|
| Autoru |
Poruka |
|
Passion
|
|
rang
Pridružio se: 19 Sep 2012, 21:59
Postovi: 4951
|
Izložba "Desetica ošarana srca" u Nišu U utorak, 16. oktobra od 19h u holu Univerziteta u Nišu biće otvorena izložba radova članova Udruženja likovnih umetnika Kostolac.
Na izložbi pod nazivom "Desetica ošarana srca" biće predstavljeni radovi 10 umetnika.
- Umetničko delo je temelj svake dobre priče, a likovni stvaraoci se vešto seljakaju, poput putnika namernika, iz rama u ram. Od začarane vodenice do etno kuće. Od mačića, na prozoru, do konjskog frka. Od čamaca, do uporničkog gleda pecaroša. Od ošarane priče pejsaža srca u izmislicu, do slike, koja pleni vidište - navodi se u pozivu.
ULUK "Art" iz Kostolca osnovan je 2002. godine i okuplja brojne članove koji organizuju "Međunarodnu kolonija slikara" i likovne radionice za decu.
Izložba će biti otvorena do 30. oktobra, a hol Univerziteta je otvoren svakog radnog dana od 9h do 20h.
|
|
|
|
|
|
|
Passion
|
|
rang
Pridružio se: 19 Sep 2012, 21:59
Postovi: 4951
|
Egipatska umetnost pre piramida
U selu Kurta na jugu Egipta međunarodni tim arheologa pronašao je petroglife za koje se veruje da su najranije paleolitsko umetničko delo u severnoj Africi
Starost petroglifa (slike na steni) utvrđena je tehnikom koja se naziva optički stimulisana luminescencija i arheolozi iz Belgije, Australije i SAD su došli do rezultata da su crteži stari najmanje 15.000 godina, a možda i više.
Pre ovog istraživanja, navodi se u listu "Arheologija" Arheološkog instituta Amerike, ideja da je Egipat imao bilo kakvu paleolitsku umetnost bila je, u najmanju ruku, kontroverzna.
Arheolozi su otkrili najmanje 179 figura urezanih u peščar. Mnoge od njih su životinje realistično prikazane. Na drugima se nalaze izvanredni petroglifi - stilizovane predstave ljudi sa ogromnim zadnjicama, slične onima koje su pronađene u Evropi pre 14.000 godina.
Naučnici sada veruju da bi ove predstave mogle da budu dokaz indirektne veze između veoma različitih kultura. Osim Kurte, na još nekoliko mesta u blizini otkriveni su crteži stilski veoma slični što je, kažu arheolozi, pokazatelj da je Kurta otvorila novu eru istraživanja paleolitske umetnosti.
|
|
|
|
|
|
|
Passion
|
|
rang
Pridružio se: 19 Sep 2012, 21:59
Postovi: 4951
|
Nacistička prošlost Munkovog "Krika"
Muzej moderne umetnosti u Njujorku, koji je već bio meta napada naslednika Jevreja čija su umetnička dela ukradena tokom Drugog svetskog rata, planira da izloži sliku "Krik" za koju jedan čovek tvrdi da je najpoznatija nacistička zaplena
MOMA će iduće sedmice otvoriti izložbu posvećenu remek delu Edvarda Munka ali su se rođaci bankara nemačko-jevrejskog porekla Huga Simona, koji je 1920ih i 1930ih bio vlasnik tog dela, pojavili ovog proleća na Sodbijevoj aukciji kako bi se usprotivili proodaji rekavši da je pogrešno izložiti sliku bez objašnjenja njene tragične istorije.
Njujorški bilioner Leon Blek kupio je jednu od četiri verzije "Krika" iz 1895. za 119,9 miliona dolara, što je najviša cena ikada plaćena za neko umetnočko delo na aukciji.
Blek je mecena MOMA-e i Metropolitena koji često izlažu dela doneta iz Evrope tokom i posle Drugog svetskog rata.
List "Njujork tajms" prenosi da MOMA nijedno takvo sporno delo nije vratio od 2001. godine kada je počeo da "pročešljavanjem" svoje kolekcije u potrazi za delima koja su možda ukradena tokom nacističkog terora.
Muzej je potpisao međunarodni sporazum u kome navodi da će tražiti "pravedno i fer" rešenje za sporna dela, ali se protiv Jevreja borio na sudu.
