|
| Autoru |
Poruka |
|
Вучица
|
|
Moderator chata
Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458
|
Kad nekog voliš zbune ti se želje
Kad nekog voliš ne ljutiš se na njega što on tebe ne voli. Samo ti je malo tužno.
Kad nekog voliš pustiš mu Vejtsa.
Kad nekog voliš crtaš mu prstima po leđima.
Kad nekog voliš naučiš mu kožu napamet.
Kad nekog voliš teraš ga da ti čita Malog princa.
Kad nekog voliš daljine se ne važe.
Kad nekog voliš oćeš da ga ugnjaviš.
Kad nekog voliš dodirujete se nosevima.
Kad nekog voliš hraniš ga čokoladom i jabukama.
Kad nekog voliš hoćeš da zaustaviš trenutak kada ležite, ćutite i gledate se. Jer tako bi trebalo da izgleda savršena večnost.
Kad nekog voliš tražiš delove njega u njegovim prijateljima, po mestima na kojima ste bili i u pesmama koje ste slušali.
Kad nekog voliš stalno misliš da će se vratiti. A neće. Al misliš.
Kad nekog voliš nekad hoćeš da mu pričaš "Kako je bilo divno videti Vas u bašti danas, najdraži moj" al ti glupoooo.
Kad nekog voliš ne umeš reči.
Kad nekog voliš ne voliš ga rečima nego prstima i očima i ušima.
Kad nekog voliš učiš ga svim svojim tajnim rečima i muzikama.
Kad nekog voliš hoćeš da se upiješ u njega.
Kad nekog voliš uopšte te ne interesuje koga je on ranije voleo, ranije se i ne računa.
Kad nekog voliš zbune ti se oči kad ga ugledaš.
Kad nekog voliš vodiš ga u šetnje pored Dunava.
Kad nekog voliš hoćeš da mu praviš kolače.
Kad nekog voliš sasvim je u redu da on voli nekog drugog, samo je malčice tužno.
Kad nekog voliš njuškaš ga dok spava.
Kad nekog voliš oćeš da ga ljubiš dok se ne umoriš pa još malo.
Kad nekog voliš onda su ti baš smešno mali svi vatrometi.
Kad nekog voliš svaki put kad ga slažeš malo umreš.
Kad nekog voliš i lažeš ga onda ga i ne voliš stvarno
Kad nekog voliš ti si sav svoj pred njim i on je sav svoj pred tobom i tako se ogoljeni volite najviše na svetu.
Kad nekog voliš ti ga sanjaš, i onda žuriš na spavanje.
Kad nekog voliš pa pričaš s njim stalno razmišljaš kako bi trebalo da prećutiš to da je prelep i onda samo vikneš LEPOOOTICE! i pobegneš.
Kad nekog voliš gledaš njegovu sliku, pa se smeješ, pa je pomaziš, pa se još malo smeješ, pa ti se plače malo. Sve to u 2 sekunde.
Kad nekog voliš malo ga maziš po glavi i misliš kako je to jedina smislena stvar na ovom svetu.
Kad nekog voliš ljubiš ga dok ne ostaneš bez vazduha i malo duže.
Kad nekog voliš malo izgubiš ideju o konačnosti, pa posle malo umreš.
Kad nekog voliš izmišljaš budućnosti.
Kad nekog voliš o njemu razmišljaš kasno uveče, kad svi ćute i ti možeš da budeš nasamo sa svojim mislima.
Kad nekog voliš zavoliš i reči koje on izgovara i ubeđen si da su to najlepše reči na svetu.
Kad nekog voliš tražiš ga po romanima, al ti ljudi u romanima odjednom nisu ni dovoljno lepi, ni dovoljno zabavni, ni dovoljno voljivi.
Kad nekog voliš nasloniš mu se na grudi slušaš mu srce i misliš kako je to najzabavnija stvar na svetu.
Kad nekog voliš vreme pre tog voljenja se ne računa.
Kad nekog voliš naučiš njegovo telo napamet.
Kad nekog voliš oćeš da mu pišeš poeziju a ne možeš jer ga voliš više od reči.
