Britanska književnica postala je prva žena koja je dobila dve Buker nagrade, i prva osoba koja je priznanje osvojila za nastavak romana.
Mantelova (60), koja je 2009. godine nagrađena sa 50.000 funti (82.000 dolara) za roman "Wolf Hall", sada je dobila priznanje za njegov nastavak "Bring Up the Bodies", što je prvi put da nastavak jednog romana dobije Bukerovu nagradu.
"Bring Up the Bodies", kao i "Wolf Hall" su delovi planirane trilogije o Tomasu Kromvelu, moćnom ministru kralja Henrija VIII.
"Čekate 20 godina da dobijete nagradu Buker, a onda dobijete dve ođednom", izjavila je Mantelova primajući nagradu u Londonu i dodala "shvatam to kao sudbinu i kao glasanje o poverenju".
Urednik književnog dodatka "Tajmsa" Piter Stothard, koji je predsedavao žirijem, rekao je da je nagrađeni roman Mantelove "u velikoj meri nadmašio prvi deo".
"Hilari Mantel je ponovo ispisala pravila istorijske fikcije", rekao je Stothard, dodajući da u njenom delu ima elemenata "Don Korleonea, ali i D.H. Lorensa", prenele su agencije.
"Ovo je krvava priča, međutim, Hilari Mantel je književnica koja razmišlja kroz krv. Ona koristi svoju umetnost i snagu svoje proze da stvori moralnu dvosmislenost", zaključio je Stotard.
Nova knjiga Vilijema Pola Janga od 21. oktobra u knjižarama
Izdavačka kuća "Laguna", na zadovoljstvo čitalaca, donosi svetsku premijeru nove knjige Vilijema Pola Janga „Raskršća“, koja izlazi mesec dana pre američkog izdanja. "Laguna" je dobila ekskluzivno pravo da prva objavi novi roman autora svetskog bestselera „Koliba“ prodatog u više od 18 miliona primeraka.
Vilijem Pol Jang je 2010.godine bio gost "Lagune" i Beograda i budući da ga je oduševio topli prijem srpske čitalačke publike odlučio je da svoje čitaoce obraduje novom knjigom upravo za 57. Međunarodni sajam knjiga u Beogradu.
U novoj knjizi Jang nas upoznaje sa Entonijem Spenserom, egoistom koji je ponosan što je uspešan biznismen na vrhuncu karijere, što je uspeo sam, bez obzira na to što je cena za tako nešto bila bolno visoka. Izliv krvi u mozak ostavlja ga u komi. „Budi“ se u nadrealnom svetu koji kao u ogledalu oslikava njegov život, od prelepog do iskvarenog. Na tom mestu Toni vodi živopisne razgovore sa osobama za koje veruje da su delovi njegove podsvesti, prateći njihova uputstva u nadi da će ga to odvesti do istine i, možda, do iskupljenja.
Knjigu je preveo Nenad Dropulić. „Raskršća“ su u prodaji od 21. oktobra.
Promocija knjige "Kultura Srba u Dubrovniku 1790-2010"
U Arhivu Srbije večeras je predstavljena knjiga "Kultura Srba u Dubrovniku 1790-2010 iz riznice Srpske pravoslavne crkve Svetog Blagoveštenja" u izdanju Arhiva Srbije i Srpske pravoslavne crkvene opštine u Dubrovniku
Ova knjiga je bogato ilustrovani katalog-studija istoimene izložbe koja je priređena i otvorena u arhivu Srbije 29. juna ove godine i koja će trajati do kraja ovog meseca. Na promociji prisutnima su se obratili ministar kulture i informisanja Bratislav Petković, episkop zahumsko-hercegovački i primorski Grigorije, protojerej-stavrofor Goran Spaić, paroh Srpske pravoslavne crkve Svetog Blagoveštenja u Dubrovniku, prof. dr Miroslav Jovanović sa Filozofskog fakulteta u Beogradu i direktor Arhiva Srbije dr Miroslav Perišić.
