|
| Autoru |
Poruka |
|
Вучица
|
|
Moderator chata
Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458
|
VOLIM TE, JEBEŠ MI MATER
Mesec veje prah po tvojoj beloj koži dok spavaš
da bi ujutru po njoj forenzički našao ko te je ove noći sanjao
na tvome čelu kapljice znoja organizuju Zimsku olimpijadu
tvoje ušne školjke su violinski ključ za muziku sna
dišeš u pravilnim sinkopama žonglirajući svojim dahom jesenje lišće
leptire, stvari u svojoj sobi, svoju kuću sa krovom boje trula višnja
čitav ovaj svet
jebeš mi mater, ne znam zašto ali verujem da bi se planeta zaustavila kada bi ti prestala da dišeš
A tamo na ulici čuje se pijani smeh sa zadahom jefitnog mesa i razvodnjenog vina
ljudi slave svoje svetkovine i raduju se novom danu
ali ja ne mogu da im se pridružim
jer vrelo moga života kulja iz tvojih zaspalih očiju
o ne plačem, veruj
to samo sve šake ovoga sveta koje su tužno mahale odlazećem licu koje je virilo sa prozora vagona
sada vuku moje suze napolje kao obezbeđenje pijanog gosta od scene
I probudićeš se sutra, navući oklop i oprati zube
i hvatom ledene vode spraćeš sa sebe sve tragove ljubavi
majstor za dim iz tvoje kafe i majstor svetla sa neba pojaviće se na poslu bez kašnjenja
počeće nova predstava u kojoj svako od nas ima svoje uloge
ja svoju a ti tvoju
još jedan kliše bajke u modernom ambijentu
onaj pokojni i divni Džim pričao je da treba živeti tako da po tvom životu može da se snimi film
ja sam u sopstvenom pao na kastingu
i sad statiram u tvom blokbasteru
i znam da se bliži scena u kojoj ginem
kada ću ispovraćati po svojoj beloj košulji sve crvene ruže koje sam ti ostavljao na prag a ti nisi znala od koga su
Ali neću o tome ovako kasno
spavaj i pusti sve probodene leptire da ožive u svojim insektarijumima
razbaruši kose svim krošnjama drveća
izglancaj Sunce, nešto se uflekalo u poslednje vreme
i ne brini, molim te
nisi to lice kupila kod Kineza pa da ga habaš iz kaprica
jebeš mi mater ako nisi najlepša na svetu
spavaj a ja ću napolje sa onim ljudima na njihovu svetkovinu
i ja ću se radovati životu
jer nekad sam patio što nisam Gospodin pravi
ali sada shvatam da čovek koji tebe voli ne može da bude pogrešan
pobedio sam još kad sam te sreo
i zavoleo
Volim te
Jebeš mi mater
forenzički inspetoro na zadatku Miodrag Stošić
|
|
|
|
|
|
|
Вучица
|
|
Moderator chata
Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458
|
Moglo je…
Moglo je biti… Ali neće. Nije mu vreme a ni zgoda. Ne njemu, nego tome. Onom nečemu o čemu sam…pa, da kažem, maštavao.
Nisam baš maštao jer bi to u ovom slučaju bilo shvaćeno kao relativno zaokružen proces, sa idejom, konceptom i kakvim takvim rezultatom kao konačnim ishodom.
Maštavao sam u smislu iščekivanja beskrajne palete reakcija koje su mogle biti ispoljene i za koje nisam bio nespreman.
Maštavao sam u smislu da dozvoljavam realnosti da mi donese svakojake plodove zbilje, koji mi možda i ne prijaju, ali ih rado uzimam jer su vredni.
Maštavao sam jer je to uzbudljivije od maštanja, a i zgoda je bila dostojna tog poteza.
Možda je proces zrenja želje za tim nečim bio malko ubrzan pa su mi reakcije bile neadekvatne.
Možda je sila protiv koje sam išao bila mudrija u čekanju od mene. Nije čekala nego me smlatila istog časa kad me je spazila.
Mnogo je možda a nijedno radosno.
Nije se dalo. I to je to.
Ali videćemo…
sve to iz temelja maštovitosti a na stub maštavanja Mladen Hinić slovima oblikovao
|
|
|
|
|
|
|
Вучица
|
|
Moderator chata
Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458
|
KOMPLEKS NIŽE VREDNOSTI
Imao sam druga koji je uvek mislio za sebe da je niža liga.
Bio je inteligentniji od nas, brže je mislio, lakše je učio, fizički bolje građen, u svemu ispred ali nikada nije znao da se nosi sa tim, i ponosi.
Na svako naše “bravo” samo je spuštao glavu, ni ne sluteći šta se u njemu krije.
Kada se upisivao fakultet on ga jedini nije upisao – navodno nije to za njega.
Kada su se slavila punoletstva – on jedini nije išao, pravdao se kako ne želi da bude na smetnji..
Sviđao se tolikim devojkama, ali je u startu odbacivao mogućnost da bude sa njima jer je bio ubeđen da nije njihova liga.
