|
| Autoru |
Poruka |
|
neno
|
|
rang
Pridružio se: 10 Feb 2017, 19:00
Postovi: 771
|
Pesma zeni
Ti si moj trenutak, i moj sen, i sjajna
moja rec u sumu;moj korak, i bludnja;
samo si lepota koliko si tajna;
i samo istina koliko si zudnja.
Ostaj nedostizna,nema i daleka-
jer je san o sreci vise nego sreca.
Budi bespovratna,kao mladost; neka
tvoj sen i eho budu sve sto seca.
Srce ima povest u suzi sto leva;
u velikom bolu ljubav svoju metu;
istina je samo sto dusa prosneva;
poljubac je susret najveci na svetu.
Od mog prividjenja ti si cela tkana,
tvoj je plast suncani od mog sna ispreden;
ti bese misao moja ocarana;
simbol svih tastina porazan i leden.
A ti ne postojis,nit si postojala;
rodjena u mojoj tisini i cami,
na suncu mog srca ti si samo sjala;
Jer sve sto ljubimo stvorili smo sami.
Jovan Ducic
|
|
|
|
|
|
|
Nemirna
|
|
Pridružio se: 06 Mar 2017, 16:18
Postovi: 186
Lokacija: Tu i tamo
|
Pesnik Moli Svoju Ljubav Da Mu Piše- F.G.Lorka
Ljubavi moje krvi, smrti živa, nema,
zalud očekujem reč pisanu tvoju
i mislim s cvetom koji gubi boju,
kad živim bez sebe, bolje da te nemam.
Uzduh je besmrtan. Stena, mira puna,
ne poznaje senu nit se od nje krije.
Srcu unutrašnjost od upotrebe nije
onaj med smrznuti što ga toči luna.
No ja to potrpeh. Razdreh vene za te,
a tigar i golub u tvojem struku
od bola ujeda i ljiljana pate.
Stog rečima ispuni moju ludu muku,
ili me pusti da živim u tišini,
u noći moje duše večnoj pomrčini.
_________________
Kojim to perom misli mi pišeš i svilenim platnom snove mi krojiš, pod kožu se uvlačiš kroz krv protičeš,svojim mirisima svu me obojiš.
|
|
|
|
|
|
|
MARRIIN
|
|
rang
Pridružio se: 26 Sep 2012, 15:39
Postovi: 3402
Lokacija: bgd
|
Vetar joj se igra po kosi a moj komsija je(majke mu ga nabijem) nosi! ![[dzokac.gif]](./images/smilies/dzokac.gif "[dzokac.gif]")
|
|
|
|
|
|
|
Senka
|
|
Vječita sanjalica
Pridružio se: 18 Apr 2012, 12:07
Postovi: 45984
|
Serenata
Čuj, plače Mesec mlad i žut.
Slušaj me, draga, poslednji put.
Umreću, pa kad se zaželiš mene,
ne viči ime moje u smiraj dana.
Slušaj vetar sa lišća svelog, žutog.
Pevaće ti: da sam ja ljubio jesen,
a ne tvoje strasti, ni članke tvoje gole,
no stisak granja rumenog uvenutog.
A kad te za mnom srce zaboli:
zagrli i ljubi granu što vene.
Ah, niko nema časti ni strasti,
ni plamena dosta da voli mene:
No samo jablanovi viti
i borovi pusti ponositi.
No samo jablanovi viti
i borovi pusti ponositi.
Potkamien, u Galiciji, 1915
Miloš Crnjanski
_________________  
|
|
|
|
|
|
|
maraja*
|
|
rang
Pridružio se: 07 Mar 2017, 22:25
Postovi: 3084
|
Desanka Maksimović – Strepnja
Ne, nemoj mi prići! Hoću izdaleka
Da volim i želim oka tvoja dva.
Jer sreća je lepa samo dok se čeka,
Dok od sebe samo nagoveštaj da.
Ne,nemoj mi prići!Ima više draži
Ova slatka strepnja, čekanje i stra`.
Sve je mnogo lepše donde dok se traži
O čemu se samo tek po slutnji zna.
Ne, nemoj mi prići! Našto to, i čemu?
Iz daleka samo sve ko zvezda sja;
Iz daleka samo divimo se svemu.
Ne,neka mi ne priđu oka tvoja dva.
|
|
|
|
|
|
|
scepa
|
|
Pridružio se: 13 Apr 2020, 00:50
Postovi: 72
|
Svaki put ljubav izgleda ko ono pravo
Svaki put srce posvadjas sa glavom...
|
|
|
|
|
|
|
Senka
|
|
Vječita sanjalica
Pridružio se: 18 Apr 2012, 12:07
Postovi: 45984
|
Susret
Sreli smo se
negdje
između svjetova
u malom prolazu
gdje
sudbine se ukrštaju
u vremenu
kada svemir utihne
da se
šapati duša čuti mogu...