Petković je u svom obraćanju rekao da je za rekonstrukciju istorije jednog naroda važno postojanje arhivske građe i van granica Srbije, a zahvaljujući vrednim ljudima dobili smo uvid u kulturu u život našeg naroda van teritorija naše zemlje. On je rekao da je listajući katalog, uočio niz artefakata, pisama, ikona, koji svedoče o životu Srba u Dubrovniku. Episkop Grigorije je istakao da je "katalog pokušaj da se prevaziđe kulturni vakuum između Srba pravoslavaca i katolika", ocenivši da su ponekad kulturni poduhvati riskantni, jer kada ima uplitanja kulture u politiku, postoji određena doza rizika.
"Kultura i politika su po sebi antipodi i teško idu ruku pod ruku", rekao je episkop, dodajući da kultura i politika treba da stvaraju, neguju i da se brinu i o kulturnom blagu. Prema njegovim rečima, srpska pravoslavna zajednica se uklopila u dubrovačku sredinu i dala je svoj doprinos i nije zaostajala za svojim sugrađanima rimokatolicima. Jovanović je rekao da kada se izložba završi ostaje za njom knjiga koja je važna, koja je posvećena istoriji Srba i srpskoj kulturnoj opštini. Direktor muzeja Perišić je rekao da "izložba i katalog predstavljaju celinu i dokaz da kultura pronalazi put za svoj prodor".
Knjiga je rezultat višegodišnjeg rada stručnjaka Arhiva Srbije na zaštiti kulturnog nasleđa Srba u Dubrovniku. Za potrebe njenog priređivanja obavljeno je istraživanje u većem broju institucija u zemlji i inostranstvu, kao i u privatnim zbirkama dubrovačkih porodica. "Kultura Srba u Dubrovniku 1790-2010. Iz riznice srpske pravoslavne crkve Svetog Blagoveštenja" je bogato opremljena studija na 425 strana, sa 289 kataloških opisa i 588 ilustracija koje su objavljene prvi put. Njeni hronološki okviri zahvataju četiri veka srpske kulture u Dubrovniku, a koncepcijski je postavljena u više poglavlja - tri uvodne reči (vladika Grigorije, dr Miroslav Perišić, Goran Spaić), istorija, umetnost i vera, porodice i pojedinci...
Ona sadrži 47 studijskih tekstova na temu migracija srpskog pravoslavnog stanovništva, izgradnje srpskih crkava u Dubrovniku, ikona, jevanđelja, liturgijskih srebrnina, bogoslužbenog tekstila, zavetnih darova, rukopisa književnika, značajnih srpskih porodica i pojedinaca, srpskih palata i zadužbina, grobalja, prosvetnih i dobrotvornih društava, srpskih škola, Muzeja, Biblioteke i Arhiva Srpske pravoslavne crkvene opštine u Dubrovniku.
"Kultura Srba u Dubrovniku 1790-2010. Iz riznice srpske pravoslavne crkve Svetog Blagoveštenja" je izdanje koje su priredili - Goran Spaić, Jelica Reljić i dr Miroslav Perišić. Objavljivanje knjige finansijski je podržalo Ministarstvo kulture Srbije. Promociji su prisustvovali i izaslanik patrijarha Irineja, vladika Atanasije, v.d direktora Narodne biblioteke Srbije Dejan Ristić i drugi.
Hilari Mantel prva spisateljica koja je dva puta dobila Bukerovu nagradu
Britanka Hilari Mantel ovogodišnja je dobitnica ugledne književne nagrade Man Buker, za istorijski roman "Bring Up the Bodies", javile su svetske agencije. Hilari Mantel time je postala je prva žena koja je dva puta dobila Bukerovu nagradu, jedno od najznačajnijih književnih priznanja u svetu.
Britanska autorka je 2009. dobila Bukera za "Vučje leglo", istorijski roman o usponu političara Tomasa Kromvela na dvoru Henrija Osmog u 16. veku, a isto priznanje joj je ove godine dodeljeno za njegov nastavak.
Osim što je postala prva žena sa dva Bukera, Hilari Mantel je i prvi britanski pisac koji je dva puta dobio tu nagradu. Dva Bukera do sada su dobili samo južnoafrički pisac DŽ. M. Kuci i Australijanac Piter Keri.
"Bring Up the Bodies" je, takođe, prvi nastavak nekog romana koji je dobio Bukerovu nagradu.