Kad nekog voliš tražiš lepe poglede i lepe ukuse i lepe muzike da mu pokloniš.
Kad nekog voliš staviš svoj obraz na njegov dlan i maziš se i glumiš mače.
Kad nekog voliš gledaš ga dok spava i šapućeš mu kako je lep.
Kad nekog voliš umuvaš mu se u deo između vrata i ramena i tu spavaš.
Kad nekog voliš ljubiš mu oči.
Kad nekog voliš malo se plašiš da ne budeš tupson pa malo ćutiš.
Kad nekog voliš oćeš da ga grliš dok ga ne ugušiš pa te strah pa mu umesto toga samo kažeš "Zdravo."
Kad nekog voliš smisliš mu nadimak.
..
..
Author: Srećni princ / Ljubica V.
|
|
|
|
|
|
|
Вучица
|
|
Moderator chata
Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458
|
Kockar
Izručio sam na talon sve, sva osećanja, želje, strepnje, sumnje… Čitavu gomilu svega što me neprestano tera da razmišlja, preispitujem se, vagam, ćutim…
Kroz maglu i dim jedva se probija njegov lakomi pogled na tu šaroliku gomilu pazla od kojih sam sačinjen.
Imam loše karte. To je istina. Užasno loše karte. Nema nikakve nade da ću dobiti ovu ruku i to me raduje. To i želim. Dosadilo mi je više da budem ja, ovako komplikovan, težak i usamljen. Dojadilo mi je da naričem nad sudbinom sveta. Hoću da se smejem, da ni o čemu ne mislim, da ne prosudjujem, da ne procenjujem, ne prepoznajem, hoću da sam bar plitko srećan kad ne umem to da budem na drugačiji način…
Hoću da budem kao ostala gomila…
On dahće preko puta zelene čoje. Bale mu se slivaju niz bradu od želje da što pre pokupi moj ulog…
Bljutavo iskustvo…
Pravim se da blefiram navlačeći ga da isprati moj ulog i suočimo karte. Šta god da ima, dobiće, jer ja nemam ništa. Namičem na lice poseban osmeh, onaj lažnopobednički, oivičen blagom ironijom u uglovima usana.
Tu sam, na korak još…
– Misliš da sam tako naivan…? – pita, odustajući, bacajući neotvorene karte na sto, prepuštajući mi ceo talon…
Smeje mi se, dok se moja osećanja, strepnje, sumnje, dok se gomila mene vraća u mene…
I opet punim dlanove otužno slanom tečnošću, dok jutro polako razmiče ostatke mraka iz pogleda…
Drugi put… Biću pažljiviji drugi put…
oblogovan
|
|
|
|
|
|
|
Вучица
|
|
Moderator chata
Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458
|
Ljubav
Ljubav nije samo reći „Volim te!“
Ljubav nije samo poljubac…
Ljubav nije samo pogled….
Ljubav je poljubac u ruku…
Ljubav je drhtaj tela od dodira…
Ljubav je kada zatvorenih očiju osećamo…
Ljubav je sitost bez jela…
Ljubav je večna glad…
Ljubav je kada se srce razbija što nisi tu…
Ljubav je slast koje nikada dovoljno…
Ljubav je deljenje trenutaka…
Ljubav je osećaj da si tu i kad nisi…
Ljubav je u osmesima i u suzama…
Ljubav je kada želimo da vreme stane…
Ljubav je nada u srcu …
Ljubav je želja da sa tobom budem sama na pustom ostrvu…
Ljubav su naše uspomene….
Ljubav je svaki trenutak…
Ljubav je sve to i još mnogo više….
Ljubav si ti…
zojalola
|
|
|
|
|
|
|
Вучица
|
|
Moderator chata
Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458
|
Dodiri
Kažeš reč i ona me dotakne.
Dotakne me kao ruka, kao kiša.
I onda mislim, mislim, mislim…
Kojim mislima da te darujem, da bih te dotakao…?
Dotakao kao duša. Ili kao sreća…
I onda, zapravo, ne znam. Samo pišem.