Njegovi kvaliteti bili su ogromni ali je sebe malo vrednovao, i stavljao se u drugi plan.
Mogao je toliko toga, a ponašao se kao da ne može ništa.
Kao zmaj presvučen u insekta, na prvi pogled ogroman, sav rasplamsan poput najjače vatre a sam sa sobom na smrt preplašen, prepadnut i od vlastite senke.
Sve češće si mogao da ga čuješ kako ponavlja da on to ne može, da nije to za njega, i kako je vreme prolazilo on je zaista sve manje mogao.
Danas je u vezi sa devojkom koja ga ne zaslužuje, vuče ga stazom prosečnosti koje nije ni svestan.
Radi najobičniji posao, živi najobičniji život i u svemu je tako običan, a opet ne mogu da zaboravim sve one dane i godine kada je u svemu bio sa takvom lakoćom ispred nas.
Do kraja života će ostati kvalitet za prvu ligu a živeće u nekoj trećoj ili četvrtoj…
Do kraja života će biti neotkriveni igrač za velike stvari, glavni glumac a zadovoljavaće se mrvicama i epizodnim ulogama.
Pitam se samo da li je on svestan svega toga?
Gde je nastao kvar?
Za šta su ga pripremali roditelji i društvo, da bude vođa, predvodnik, ili da bude samo jedan sputani pogled u masi?
I dan danas osetim strahopoštovanje kada ga vidim, visok, prelepo građen, govori dubokim glasom, a opet sav sputan, nedorečen, večno skriven u nekoj svojoj inferiornosti koju nikada nisam uspeo da odgonetnem.
Niko nije radio sa njim, niko ga nije na vreme oslobodio i uputio na vlastiti potencijal, sve ono što je imao potrošili su časovi samoomalovažavanja i zatvorili ga u kavez osrednjosti iz kog nema izlaza.
Ne znam kakav odraz vidi u ogledalu, mi smo u njemu uvek videli prepametnog i prelepog momka, a on, sigurno, samo obrise sebe i sputanu karikaturu uplašenu visina koje realno zaslužuje.
Nije ni svestan šta nosi u sebi, nego se večito skriva.
Zašto ne ugasi televizor, uzme ponovo knjige u ruke, pokuša da uradi nešto sa sobom, a ne da životari i odrađuje život.
Nikada neću znati…
Priča o ružnom pačetu i labudu je ponovo ispričana, samo što ovoga puta labudovi izgleda neće doći po njega, i omogućiti mu život kakav zaslužuje.
Nekih stvari je sam morao biti svestan, i neke korake je sam morao da preduzme…
Stefan Simic
|
|
|
|
|
|
|
Вучица
|
|
Moderator chata
Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458
|
Kao nešto tuđe
Sve nepravde i besove utamničio sam ćutanjem.
Kamuflirao sam misli i reklo bi se da me ne zanima ishod.
Ređam slike kojima nedostaje perspektiva i rečenice koje se igraju rečima.
Ovo je pozorište i biram pravu masku za svoju scenu.
Na trenutak, voleo bih da je reč o cirkusu, tamo klovna crtaju bojama.Ovde se sam krijem iza lažnih crta lica.
Usput, sve neizgovorene reči vrištim duboko u sebi.
Čekam da ih neko otpeva kao nešto tuđe. Jer ja to ne umem.
oblogovan
|
|
|
|
|
|
|
Вучица
|
|
Moderator chata
Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458
|
Poslednja rečenica
Imao sam neke ideje…
Da sunce zađe ili izađe. Za nas. Da ga gledamo i budemo srećni. U neko jutro ili veče.
Mislio sam da se možda sretnemo, u nekom srcu, mom il’ tvom.
A, opet, nekako razmišljam, ako sve to propadne…
Nemamo kud, srešćemo se u poslednjoj rečenici.
oblogovan
|
|
|
|
|
|
|
Вучица
|
|
Moderator chata
Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458
|
Kaži gde je ljubav
Rekao mi je da mu je bilo svejedno hoće li ubiti ili će ga ubiti.
Rekao je da je pucao i da su na njega pucali.
Da je video mrtve ugašene oči i nesrećnu decu.
Da je krv tekla kao voda i da je krvi često bilo i više nego vode.
Rekao mi je da je strahota bilo toliko da su ženama usahle suze i da su prestale da plaču.
Cerekanja je bilo na pretek, a osmesi su zaboravljeni…
Rekao mi je da su životinje otišle iz tog pakla, a ptice neko vreme kružile, pa odletele i one.
Ono za šta su verovali da je ljubav, bila je u stvari mržnja, a za pravu ljubav postalo je nejasno da li je ikada bivstvovala tu…
Rekao mi je da mu je svejedno da li se smeje ili plače i da li se radja ili umire.
