|
| Autoru |
Poruka |
|
Вучица
|
|
Moderator chata
Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458
|
Maskenbal
Jato šarenih, guto zbijenih vrana, leti kroz moju glavu. Njihova pera teraju me da se kikoćem, da rušim sve oko sebe, jetkim smehom koji odzvanja kroz planine.
Možda je vreme? Nisam bila sigurna…
Ritualna odora je spremna, neko će večeras krenuti na maskenbal.
One, one u mojoj glavi, gledaće sve to svojim, bez zenica, crnim očima. Osetiće svaki miris, pokret i znak. A, negde u daljini čini mi se odzvanjaće smeh, koji nije moj.
I sve što biva, ne biva…
malabreskva25
|
|
|
|
|
|
|
Вучица
|
|
Moderator chata
Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458
|
PETICIJA DA DECA RASTU MALO SPORIJEMoram da vam priznam, spremala sam se za to čudo više nego za sopstvenu maturu, ‘leba mi. Ne valja ova haljina, kratka je a malo je i drečava, ispašću neka neozbiljna, lelemud majka. Pantalone, može, to je do zemlje. Gde mi je rolka? Pa šta ako je 25 stepeni, ako sam mogla godinama da se kuvam u gradskom prevozu, mogu i tih 45 minuta u školi! Neću valjda nešto s dekolteom? Nije svaki dan testiranje za upis u prvi razred!
I tako, lomatam se ja u onim neudobnim cipelicama za svadbe i sahrane držeći svoje omiljeno zmijče za ruku -ćerku Anakondu, koji oni na šalterima i u ustanovama zovu Anom.
– Pazi, ne u blato! Jao, nemoj nove patike da krljaš, ne šutiraj tu konzervu, tako ti đačke knjižice!
– Mama, šta je to đačka knjižica?
– Bolje da ne znaš, to će da te prati kroz život. Tu se upisuju ocene, na primer, koliko si pametna, koliko si sposobna…
– Aha. To ja upišem ili ti?
– Ne. Učiteljica će to, a mama će dotle sve nokte da pojede, ko ovaj ovde što sam upravo slomila, **bem ti nokat.
– A je l’ upisuju tamo i da sam lepa?
– To se ne računa. Treba da si dobra i pametna, da učiš nove stvari.
– Je l’ to ono ko kad ti staviš jaje u mikrotalasnu a ono eksplodira?
– Slično, samo nemoj to da pominješ pred učiteljicom, molim te.
Jao, ‘lebe mekani, samo da preživim ovo. Sad će sigurno da je pitaju da broji do sto a ona će preskočiti 96 kao i uvek. Joj, a ako je pitaju za adresu, a mi se preselili? **bem ti i narodne heroje i onog što je ulicama ime davao, zar tu da zglajznemo?! Nisam pripremljena na ovo, majke mi. A ni ona baš…
– Je li Ana, imaš li ti rođenu braću? To će sigurno da te pitaju tamo.
– Imam. Brata i sestru.
– Kako, bre, imaš kad nemaš? Jedinica si, bre!
– Imam Bafi i Bagiru.
– Ali oni su psi!
– Kakve to veze ima? Ti kažeš da su oni tvoje bebe isto.
– Pa jeste…. u pravu si. Imaš pa imaš.
– Mama, a što mi ne usvojimo nekog dinosaurusa, nema veze da li je muško ili žensko? Davaću mu keks.
Ulazimo u školsko dvorište, Ana je u tih 50m do stepenica na ulazu u zgradu uskočila u bar dve bare, kleknula da pomazi kucu koji joj se olinjao na helanke ko da je medved, ruke obrisala o mene i malo se umočila u neku fontanicu, šta li je.
Na ulazu sedi crna mačka, a ja od mačaka imam fobiju veću nego od poreznika i Telekoma zajedno.
– Mama, mačka! – upozori me Ana. Je l’ ja sad neću moći da se upišem u školu?
– Moći ćeš, svašta od tebe! – hrabro zaobiđoh mačku na 10 metara i uleteh u hol.