Na papir kaplju usplahireni glasnici koji žure da se postroje u nenajavljeni stroj.
I da te dotaknu. Kao stih. Ili kao ja.
oblogovan
|
|
|
|
|
|
|
Вучица
|
|
Moderator chata
Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458
|
Čovek
Mislio sam,
ako razdrljim košulju
srce će samo od sebe poleteti ka nebu
i da će tamo iznad oblaka
konačno naći odgovore
tajnu večne sreće,
nirvanu slobode.
Mislio sam,
dovoljna je jedna osoba obolela od čovečnosti da zarazi ceo svet,
pandemija čovečanstva među svim ljudima na zemlji,
pa da svi budemo isti,
goli,
jednaki jedni pred drugima
bez straha od lepog i zlobe.
Mislio sam,
ako nekome pružm obe ruke
da će se svi
povesti mojim delom
i da će se ruke
širom planete
spajati u jedno,
i da će se o te karike
razbijati svaka pretnja.
Mislio sam,
dobro se dobrim vraća,
da belo
može pokoriti crno,
da je moguće
oprati greh sa ruku
samo sa jednom
iskrenom suzom.
Mslio sam,
svako je od nas u osnovi čovek,
razumno i svesno biće,
da se mržnja i ludilo
serumom tolerancije i ljubavi mogu izlečiti,
i tu sam na kraju
najlepše slagao ljude i sebe
u ovoj eri postojanja.
Stevica Rajčetić
|
|
|
|
|
|
|
Вучица
|
|
Moderator chata
Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458
|
Horizont
Osamari prevrtljivom nadom,
Pokidaj i ove drhtave niti.
Izmedju svog nicega i svega
Tvojoj surovosti skidam maske.
Ja tebe danas vadim iz metafora,
Jer samo nekadasnji ti,
uklapa se u moje rime.
Poveruj: Ja mogu i bez pesama.
Moja snaga, radja se iz tame u meni.
MissKas
|
|
|
|
|
|
|
Вучица
|
|
Moderator chata
Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458
|
Hteo sam da ti kažem…
Ma, ne…
Hteo sam da ti kažem da je život igračka, ali to znaš… I da je… Ali, verovatno i to znaš…
Znaš uglavnom sve što sam hteo da ti kažem.
Valjda se mi zato siti ispričamo ćutanjem.
A napolju pada sneg i neki klinci se grudvaju i vrište.
…
Da, liče…
oblogovan
|
|
|
|
|
|
|
Вучица
|
|
Moderator chata
Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458
|
LJUBAVNA PESMAPošto me nikada nisi voleo
Da bi me držao za ruku
Il’ odveo na more
U neku daleku luku,
Da me hraniš prstacima,
Da mi ubereš morsku zvezdu,
Da se spuštamo niz ulicu
Sa tvojom rukom na mom struku
Da hodaš sa mnom do crkvice Svetog Ilije
Na nekom grčkom ostrvu
Ili na kopnu, ako ti je milije
I pošto nikada nismo imali našu plažu
Ni naš sto u omiljenoj kafani
I pošto hroničari uglavnom lažu
Ni uspomene sa letovanja
Ni sa zimovanja
Herbarijum bez cveća i bez lokvanja
I pošto se moji smrznuti prsti nikada nisu grejali
U tvom džepu,
u dugim šetnjama na keju
I pošto ti moje šale nisu bile smešne
Dok im se svi drugi smeju
I pošto sada
Odjednom, posle toliko vremena
Odjednom, posle toliko vremena
Kada ionako više ništa nije smešno
Želiš da znaš
Kome sam posvetila onaj sonet lanjski
I da li me još uvek opčinjava Crnjanski
I da li sve ovo ima s tobom neke veze
Bar malo
Jer vidim da ti je stalo
Hajde da ne izigravamo Engleze:
Sve što sam ikada uradila bilo je zato
Što me nisi mogao voleti onda
Kada sam čeznula
Da hodaš sa mnom do crkvice Svetog Ilije
Na nekom grčkom ostrvu
Ili na kopnu, ako ti je milije.