- Dvadeset godina čekate Bukerovu nagradu, a onda dobijete dve. Ovo smatram činom poverenja - kazala je britanska književnica primajući nagradu u Londonu.
Mantelova bi, prema procenama, ponovo mogla da se nađe u trci za Bukera i 2015, kada se očekuje poslednji deo trilogije o Kromvelu "The Mirror and the Light".
Bi-Bi-Si priprema televizijske adaptacije romana "Vučje leglo" i "Bring Up the Bodies", a u planu je i pozorišna verzija romana Hilari Mantel.
U užem izboru za ovogodišnju nagradu Man Buker bili su i Vil Self, sa romanom "Umbrella", Debora Levi, sa knjigom "Swimming Home", Tan Tvan Eng iz Malezije ("The Garden of Evening Mists"), Alison Mur ("The Lighthouse") i indijski pisac Džit Tajil ("Narcopolis").
Dobitnik Man Bukerove nagrade dobija ček na 50.000 funti (80.000 dolara), a po pravilu i porast prodaje romana.
Bukerova nagrada ustanovljena je 1969. Prošlogodišnji dobitnik bio je Džulijan Barns, za roman "The Sense of an Ending". U konkurenciji za nagradu su pisci iz Velike Britanije, Irske i 54 zemlje iz zajednice (Komonvelta) bivših britanskih kolonija.
Bokser, karatista i reditelj Milan Šarac objavio je knjigu aforizama "Knjiga nad knjigama" koju su ilustrovali svi najznačajniji slikari današnjice od Olje Ivanjicki i Milića od Mačve do Cuce Sokić, Mome Kapora i Jove Prokopljevića.
Kako su Tanjugu rekli Šarac i Prokopljević - arhitekta i jedan od najnagrađivanijih srpskih karikaturista - naslovna strana knjige na kojoj je Prokopljević predstavio Šarca kao Napoleona našla se i na konkursu karikature u Japanu gde je od preko 1000 radova iz celog sveta ušla u izbor od 100 najznačajnijih.
Prema rečima dvojice kreativaca, tih 100 radova sada će se naći u knjizi "Najbolje karikature Japana" koja će se uskoro pojaviti u prodaji, a Šarac je pozvan i na promociju iste kasnije ove godine.
Zainteresovani za knjigu aforizama Šarca, koja je nedavno objavljena, mogu je potražiti na predstojećem Sajmu knjiga.
Treći dan 57. međunarodnog beogradskog Sajma knjiga obeležilo nekoliko promocija. Predstavljena Sabrana dela Stanislava Vinavera i zbornik radova o Svetlani Velmar Janković
KAKO Sajam knjiga odmiče, tako su promocije i programi sve zanimljiviji, a i sve brojniji posetioci doprinose stvaranju prave atmosfere praznika pisane reči.
U sali "Borislav Pekić" predstavljena su Sabrana dela Stanislava Vinavera (devet tomova od predviđenih šesnaest), koje je priredio istoričar književnosti dr Gojko Tešić, a objavio "Službeni glasnik". U prvom kolu objavljeni su "Rani radovi", "Pantologije - Alajbegova slama", "Čardak ni na nebu ni na zemlji", "Odbrana pesništva", "Zanosi i prkosi Laze Kostića", "Videlo sveta", "Duša, zver, svest", "Jezik naš nasušni - Gramatika i nadgramatika" i "Beogradsko ogledalo". Govoreći o razlozima zašto je četiri decenije utrošio u možda najveću životnu priču koja se zove Stanislav Vinaver, Tešić je kazao da je reč o čudotvorcu srpskog jezika, najvećem srpskom evropejcu i najvećem evropejskom Srbinu.
Urednice ovog izdanja su Milka Zjačić Avramović i Nadežda Vinaver, supruga Vinaverovog sina Konstantina. Ona je za naš list rekla da joj je žao što Vinaverovi sinovi nisu dočekali ovaj događaj, jer se na njega čekalo 62 godine...
