|
| Autoru |
Poruka |
|
Вучица
|
|
Moderator chata
Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458
|
Emotivni revanšizam
Krajnje je vreme da meci koji rikošetiraju iz srčanih pištolja prestanu da ranjavaju pitome, da kola prestanu da se lome na nevinima, da pogani jezici prestanu da palacaju ka milousnima.
Više ne prihvatam da ćutim ni pred kim samo zato što je glasniji. Nemam više razumevanja za greške mladih i glupih koje prave pod izgovorom nemanja životnog iskustva, a isto tako ni za greške onih starijih kojima je pokriće za neosnovanu dominantnost samo broj godina u krštenici. Ukratko, ne troše mi se više dobre namere, iskrenost, strpljenje i vreme na one koji ne umeju da sa bezrezervnom ljubavlju dele sebe sa svetom. Više ne prihvatam stvari koje ne mogu da promenim. Vreme je da menjam stvari koje ne mogu da prihvatim.
Nadmene, sveznalice, one sa mnogo teškim životima koji su jednino naučili da osuđuju one koji po njihovoj odokativnoj proceni žive lako, i one koji unazađuju odnose misleći da sve znaju unapred, od sada lišavam svog prisustva. Čuvam ga za one neposredne, naivno glupe, za one koji misle da žive najobičnije živote ne znajući da su baš zbog toga najposebniji, za one koji ne razmišljaju o sutrašnjici jer zapravo oni ne žive Život nego se Život sa radošću samoinicijativno predaje baš takvima da ga iskoriste i izanđaju od korišćenja.
Nikog nije briga za vaša loša iskustva iz prošlosti, jer vrlo verovatno imaju dovoljno svojih sa kojima se k’o sa vetrenjačama bore. Ne dozvolite da se nevini posecaju na vaše srce samo zato što vam ga je neko drugi slomio. Ne plašite druge svojim strahovima samo zato što ste vi nastrašeni od tuđih bojazni da iskreno vole. Ne dopustite da ikada ikog išta boli zbog vas k’o što je vas bolelo zbog nekog. Iz prostog razloga jer ta nevina osoba nije ista ona koja vas je povredila.
Nisu svi isti. Kada se to nauči, tek tada dođe vreme za bezrezervne ljubavi. Ako se još uvek bojite zmija koje su vas ujedale, budite od koristi pa srcem stvorite serum kojim ćete lečiti otrovane. Ako još uvek duvate u prste zbog mleka na koje ste opekli, onda makar zapalite svoje srce da biste znali njime da grejete one promrzle od samoće.
Zato, ne secite me, ne razapinjite me, ne testirajte me ako umete da volite. Kad volim, ja tad svoje srce prepišem na tuđe ime, a kad se zainatim mogu bez svakog jer sam preživeo i kad sam živeo i bez sebe. Moja ljubav ne umire, mozda samo zamre, dok ne dođe neko naivan, neiskvaren i bandoglav da je ničim zasluži, jer prave ljubavi ni ne traže realne razloge da bi postojale.
b(L)ogdan
|
|
|
|
|
|
|
Вучица
|
|
Moderator chata
Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458
|
Pitala me je
Pitala me je
Zašto koristiš kratke rečenice kada pišeš?
Zato.
Sve je danas dugačko, komplikovano,
filmovi, serije, studiranje,
svet, ceo svet, ceo svet…
Dugačke rečenice svi koriste
Komplikovane reči i duge rečenice
Samo je život kratak.
