DANAS JE SVETI GRIGORIJE NISKI I DAN ZA PRAŠTANJE: Ko izgovori OVU MOLITVU, čeka ga RADOST
BEOGRAD - Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Grigorija Niskog (335 - 394).
Bio je episkop Nise, mlađi brat Svetog Vasilija Velikog, blizak prijatelj Grigorija Bogoslova. Bio je najpre samo prezviter, pošto beše ženjen, a kada mu umre žena, blažena Teozva, izabraše ga i posvetiše za episkopa u Nisi.
Odlikovao se ogromnom svetskom učenošću i duhovnim opitom. Učestvovao na Drugom vaseljenskom saboru. Misli se da je on sastavio drugi deo Simbola vere. Veliki besednik, tumač Svetog pisma, i bogoslov.
Foto: sr.wikipedia.org
U vreme cara Valenta zbačen je s episkopske stolice i oteran u izgnanstvo. Osam godina provede ovaj sveti otac u izgnanstvu trpeljivo snoseći sve bede i sva poniženja. Najzad skonča u dubokoj starosti koncem IV veka preselivši se u Carstvo Božje i ostavši kroz sve vekove na zemlji kao veliko svetilo Crkve.
Srpska pravoslavna crkva slavi ga 10. januara po crkvenom, a 23. januara po gregorijanskom kalendaru.
Narodni običaji i verovanja
Ovaj svetitelj je učinio mnogo za širenje vere i razvoj hrišćanstva. Svetac je preminuo u bedi, ali, prema predanju, nijednom se zbog toga nije požalio. Život je posvetio štićenju pravde i nevinih, kao i utemeljivanju pravoslavlja u hrišćanstvu. Ljude je učio da pronađu snage za oproštaj onima koji su im naneli nepravdu.
Svaki vernik danas bi trebalo da se pomoli izgovarajući ove reči:
Bože otaca naših, čini uvek sa nama po Tvojoj krotosti, ne napuštaj nas Tvojom milošću, no njihovim molitvama u miru uredi život naš.
DANAS SU ČASNE VERIGE: Srbi veruju da je od ovog dana VREME TOPLIJE jer Bog zagreva zemlju
BEOGRAD - Srpska pravoslavna crkva i vernici u nedelju 29. januara obeležavaju Časne verige, dan u znak sećanja na Svetog Petra, apostola okovanog u verige po naredbi cara Iroda.
Petar ustade, a okovi mu spadoše s nogu pa pođe s anđelom. Vojnici su spavali kao mrtvi, pa anđeo provede Petra pored straže, a kad su došli do gvozdene gradske kapije, ona se sama otvori i tako se Petar oslobodi zatvora, i verovatne smrti. Verige koje su spale sa Petra hrišćani su sačuvali koliko zbog uspomena na Svetog Petra, toliko zbog njihove isceliteljske moći. Priča se, da su se mnogi bolesnici izlečili samo dodirnuvši verige (kao i ubrus apostola Pavla kojim su ga brisali dok je bio mučen).
Patrijarh jerusalimski, sveti Juvenal, dao je te verige na dar carici Evdokiji, prognanoj ženi cara Teodosija Mlađeg. Carica ih je prepolovila, pa jednu polovinu poslala Crkvi Svetih apostola u Carigrad, a drugu polovinu dala svojoj kćeri Evdoksiji, ženi Valentinovoj u Rim. Evdoksija je sazidala Crkvu Svetog Petra i položila u nju ove verige, zajedno sa onim u koje je sveti Petar, pred svoju smrt, bio okovan od opakog cara Nerona.
Narodna verovanja i običaji
Po narodnom verovanju od Verižnica (Časnih Veriga) nastaje blaže vreme, jer Bog usijanim verigama počinje da zagreva zemlju. U mnogim mestima, Verige se smatraju za veliki praznik. Kosovsko stanovništvo praznuje Verižnjake zbog kuge, u nekim selima zbog stoke, a stočari ih praznuju zbog stoke. Ko nosi odelo šiveno na Časne Verige, veruje se da će poginuti od groma.