Brazilski kustos i Simonov praunuk Rafael Kardoso kaže da je njegov predak morao da proda svoje blago kada je proglašen za državnog neprijatelja i oteran iz Nemačke po dolasku nacista na vlast 1933. "Živeo je uz direktnu pretnju smrću", rekao je on listu "Njujork tajms".
Na početku vladavine, nacisti su otežavali Jevrejima da presele svoja dela, kaže istoričar Piter Blrk iz vašingtonskog Holokasut muzeja. "Jevreji su se odricali onoga što nisu mogli da sakriju", rekao je on.
Simon, vrhunski kolekcionar, svoju sliku je prepustio jednoj švajcarskoj galeriji. On i njegova porodica pobegli su u Pariz a kada su nacisti izvršili invaziju na Francusku u maju 1940. uz pomoć lažnih pasoša emigrirao je sa porodicom u Brazil gde je preminuo 1950. Delo je završilo u rukama brodovlasničke porodice u Norveškoj koja je sliku pet godina krila u štali posle nemačke invazije na Norvešku 1940. Nacisti su "Krik" smatrali degeneričnom umetnošću i da su ga našli, uništili bi ga ili prodali.
Za sada se ne zna da li je Simon dobio novac za sliku.
"O toj temi moji preci nisu pričali ali smo uvek znali da su bili veoma bogati i da su sve izgubili", rekao je Kardoso.
Kada se usprotivio aukciji u Sodbiju, Kardosu je prodavac slike Peter Olsen ponudio 250.000 dolara koje bi uplatio humanitarnoj ustanovi po njegovom izboru, uz uslov da donacija bude uplaćena u Olsenovo ime.
"Uslovi njegove ponude bili su uvredljivi", rekao je Kardoso i dodao da je porodica smatrala da je donacija trebalo da bude napravljena u Simonovo ime.
Kardoso je odbio novac. "Nismo zainteresovani za celu priču osim u moralnom smislu, da zaostavština onih o kojih su se ogrešili treba da se poštuje i pamti", rekao je on.
Portparol MOMA-e nije želeo da komentariše Kardosovu izjavu, a izložba će biti otvorena 24. oktobra.
|
|
|
|
|
|
|
Passion
|
|
rang
Pridružio se: 19 Sep 2012, 21:59
Postovi: 4951
|
Izložba slika Mome Kapora u “Heksalabu”  Izložba slika Mome Kapora pod nazivom “Rodoljubivo’’ biće otvorena 19. oktobra u galeriji “Heksalab” u Beogradu.
U izboru istoričara umetnosti Nikole Kusovca našlo se 30 slika koje predstavljaju samo jezgro vrednosti Kaporovog slikarskog opusa, najavili su danas organizatori.
Postavka se realizuje u saradnji Zavoda za laboratorijsku dijagnostiku “Heksalab” i Zadužbine “Momčilo Moma Kapor’’.
Izložbu će otvoriti akademik Matija Bećković, a u programu učestvuje i glumica Rada Đuričin.
Iz odabranih radova može se uočiti da je Kapor stvarao u ikonografski zaokruženim celinama u ciklusima slika koje su prožete duhom onirizma i svojevrsnog simbolizma, navodi se u najavi.
Izložene slike su uglavnom rađene tehnikom ulja na platnu i nalaze se u privatnim kolekcijama.
Biće izloženi i portreti Desanke Maksimović, Tina Ujevića, Jovana Raškovića, Če Gevare, Zuke Džumhura i Svetog Vasilija Ostroškog. Svi radovi su nastali u periodu od 1954. do 2009. godine.
Kapor je rođen u Sarajevu 1937. godine. Beogradsku Akademiju likovnih umetnosti je završio 1961. u klasi Nedeljka Gvozdenovića. Veliku popularnost stekao je književnim delom. Za svoj rad je više puta nagrađen. Preminuo je u Beogradu 2010. godine.
Izvor:Blic
|
|
|
|
|
|
|
Passion
|
|
rang
Pridružio se: 19 Sep 2012, 21:59
Postovi: 4951
|
Pikaso i Mone među ukradenim delima iz muzeja u Holandiji Sedam slika, uključujući dela Pabla Pikasa, Anrija Matisa, Kloda Monea i Pola Gogena, ukradena su noćas iz muzeja Kunsthal u Roterdamu, saopštila je danas holandska policija.
Klod Mone
"Jutros je sedam umetničkih dela ukradeno iz muzeja Kunsthal u Roterdamu. U saglanost sa vlasnicima policija sada može da objavi njihove slike", navodi se u saopštenju policije uz koje su priložene slike ovih dela.