Gledala me je svojim krupnim hejzel očima
Pramen kose joj je padao niz lice
Rekoh joj i videh da nije zadovoljna odgovorom
Sedeli smo nas dvoje sami u toj sobi
U tom stanu
Sedeli smo i gledali se
A onda je ustala i otišla do police sa knjigama i počela ih gledati, birati i dodirivati prstima
Uzela je jednu, sela na stolicu, podigla noge na sto i počela čitati
Lepa, u svom svetu, ljuta na mene, čitajući
Igrala se sa pramenom, igrala sa dahom, vetrom, vulkanima, lišćem, Novembrom, Decembrom
Sedela je dugih nogu podignutih i nije obraćala pažnju na mene , u uglu sobe, u uglu kreveta
I kiša je počela padati unutar sobe, kapala mi na glavu i slivala se niz zidove i bilo je hladna
Curela niz zidove, puzala i bila je hladna
I vetar je počeo da duva i nosi joj pramen, rastura kosu, podiže i cepa stranice knjige i a ona je drhtala na hladnoći
Voda se sakupljala i podizala, do članaka, do kolena, do kreveta,
Ona je skočila na krevet i tu smo se skupili, i sa krevetom se podigli od poda i poleteli kroz prozor
Nebom, zvezdanim, koje su napadali raketama zemlja-vazduh
koje su eksplodirale pored nas uz prasak
i zanosile krevet na kome smo leteli, zagrljeni, sami, ostavljeni, prepušteni jedno drugom.
Leteli iznad grada, iznad krovova, iznad dimnjaka, u oblake, u oblake
A onda se spustili u park, onaj u Bulevaru, danju okupiranim studentima, a sad, u četiri sata ujutru, prazan
I plesali valcer, tango, ne neku okretnu igru
Ili neku laganu igru, da laganu igru, sa njenom glavom na mom ramenu
i zatim legli i zagrljeni zaspali u krevetu da bi nas probudili sunčevi zraci koji su ulazili kroz prozor.
Pitala me je tada, ponovo
Zašto koristim kratke rečenice kad pišem?
Prećutao sam ono
Zato
i rekao
Duge rečenice čuvam jednog dana za tebe.
Darko Janković
|
|
|
|
|
|
|
Вучица
|
|
Moderator chata
Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458
|
Između redova
Ona se zaljubljuje u Njega svaki put kada joj je dosadno.
On se javlja svaki put kada joj ne nedostaje. Kad misli da ga je zaboravila. Kad je sa drugim. Kad započinje i završava.
On nije nov. Poznaje ga.
Nije ni stari. Nikad ga nije upoznala.
On je uvek, a naročito u ovo doba godine slobodan i nedostupan. Ničiji i svačiji. Dečak i bitanga. Komičar i tragičar. Maska i ogoljenost.
On je bio junak u njenoj prvoj ljubavnoj priči koju je ispljunula posle sto godina. Njemu se pisala. Patetično, uvijeno, između redova. Nije pročitao ni priču ni nju. Ili se folirao.
Možda se nadala da će On uraditi ono što Ona nije smela.
Možda se nadao da će Ona uraditi ono što On nije smeo.
Možda zato nisu uradili ništa. Oni su jedno veliko ništa.
Postoje u njenoj glavi. U zamišljanju. U masturbaciji.
Postoje u jednom taksiju. On je naduvan. Ona je pijana.
Postoje u pokušaju vatanja i ljubljenja.
Postoje u njegovoj sobi.
Postoje u njenom starom stanu.
Postoje u njegovom čitanju poezije. U glasu i vazduhu.
Postoje na Instagramu, na fotografiji na kojoj nisu sami.
Postoje u njegovom izvođenju jedne pesme. Pokida je svaki put tom pesmom. A onda je ponovo sastavi osmehom.
Postoje u aprilu.
Postoje u nerazumevanju.
Postoje u jednom klubu.
Postoje u nekim glupavim sms porukama.
Postoje u ćutanju. U igranju. U inatu.
Postoje u traženju i gubljenju sebe.
Postoje u njoj.
Postoje u njenom “*ebi se, kretenu!“ Izgovorenom iznutra.
Ona se ludo vozi na relaciji srce – mozak. Ona je glupača!
On se ludo vozi i ko zna koga još voza. On je igrač!
Ispričala sam vam priču o njima.
Znate ih sigurno!
Ako je sretnete, ponovite joj da je glupača.
Ako sretnete njega, pitajte ga zašto joj se javlja svaki put kada joj ne nedostaje.