Te verige čuvahu hrišćani koliko zbog uspomene na velikog apostola, toliko i zbog njihove celebne moći, jer se mnogi bolesnici izlečiše dodirom o njih.
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas proslavljaju praznik Prepodobnog Jevtimija Velikog, velikog svetitelja iz 5. veka koga su još za života poštovali i nazivali "sinom svetlosti".
Danas nikako NE ČINITE OVE STVARI inače će vam život biti tužan i prazan bez blagoslova ovog sveca
Prepodobni Jevtimije Veliki rođen je u jermenskom gradu Melitini blizu reke Eufrata u porodici plemenitih i znamenitih roditelja. Još kao dečak vreme je provodio u molitvi i tišini, a kao mladić se zamonašio i počeo da živi po strogim pravilima monaha ispunjavajući dane i noći molitvom i telesnim trudom.
Nakon nekog vremena ovo Jevtimija su počeli da se okupljaju mnogi učenici, od kojih su neki kasnije i sami postali znameniti svetitelji - Kiriak Otšelnik, Sava Osvećeni, Teoktist i drugi.
Predanje kaže da je Jevtimije bio veliki čudotvorac - izgonio je demone, lečio teške bolesti, izvodio vodu u pustinjama, umnožavao hleb, proricao... Svoje pratioce je učio neophodnosti života ispunjenog trudom i radom, a zabeleženo je da je govorio: "Ako vi bez svoga truda jedete hleb, znači vi jedete tuđi trud".
Još je govorio da nije dobro za monaha da prelazi s mesta na mesto, jer, veli: "Drvo koje se često presađuje, ne donosi ploda. Ko god želi da čini dobro, može ga činiti na onom mestu gde je".
Zbog svoje mudrosti i pravednosti još za života se pročuo kao svati čovek i pored pećine u kojoj je živeo izgrađen je manastir koji je još i dugo posle njegove smrti bio prepun monaha. Priča kaže da je poslednja zapovest koju je Jevtimije Veliki izdao pre nego što je umro bila da kapija manastira nikada ne bude zatvorena i da ovo mesto služi kao mesto odmora za svakog putnika namernika.
Prepodobni Jevtimije Veliki umro je 473. godine, a njegovoj sahrani je prisustvovao i jerusalimski patrijarh Anastasije. Priča kaže da je patrijarh morao da čeka ceo dan dok je ogromna masa naroda celivala svetitelja, i tek uveče uspeo da dovrši opelo. Prema predanju, sedmog dana nakon smrti Jevtimije se prikazao svom učeniku Domentijanu, sav svetao i radostan kao pravi "sin svetlosti" kakav je postao.
Zbog života koji je posvetio drugima i učenju o tome da čovek mora da pruži pomoć čak i neznancu kada se ovaj nađe u nevolji, Prepodobni Jevtimije Veliki i danas se smatra zaštitnikom slabih i nesrećnih ljudi. Smatra se da je veliki greh na današnji dan oterati prosjaka sa praga ili odbiti da pružite pomoć nekome ko to traži. Ako to učinite, narod kaže, uvredićete Prepodobnog Jevtimija Velikog, a onda ćete život provesti bez njegovog blagoslova i ništa vam neće ići od ruke.
Slavimo Svetog Trifuna, danas obavezno napravite vinogradarsku pogaču (RECEPT)
Danas su dva praznika, Dan zaljubljenih ili Sveti Valentin, koji svoje korene vuče iz katoličke vere i Sveti Trifun, koji je srpski pravoslavni praznik i slava.
Srpska pravoslavna crkva Svetog Trifuna slavi kao velikomučenika koji je postradao za hrišćansku veru, ali ne isključujući njegov značaj kao zaštitnika bračne ljubavi i vernosti, koje su deo hrišćanske propovedi.