BEZ "STUBOVA" NA ovogodišnjem sajmu nema "Stubova kulture", jednog od naših najuglednijih izdavača koji je godinama izlagao svoje naslove u centralnom delu Hale 1. Njihov štand bio je veoma uočljiv po knjigama koje su visile sa improvizovanog plafona. Bila su to dela Svetlane Velmar Janković, Davida Albaharija, Dušana Kovačevića, Gorana Milašinovića, Radoslava Petkovića, Dragana Velikića, Vide Ognjenović... Ta tradicija je, nažalost, prekinuta, a razlog za odsustva je, kako smo saznali, izuzetno teška finansijska situacija u ovoj kući i mali broj naslova objavljenih u ovoj godini. Poznato je da je direktor Predrag Marković obnarodovao da su "Stubovi" na prodaju, uz početnu cenu - jedan dinar. U međuvremenu je bilo zainteresovanih, posebno "Stilos", ali su razgovori ostali bez rezultata. Kakva će dalja biti sudbina "Stubova" ostaje da se vidi. - Za čitaoce će biti iznenađenje, ukoliko se budu udubili u čitanje, kad vide koliki je neverovatni raspon Vinaverovih interesovanja i njegovih znanja - rekla je Nadežda Vinaver. - Potpuna novina su Vinaverovi putopisi od 1919. do 1924, za koje niko nije znao da postoje, a žalosno je što do sada nije poznat kao veliki pesnik.
Zbornik radova o književnom delu Svetlane Velmar Janković "Bezdane svetlosti" predstavljen je na štandu Biblioteke grada Beograda, ali u odsustvu naše ugledne književnice koja je u poslednji čas bila sprečena da dođe. Knjiga je sačinjena od radova deset kritičarki mlade generacije koje je odabrao njihov profesor dr Mihajlo Pantić.
- Autorke su uspele da otvore neke nove poglede u tumačenjima dela Svetlane Velmar Janković - rekao je Pantić.
O proznom opusu Svetlane Velmar Janković pisala je, između ostalih, i Aleksandra Ugrenović, koja se bavila temom "Istorijski narativ u romanu Vostanije", o Prvom srpskom ustanku i Karađorđu kao glavnom junaku.
- "Vostanije" je dobar primer kako autor iz istorije bira ličnosti u kojima se prepliću prošlost i sadašnjost, tako se naše doba može iščitavati iz minulih vremena - kaže Ugrenović.
Zanimljiv je i tekst Stanislave Barać o majci Svetlane Velmar Janković, Mimi M. Vulićević koja je bila francuski đak, beogradska lepotica i autor četiri pesme i jedne pripovetke, što je malo poznato.
Izuzetno živo bilo je i na štandu Kancelarije za Kosovo i Metohiju, gde se po prvi put predstavljaju izdavači i umetnici sa KiM.
Najpre je predstavljena knjiga "Kosovo i Metohija u civilizacijskim tokovima", a na tribini "Poverenici kosovske misli" razgovaralo se u kojoj meri savremeni srpski umetnici baštine kosovsku tradiciju i na koji ih način inspirišu. Narodno pozorište u Prištini izvelo je, zatim, predstavu "Žica" Milene Marković, u režiji Gorana Šušljika.
IZABRANI SAVIĆ
NA štandu "Agore" u utorak je predstavljena nova knjiga pripovedne proze Milisava Savića, "Ljubavna pisma i druge lekcije". Istovremeno sa ovom knjigom, ovaj izdavač je počeo da objavljuje Savićeva Odabrana dela, te su izašle i knjige "Fusnota", kao i roman "Hleb i strah".
ZORAN BOGNAR: DOSTOJANSTVO
RANO je dati pravu ocenu o ovogodišnjem Sajmu, ali ono što je jako bitno za pisce i izdavače je da Sajam u ovim vremenima uopšte postoji. Ovo je poslednja stanica gde se brani dostojanstvo Gutembergove galaksije i gde se slavi knjiga.
DOBRICA ERIĆ: MISAO
KNJIGA je malo, a naroda mnogo manje nego ranije. Nekada sam svakog dana potpisivao pedesetak knjiga, u sredu - pet. Narod je zbunjen, siromašan i nezainteresovan. Kompjuteri nam polako sužavaju misao. Oni koji ostanu privrženi knjizi biće spaseni od virusa tehnike.