Tijana Banović
|
|
|
|
|
|
|
Вучица
|
|
Moderator chata
Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458
|
NEKE PESME SU O TEBI
Neke pesme su o tebi.
Al’ ti to ne znaš
Jer ne čitaš poeziju
Nikad nisi čuo za Cvetajevu
I Ahmatovu ili Gvendolin Bruks
Ti rešavaš ukrštenice
Ili igraš sudoku
I, Oblak u pantalonama
na tren izaziva mali bljesak u tvome oku
Zamišljaš,
kako je ta slika neverovatna
da neko uopšte pomisli
da oblaku pravi odeću od platna,
ili nešto slično
tako logično, tako logično.
Ti nisi podnosio poređenja
Sve te
metafore o ljubavi
u vidu mora,
i peska
O mesecu koji se kupa
u mastilu pučine
koja se ljeska
Više si bio, ako ikako može
Da nam se dodiruju kože
I posle,
Ispred televizora, sporo dišući
na Nacionalnoj geografiji
Zuriš u ekvadorske kiše
dok kroz prozor mokro nebo
stvarno miriše
Tebi je to bilo to, i ništa više
Stvarnost koja ima ime
i koja je sama sebe objasnila
Opipljiva, poput tela, i jasna
sirova, mirisna i masna
O.K. Negde su pale kiše
i neko je počeo
da psuje
Šta je tu imalo više
da se opisuje?
A na drugim kanalima, na mah
svet je povraćao,
i ljudi jauču
Na berzi opet predviđaju krah
dok se nervozno vrtiš na mom kauču.
Pre nego što odeš,
Uplašen od stiha koji lebdi
ispod lustera
Nešto te tera
Jače je od tebe
I ne da ti mira
Plašiš se Šekspira
Niko nije ništa rekao
Niko nije pomenuo Beatriče
Niti iko viče,
Stao si, nekoliko trenutaka čekao
al’ nisi ti iz te priče.
I sada
Zarobljen izmedju cipela sa crvenim đonom
Opčinjen telefonom
i njegovim zvonom
Očaran izglancanom karoserijom
gumama, felnama
I onom gangsterskom serijom
Tvoje ruke, stvorene
da potpisuju čekove
da izdrže sklekove
da pišu poruke
od stočetrdeset karaktera
Ti si jedan od aktera
zbilje koja se može
opisati u jednoj rečenici
sa svim tvojim licima
predmetima
i tvojim dobicima.
Nikada nisi razumeo
Ono:
Kako u debelo uvo nežnu reč zabosti …
I udobno si smešten tamo
gde se manje vide tvoje vrline
ali i tvoje slabosti.
Da, neke pesme su o tebi
jer si jednom umeo da budeš
Oblak u pantalonama,
na tren
I bila bi to još jedna pesma o nama
da nisi bio postiđen
Da nisi i tada, kao i obično
tražio da sve bude, tako logično.
Tako logično.
Mi smo kao Onazis i Kalas
Paralelni svetovi ,
Rečju, antipodi, vatra i talas
Ne možeš ti da razumeš
melodramu raspevane Marije
Ta žena plakala je i pevala
Za čoveka koji je
mrzeo operske arije.
Ovo je pesma o tebi
Od A do Š
I razvaljuje me od stopala do temena
Al’ ti o tome ništa nećeš znati
jer je sve ovo, ze tebe,
uvek bilo
samo gubljenje vremena.