Na današnji dan se Svetom Trifunu uznose molitve i čita Akatist da groždje i voće dobro rodi, da godina bude plodna a i da se duševni bolesnici, ali i bolesni od gušobolje, bolesti pluća iscele. Sveti Trifun je veliki iscelitelj i pomagač vrednim ljudima.
Prema hrišćanskom učenju, bračna ljubav je u ravni ljubavi prema Bogu, o čemu svojim delima najbolje svedoče Hristovi velikomučenici, među kojima je i sveti Trifun. Žitija i hrišćansko stradanje oba svetitelja našli su mesto u "Ohridskom prologu" vladike Nikolaja Velimirovića, prema kome je velikomučenik Trifun poginuo 250. godine u Nikeji od mača hristobornog rimskog cara Dakija.
Sveštenomučenik Valentin, kako piše vladika Nikolaj, bio je episkop u italijanskom gradu Interamni, gde se proslavio kao iscelitelj brata rimskog tribuna Frontana i Herimona, sina poznatog filosofa Kratona, čime je mnoge preobratio u hrišćansku veru. Valentin je sa svojim sledbenicima posečen mačem 273. godine, zapisano je u " Ohridskom Prologu".
Inače, SPC dan Svetog Valentina obeležava 30. jula, odnosno 13. avgusta, ali ne kao zaštitnika zaljubljenih. Iz kalendara Katoličke crkve 14. februar je izbrisan kao dan posvećen svetom Valentinu, zbog, kako kažu, želje za smanjenje broja svetih dana kod onih svetaca o kojima nije bilo jasnih istorijskih činjenica.
Običaj da se polovinom februara slavi praznik zaljubljenih potiče iz vremena antičke Grčke i Rima, kada su slavljena božanstva plodnosti i zaštitnici svetosti braka. Na Dan zaljubljenih, ili Valentinovo, običaji su različiti i sve više se vezuju za potrošačko društvo, dok se u pravoslavnim hramovima i u pravoslavnim domovima na Trifundan poštuje pretežno vekovna tradicija crkve.
Svetog Trifuna slave mnogobrojni esnafi, vinogradari, mehandžije. Srpski narod u okolini Zaječara posvećuje mu čak tri dana slavlja, nadajući se njegovoj zaštiti u zimsko vreme kada vukovi nanose ogromne štete u tim krajevima, gde je ovčarstvo važna privredna delatnost.
„Srećan slava Sv. Trifun, neka nikne vinova lozica i pšenica belica, stoka da se razmnoži i porodica umnoži“, samo je jedna od zdravica na Svetog Trifuna.
Kao i za svaku krsnu slavu treba umesiti kolač, posni ako pada u sredu ili petak. Na dan sv. Trifuna mesi se specijalna vinogradarska pogača, a evo i kako izgleda i kako se pravi:
SASTOJCI:
650 g. brašna
11 g. suvog kvasca
1 jaje
75 ml. ulja
50 ml. jogurta, mlakog
350 ml. mlakog mleka
1,5 kašikica šećera
kašičica soli
0k0 30 g. topljenog maslaca za premazivanje testa
1 jaje za premazivanje pogače pre pečenja
SASTOJCI ZA UKRAS - GROZD
Testo se pravi od gustina, vode i malo brašna, ali većina domaćica to već zna, za svaki slučaj osetićete kada ga napravite koliko vam treba vode da bude lepo testo za oblikovanje, da se ne raspada.
PRIPREMA
Stavite 2 dcl. mlakog mleka, šećer i kvasac, sveži ili suvi, ostaviti desetak minuta da kvasac krene da radi. Neka brašno, jaje, mleko i jogurt budu sobne temperature. U brašno dodati sve ostale sastojke i umutiti testo, najmanje 5 minuta mikserom pa još ručno mesiti isto toliko, da se dobije glatko i elastično testo.