VLADAN MATIJEVIĆ: INSTITUCIJA
ČITAOCI su obično slabije platežne moći i moguće je da su ulaznica i put do Beograda postali veliki izdaci. Često čujemo da se zatvaraju izdavačke kuće i knjižare širom Srbije, tako da je Sajam i te kako potreban, to je važna institucija za knjigu i kulturu.
* * * * * * * * NA ŠTANDU „NOVOSTI“ KNJIGE POTPISIVALI ŠLJIVANČANIN I DRAŠKOVIĆ
MADA su prva tri sajamska dana kod većine izdavača ostavila utisak slabije posete u odnosu na ranije godine, ispred štanda Kompanije "Novosti" ni u utorak nije bilo dosadno. Svoju knjigu "Branio sam istinu" čitaocima je potpisivao Veselin Šljivančanin. Mnogi posetioci su sa velikim poštovanjem prilazili bivšem oficiru JNA, koji je u dnevniku opisao svojih 2.450 dana provedenih u haškoj ćeliji, i poželeli da mu stisnu ruku.
- Drago mi je da je narod prihvatio moju knjigu. Do sada mi niko nije rekao ružnu reč o njoj. Samo dok sam prilazio štandu "Novosti" zaustavilo me je desetak ljudi i svi su imali izrazito lepo mišljenje o knjizi - rekao nam je Šljivančanin.
Prisetio se da na Beogradskom sajmu knjiga nije bio petnaest godina, i oduševio se što vidi toliko sveta.
I MATIJA NA ŠTANDU "NOVOSTI" "SVE mlađi" pesnik Matija Bećković neumorno je i u utorak špartao sajamskim ulicama. Svratio je i do štanda "Novosti", razgledao mnogobrojna izdanja, rekavši da većinu ima. Izabrao je monografiju o Svetom Vasiliju Ostroškom, čudotvorcu i iscelitelju, koju su zajedno izdali Kompanija "Novosti" i "Svetigora". - Milina je videti da ljudi vole da čitaju knjige, naročito oni mlađi - rekao je pisac knjige "Branio sam istinu".
Šljivančanin je posebno istakao da mu je drago što je uspeo ljudima da dočara kakav mu je bio život u tom čuvenom zatvoru u koji je nepravedno otišao i svašta doživeo.
- Ali šta ćeš, to je sudbina ljudska. Bar sam pokazao ono što jesam i šta je bila naša vojska i naša Srbija i naš narod. Mislim da sam realno i pravilno preneo život u zatvoru i da nikoga nisam uvredio niti uzdigao - rekao nam je Šljivančanin.
Svoju šetnju kroz sajamske ulice, probijanje između štandova, posetioci su najčešće prekidali ispred štanda "Novosti", zastajali i u ruke uzimali nova i stara izdanja naše kuće. Za prva tri dana čitaoci su ukupno kupili nekoliko hiljada svih izdanja naših knjiga.
Veliko interesovanje i u utorak je izazvala najnovija knjiga u izdanju "Novosti - novi roman Vuka Draškovića "Via Romana", čije je prvo izdanje štampano u 30.000 primeraka. Autor je nekoliko sati potpisivao knjige i razgovarao sa svojim vernim čitaocima.
Na štandu "Novosti" ne jenjava interesovanje ni za ispovednu knjigu glumca Žarka Lauševića "Godina prođe, dan nikad", koja je premašila čudesni tiraž od 300.000 primeraka. Među najtraženijima je i Bajagina knjiga stihova "Vodič kroz snove", uz koju se na poklon dobija njegov novi CD "Daljina, dim i prašina".
Čitaoci i dalje traže knjigu Emira Kusturice "Smrt je neprovjerena glasina", koja se za Sajam pojavila u novom petom izdanju i dodatnom tiražu od 10.000 primeraka. Veliko interesovanje vlada i za čuveni roman Aleksandra Dime "Grof Monte Kristo", koji je objavljen u kompletu od tri knjige.
Danas na Sajmu knjiga predstavljanje romana “New York, Beograd”
Danas će na Laguninom štandu Beogradskog sajma knjiga biti predstavljen roman Dušana Miklje “New York, Beograd”, po kome je snimljen film “Jelena, Katarina, Marija”.