Mirjana Bobić Mojsilović
|
|
|
|
|
|
|
Вучица
|
|
Moderator chata
Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458
|
SRCE POD PRITISKOM: Suze su O.K.U ZEMLjI koja slavi starlete i bitange, u kojoj je pornografski diskurs dominantni kod javne scene, sa medijima u kojima je na naslovnim stranama, u nedostatku drugih opskurnosti, skoro svakog dana nešto o oralnom ili analnom seksu, zemlja korupcije, bede, propalih investicija, zemlja bez nade, ponižena, pregažena i nebitna, zemlja pesimizma, ogorčenosti i besa, zemlja u kojoj se deca leče samoniklim dobrotvornim akcijama preko "Tvitera" i "Fejsbuka", zemlja u kojoj stotine hiljada ljudi nemaju posao, zemlja gromoglasnih parola o svetloj budućnosti i obećanom Eldoradu u Evropskoj uniji, zemlja iz koje glavom bez obzira beže mladi školovani ljudi, zemlja koja se održava na mržnji podeljenih tabora u politici, sportu i bilo čemu, zemlja cinizma i pretnji, razgažena, opljačkana, ojađena, ucenjena zemlja pred Tamnim Vilajetom "istorijskih odluka" o tome čijem će se gasu privoleti, kojoj će se strani sveta okrenuti, okupirana zemlja kojoj nema ko da piše, maltretirana zemlja po kojoj caruju izaslanici naoružani pretnjama, plaćenici belosvetskih "filantropa" koji ispostavljaju matrice pravilnog mišljenja, pocepana zemlja koju neprestano smanjuju i kidaju, zemlja koja simbolički sve više podseća na favelu, zemlja moralno izbušena poput švajcarskog sira, zemlja koja je dozvolila da joj se naređuje i u kojoj glavnu reč vode oni koji je mrze i koji se raduju svakom njenom posrnuću, imala je juče razlog da plače.
Da, suze su O.K.
Pobeda "orlića" na Svetskom prvenstvu u fudbalu za mlade reprezentacije, izazvala je reke suza u stvarnosti i na društvenim mrežama. Plakali su "orlići", plakali su naši ljudi diljem zemaljske kugle, plakala je Srbija, i druge srpske zemlje. Bile su to najlepše suze u našim životima, ali te reke suza bile su izazvane mešavinom radosti, ogromnog ponosa, ali i dubokom tugom.
Jer, šampionska titula naših "orlića", u tom najveličanstvenijem trenutku koji smo videli svojim očima, kao da nas je podsetila na sve ono što nismo, što nemamo, što nam se nikada neće vratiti. Kao da su suze tih mladih fudbalera koji su ostavili srca na terenu, i pevali "Volimo te SRBIJO, Srbijoooo", otvorile dveri naših oguglalih duša i pustile da napolje pokuljaju sve one suze koje nismo puštali, zatrpani životom, stvarnošću, malim brigama, lažnim nadama ili strahom da kažemo šta mislimo.
To što su ta deca na Novom Zelandu osvojila fudbalski krov sveta, učinilo je da nekoliko automobila u Kosovskoj Mitrovici prođe sa razvijorenim srpskim zastavama. Na "Tvitetru" su javljali kako slave Banjaluka i Bijeljina i Trebinje. Bar je goreo od sreće. Sirene su zavijale u Herceg Novom. A suze su tekle zbog sreće, ponosa, ali i iz inata, suze su tekle i zato što je ova fantastična sportska činjenica najudaljeniji ekstrem naše realnosti, obojene bedom i strahom.
Ima nekog posebnog ponosa ali i tragike, kada zemlja koju neprestano poražavaju i ponižavaju, pobedi i postane prvak sveta. Kada takva zemlja, u kojoj je i ceo fudbalski sistem, samo preslikana kopija stvarnosnog matriksa, u kome caruju korupcija, otimačina, kriminal i lični interesi, kada takva zemlja u kojoj su fudbalske utakmice povodi za potencijalne građanske ratove, kada zemlja u kojoj ama baš ništa nije kako valja, pokaže da bar u najnevažnijoj važnoj stvari na svetu može da valja, onda te suze koje teku niz naša lica jesu suze za sve nepravde, propuštene šanse, lične i kolektivne, jesu suze čehovljevske - plačemo za svojim životima. I plačemo nad onim u čemu smo.
O, da, plačemo nad našom nametnutom sudbinom "loših momaka" u istorijskoj predstavi u kojoj igramo već 27 godina, plačemo nad onim što nam je oteto i nad onim što će nam oteti, plačemo što o tome ne možemo više da govorimo: puštamo da nas obrvaju suze prvaka sveta u fudbalu, i suze večitih gubitnika u stvarnosti.