Jedan dublji i veći sud ceo namazati uljem u tankom sloju, staviti testo, dobro ga prekriti da nema dodir sa vazduhom (najbolje streč folijom) da se ne bi gornji sloj osušio i ostaviti na toplo oko sat vremena da naraste.
Naraslo testo istresti na brašnom posutu radnu površinu, podeliti ga na tri dela , dva ista a jedan nešto malo manji. Lagano ih premesiti i olikovati 3 kruga. Prvi veći krug malo rukom rastanjati, samo malo pritisnuti, i staviti ga u sredinu podmazanog kalupa za pečenje. Od drugog većeg dela testa oblikovati pravougaonik dimenzija 36 x 32 cm. Oblikovati pravougaonik oklagijom koliko je moguće, a na kraju ivice obrezati ravno da se dobiju ove dimenzije. Seći 6 trakica širine 6 cm, premazati ih istopljenim maslacem, uviti u rolnice Valjčiće) i složti sa ravnomernim razmakom oko testa u kalupu.
Treći, malo manji krug testa, rastanjiti oklagijom na prečnik oko 30 cm, iseći 6 trouglova, svaki zarezati sa špicastog kraja 4 puta. Premazati ih topljenim maslacem pa uvijati tako što se sa gornjeg šireg dela krajevi prvo malo uviju unutra pa se uvije kiflica. Rasporediti ih u kalup u prazan prostor izmežu valjkića.
Od malo testa koje je ostalo posle obrezivanja za pravougaonik napravite 12 malih kuglica i stavite in na uvijene kiflice. Napraviti malo testa od gustina, vode i malo brašna i odmah, pre nego što se pogača stavi da raste, oblikovati grozd na srednjem delu. Pogaču prekriti ponovo, dovoljno je ovaj put dobro krpom, i ostaviti oko pola sata da naraste.
Naraslu pogaču premazati umućenim jajetom, grozd ne mazati, i staviti u prehodno zagrejanu rernu na 180 stepeni i peći oko 35 minuta.
HRISTOS VASKRSE! Ovo su narodni običaji na najveći hrišćanski praznik
Prvo jaje ofarbano u crveno naziva se čuvarkuća, čuvar, stražar, stražnik…
Najveći verski praznik Vaskrs slave svi hrišćani, jer je tada Isus Hristos pobedio najjače Satanino oružje – smrt. Iako ne pada na isti datum, uvek je u nedelju, pa se slavi u razmaku od 35 dana. Cela nedelja po Vaskrsu naziva se Svetla nedelja, a Crkvene pesme koje se tada pevaju, pune su radosti i veselja, pevaju se čak i na pogrebima te nedelje.
Svojim vaskrsenjem Isus je ljudima, kako se veruje, otvorio put u večni život. Pošto je u petak raspet na Golgoti, a subotu preležao u grobu, Isus je u nedelju vaskrsao, nakon što je na njegov grob sleteo anđeo i odvalio nadgrobnu ploču.
Na praznik nad praznicima skidaju se dveri u crkvi na oltaru čime se želi pokazati da je Isus svojim vaskrsenjem pobedio smrt i otvorio rajska vrata. Cela sedmica posle Uskrsa naziva se Svetla nedelja.
Na dan Hristovog vaskrsenja sa svih zvonika pravoslavnih hramova dugo zvone sva zvona i najavljuju dolazak velikog praznika. Porodice sa decom odlaze na vaskršnju službu da bi se nakon toga međusobno pozdravljali rečima “Hristos vaskrse” i “Vaistinu vaskrse”.
Kada iz crkve dođu kući, svi ukućani se međusobno pozdravljaju vaskršnjim pozdravom i ljube. Zatim domaćin pali sveću, uzima kadionicu i tamjan, okadi sve ukućane koji stoje na molitvi, predaje nekom mlađem kadionicu i on potom kadi celu kuću. Posle zajedničke molitve ponovo jedni drugima čestitaju Vaskrs i sedaju za svečano postavljenu trpezu.