Rekao mi je da ga ne gledam u oči jer lako mogu nestati u praznini njegovog pogleda kao što se već dešavalo onima koji nisu slušali…
Zato sam samo gledao u komadiće razbijene nade kako se kotrljaju u raznim pravcima daleko od mene…
oblogovan
|
|
|
|
|
|
|
Вучица
|
|
Moderator chata
Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458
|
Ruzmarin
Promiču svetom mnogo važnije stvari nego što smo mi: naslovne strane, komete, emisije koje se zakucavaju u vrhove piplmetara…
Poznata lica, premijeri i premijere…
Poneki krah berze. Poneki rat.
Promakne i pokoji čovek sa skramom u pogledu. Tu i tamo…
Čovek, što, pa, nije čudo. I mesec proklizi svake noći…
Promiču šanse, godine. Poneki san.
Sve puštam da promakne osim nje.
Ona se uvek zadene u priču, k’o ruzmarin u svatove.
oblogovan
|
|
|
|
|
|
|
Вучица
|
|
Moderator chata
Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458
|
Обмана
U ušima imam slušalice i gomilu vati neke kreativne buke.
U očima, kada su otvorene, imam isprekidanu belu liniju koja naizmenično izranja i nestaje ispod svetala farova.
Kada, pak, žmurim, onda imam sve slike koje mogu da zamislim…
U rukama imam reči koje iznova i iznova redjam uvek u drugačiji niz.
Nijedan od njih neće mi reći ništa novo, to je tako dosadno izvesno, ali svejedno, igram se, silno želeći da bar ličim na dete…
Oko sebe imam pospane neznance, ustajao vazduh, vrućinu i polumrak.
Vučemo se tako ovom malenom vijugom na preterano naboranom deliću zemljine kore, zatočeni u otkinuto parče vremena.
Nedovoljno za dert, previše za sat i po, koliko traje putovanje…
oblogovan
|
|
|
|
|
|
|
Вучица
|
|
Moderator chata
Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458
|
Ugriz
Ja sam sa ludilom odavno na ti,
venčani strahom i ranama
ližemo jedno drugom slatke greške sa jagodica,
grizemo se,
iz petnih žila upiremo jedno drugome u meso,
na butinama
na leđima
ostavljamo krvave brazde od noktiju,
oko vrata snažno sklapamo ruke,
znojava tela pritiskamo uz zid,
deremo se,
čuj, šta deremo,
urličemo kao psihijatrijski bolesnici u belim košuljama,
čupamo kose,
bride nam dlanovi od udaranja,
iskolačenih očiju doživljamo orgazam
mokri i modri
goli,
ispreplitanih udova
umorni padamo na pod,
do nove borbe,
do nove noći,
a onda sve opet,
vrteći se tako u krug.
izujedao za dušu Stevica Rajčetić
|
|
|
|
|
|
|
Вучица
|
|
Moderator chata
Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458
|
Chat sa zivotomuser citizen name exists says: ej, tu si? user zivot says: heej…  user citizen name exists says: sta ima? user zivot says: nista, smaram se, ti? user citizen name exists says: rollam okolo, bzvz user zivot says: 
user citizen name exists says: cuj, hteo sam da te pitam nesto user zivot says: reci… user citizen name exists says: sto mi stalno saljes te linkove ka iluzijama? user zivot says: lol, hahaha… pa, sta fali? user citizen name exists says: kako sta fali, jbt, i nije smesno user zivot says: ma, daj, ne lazi se user citizen name exists says: ne lazem se, ti me lazes user zivot says: ups, *ne lozi se, greska, sorry… user citizen name exists says: mani sad smajlije, jbt user zivot says: ne psuj… btw, na koje iluzije mislis? user citizen name exists says: na bilo koje… one cudne oaze, predele, ljude… user zivot says: pa, zar nisu ok? user citizen name exists says: nije u tome stvar, aaaAAAA user zivot says: ne vici user citizen name exists says: izvini, slucajno caps lock user zivot says: ok… pa u cemu je onda? user citizen name exists says: u tebi… user zivot says: omg, kako to? user citizen name exists says: ne znam user zivot says: smetaju ti iluzije? user citizen name exists says: yap, ako su samo iluzije
user zivot says: ti, bre, ne znas sta hoces od mene user citizen name exists says: ma, kao da to tebe uopste zanima user zivot says: e, saberi se, pa mi se onda javi… user citizen name exists says: eto kakav si user zivot says: kakav? user citizen name exists says: pa, nikakav user zivot says: lol, kazi mi nesto novo, ovo slusam svaki dan user citizen name exists says: zato sto je istina user zivot says: aham, sine, gledaj sta je istina http://tinyurl.com/77vyennuser citizen name exists says: sta je, bre, ovo? user zivot says: to je da ne tupis vise kako sam ovakav i onakav, vidis kakvih skotova ima, ja sam ti, sine, premija
user citizen name exists says: woow, jbt…  (((((((((( user zivot says: e, aj, sad… zurim… i ne izazivaj me vise da te ne izbrisem sa liste prijatelja… user citizen name exists says: oki… user zivot says: cao,  user citizen name exists says: cao oblogovan
|
|
|
|
|
|
|
|
| Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 3 gostiju |
|
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
|
|
|