Tako da znaš da si sa mnom bio
U svim pesmama
U knjigama
U brigama
U tortama
U akvarelima
I drugim bojama
U porubima na haljinama
U svim blizinama
I daljinama
U razgovorima
U jezerima i morima.
U usponima
I u stvaralačkim krizama
Izvor inspiracije
I eufemizama.
Ubila te
i ljubila
I ponovo oživela
Da bih te srela
Na kraju neke priče
Ili za potrebe male strofe
Stavljala sam ti tačke
Zareze
I apostrofe.
Ništa ne krijem.
I nemam, stvarno nemam za čim da žalim
Jer, ja sam hodočasnik
I ljubav je moj Jerusalim.Mirjana Bobić Mojsilović
|
|
|
|
|
|
|
Вучица
|
|
Moderator chata
Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458
|
Transkript iz kafane
Ispod Duda u omanjoj kafani ...
Bilo je jutro kao i svako drugo....
Vikao sam na svog starog prijatelja..
Pa natoči...Jovane ! Prokletinjo.
Sećaš se kako sam jurio smiraj,kako sam posle tvog psovanja sto opet pijem, tražio tišinu na vrhu klimave tvrdjave u Baču s koje vidiš poplavljena polja i ogoljene duše.
Sećaš se ,kako smo se divili svim onim bradatim propalicama što su ostavili i dom i poso i rotvajlera kojeg su u detinjstvu sanjali da nauče par osnovnih komadi.
Sećaš se kako smo naivno postajali oni ,kako smo tužno trošili i zadnju zgužvanu stodinarku za pola leba ,majonez od 100gr i 200gr podriguše.
Kako je lepo biti oni.
Natoči Jovane,jer ovo je opasan san i mene nema,ovo je šala onog prijatelja što igramo domine...
ma znam .....pravi lavirint.
Kako me ti divno slušaš moj Jovane.
****
Da...o njoj ti pričam ,o kruni ,o sjaju ,o laži, o trudu,o veri, o usudu.
Uvukla mi se pod kožu ,rasula po kosi ,zadenula me kao broš da me pokazuje.
Sećaš se,kad smo onako pijani pred kafanom Sremac u Čortanovcima gulili koru sa ona dva jablana uz Dunav da pokažemo jedan drugom golu dušu.
Znam ...sećaš se....
Kako smo se bratimili ,kako kleli da ćemo je uvek golu nositi,svima pokazivati,kako sekli da tudji bol na sebe uzmemo.
.... a šta njoj da ogolim mili moj Jovane ,da izgrizem stablo ,iščupam koren,raspem sve fajlove po Gradu i kažem ,hej ovo pravim zimu za tebe ...
...da joj pokažem kako sam se rasuo medj istinama.
A tako želim da joj se divim ,tako da je hvalim da se sav ispljujem od priče i dobijem žvale kao kad smo bili klinci pa nam se svi rugali.
Tako sam se osetio Jovo na proleće i prašinu, na prve dezodoranse,na Plavi Orkestar ,na Kaju i Simpatiu ,na Kaliforniju,na Tamaru.Tako sam opet bio Ja ,nežan pripit i zanemeo pred lepotom.
Tako sam lepo mucao da evo opet sedim kod tebe i naricem.
Ne nisam je izgubio,samo sam pokucao i ona je otvorila..........
Udjoh,videh mrak,osetih kako se sve godine istopiše u sekundi i Ja ...... ponovo učim(a znaš koliko sam voleo školu)kako se diše, kako se oseća, kako se pamti i udovoljava.
Videh zi...a znaš kako iste volim da udaram glavom te me i sad bole odredjena mesta.
Ma ne naričem, ne pravi facu.
Samo učim,kao voda na izvoru neki novi put ,neko novo korito,neke nove države....i mislim,kako ti sebe ne poznaješ Aleksej,kako se lažno tešiš da si tu da upiješ tugu,osvetliš mesec,i plašiš se sebe.