A u holu dve devojčice – redari. I jedno 10 ikona na zidu, minimum. Gleda me ona Bogorodica mrko, tačno zna da imam tremu i da sam nikakva majka jer sam zaboravila vlažne maramice a dete mi prljavo. To se njoj nikada ne bi desilo, garant. A gde su Ajnštajn, Tesla, gde je, bre, Jovan Jovanović Zmaj? Aaa, eno ih u ćošku, kod vatrogasnog aparata. Vidi Vuka Karadžića, ala se ofucao!
U prostoriji u koju ulazimo sedi mlada, jako našminkana žena. Podsetila me na jednu gospojicu s reklame, što odobrava bankarske kredite.
– Dobar dan, izvinjavam se što kasnimo, možemo li da uđemo?
– Može! – Veselo odvrati mlada, jako našminkana žena, a ja se zabrinuh za svoje duševno stanje. Jebeš mi sve ako to nije ona s reklame!
– Znate, dovela sam ćerku na testiranje. Htela bih da naglasim…
Ženica me prekide i ne skidajući osmeh koji kao da je nacrtan bio, reče:
– Mama, tata, vi možete ići, vratite se za jedno pola sata, otprilike. Ana, može li tako?
Pogledah u dete, uspaničeno, pritom shvatajući da nisam pokrila tetovažu. Zaplači bre, ko normalna deca! Histeriši da nećeš da izađem, pusti koju suzu, seti se kad je onaj golub “preminuo”, kako ti imaš običaj da kažeš.
Ana izdajnički odvrati – Može!
Eto, šta ti je dete. Maziš ga, hraniš ga, kupuješ mu sladolede, vodiš na predstave, lečiš, ljubiš, a ono ti okrene leđa kad se najmanje nadaš! Jao, jadno moje dete, ovo je kraj detinjstva! Kad krene u školu, više ništa neće biti isto. Ovo leto ima da uživa, da uživa! Ima da pozajmim pare ako treba samo na more da je vodim, ima da joj kupim onu haljinicu što košta više nego diploma, ima da se udavi u slatkišima ako poželi i u 3 ujutru!
Joj, samo da se Ana sad ne uplaši, da ne odraste za tih pola sata, **bem ti vreme i onog ko ga prvi izmeri. Šta li rade tamo, o čemu pričaju sad? Možda će da izađe dvajes’ santima viša, možda viće neće dozvoljavati da je držim za ruku, možda će Crvenpaku početi da zove Crvenkapa! Vriiišt!!! A šta ako učiteljicu zavoli više od mame? Ta žena mi se nikako i ne dopada, uostalom. Našminkala se tu, namirisala i stavila iza uha neki tajni preparat koji privlači decu i tera ih da je zavole. I da teraju svoje majke da ih čekaju pred kabinetima, ko siročići. Teto, jesu li sva ova deca tvoja? Pa što ih ne pustiš, teto?!
Klinac od jedno 10 godina s loptom projuri hodnikom, usput odalamivši tim sportskim rekvizitom nekog manjeg dečka u glavu, ne osvrnuvši se. Evo. To je to. U ovakvog će da se zaljubi. Zbog ovog će da me laže i da skriva tajne od mene. Umreću. Jok, on će. Joj, moram da se lečim, definitivno. Znam, vezaću je za radijator, a njega ću za haubicu… šalim se, šalim se. Valjda 
– Mama, zove te teta da uđeš! – prenu me Anin glas.
Ušla sam i sela. Mlada, suviše našminkana žena je preturala po nekim papirima, Ana je pičila po kancelariji i dirala sve što joj je u dometu. Na stolu je stajao crtež. Neću da gledam, garant su neki kukasti krstovi, zombiji ili konj s haljinom. Jokbre, evo naše porodice! Sunce, oblačići, srculenca i dva vrapca veličine pume koji skakuću po zelenoj, bajkovitoj travici. Jao, što sam lepo ispala i još imam cvet u kosi. Kao da sam ispala iz Žikine šarenice, hahaha! Obožavam Anine crteže, čuvam sve od prvog, poneću i ovaj za kolekciju. Što ova ćuti, zašto ne progovori? Gestapo, jebote. Nešto joj se nije dopalo kod mog deteta. Glupača. Moje dete je najbolje dete na svetu i ova škola je nije ni zaslužila. Ionako više liči na bogosloviju nego na osnovnu školu. Mora da je Ana bila nemirna, da je pravila neka sranja. Pa šta, to je zdravo i veselo dete, šta se ova našminkana buni? Treba, bre, da je srećna…
– Mama, ja sam fascinirana. Imate divno, osećajno, pametno i duhovito dete, vidi se da je negovana i rasla u ljubavi. Neverovatno je otvorena i napredna, primetila sam da ste je malo i podučavali jer je čitala vrlo lepo. Možete biti spokojni i ponosni, vaše dete će se snaći u svakoj sredini, komunikativna je i socijalna… a bogami i brzo trči – dovrši kroz smešak.
