Ево ме Флекице
много сам бљак

lepo ti rece da je misljenje ko dupe
jedem paradajiz i hleb ako te zanima

sto?
i ja sam

гладна сам јбте

ма лоопнула ме сунчаница гарант
бај д веј дрогирам се Памуком

eto zato si bljak
aj prezalogaji nesto

и ниси се баш нешто накењала
мене право да ти кажем мрзи, други пут ћу гарант

ал ево, копирах с једног блога мој коментар

wucicca
29. mart 2015. u 11:18
Размишљам управо, дал да кликнем „свиђа ми се“ ил да једноставно прочитам и прећутим… не зато што немам шта за рећи, већ из дубоког поштовања према свој тој нејачи….
Београд је тог петог августовског дана занемео, сећам се, пешке од Градића Пејтона до Славије пређох у неких пар корака (малтене стрчах) од чуда и зле слутње, чак ни птице нису летеле, одједном је стао и сав превоз… занемело све… а дан, предиван, сунчан, онако летње ужегао… на Зелењаку сам већ чула да се десила „Олуја“… шта рећи, сем никад незаборавити.

чек да узмем сир и лебац

ufffffffff
pa kod tebe se bas dobro krka

ма да
само неке коскичице глоцкам