I ova titula je utoliko veća. Ima neke stvarno neverovatne simbolike u svemu ovome:
SRBIJA, zemlja koju šutiraju kako ko stigne, postala je prvak sveta u fudbalu. Mirjana Bobić-Mojsilović
|
|
|
|
|
|
|
Вучица
|
|
Moderator chata
Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458
|
SVE ONE KOJE SMO VOLELI
Sve one koje smo voleli i pored kojih smo se budili.
Sve one koje su nas dočekivale i ispraćale.
Sve one kojima smo bili važni i koje su nama bile važne…
Danas više ne postoje.
Postoje za druge. Nečije su, daleke, zaprošene, promenjene, umorene…
Sve one o kojima smo maštali započele su neke druge živote i odletele negde daleko, nekome.
Sve one koje smo ljubili i koje su nas ljubile.
Sve one koje su sanjale naše snove i plakale naše suze.
Sve one koje su nam verovale i kojima smo mi verovali…
Smenjuju se u ovoj noći u kojoj nema nijedne.
Sve one koje smo lagali i koje su nas lagale.
Sve one kojima nismo smeli da priđemo i koje nama nisu smele da priđu.
Sve one koje nismo stigli da upoznamo više ne postoje…
Postoje za druge, za one koji su došli pre nas, za one koji su došli posle nas.
Postoje za sve druge, osim za nas…
Kako su smešna sećanja koja veličaju ono što više ne važi. Sećanja koja pričaju ono što je odavno ispričano.
Kako su smešni porazi koji se predstavljaju pobedama, kao ovi moji večeras…
Dok ispisujem ovu ljubavnu pesmu bez ljubavi.
Dok ispisujem ovaj život bez života.
I na kraju, sve one koje smo voleli, sve one da se skupe u jednoj sobi, istog momenta bi izbio Treći svetski rat.
Toliko karaktera, sudbina, zanimanja, okupljenih u jednom čoveku koji ih je volelo i želeo samo za sebe.
Toliko toga i toliko ničega u ovoj noći u kojoj nema nijedne…
Toliko toga i toliko ničega u ovom životu u kome nema nijedne…
Stefan Simic
|
|
|
|
|
|
|
Вучица
|
|
Moderator chata
Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458
|
Kako miriše Tišina
Pada mrak, a meni se čini da sviće,
kažeš,
Dođi da osvanemo zajedno,
kažeš.
Dopusti da ti dolijem jos jedno piće,
kažeš,
Dođi da se ispijemo naiskap.
U tebe se slivaju sve moje mene,
kažeš,
pusti da tvoj tamni mesec pretvorim u sunce,
kažeš.
Bili bismo dobra drama
Nas dvoje,
kažeš,
Šteta sto je najteže glumiti sebe, kažeš.
U paralelnoj dimenziji
sada vodimo ljubav, kažeš,
Ti i ja, kažeš,
Mi, kažeš,
Vodim te, volim te, kažeš,
Moji usamljeni galebovi svi su na tvojim obalama,
kažeš.
Galeb si i ti, kažeš.
Ne traži mi metaforu,
kažem.
Pusti da te slušam dok ćutiš, kažem.
Nemoj da si ovo stavila u pesmu, kažeš.
Zar stvarno misliš da bih ti napisala pesmu, kažem.
Znaš ti kako s rečima, kažeš.
Znaš ti kako s ćutanjem, kažem.
Mirišeš na Tišinu, kažem.
Kako miriše Tišina, kažeš?
-Kao sve što znam i ne znam da želim -
Ne kažem,
Ćutim.
Milena Marković
|
|
|
|
|
|
|
Вучица
|
|
Moderator chata
Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458
|
Pišem za tebe
Volim te kao što Balašević voli Oliveru, kao Šantić nekad Eminu.
I svejedno mi je gde te volim.
Da l' u Novom Sadu, Parizu, Beogradu il' u mom Šidu.
Želim te kao što je Jesenjin želeo Isidoru.
I baš me briga gde sam i šta sam sa tobom.