Ranije danas saopšteno je da je više vrednih slika odneto iz muzeja Kunsthal, ali u interesu istrage tada nije saopšteno o kojim je delima reč, ni ko su njihovi autori.
Pol Gogen
"Istražujemo na koji su način uspeli da udju", kazala je tada portparolka policije Patricija Vesels. Holandska novinska agencija NOS javila je da je Matisova slika
"Devojka koja čita" među odnetim delima.
BBC je naveo da je u muzeju, u okviru proslave dvadesetogodišnjice te ustanove, bila izložba slika iz Fondacije Triton.
Fondacija Triton ima kolekciju avangardne umetnosti i u Kunsthalu su izložena dela od preko 150 čuvenih umetnika, uključujući Pola Sezana, Salvadora Dalija, Roja Lihtenštajna i Endija Vorhola. Izvor:Blic
|
|
|
|
|
|
|
Passion
|
|
rang
Pridružio se: 19 Sep 2012, 21:59
Postovi: 4951
|
Najbolji mađarski pisci bojkotuju Sajam knjiga
Restrikcija Mađarski autori koji dolaze na Sajam knjiga nepoznati su i u Mađarskoj, jer klasike kao što su Konrad, Esterhazi i Nadaš iz političkih razloga nećemo videti u Beogradu
Ovogodišnji počasni gost na beogradskom Sajmu knjiga je Mađarska, koja će predstaviti autore manje poznate srpskoj javnosti, jer prva liga mađarske književnosti u kojoj su Đerđ Konrad, Peter Esterhazi i Peter Nadaš iz političkih razloga neće doći u Beograd.
Portparol Beogradskog sajma knjiga Anđelka Bogdanov rekla je da će posetioci ovogodišnjeg smotre knjige imati prilike da se upoznaju s novijom mađarskom književnošću.
Dolazi mlađa generacija
- Na otvaranju sajma građanima će se obratiti mlada mađarska književnica Noami Seči. Osim nje, na sajmu će biti i Havijer Moro, Peter Zilahi, Judita Berg, Elizabeta Šeleva, Amir Or i mnogi drugi neafirmisani pisci iz ove zemlje. Takođe, biće i bibliotekara, kao i prevodilaca - rekla je Anđelka Bogdanov.
U sličnom tonu je krajem septembra govorio mađarski ambasador u Beograd Oskar Nikovic, koji je rekao da će „gostovanje Sečijeve biti prilika da se srpska publika upozna sa mladim naraštajem mađarskih pisaca, budući da su već dobro upoznati sa starijom i srednjom generacijom autora".
Međutim, sagovornici Pressa sa Filološkog fakulteta u Beogradu kažu da upoznavanje nove generacije mađarskih pisaca, a reč je mahom o autorima koji su rođeni sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, nije osnovni razlog zbog kog u Beograd neće doći klasici.
- Mađarska režimska politika nije dozvolila pojavljivanje pisaca koji su popularni ne samo u Mađarskoj, nego i u celom svetu. Tako na sajam nisu pozvan Peter Esterhazi, Peter Nadaš, koji je bio u konkurenciji za Nobelovu nagradu, Đerđ Konrad i mnogi drugi. Publici koja će posetiti sajam biće predstavljeni autori koji su nepoznati i čitaocima u Mađarskoj - rekli su Pressu sagovornici s Filološkog fakulteta koji su želeli da ostanu anonimni.
Političke razmirice
Sagovornik Pressa iz jedne velike izdavačke kuće kaže da su Esterhazi i Konrad protivnici politike desničarske vlade premijera Viktora Orbana i da je to razlog i da je čak moguće da su dobili poziv mađarske vlade, ali da nisu želeli da se odazovu. Uočljivo je, kaže naš sagovornik, da podršku Mađarske za objavljivanje knjiga nisu dobili srpski izdavači koji su konkurisali sa Konradovim i Esterhazijevim delima.
