Rambo Amadeus : Tržišno orijentisani mediji čine ljude glupim i lenjim



“Niko ne tera mlade ljude da bleje u televiziju, to je njihov izbor. Ipak, ta sloboda izbora podrazumeva da čovek preuzme odgovornost za sopstvenu sudbinu”, kaže Rambo Amadeus u intervjuu za 021.

Svetski kilo car održao je nedavno koncert u novosadskom Pozorištu mladih, gde je promovisao svoj novi album "Vrh dna". Tokom koncerta Rambo je poručio da je lako kritikovati, ali da treba ponuditi i određenu perspektivu.
Na novom albumu, sa pesmama "“Vrh dna", "Privatizova", "Partija", ovaj muzičar na ironičan način ukazuje na slabosti ljudskog karaktera. U razgovoru za 021.rs, Rambo Amadeus govori o novom albumu, navikama ljudi sa Balkana, crkvi, medijima, ali i otkriva šta bi najradije privatizovao.

021: U naslovnoj numeri novog albuma "Vrh dna" obraćate se onima koji su dopuzali sa dna do onoga što oni smatraju vrhom. Smatrate li da su čuli i shvatili vašu poruku?

Rambo Amadeus: Ja ne pišem pesme ljudima da bi oni čuli, nego smatram da običnim ljudima osvetljavam jedan ugao gledanja na stvarnost. Samim tim ih činim opreznijim, ali i odlučnijim u nekim budućim delovanjima.

021: Upravo se u pesmama bavite "običnim" ljudima i njihovim karakterima. Šta bi prvo trebalo da se promeni u karakterima ljudi na ovim prostorima?

Rambo Amadeus: Pre svega bi trebalo da se malo manje veruje u zagrobni život. Čini mi se da je to glavni podstrek lenjosti. Ljudi se stalno nadaju i misle da kada prođe ovaj život onda će nas čekati neki drugi koji će biti mnogo udobniji. Recimo, Danska je zemlja koja ima najveći standard na svetu, a ispitivanja javnog mnjenja kažu da tamo 90 odsto ljudi ne veruje u zagrobni život, pa su valjda zato i uredili svoj "zemaljski" život kako treba. Naravno, pretpostavka zagrobnog života govori o čovekovoj potrebi da se uteši zbog sopstvene smrtnosti. Stvar je kompleksna, razlozi su vrlo duboki, ali je sve to na posletku štetno za uređivanje ovozemaljskog života.

021: Pored koncerata održavate i večeri glomazne poezije. Zašto danas sve mora da bude glomazno da bi bilo primećeno?

Rambo Amadeus: Razlog potrebe za glomaznosti je konstantno bombardovanje informacijama. Nekritički prihvatamo sve što nam serviraju. Današnji čovek obradi, od ujutro, preko prve kafe, pa do podne, više informacija nego njegov predak za čitav život, tako da samo megalomanske pojave i informacije mogu da mu skrenu pažnju , da se probiju kroz more "džank" podataka.



021: Za bombardovanje informacijama odgovorni su mediji. Kolika je njihova krivica u nametanju kiča i šunda?

Rambo Amadeus: Krivi su onoliko koliko su svesni toga što rade. Mislim da je u pitanju okretanje medija ka tržišnom poslovanju, odnosno, radi se o amerikanizaciji medija. Niko ne tera mlade ljude da bleje u televiziju, to je njihov izbor. Svako može da čitav dan sedi i gleda u televizor, da se žali koliko je ona glupa, te da na kraju i sam ostane glup. Nasuprot tome, čovek može isto tako da čita knjige, da je na internetu ili da sluša klasiku.