Ana je i dalje pičila ukrug po kancelariji kao da je na baterije. Zahvalila sam se ženi i jedva dočekala da izađemo napolje, na vazduh. Ana je zgrabila čokoladicu još u hodniku a pao je i pokušaj ispuštanja s sprata preko gelendera. Ista ja, jebote, ista ja… najebali smo.
Sela sam na neku klupu, usput, dok je Ana trčkarala okolo. Da zapalim cigaretu. Da zapalim, pa da malo otplačem, krišom. Od sreće, od tuge, od straha, od pičkematerine, ko će ga znati…
Ana mi je pritrčala, poljubila me i ostavila tragove čokolade na mojoj majici. Život je ponovo postao divan.
Bar do jeseniupadachurech
|
|
|
|
|
|
|
Вучица
|
|
Moderator chata
Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458
|
TV
Kaze klinac: „Nesto net stuca, proveri kablovsku!“
OK, batalim D3 ili kako se vec zove i krenem da saltam po „obicnim“, domacim kanalima.
I zanemim!
Priznajem, kriva sam – godinama vec gledam usminkane filmske i naucne kanale, sa dizajniranim glumicama i voditeljima koje cak i ja prepoznam „na prvu loptu“.
Prvi domaci kanal – iskvarcovana blajhana plavusa, cetiri nijanse tamnijeg tena od kose, sa bledoruzicastom sminkom i sumornim, pardon, „ozbiljnim“ izrazom lica cita valjda vesti (ton sam iskljucila!!)
OK, prebacim na sledeci kanal – ista ta plavusa drzi grupnu terapiju, tj. ima goste u studiju, od kojih su joj barem dve dame sestre bliznakinje, a treca im je, sudeci po godinama, majka?
Jos jednom promenim kanal, naravno pogadjate – ista ta plavusa sedi na kaucu i prica sa nekim tipom, mase rukama da svojim recima da na tezini, ali ja sam vec suvise matora za to…
„Sine, ne radi ni kablovska!“
Lakse je…
udavaca
|
|
|
|
|
|
|
Вучица
|
|
Moderator chata
Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458
|
Једночинка за сетни епилог
…У моју собу улази нечујно и немо. Из моје самоће, без зидова и врата. Не пита где сам био тако дуго, а ја баш и не инсистирам на формалностима. И док неки древни тренуци, плавичастим опалом пресвучени, точе тишину из бокала искона она ми се подаје као незнанцу из азијских степа. Непрегледних…
Сањам те, шапуће, удахнем поноћ дубоко кроз окна глувог доба, маховину на уснама тишине да не узнемирим, и сањам.
Како ме сањаш, питам?
…Сањам те од балкона ка праскозорју, од мука према крику. Од безгласно ка страсно, кроз мећаве несаница и иглене уши починака. Од Андреја до Рубљова, од Родиона до Раскољникова, кроз румене букете огрозда и густе крошње оскоруша, где те предуго није било, Мили мој. Сањам те и сном дозревам… О, да л` досневам једно јутро у којем сваки сан копни као после сна смешног човека?
…И у одјек цури соба.
Са севера потмуло откуцава сат оног времена и оног трена које још увек нисмо пронашли…
pletenijesloves
|
|
|
|
|
|
|
Вучица
|
|
Moderator chata
Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458
|
OŽILJCI
Kada smo prvi put seli jedno preko puta drugog
kao Istok i Zapad
kao urlik i stih
hteli smo da se bacimo jedno na drugo ali smo pre toga razmenili ožiljke.