Taj dan je porodica na okupu uz bogatu trpezu i ofarbana jaja. Postojao je i običaj da se jajima deci trljaju obrazi, i da se ukućani umivaju vodom u kojoj su jaja prenoćila.
U vodu za umivanje valja da se stave i dren, bosiljak i zdravac. Ovaj običaj je i dalje prisutan u mnogim seoskim područjima Srbije, ali se veruje i da bi ovakvu vodu odmah trebalo potrošiti, jer ako prenoći može da donese nesreću!
Prvo jaje ofarbano u crveno naziva se čuvarkuća, čuvar, stražar, stražnik… Za njega se veruje da ima posebnu moć, pa se zato koristilo u magiji plodnosti, ali i za zaštitu ljudi i ljudskog zdravlja.
Drugi važan običaj, vezan za ovaj praznik, je pričešće, koje se, osim u crkvi, obavljalo i u prirodi. Tačnije, u Šumadiji je bio običaj da se pričest obavi u prirodi, jedenjem pupoljka leske ili glogovog lista i ispovedanjem.
U istočnoj i južnoj Srbiji, takav ritual se zvao komkanjem, a tokom njega, pre ručka su se drenove rese, trave zdravca i parčići uskršnjeg kolača potapali u vino. Svi ukućani su morali da piju tu “komku” nakon čega su preskakali sekiru na pragu kuće izgovarajući želje za sreću i napredak.
DANAS JE MALI USKRS: Evo šta danas OBAVEZNO morate da uradite!
Danas se završava takozvana Svetla nedelja, prvih sedam dana posle Uskrsa.
Današnja nedelja, poznata je i kao „mali Uskrs“. Zove se još i Svetla, Bela ili Tomina nedelja i posvećena je događaju javljanja Isusa svojim apostolima.
Naročito je bio sumnjičav „neverni Toma“, pa je Isus prema verovanju, na današnji dan, prošao kroz zatvorena vrata i rekao Tomi da opipa njegove rane. Tek tada je i ovaj apostol poverovao u Hristovo vaskrsnuće.
U narodu je ova nedelja poznata i kao vodena.
U nekim mestima se danas proslavlja kraj vaskršnjeg ciklusa blagih ili svetlih dana.
Ponegde se do danas čuvaju crvena uskršnja jaja i danas se daju deci da se kucaju, a stariji se obavezno pozdravljaju sa: „Hristos voskrese“.
Od Tomine nedelje se opet vrše molitve za umrle, nakon prekida unutar perioda koji je počeo od Lazareve subote.
Na dan posle Tomine nedelje, u Pobusani ponedeljak, služe se parastosi na grobljima, čime živi kao da čestitaju svojim pokojnim rođacima i prijateljima radosni praznik Vaskrsenja Hristovog.
Zbog toga u nekim delovima zemlje danas farbaju jaja koja će prvo dati deci da pojedu, u čast života i zdravlja, a ostatak će sutra odneti na groblje. Narod kaže, da se i mrtvi „počaste“ i obraduju Hristovom vaskrsenju.
CRKVA GA SLAVI DVAPUT GODIŠNJE: Danas je dan Svetog Jovana Bogoslova, izgovorite ove reči da budete zdravi cele godine!
BEOGRAD - Danas se obeležava dan posvećen Svetom apostolu i jevanđelisti Jovanu Bogoslovu, svetom Hristovom učeniku koji se rodio u ribarskoj porodici. Sin je ribara Zavedeja i majke Salomije. Zajedno sa svojim bratom Jakovom, krenuo je za Hristom i nikada Ga nije napuštao.
Za njega se kaže da je bio omiljen Hristov učenik. Jedini je on, sa Svetom Bogomajkom ostao pod Krstom raspetog Gospoda, ne napuštajući Ga, obećavši da će on čuvati Presvetu Bogorodicu i služiti je sve do Njenog uspenija.