Prosjak u kolibi ili kralj na dvoru.
Borim se za tebe kao Puškin za Nataliju, čak i onda kad znam da si kriva.
Moja ljubav prema tebi ne poznaje ljubomoru.
Ti si moja voljena, koga god da si ljubila, s kim god da si bila.
Mislim na tebe, baš kao što je Bećković mislio na Veru.
Kada je očaran njenom ljubavlju, napisao i poklonio joj jednu od najlepših pesama na svetu.
Pišem za tebe, možda ne baš "Santa Mariu" kakvu je Kostić napisao za Lenku svoju.
Al' pišem onako kako umem.
Iskreno i iz srca.
Ja u stvari i pišem za ljubav tvoju.
I na kraju, priznaću da Šekspira baš i ne volim mnogo, iako se Romeu i Juliji na neki način možda i divim.
Samo, ja ne želim kao oni da za ljubav umirem.
Ja hoću da za ljubav i za tebe živim.
Igor Čobanović
|
|
|
|
|
|
|
Вучица
|
|
Moderator chata
Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458
|
Propuštena Prilika
Zaljubim se u Nju svaki put kada mi je dosadno. Zaljubim se čim otvorim četvrtu limenku piva. Počnem da volim kada se dočepam tastature i Word-a. Olovku i papir odavno nisam uzeo u ruke i ne znam na šta bi to ličilo. Čvrsto sam ubeđen da bi se slova posvađala, a papir sam od sebe zgužvao.
Sledećeg dana se zaljubim i u Nju. Svaki dan je druga Ona. Svaki put mi se dopadne devojka s kojom sam mogao biti. Dakle, dopadaju mi se Propuštene Prilike. I često se zaljubljujem u devojke s kojima sam već bio.
Ali, to dopadanje i zaljubljivanje je svaki put drugačije: Propuštene Prilike imaju bezbroj romantičnih šetnji, dešavanja, putovanja, poljubaca, smeha, suza. Imaju čak i svađe, čisto da Drama ne bude monotona. Nepredvidljive su. Svaki poljubac i osmeh i svaku svađu dobro izrežiram. Naravno, posle svađe se odmah seksom pomirimo.
Žao mi Propuštenih Prilika.
Moje ponovno zaljubljivanje u devojke s kojima sam već bio su pomalo dosadne i imaju dva puta. Jednim putem sam već prošao i nije mi se svidelo. Verujem da se ni njima nije svidelo. Za ovaj drugi put samo ja znam. Možda i neka od njih, ali to nije isti put.
Moj put je bolji od Nje jer:
Pisao bih joj osećanja i kada mi nije dosadno
Imao bih više vremena za držanje za ruke
Poljubio bih joj sve mladeže, ne bih samo jedan favorizovao
Voleo bih je i u nerazumevanju
Vatali bismo se više u njenoj sobi dok joj ne dođu njeni
Prihvatio bih seks na krovu zgrade jer ovaj put neće biti glupo
Otišao bih s njom u drugu državu zbog njenog posla
I naučio bih jezik. Našao bih posao
Ljubio bih je u taksiju
Ne bi me mrzelo da ustajem pre nje
I definitivno bih se napio tu noć u gradu i ne bih prošao tom ulicom kojom nikad ne prolazim. I ovog puta bih ga udario pesnicom po sred nosa i pravdao bih se da sam pijan. O posledicama bih razmišljao nakon pogrešnih postupaka.
Zato je ponovno zaljubljivanje u devojke s kojima sam već bio dosadno. Svako dešavanje u mojoj glavi je suprotnost onoga što se već desilo. Mi se već znamo i nemamo nameru da opet pokušamo drugim putem.
Glupo je što mi mašta ne dopušta da izmislim i treći put koji bi bio nepoznat. I mi bismo bili nepoznati. Opet bih je upoznao. Možda bismo se drugačije i više voleli.
A o njima, s kojima nisam bio, koje ne poznajem, koje bih rado voleo, o njima ne razmišljam jer mi je spontanost najlepša.