Ne postoji niko ko bi ga sprečio da umesto gledanja Farme, uključi Jutjub i odsluša koncert Rahmanjinova. Sloboda izbora podrazumeva da čovek preuzme odgovornost za sopstvenu sudbinu. Svaki čovek dnevno donese za sebe prosečno 2.000 odluka, koje čine njegovu sudbinu. On ima apsolutno pravo da izabere da bude neinformisan, lenj, glup, neuspešan i nesrećan. Niko se neće pojaviti da ga uzme za rukav I da mu kaže: "Nemoj ovo, nemoj ono". Reč je o ličnoj odluci.

021: Deklarisali ste se kao antifašista. Da li biste se složili sa nedavnom izjavom hrvatskog ministra kulture da je, u današnje vreme, antifašizam samo floskula?

Rambo Amadeus: Podsetio bih sve ljude koji sumnjaju, da je upravo antifašizam jedan od prvih postulata lepog vaspitanja. Takođe, treba podsetiti na sve ono što se radilo u ime fašizma. Zbog svega toga je bitno da se čovek distancira od svakog, pa i najmanjeg oblika fašizma.

021: Često prepričavate anegdotu u kojoj vam stric govori da treba da budete pop, jer oni uvek žive dobro. Koliki je stvarni uticaj crkve na naše društvo?

Rambo Amadeus: Crkva ima jak uticaj na naše društvo. Na primer, ljudi daju grdne pare, prodaju kuće, stanove, skupljaju sredstva kroz humanitarne akcije, kako bi otišli u inostranstvo i uradili transplantaciju srca ili nekog organa, a medicina je kod nas sasvim dovoljno razvijena da sa jednakim uspehom radi komplikovane operacije, kao i na zapadu. Možemo samo da zamislimo kakav bi uticaj ostvarila situacija u kojoj neki velikodostojnik, pripadnik bilo koje religijske konfesije, izađe i javno kaže da doniranje organa neće oštetiti ili smanjiti mogućnost budućim pokojnicima da odu na onaj svet. A za ovozemaljski život ljudi kojima je potrebna transplatacija tako bi se uradilo mnogo.

021: Pevali ste čobanu da se vrati, jer ovce ne mogu bez njega. Koliko su čobani prisutni u našoj sadašnjici?

Rambo Amadeus: Ta pesma govori o potrebi društva da u ranoj fazi razvoja ima lidera, vođu, alfa mužjaka. U praistoriji to je bilo normalno, međutim danas mi težimo društvu koje je uređeno zakonima. Naravno, reč je o kritici tog refleksa društva u razvoju za vođom. To je obrazac koji se troši iz dana u dan. On je u posebnoj fazi eksploatacije. Čim ne bude potrebe za kultom ličnosti, pretvorićemo se u razvijenije društvo.

021: Na vašem albumu ste se osvrnuli na privatizaciju. Da ste, kako kažete, vođa u ranoj fazi društva u razvoja, šta biste najradije privatizovali?

Rambo Amadeus: Ja sam po ubeđenju levičar, samim tim nisam simpatizer privatne svojine. Barem ne one krupne, strateške, apsurdno je misliti da se može bez privatne svojine, još uvek. Međutim, ako bih morao da biram šta da privatizujem, onda bi to bila kanalizacija, jer ljudi moraju da idu u toalet, to ne može da se preskoči. Privatizacijom kanalizacije niko ne bi mogao srati, a da ne plati.


Autori: Dejan Đolović, Zoran Strika, Milorad Jekić

Да платим

Никада је кажеш, реч која не постоји између нас двоје.
У том бескрају од твог загрљаја, Никада се не спомиње.
Трагом немира, путем прашњавим, сећањима ходам за тобом.
Глупости разне у бесу изговарам, псујем у себи твоје име.
Вичем а нема сам, на силу се од тебе одричем.
Никада постоји.
Kолико да платим да то Никада будем твоје ја?
Kолико кошта миран сан међ перјаним јастуцима, рузмарином зашивен?
Два дуката, литар ракије, сто метара одавде до неба, до облака, до тарабе,
три дана сунчана, река набујала, вином напојен онај ланац земље из саксије?
Да платим, па да одем.



®