Kasnije odlazi u Efes, jer silaskom Svetog Duha na apostole, dobi zadatak da tamo širi Božansko Jevanđelje i pođe mu za rukom da preobrati mnogo naroda u hrišćanstvo. Bio je proganjan, ponižavan i mučen. Za vreme koje je proveo u progonstvu na ostrvu Patmos, napisao je čuveno Jevanđelje i Otkrovenje, a po dolasku na presto cara Nerve, bio je oslobođen i vratio se u Efes.
Tu je nastavio da prevodi neznabožce u hrišćanstvo. Poživeo je ovaj ugodnik Božji više od 100 godina. Crkva dva puta u godini proslavlja ovog svetitelja i to: 9. oktobra kada se sećamo njegova upokojenja i 21. maja, jer na taj dan iz njegovog groba se širi neki čudesni prah, koji leči bolesne, koji je mirisan i lekovit.
Naime, kad je sveti Jovan imao već više od sto godina, izašao je sa svojih 7 učenika iz Efesa i naredio im da iskopaju grob u obliku krsta. Potom je starac legao u grob i njegovi učenici su ga sahranili. Vernici su kasnije otvorili Jovanov grob, ali telo nije bilo u njemu. Jedino se, svake godine 21. maja, od njegovog groba dizao neki sitni prah, mirisan i lekovit. Tim prahom narod je lečio mnoge bolesti.
I zato neka pod dejstvom njegove molitve i mi dobijemo isceljenje naših duševnih i telesnih bolesti i neka nas udostoji ljubavi Hrista Boga našeg.
Kako je Jovan spasavao duše
Za sv. Jovana apostola priča sv. Kliment Aleksandrijski, kako u nekom mestu u Maloj Aziji beše krstio jednog neznabožačkog mladića, i poverio ga brizi mesnog episkopa, a on otišao dalje na propoved jevanđelja. U odsustvu sv. Jovana onaj se mladić pokvari i počne se opijati, i krasti, a najzad stupi u neku razbojničku družinu, koja je iz šume napadala ljude i harala. Posle izvesnog vremena vrati se sv. Jovan u to mesto, i ču od episkopa, šta se dogodilo sa onim mladićem.
Tada sv. Jovan, ne časeći časa, potraži konja i sprovodnika i odjuri ka onoj šumi, gde se razbojnička družina nahođaše. Tražeći po šumi svetitelj nađe hajduke i izađe pred starešinu hajdučkog. A onaj mladić čim ga ugleda i pozna, nadade se u begstvo. Starac Jovan pojuri za njim, te i pored starosti svoje sustiže ga. Videći da je sustignut mladić pade pred noge apostola, i od stida ne smede mu u oči pogledati. Jovan ga zagrli i poče ljubiti, kao pastir kad nađe izgubljenu ovcu. I povrati ga Jovan u grad, i utvrdi ponovo u veri i dobrodeteljnom životu. I ugodivši Bogu upokoji se mladić taj u svoje vreme.
Pravoslavni Srbi veruju da na današnji dan treba izgovoriti molitvu njemu posvećenu kako bi se i telo i duša izlečili od svih muka, a vi bili zdravi cele godine: "Sveti Jovan Jevanđelist, Sin ribara Zevedeja, Mlad bejaše kad ga ljubav Isusova silno zgreja. Najverniji drug Gospodnji S čistom dušom devojačkom, S dušom čistom i ljubavnom, Vidovitom i junačkom. On objavi čudne tajne. Sa večnosti pečat skide, Udes sveta od početka Pa do kraja on provide. On je ljubav propoved'o, Ljubavlju je i hodio, Do prestola Višnjeg Boga Ljubavlju se uzvisio. Ljubavlju je on porast'o K'o planina belosnežna – Sin gromova, prorok strašni. Ma da srca krotka, nežna. O Jovane čudovidni, O gromovni svetitelju: Prinesi nam molbe male Svome drugu, Spasitelju! Privedi nas bliže k Njemu. Silnom Bogu, slatkom Bogu; Prsi smo Mu nedostojni – No bar blizu, blizu – nogu! " Kako je Jovan spasavao duše Amin!