Jovica Letić _________________
|
|
|
|
|
|
|
Senka
|
|
Vječita sanjalica
Pridružio se: 18 Apr 2012, 12:07
Postovi: 45984
|
Videla sam te opet
Videla sam te opet,
i to posle godinu dana!
Svih trista šezdeset pet želja
u jednu se jedinu slilo -
da iza običnih reči
ne otkriješ to što je srce
ko svoju najlepšu tajnu
sve ovo vreme krilo.
Sama tvoja blizina
za mene već je užitak,
a svaka reč kazana -
slasni i opojni napitak
koji me opija celu
i zanos mi iznova budi,
zanos o kome sanjaju
i bogovi i ljudi.
Taj zanos traje i rudi
i u tvom odsustvu dugom,
i ispuni me celu
srećom umesto tugom,
jer osećam da si uvek
tu, pokraj mene,
bez obzira u kom si stvarno
delu vaseljene.
Al ja ću radije skriti
taj proždirući plamen
i neću ti otkriti želju
koja ko dragi kamen
krasi mi ogrlicu
od trista šezdeset pet dana
i snagu mi iznova daje
da trajem nasmejana
a da ti i ne saznaš
da osmeh dugujem tebi,
i da ne saznaš da vreme
za mene značaja nema.
Ljubavi, željo, lepoto,
što mom si srcu hrana,
tvoj osmeh je najlepši ukras
na kolajni mojih dana.
Violeta Milićević
_________________
|
|
|
|
|
|
|
Senka
|
|
Vječita sanjalica
Pridružio se: 18 Apr 2012, 12:07
Postovi: 45984
|
Bolest
Volim te kao sveži beli zalogaj seljačkog znoja
i truda
i dana jesenjih na crnoj popucaloj ravnici.
Proći ce proleće kao san razbarušen i čudan
što liči crvenoj ptici.
Doleteće i odleteti danas sva cvetanja.
Bićemo i meki i okoreli, i u radost i u setu
ćemo zaroniti.
Izgaziću tvrdim usnama tvoja ramena detinja,
a zvezde ce zvoniti ... zvoniti ...
Ima u nama prostranstvo za koje ne znamo.
Izgubićemo se u njemu i opet dohvatiti.
Ima u nama srce, u krpe smeha i plača vezano.
Kako ćemo se iz sebe vratiti?
Proći ce proleća ... Ona nose trave i cvrkutanja.
Ona nose mir od kog se ruke ježe.
Mir. Samo malo mira, malo kiša, šaputanja,
tamo gde se nebo za njive zakiva i veže.
Mir radi budućih nemira, radi ludovanja,
na uzglavlju od tvojih toplih detinjih šaka,
pa da dugo zvezdama mašem i odzvanjam
prepun kikota i cvetnih naramaka.
Volim te. Eto. A nebo je u proleće plavo
kao nešto čega se nikad setiti neću.
Ništa ... Samo crvene ptice nad glavom
uzleću.
Mika Antic
_________________
|
|
|
|
|
|
|
Senka
|
|
Vječita sanjalica
Pridružio se: 18 Apr 2012, 12:07
Postovi: 45984
|
ZENA U CRNOM
Pognuta, zgurena, tiha, u crno zavijena,
nemoćno korake pruža protiv sopstvene volje.
Gde god Sunce da bije, oko nje caruje sena
što guši nadu da išta može da bude bolje.
Korača nemo dok kraj nje promiču neka lica
čiji pogledi beže kao da nje nigde nije;
daleko u njoj prhnu i poslednje jato ptica
i osta još samo tuga da joj niz pleća lije.
I nije više ona ni setna ni zamišljena,
davno je prošlo to vreme kad je imala snove,
davno je živela život, davno je bila žena,
sada je jos samo ljuska koja se ženom zove...
Prepuklo srce jos tuče i nikako da stane,
broji sapeto vreme u njenoj tami sto drema...
Zagasli život još tinja, još traje neke dane
dok usahla ruka žudi da mazi čega nema...
Umorno diže glavu kao da hoće da pita
očima ispranim, mutnim, bez boje i bez sjaja:
¨Zašto, kažite, zašto...?¨ Dok zamućen pogled skita,
osta da čezne za dugom večitog zagrljaja.
Dragana Konstantinović
_________________
|
|
|
|
|
|
|
|
| Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 32 gostiju |
|
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
|
|
|