Da li zbog političkih razmirica ili nekog drugog razloga, od 21. do 28. oktobra, koliko traje sajam, kao zvanični gosti iz Mađarske neće se pojaviti ni pisci koji su prevođeni ili su već i gostovali kod nas,kao što su Laslo Garaci, Laslo Darvaši, Đerđ Dragoman ili Laslo Krasnokorhaj. Izvor:Press
|
|
|
|
|
|
|
Passion
|
|
rang
Pridružio se: 19 Sep 2012, 21:59
Postovi: 4951
|
Žena prvi put na vrhu liste najmoćnijih u umetnosti
Američka kustoskinja italijansko-bugarskog porekla Karolin Hristov-Bagargijev našla se na vrhu liste najmoćnijih 100 ljudi u svetu umetnosti, postavši tako prva žena koja je to učinila tokom 11-godišnje istorije lista "ArtRivju" koji ovu listu pravi
Hristov-Bakargijev najpoznatija je po tome što je bila kustos maratonskog sajma umetnosti "Dokumenta 13" u Kaselu, Nemačka.
Istoričarka umetnosti koja je radila kao novinare pre nego što je postala kustot u Italiji, Hristov-Bakargijev hvale zbog oranizovanja Dokumenta, koji se održava na pet godina i traje 100 dana. Izložbu u Kaselu koja je organizovana u gradskim parkovima, galerijama, bioskopima i železničkim stanicama posetilo je oko 860.000 ljudi.
"Mislim da ne dobijate ekstra poene ako ste poznati", rekao je Mark Rapolt, urednik lista na komentare da je gotovo nepoznata ličnost van umetničkog sveta došla na vrh liste na kojoj su nekada bili kineski disident Aj Vejvej i galerista Leri Gagosijan.
On je pohvalio "globalnu i ogromnu ambiciju" Dokumenta i objasnio da su se neki članovi žirija zalagali za poznatije ime koje bi bilo na vrhu liste. "Nije da je njen izbor prošao bez rasprave. Mislim da novac uvek učestvuje u raspravi, ali ona je bila glavni takmac sve vreme", rekao je on Rojtersu.
Na drugom mestu se našao Gagosijan, a na trećem Aj Vejvej. Galeristi Ajvan Virt i Dejvid Zvirner slede na četvrtom i petom, dok je nemački umetnik Gerhard Rihter koji je postavio aukcijski rekord za živog umetnika početkom meseca kada mu je slika prodata na aukciji u Sodbiju za 34,2 miliona dolara, stigao na šesto mesto.
Novi na listi je ruski pank bend "Pušy Riot" na 57 mestu čime je odato priznanje uhapšenim članicama benda.
Rapolt kaže da je lista raznolikija sada neko u prošlosti, sa brojnim figurama iz sveta umetnosti Azije i LAtinske Amerike i da bolje odražava stvarni svet. Izvor:Press
|
|
|
|
|
|
|
Passion
|
|
rang
Pridružio se: 19 Sep 2012, 21:59
Postovi: 4951
|
Rekord u bečkim muzejima zbog Klimta
Bečki muzeji beleže rekordan broj posetilaca zahvaljujući 150. rođendanu Gustava Klimta
Primera radi, dvorac Belvedere ima preko milion posetilaca, a i ostalih devet muzeja koji obeležavaju godinu Klimta profitiraju od "Klimtovog efekta".
Betovenov friz u Secesiji zabeležio je porast posetilaca od preko 40 odsto, u Bečki muzej došlo je ovog leta čak za 84 odsto više posetilaca.
Čak se i manji muzeji poput Pozorišnog i Etnografskog muzeja raduju zbog većeg broja posetilaca.
Belvedere je prvi put posetilo više od milion ljubitelja umetnosti, što je za 13 odsto više nego prethodne godine. Inače, Belvedere poseduje najveću Klimtovu zbirku na svetu od 24 slike.
Istovremeno je za posetioce otvorena Klimtova vila koja je bila u renoviranju od aprila 2011. godine.
U vili će biti prikazana stalna postavka Klimtovog ateljea i to je jedina izložba na jednom od njegovih nekadašnjih mesta stvaranja.
Originalne prostorije Klimtovog "poslednjeg" ateljea su identifikovane nakon detaljnih restauratorskih ispitivanja i ponovo stavljene u funkciju.