Danas je Miholjdan! Na ovaj dan ne važe pravila kao za svaki drugi praznik, treba da uradite nešto sasvim drugačije
Oktobarski topli dani vezani za ovaj narodni i verski praznik poznati su kao Miholjsko leto
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju praznik Svetog Kirjaka, u narodu poznatiji i kao Miholjdan. Prema narodnom verovanju, posle Miholjdana nastupa prava jesen koja je kalendarski već uveliko počela.
Oktobarski topli dani vezani za ovaj narodni i verski praznik poznati su kao Miholjsko leto.
Sveti Kirjak je rođen u Korintu krajem četvrtog veka i za života je smatran stubom hrišćanstva i uzorom monaških vrlina.
Čitajući Sveto pismo, veoma rano je počeo da se divi ustrojstvu spasenja ljudskog roda, a želja za duhovnim životom odvela ga je u Jerusalim, gde je stupio u manastir i dobio početna uputstva o monaškom životu.
Boravio je u više manastira gde se, posvetivši se hrišćanskoj veri, i borio protiv jeresi.
Predanje kaže da je bio krupan i snažan čovek, iako je ceo život proveo u strogom postu.
Pred kraj života boravio je u monaškoj obitelji Svetog Haritona, gde su monasi jeli jedanput dnevno, i to po zalasku sunca.
Kirjaka su monasi poštovali kao iscelitelja i utešitelja bolesnih i nevoljnih. Poživeo je 109 godina i upokojio se 557. u pustinji gde je proveo starost i poslednje godine života.
U pravoslavnom kalendaru se na ovaj praznik pominje i osveštanje bazilike Svetog Mihaila u okolini Rima, što je i objašnjenje za naziv praznika.
Sveti Kirjak je zaštitnik i slava mnogih srpskih domova. U pojedinim srpskim selima održavaju se zavetine i organizuju litije.
Danas je umnogome neobičan dan. Miholjdan kao praznik vekovima unazad obeležavaju na isti dan (12. oktobra po Gregorijanskom i novojulijanskom kalendaru, a 29. septembra po starojulijanskom), katolici, pravoslavni i protestanti širom Evrope. Po tome je ovaj datum jedinstven među hrišćanima raznih kongregacija.
NE TREBA SE VENČAVATI NA MIHOLJDAN
Još po nečemu današnji dan nije kao drugi. Za razliku od mnogih drugih crkvenih praznika, kada se "zabranjuje ovo ili ono", narod kaže da na današnji dan baš treba raditi - ali ne u kući.
Postoji i verovanje da se na Miholjdan ne treba venčavati. I ovo je verovanje takođe utemeljeno na tome da svatovi ne bi mogli da okupe goste jer su svi zauzeti drugim poslovima za pripremu za zimu.
Danas je Pokrov Presvete Bogorodice, a OVU JEDNU STVAR bi trebalo obavezno da uradite!
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju praznik Pokrova Presvete Bogorodice, pomen na crkveni događaj kada se Bogorodica tokom bogosluženja javila narodu okupljenom na molitvi.
Događaj koji danas praznuje crkva dogodio se 14. oktobra, odnosno 1. oktobra po starom kalendaru 911. godine za vreme cara Lava Mudrog, kada je u Bogorodičinoj crkvi zvanoj Vlaherne u Carigradu služeno svenočno bdenije.
Crkva je bila ispunjena pobožnim narodom i svi su bili duboko utonuli u molitvu. Pri dnu crkve nalazili su se Sveti Andrej Jurodivi i njegov učenik Epifanije. U četvrti čas noći ugledali su Presvetu Bogorodicu iznad naroda, sa rasprostrtim omoforom na rukama kojim kao da zaklanja narod.