Štand izdavačke kuće “Laguna” posetiće u 17h ekipa filma – glumice Borka Tomović i Milica Zarić, kao i reditelj Nikita Milivojević i jedan od producenata Savo Milošević.
Za prvih dvadeset posetilaca koji kupe roman Dušana Miklje „New York, Beograd“ kompanija „Five Star Production“ i Laguna poklanjaju karte za film.
Nedavno je održana i premijera filma „Jelena, Katarina, Marija“, drama koja govori o sudbinama tri Beograđanke koje se upoznaju u Njujorku, gde su emigrirale. Svaka od njih je napustila Beograd iz nekog svog razloga: Katarina, sredinom devedesetih u potrazi za boljim životom. Jelena je krajem devedesetih pobegla od bombardovanja. Mariji je tokom rata poginuo dečko za kojeg je želela da se uda, zbog toga je odlučila da zauvek ode iz zemlje.
U potrazi za novim životom, u nekoj drugoj stvarnosti, u kojoj nikada nisu ni sanjale da mogu da budu, sa svojim pogubljenim iluzijama, strahovima, nadama, one trže svoje mesto. Odlazak nije rešio probleme zbog kojih su otišle, već ih je, na neki način, učinio još težim. Jedna od njih se zato vraća u Beograd i želi da u njemu rodi dete.
Novi izdavački hit kompanije "Novosti" predstavljen u Narodnoj biblioteci "Filip Višnjić" u Bijeljini. Vuk Drašković: Menjaju se vladari, carstva, sultani, ali mi se ne menjamo, ni naša sklonost ka mržnji
NOVI roman Vuka Draškovića "Via Romana", izdavački poduhvat Kompanije "Novosti", koji je razgrabljen na levoj obali Drine, u Republici Srpskoj, predstavljen je, u utorak veče, u Narodnoj biblioteci "Filip Višnjić", jednoj od najprestižnijih, ne samo u RS. Sala je bila prepuna, a vladalo je i živo interesovanje za svaku izgovorenu reč Draškovića, ali i Ljiljane Šop, Aleksandra Čotrića i Milomira Kragovića koji su govorili o njegovom književnom delu.
Na promociju su, pored Bijeljinaca, stigli i poštovaoci Draškovićeve pisane reči iz okolnih mesta, od Ugljevika, Brčkog, Lopara i Zvornika, ali i deo njih iz susednih gradova, sa desne obale Drine - Lozničani, Šapčani, Malozvorničani...
- Ovaj roman smatram značajnim, prvo zato što zaokružuje jednu veliku priču o sudbini naciona, ovoga puta se bavići temom u okviru četiri veka srpske istorije i vremena i temom kada se nemali broj ovog naroda, iz različitih razloga, uglavnom nevoljno, odlučivao za muhamedansku veru - rekla je Ljiljana Šop, književni kritičar. - S druge strane, značajno je što roman govori o ključnim momentima druge polovine 20 veka, gde glavni junak ima osećaj da živi, takođe, kao janičar samo u drugim, novim okolnostima, i pod novim terorom nekakve modernije, sofisticiranije tiranije.
POKLON NOVOSTI KOMPANIJA "Novosti" darivala je u utorak veče Narodnu biblioteku "Filip Višnjić". Poklon komplet čine knjige iz edicije "Zlatni Evropljani", nova knjiga Vuka Draškovića i knjiga "Smrt je neprovjerena glasina" našeg proslavljenog reditelja, Emira Kusturice.
Direktor izadavačke delatnosti Kompanije "Novosti" Milomir Kragović, za roman "Via Romana" rekao je da je "aktuelna, autentična i provokativna proza, pa nije ni čudo što je doživeo dva izdanja, jedno od 30.000, a drugo od 10.000 primeraka". "Novosti" su, kako je, naglasio, "poslednjih osam godina, odbjavile 200 naslova uz tiraž od osam miliona primeraka, po čemu su najtiražniji srpski izdavač".