O da, hteli smo i mi da se ljubimo
u vrtlogu strasti gubimo
u vatri zgromimo i da se opet rodimo i smejemo i mazimo i sve ono nemoguće da uobrazimo,
ali nas dvoje imamo hiljadu godina
i znamo da Sunce noću ne silazi u vodu, zato smo zamrzli slike i najpre razmenili ožiljke.
Ožiljak na malom prstu moje leve ruke - deset godina, tesanje drveta sekirom da bi od njega napravio kućicu za ptice.
Zarez iznad tvog desnog oka od ivice vitrine - osam godina
Tada si smela da voziš bicikl samo po kući jer su roditelji naivno verovali da se opasnosti kriju samo napolju
Beleg od petarde na nežnom delu dlana - Nova godina 1997
Svi su mi govorili da ne bacam te velike petarde. I poslušao sam ih. Nisam ih bacao već su mi pucale u šaci.
Brazda na tvom vratu - geler od bombardovanja 1999.
Od tad imas samo tatu.
Koža crvenije boje na mom desnom kolenu - pad sa terase posle Nečije svadbe.
Tada sam naucio da ipak ne znam da letim.
Teget pečat na tvojoj podlaktici - rdjava igla na špricu.
Nikad više Septembar.
Kada smo prvi put seli jedno preko puta drugog
kao vera I razum
kao ljubav I glad
hteli smo da skočimo jedno na drugo ali smo najpre razmenili ožiljke.
Da bi smo sutra znali koje smo ožiljke mi napravili jedno drugom...
Koji su samo Naši
Miodrag Stošić
|
|
|
|
|
|
|
Вучица
|
|
Moderator chata
Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458
|
BUDAN
Budim se
pokriven zastavom
ispod mog oka plavi pečat
na mojoj beloj košulji pucanj ruža
u mojoj kosi gnezdo u kojem spava slavuj
na zidu iznad moje glave slika Milića od Mačve
ukradena sinoć tek onako
jedna nasmejana cipela na nozi
a druga ko zna gde
Okrećem se da spavam još, srećan
ali naglo otvaram oči
jer jastuk ne miriše na tvoju kosu
uspravljam se u čudu, kao oparen
i opet znam
Zastava postaje dronjavo ćebe
plavi pečat ispod mog oka brišem zapljuvanim prstom
krv na košulji je od cvekle
u mojoj kosi je samo odlomljena grana sa listom i po
a na zidu još jedna kopija lepote dobijena sa bombonjerom
dok ispod stola viri moja druga cipela, izdajnički
Kada tebe nema ni sve ostalo nije pravo
Budan sam
Miodrag Stošić
|
|
|
|
|
|
|
Вучица
|
|
Moderator chata
Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458
|
Kratka priča:
Stoje na korpi dve prljave čarape. Kaže Leva čarapa Desnoj ti više smrdiš! Desna čarapa se naljuti i odgovori joj ti se češće pocepaš! Iznervirana Leva čarapa kaže Desnoj čarapi sve ružne reči što ne misli. Desna čarapa joj takođe uzvrati pogrdnim rečima. Leva čarapa joj odgovori ja više ne mogu sa tobom na Njegove noge, ne mogu pored tebe! Čuvši to, Desna čarapa joj tužno predloži ajde da te gurnem iza korpe pa da nas On ne obuva dok te ne nađe? Kaže Leva čarapa ajde!
Nakon dva dana prljav veš je opran i osušen. Ulazim u sobu i uzimam jednu čarapu sa plavom crtom, ali nema druge. Iznerviran bacam jednu čarapu u smeće, jer, šta će mi jedna!
Par dana kasnije slučajno nađem drugu čarapu iza korpe za veš. Setim se da sam prvu bacio. Uzmem i ovu smrdljivu, neopranu, bacim i nju u smeće jer, šta će mi jedna!
Pouka: Ne svađajte se zbog gluposti jer uglavnom oboje najebete.
Poruka čarapama: Do not mess with me!
Dabetic Ivan
|
|
|
|
|
|
|
Вучица
|
|
Moderator chata
Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458
|
Dalje…
A kada padne noć, na sebe stavljam plašt od mraka,
od zvezda i uzdaha,
Onda ponirem u sebe, sve do očaja gde sam te ostavio,
potonuo i zaboravio.