Bila je odevena u zlatokrasnu porfiru i blistala okružena apostolima, svetiteljima, mučenicima i devicama. Sveti Andrej pokazao je rukom i upita Epifanija da li i on vidi Bogorodicu kako se moli za sav svet, što je Epifanije začuđen potvrdio.
Zbog tog događaja uvedeno je ovo praznovanje, da podseća na taj trenutak i na stalno pokroviteljstvo Presvete Bogorodice kada god to u nevoljama od nje molitveno tražimo.
Dnes blagovjerniji ljudije svjetlo prazdnujem, osjenjajemi tvojim Bogomati prišestvijem, i k tvojemu vzirajušče prečistomu obrazu, umilno glagoljem: pokrij nas čestnim tvojim pokrovom i izbavi nas ot vsjakago zla, moljašči Sina tvojego Hrista Boga našego spasti duši našja.
Bezbroj puta pokazala se pomoć Presvete Bogorodice kako pojedincima tako i narodima, kako u miru tako i u ratu, kako u monaškim pustinjama tako i u mnogoljudnim gradovima.
Crkva je oduvek proslavljala Presvetu Bogorodicu kao pokroviteljicu i zaštitnicu hrišćana, koja svojim molitvama umilostivljava Boga prema grešnima.
Inače, poznat je i pod imenom Pokrovice, Bogorodičin pokrov i Ženski praznik. Posebno je posvećen porodiljama i majkama, zbog čega bi sve pripadnice lepšeg pola trebalo da budu posebno pažljive i da ne rade nikakve teške fizičke poslove.
U Popovom polju mnoge žene poste pred Pokrovice kako bi se pričestile na sam dan praznika. Slave ga žene da bi lakše rađale i podizale decu. Oni koji nemaju dece se mole na taj dan Presvetoj Bogorodici da dobiju decu.
Srbi danas slave Svetu Petku: Pre nego što zaspite, morate da uradite OVU JEDNU stvar (FOTO)
Ovakvi običaji vezuju se za selo i to samo noć pred Svetu Petku, ali ne bi škodilo da svaku noć svi ovako idemo na spavanje
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave praznik posvećen Svetoj Petki - Prepodobnoj mati Paraskevi, koja je bila zaštitnica žena, siromašnih i bolesnih.
Prema verovanju, ovo ste morali uraditi pred spavanje.
Posle večere obično se ide na spavanje. Obavezno se treba tri put prekrstiti, pa izgovoriti molitvu:"Pomozi Bože, Sveta Petko i Sveta Nedeljo, oprosti nas ako smo što pogrešili; pomozi mi i sačuvaj me Bože od tuđe bede neviđene; sačuvaj me od rđavih misli; pomozi sutrašnji danče; daj Bože zdravlje, dobro da spavam, rđavo da ne snim, već smilje i bosilje; daj Bože zdravlje, sreću i napredak i da zdravi i živi dočekamo sutrašnji dan!
Ovako se obično moli samo domaćin, a žene i deca se samo tri puta prekrste. Posle molitve se spava. Glava se uvek u spavanju okreće istoku, jer se tako valja. Jedna ruka se stavi pod glavu, a druga pruži. Uvek se leže na desnu stranu, jer se tako valja.
Gde ima dece, soba se okadi tamjanom, da se deca ne bi u snu plašila.
Ovakvi običaji vezuju se za selo i to samo noć pred Svetu Petku, ali ne bi škodilo da svaku noć svi ovako idemo na spavanje.
Zanimljivo je da ukoliko na selu oko večere zapevaju petlovi, jedna od žena uzme malo vune, baci je u vatru i tri puta vikne:"Vi ste krivi, mi nismo, na vas bolest, na nas zdravlje!
Ove petlove ljudi na selu zovu "krivci". Veruje se da kad oni kukurikanjem najavljuju bolest ili nečiju smrt.
Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 7 gostiju
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