Autor romana, Vuk Drašković, govoreći na promociji, gde ga je publika slušala gotovo "bez daha", rekao je da se, "eto potvrdilo da je stigao u Bijeljinu, po velikom nevremenu, iz poštovanja prema čitaocima, nije želeo da se plaši nevremena, nema pravo na to".
- "Via Romana" bi se mogla sažeti u ovakvu poruku da se menjaju vekovi, menjaju se vladari, carstva, sultani, ali mi se ne menjamo, ne menja se naša sklonost ka mržnjama, ka deobama, ka inatu, a moramo i mi da se menjamo u skladu sa svetom i vremenom - naglasio je Drašković.
Na bijeljinskoj promociji govorio je i aforističar, Aleksandar Čotrić.
Mirjana Bobić Mojsilović: Pisanje mi je psihoterapija
Posle francuskog i češkog izdanja, roman „Ja sam tvoj“ Mirjane Bobić Mojsilović objavljen je i na makedonskom jeziku i predstavljen za vikend u Skoplju. Autorka je poželela da makedonski „Zojder“, uskoro objavi i prevod njenog romana „Azbuka mog života“. - Pišem jer mi je preskupo da plaćam psihoanalitičara. I ova, kao i sve moje knjige, ma o čemu da se u njima radi, a radi se uglavnom o odnosima među ljudima i mogućnosti da pobegnemo, i uvek nađemo spas u knjigama, potvrđuje to što delim sa čitaocima – rekla je Mirjana Bobić Mojsilović.
U Beogradu je juče, posle kratke i teške bolesti, preminuo srpski pesnik Slobodan Rakitić, saopštilo je Udruženje knjiiževnika Srbije.
Rakitić je bio pesnik, esejista i jedan od vođa srpske demokratske opozicije, a bio je i nekadašnji predsednik udruženja književnika Srbije. Rođen je rođen 30. septembra 1940. godine u Vlasovu, kraj Raške, gde je zvršio osnovnu školu, a gimnaziju u Novom Pazaru. Od 1960. živi u Beogradu. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, na grupi za jugoslovensku i opštu književnost. Uređivao je književne časopise Savremenik, Raška i Književna reč. Od 1973. do 2007. radio je u Zadužbini Ilije M. Kolarca, kao urednik katedre za književnost i jezik.
U vreme jednopartijskog sistema u Jugoslaviji Slobodan Rakitić je kao književnik bio angažovan u borbi za poštovanje i zaštitu ljudskih i građanskih prava i sloboda, između ostalog i u okviru Odbora za zaštitu misli i slobode izražavanja (1985-1989).
Rakitić je bio predsednik Udruženja književnika Srbije od 1994. do 2004. godine. Od 26. aprila 2005. godine do kraja života bio je predsednik Srpske književne zadruge.
U prvom višestranačkom sazivu srpskog parlamenta posle Drugog svetskog rata Slobodan Rakitić je bio predsednik tada najveće poslaničke grupe demokratske opozicije - poslaničke grupe Srpskog pokreta obnove (1991-1992).
Zatim je izabran za poslanika u skupštini Savezne Republike Jugoslavije, gde je bio predsednik poslaničke grupe Demokratskog pokreta Srbije (DEPOS), 1993 - 1994. Na osnivačkoj skupštini Saborne narodne stranke, 1995. godine, Slobodan Rakitić je izabran za predsednika.
Saborna narodna stranka delovala je u okviru bloka stranaka demokratske opozicije do demokratskih promena u oktobru 2000. godine.
Sveti Arhijerejski Sinod Srpske Pravoslavne Crkve odlikovao je Slobodana Rakitića Ordenom Svetog Save II stepena 2010. godine.
Knjiga pesama Tapije u plamenu nagrađena je Oktobarskom nagradom Beograda za 1990. i nagradom „Rade Drainac“ za 1991. godinu.
Slobodan Rakitić dobio je 1998. godine nagradu „Zlatni beočug“ za trajni doprinos kulturi Beograda, a dobitnik je i više književnih nagrada.
Pesme Slobodana Rakitića prevođene su na ruski, beloruski, francuski, engleski, nemački, kineski, italijanski, poljski, češki, slovački, švedski, jermenski, rumunski i makedonski jezik.
Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 14 gostiju
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