Дабетић Иван
|
|
|
|
|
|
|
Вучица
|
|
Moderator chata
Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458
|
Ocena za Lolu
Baš me briga što nemaš stav koji treba da imaju psi kao ti. Što nemaš više onu divnu dugu meku dlaku, kao svileno vlakno, kakvu si nekad imala. Tvoja vlažna njuška nije tamno crna, već ispucala i modra. Imaš pet godina i prvi put si na izložbi! To je trećina veka u pasjem životu. Pa šta? Nisi ti slika, niti neki predmet da se izlažeš i takmičiš, da drugi zagledaju kakva ti je ova ili ona noga, kakav ti je grudni koš, ovaj ili onaj nokat… Ti si živo biće… svakog dana si drugačija.
Taj jedan krug u ringu nisi ni blizu lepo istrčala z moju nogu kako znaš da trčiš ka meni, sva srećna, sa pasjim osmehom od uva do uva, i ušima u vazduhu, kad me ugledaš na kapiji dvorišta kad dolazim mrtva umorna sa posla. I uvek mi izmamiš osmeh na lice, zaboravim na sav stres i muke kada mi se podvučeš pod ruku i pružiš najiskreniju ljubav, jer to je sve što znaš. Da me bezuslovno voliš.
Imala si mladunce i sve si im dala, ono najlepše od sebe. Bili su lepi na tebe. Bila si prava majka, ona koja je do poslednjeg trenutka čistila za njima i hranila ih čak i kada to više nije bilo dovoljno, a ni potrebno. Sada ti trebaju neki vitamini, praškovi, tablete da se oporaviš… kao da priroda neće učlniti svoje. Danas su se ljudi sa mužjacima koji nemaju tih problema i koji spavaju u kući šepurili i nadmeno gledali a nas dve, a ja sam bila tužna samo zato što znam kako si ti lepa ustvari, koliko si pametna i dobra, koliko me voliš, slušaš, koliko si divna.
Nisam bila tu kada si odrastala. Bila sam student i moji su brinuli o tebi najbolje što su mogli. Zato do sada i nisi išla na ovakve i slične egzibicije, da pokažeš šta umeš i znaš. Nisi ti kriva, ja te nisam naučila. Naučila sam te da sedneš, da se pozdraviš, da mi doneseš loptu, da znaš za svoje mesto, da ne izlaziš iz dvorišta. Da se ponašaš u društvu, imaš osećaj za malu decu, da spavaš sa mačkama… nisam te naučila da visoko držiš rep, podigneš glavu, da imaš STAV, da se pokažeš… a cemu to? Da bi dobila neku tamo ocenu, koja zavisi od drugih očiju, koje te ne gledaju svaki dan, dok se plašiš grmljavine ili igraš ili maziš.
Ti si moj, drugar, Lola. Moj najbolji prijatelj. I izvini što nisam najbolje brinula o tebi. Što te nikad nisam šetala, češljala, mazala sa nekim preparatima, vodila na izložbe, međ’ narod. Ti si moj najlepši pas bez obzira na sve mane koje su ti tamo zaveli. Da nemaš dubinu grudnog koša, meku dlaku, dobar stav. Imaš najtopliji pogled na svetu, imaš najlepše oči i njušku. Što nekome tamo nisi lepa kao meni. Jesam bila tužna kad smo išle kući. Budala. Ne treba mi potvrda da imam lepog psa. Ja to znam. Tvoja nepotvrđena lepota rezultat je moje nebrige. Inače, bila bi najlepša. Bila bi za pehar. Bila bi 5+. Moje oči ne bi bile pune suza, a ti izmaltretirana i žedna. Posle sam shvatila da sve to nije važno, kada sam ti skinula povodac i kada si legla ispred mene, da te češkam.
Samo ja znam koliko mi nači ta žuta šapica koja me zagrli kad god te mazim i koliko volim tu grubu njuškicu i te plave trepavice…
Ti si kod mene uvek za 10.
Aleksandra Rajić
|
|
|
|
|
|
|
|
| Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 10 gostiju |
|
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
|
|
|