Pa onda krećem dalje gde još nisam bio, nisam snio,
jer tako mora biti, malo sniti pa zaboraviti…
insajdervuk
|
|
|
|
|
|
|
Вучица
|
|
Moderator chata
Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458
|
Možda
Pišem ti jer ne znam šta bih drugo,
Reći, izvini ali ne ne mogu
Nemam ti kako I kad
Jer, ne daš se ni sresti ni sanjati,
I hajde da razumem ovo što se ne srećemo
Beograd je ipak veliki grad
Hiljade I hiljade širokih bulevara I ulica,
Hiljade I hiljade uskih I slepih uličica,
Hiljade I hiljade pločnika I pešačkih prelaza
A veliko ništa se kotrlja ko žbun u pustinji
Slučajnosti ne rade za nas,
Dok ti ispijaš svoju prvu jutarnju kafu u mimohodu sa onom šakom preostalih koloptera na Terazijama
Slušajući Beogradsku simfoniju u kojoj glavnu reč vode vrapci I trole
Ja ispijam svoju kafu sedeći na simsu,
gledam kroz suterene I preko zgrada periferije
u bradu mi se zapliću izduvni gasovi prvih autobusa
niz leđa mi se slivaju Dunav I Sava
kapci su mi se izlizali od traganja za tobom po užarenoj kaldrmi Dorćola
I sve češće jutrima krkljam kao stogodišnji alas
Iskašljavam naslage Vračara, Crvenog Krsta I Slavije
Koje sam zajedno s duvanom ubacivao u lulu prethodne noći
Naravno, rezultat je isti kao I prošlog ponedeljka – opet te nisam slučajno sreo,
Džabe sam satima šutirao kamenčiće,
Džabe sam grizao usne do krvi
Džabe sam brojao koliko belih a koliko crvenih automobila prolazi ulicom ispred tvoje zgrade
Džabe sam držao onaj iznenađeni osmeh “Ej, otkud ti ovde?” na licu
Džabe mi ono “Ne, neću na kafu”
Džabe mi “Još uvek pričam gluposti kada smo sami”
Džabe “Kako je brzo došlo jutro…”
Džabe, džabe, džabe,
Sve je prokleto džabe - opet se nismo slučajno sreli,
Čak I u vražjim snovima mi smo se mimoišli,
Dok si ti lebdela nad Monmartrom
Ja sam te tražio prekoputa sebe u onom lokalu,
Uzalud, pričao sam sa zidom I praznom stolicom,
Nije mi ni na kraj pameti bilo da treba sanjati čak do Pariza,
A ti si se eto baš tu skrila,
Za jednim malim drvenim stolom
Sa naočarima I šeširom
U beloj haljini do kolena
Sa cigaretom u rukama
Kose puštene po leđima
U snu sa ispunjenim snovima
Nisi marila da li te možda neko ovde sanja,
Mirno si ispijala svoju čašu vina
I ništa ti sem trenutka u kom si postojala nije bilo u glavi
Bila si konačno svoja u svome svetu,
Nedodirljiva,
Bezbožno lepa,
Gost u mojim snovima koji je ispunjavao snove svoje,
I šta sam ja više mogao tu
Nema te slučajno na javi
Nema te slučajno u snu,
Neće nam koraci u istom smeru
Džaba što ludim I lutam
Džaba je što oblake gledam i brojim
Džaba mi vremena koje nagriza čekanje
Džaba mi bilo svega,
Pa čak i toga što ti pišem.
Stevica Rajčetić
|
|
|
|
|
|
|
Вучица
|
|
Moderator chata
Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458
|
Prepričavanje
Svako ko ne ume da priča, prepričava. A svako prepričavanje je grebanje po priči.
Grebanje po priči je, opet, kao grebanje po gramofonskoj ploči.
Kada je izgrebu, ponavljaće se u nedogled.
Uvek jednako iskvarena, jednako dosledna, sve dok takva ne uđe u uvo.
oblogovan
|
|
|
|
|
|
|
|
| Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 5 gostiju |
|
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
|
|
|