Cilj je da se dočaraju životna i radna atmosfera u periodu od 1911. do 1918. godine na osnovu fotografija i originalnih predmeta, kao i modela i "klijentkinja" koje su bile značajne za Klimtova dela u tom periodu stvaranja. Izvor:Press
|
|
|
|
|
|
|
Passion
|
|
rang
Pridružio se: 19 Sep 2012, 21:59
Postovi: 4951
|
POŽELELI STE DA JE UPOZNATE: OVA DEVOJKA NE POSTOJI! (FOTO) Ako ste mislili da je ova fotografija obrađena u foto-šopu i spremna za neki modni editorijal poznatog magazina, pogrešili ste! Ona je specifična samo po tome što je nastala zahvaljujući mašti talentovanog umetnika Diega Fazia. Ovaj dvadesetdvogodišnji genijalac potrošio je dvesta sati i mnogo grafitnih olovaka, dok nije nastalo ovo remek delo. Zvuči neverovatno, ali pogledajte fotografije koje to potvrđuju. Šta reći osim, bravo Diego! Izvor:svet plus
|
|
|
|
|
|
|
Nina
|
|
Moderator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 14:33
Postovi: 5555
|
„Pjer“: Uručene nagrade najboljim karikaturistima
Akademik Ljubomir Simović, u galeriji "Progres" otvorio izložbu karikatura "Pjer". Radovi s najvećom lucidnošću, gorčinom i gnevom govore o stanju u kome se nalazi današnja Srbija
VELIKI broj karikatura pristigao na 45. konkurs za novinsku karikaturu "Pjer", koji tradiocionalno organizuje Kompanija "Novosti", zadovoljavao je vrlo visoke kriterijume, ocenio je u ponedeljak uveče predsednik žirija, akademik Ljubomir Simović, otvarajući izložbu najuspešnijih radova u galeriji "Progres".
Među više od 600 karikatura 138 autora, za ovu reprezentativnu postavku, kao i za katalog, odabrane su 122 gorko-smešne slike naše stvarnosti iz pera 84 karikaturista. One su, naglasio je akademik Simović, i dramatične, i duhovite i, ne retko, vrlo rafinirane, i - što nije na poslednjem mestu - urađene su sa zavidnim crtačkim majstorstvom.
- I sami se možete uveriti da one s najvećom otvorenošću, lucidnošću, gorčinom i gnevom govore o stanju u kome se nalazi današnja Srbija - smatra naš uvaženi pesnik.
Članovi žirija, u kome su uz Simovića, bili Vasa Pavković, Ljubivoje Ršumović, Muhamed Đerlek, Momčilo Bajagić, odlučili su da nagradu "Zlatni Pjer" dodele karikaturi "Vođa" Nedeljka Ubovića.
- Ubović je lakim, ovlašnim crtežom perom jedva dodirujući papir, saopštio jednu zdravom razumu teško objašnjivu istinu - obrazložio je u ponedeljak uveče predsednik "Pjerovog" žirija. - Zamišljam kako bi se pred ovom karikaturom zaustavio, i kako bi je s odobravanjem i zadovoljstvom gledao, Radoje Domanović. "Srebrni Pjer" je pripao karikaturi "Trofeji" Zorana Petrovića, koja nas podseća na prošlost, i ukazuje nam na doslednost, ovlašćenog borca za ljudska prava širom naše planete. "Bronzani Pjer", koji je mogao biti i srebrni, zlatan, pripao je karikaturi "Sloboda" Slobodana Srdića, na kojoj robijaš ne seče rešetke na tamničkom prozoru zato da bi iz tamnice pobegao, već zato da bi u tamnicu moglo da uđe - dozvolite da za trenutak budemo i malo patetični - sunce slobode.
Nagradu za portret žiri je dodelio "Grupnom portretu" Ranka Guzine, koji nam je na jednom jedinom listu ponudio Sonju Liht, dve Sonje Biserko, dve Vesne Pešić i jednu Borku Pavićević.
- Pomišljam kako bi bilo veoma dobro kad bi ova izložba mogla da proputuje kroz gradove širom naše sve uže zemlje. A cinik u meni jedva odoleva iskušenju da predloži da se ova izložba, kompletno, preseli na još neke beogradske adrese: na Andrićev venac, na Trg Nikole Pašića 13, na Nemanjinu 11 - zaključio je Ljubomir Simović otvarajući 45. izložbu "Pjer".
Za ovogodišnjeg dobitnika "Zlatnog Pjera" veliki je kompliment što je njegov rad izabrao i nagradio žiri u kome su bili tako vrsni pesnici kao što su Ljubomir Simović i Ljubivoje Ršumović.
- Poruka karikature koja je osvojila "Zlatnog Pjera" je da smo mi bogati, ali da to naše bogatstvo moramo da prepoznamo i da ga uzmemo u svoje ruke, a ne da nas stalno zavode pričom o siromaštvu - kaže Ubović za "Novosti". - Svako se rađa sa svojim parčetom hleba. S druge strane drago mi je da je u vreme kada je sve manje autorstva u našim novinama, nagrađena jedna karikatura "starog kova" i kako kaže moj kolega Toša Borković, pre svega optimistička. Moje shvatanje karikature je da ona mora da bude utemeljena na činjenicama, prevashodno duhovita i da nikoga ne vređa.
