, na sreću bez ikakvog kvara, pa se u Banat vraćamo prezadovoljni.
Da nije bilo lako, potvrđuje i njegov suvozač Radovančev, koji je u nekoliko navrata morao da pogura džip kojem je pretilo zaglavljivanje.
- Važno je da smo najbolji, a dogodine ćemo, nadam se, nešto slično organizovati i kod nas u Zrenjaninu - veli on.
Organizator ovog nesvakidašnjeg relija je, kao i u prethodne dve godine, bio klub “Čurug 4h4”. Atraktivnosti, ali i zahtevnosti cele staze je, kaže predsednik kluba Nemanja Tulenčić, doprinelo je i to što je vodostaj Tise trenutno relativno nizak, pa je ona obuhvatila i vožnju kroz priobalnu šumu.
- Ako tome dodamo i duboke ciglarske rupe u koje su, pod vrlo strmim uglovima morala da ulaze i, na isti način, izlaze po dva džipa, jasno je koliko je bilo teško - dodaje Tulenčić. - Bilo je dosta kvarova, najčešće su stradali kardani, a dobar deo učesnika će kući morati da se vrati uz pomoć šlep službe.
Pored takmičarskog izazova, 3. džipijada je bila i svojevrsna smotra mnoštva tipova terenaca, počev od “vilisa” preostalih još iz Drugog svetskog rata pa do pre starta uglancanih “čirokija.
“FERGUSON”
KAD je takmičenje džipova bilo završeno, posebnu boju celom događaju je, samoinicijativno, dao Čuružanin Dragan Eminovski, koji je celu stazu očas prešpartao starim traktorom “ferguson”.
- Ma “konan” ili “đikan”, kako ga mi zovemo je pravo čudo - komentarisali su, raspoloženo, Čuružani.
FRUŠKA GORA
MEĐU takmičarima je, sa svojim “vilisom” starim više od sedam decenija bio i Živan Pašić iz Čortanovaca.
- Sa zadovoljstvom sam ovim vrednim momcima uz Čuruga pomogao i u organizaciji - veli Pašić. - Dogodine hoće nešto slično da naprave i kod nas na Fruškoj gori, pa jedva čekam.
Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 9 gostiju
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
.jpg)