Jovo mili moj ,želim biti tu i ovako uplašen uliti sigurnost ,sesti kraj nje i ćutati,učiti , verovati,sanjati kako ja sve to znam i kako sam dušu onda s tobom ogoleo kako bi lakše upijao sebe i život.
I ohola je Jovo ,na raskršću ,al ja je baš takvu hoću......,a ona ne sluša ,zaključuje ,sudi,prekraja.
*
U stvari htedoh te zamoliti da ako je vidiš onako crvenu i drčnu,prepotentnu kako ispija i drugi pelinkovac sa tri kocke leda i dva limuna ,kako pomalo liči na mene ,odvedi je ako me nema do naših jablanova ,pokaži joj duše i reci kako sam pio i kako sam ludjak sa okrajkom leba bio i kako volim i kako sam takav nikakav,ali njen.
Jovo ...pozovi taxi ,ne znam više da vozim ,ne znam da hodam.... ne znam da je nadjem ,a treba mi.
Aleksej od Arlekina
|
|
|
|
|
|
|
Вучица
|
|
Moderator chata
Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458
|
Hrabrost
Dan miriše na hrabrost.
To može da znači samo jedno – neko će danas dobiti pismo.
Palim računar, kuvam kafu, sipam vodu u pseću činiju za vodu.
- Nimi, ja ću mu danas pisati.
Nimi lupka repom. To kapiram kao odobravanje. Koje mi i nije potrebno, jer ja ću danas svakako pisati. Ali lepo je znati da imam podršku ukućana.
Smeštam se ispred računara. Dobro, dakle, odakle početi?
Dragi…
Kako dragi? Ne mogu ga tako osloviti, to mi je kao da pišem neki veštačko-učtivi mejl. Ne može Dragi.
Zdravo…
Kako zdravo? Ne mogu ga tako osloviti, to mi je kao da pišem nekom svakodnevnom susretniku. Ne može zdravo.
Hej…
Kako hej? Ne mogu ga tako osloviti, to mi je kao da glumim nehajnost. Ne može hej.
Dobro. Preskočimo oslovljavanje, to ćemo posle. ‘ajmo početi pismo.
Ja sam Staša. Već izvesno vreme…
Stoj! Izvesno vreme zvuči kao da je u pitanju par meseci… A u pitanju su godine. Što mu ne smem napisati, jer rizikujem da zvučim kao psiho.
Preskočiću i predstavljanje i vremenske odrednice.
Pređimo na stvar.
Ali, šta je stvar? Ne stvarno, s čim ću ja to da istupim? U čemu je moja stvar?
Moja stvar je u tome da ja znam nas. Nas dvoje. Znam nas kad smo šetali Almaškim krajem. Znam nas kad smo pili pivo na Keju. Znam nas kad smo išli u San Francisko. Znam nas kad smo pevali u Gusanu. Znam nas kad me je video na konju pa je rekao “Pa baš si prava Arja Stark!” Znam nas kad me je zagrlio. Znam nas kad sam mu rekla da sad volim Beograd a pre nisam baš. Znam nas kad smo se smejali smehom do suza. Znam nas kad smo se posvađali. Znam nas kad sam rekla izvini. Znam nas kad je on rekao Izvini ti. Znam nas kad sam mu čitala pesmu. Znam nas kad smo imali projekat. Znam nas kad smo se gledali u zenice. Znam nas.
Ja znam, ali on ne zna. Iz prostog razloga što nije doživeo. I sad, deder ti istupi pred čoveka i reci mu:
- Ja znam da ti ne znaš, ali ja znam, pa te zato molim da mi veruješ. Ti i ja imamo nešto, i to nešto će da se desi, ali izgleda da neće baš samo od sebe. Pa stoga evo mene i mog pisma.
- Nimi, šta ako ne bude razumeo? Šta ako pomisli da sam frik?
Nimi me gleda.
- Nimi, on će razumeti.
Nimi lupka repom. To kapiram kao odobravanje. Koje mi i nije potrebno, jer ja ću mu danas svakako pisati.
..
..
StaŠa Vukadinović.
|
|
|
|
|
|
|
|
| Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 6 gostiju |
|
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
|
|
|