Drugonagrađeni Zoran Petrović, koji živi u Nemačkoj (u blizini granice sa Francuskom), u mestu Karlsrue, nadomak Štutgarta, putovao je čak 18 sati po snegu da bi u ponedeljak uveče primio nagradu za svoje "Trofeje". Ovaj napor učinio je jer smatra da je "Pjer" naše najznačajnije nacionalno priznanje u oblasti karikature. Na njegovoj karikaturi, ovenčanoj "Srebrnim Pjerom" predstavljen je američki "ujka Sem" sa glavama "palim" širom sveta u njegovo ime i slavu, a koje poput lovačkih trofeja "kači" po zidu.
- Novi imperijalizam je odneo mnogo više glava od onih koje su na ovom mom crtežu koji se ograničio samo na one gde su Amerikanci bili direktno umešani - objašnjava autor. - Da bih predstavio sve žrtve njihove moći i dominacije bio bi mi potreban neuporedivo veći format. Da sam ovu karikaturu crtao posle nedavnih odluka tribunala u Hagu na tom zidu bi bila i jedna srpska glava sa šajkačom.
Smederevac Slobodan Srdić, paradoksalno je karikaturu, nagrađenu "Bronzanim Pjerom", smestio tamo gde joj je najmanje mesto - u zatvoru i nazvao je "Sloboda".
- Dok neko skuplja perje ja skupljam "Pjere" - uverava nas Srdić. - Treći put sam osvojio "Bronzanog Pjera", pa se nekako osećam kao u bronzanom dobu. Nadam se da se evolucija u mom slučaju neće zaustaviti, da će ići dalje i da slede srebrno i zlatno doba. Poruka karikature koja je nagrađena u najkraćem bi bila da je sloboda tu oko nas, ali je samo treba spoznati i doživeti.
ŽENE KAO VEČNA INSPIRACIJA
NA prvom konkursu za karikaturu "Pjer" Ranko Guzina osvojio je, kao još mladi autor, nagradu za portret, kao i na ovom poslednjem, 45 godina kasnije. I onda, kao i sada nagradu nije dobio za pojedinačni portret, već za celu grupu. Te davne 1967. godine na jednom tablou predstavio je tada aktuelne satiričare - Duška Radovića, Branka Ćopića, Branu Crnčevića..
- Meni su uvek kao crtaču bili zanimljivi ljudi sa naše javne scene, jer sam ih smatrao zahvalnim za karikaturisanje - priča Guzina. - Na ovaj konkurs poslao sam još jedan tablo sa muškim likovima, ali su žene bili uspešnije, valjda zato što su mi inače inspirativnije. Unutrašnji svet žena je slojevitiji, više je emocija koje se vide kroz oči, pogled, pokret... Ja ne crtam velike noseve i uši, već pokušavam da oslikam psihološki portret, da pošaljem poruku, kao što sam to izgleda uspeo sa ove četiri nagrađene dame.
UREĐIVAČKI DRAGULJ
"VEČERNjE novosti" već decenijama gaje karikaturu kao svoj uređivački dragulj, i ne posustaju u konkursu "Pjer", jer je to najčistije ogledalo naše svakodnevice - rekao je u ponedeljak uveče Aleksandar Backović, izvršni direktor Kompanije "Novosti".
- Naša karikatura je, danas, postala poseban žurnalistički izraz, primakla se umetnosti. Iako najčešće iscrtavana na parčićima hartije već se može složiti u istorijsku čitanku našeg ne baš srećnog vremena, u naše verovanje. Ona postaje odgonetka, a ne zagonetka. Novinska karikatura, ponajčešće zasmejava, ali i opominje i upozorava. Ona je i u surovim godinama, godinama rascepa i deoba, svojim plemenitim zracima umela da nas ogreje i razgali, bodri i gura napred. U ovom našem zagađenom vremenu, vremenu nesigurnosti, čudne tranzicije, ona je jedina ostala čista, neuprljana, dostojanstvena. Ona je jedina – nekorumpirana. Novosti
|
|
|
|
|
|
|
|
| Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 11 gostiju |
|
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
|
|
|
