Mama i tata su opet riješili da mene i seku vode na Jahorinu. Trebalo je da krenemo rano ujutro ali smo kasnili jer smo bili kod kuma na slavi veče prije i tata se sapleo niz stepenice. Mama je rekla da i treba da se saplete jer je govedo čitavu noć saplitalo jezikom i nikom drugom nije dalo da progovori.

Tata je puhtao i preznojavao se dok je gurao kofere u gepek i rekao mami „Što nismo i trosjed iz kuće ponijeli kad sve ovo nosimo“. Mama mu je rekla da bi svi koferi mogli da stanu da nije u gepek nagurao kanistere vina i da izgledamo kao Rumuni kad švercuju gorivo. Ja ne znam ko su Rumuni i kakve veze ima slavsko vino sa gorivom.

Krenuli smo i odmah smo stali u Janji da u pekari kupimo kifle. Tata je jeo jako mnogo toplih kifli, a mama mu je rekla »Žderi crko Da Bog da, zadnje ti bilo«. Kod Zvornika je tata opet počeo da puhće i rekao da mu je blokirao želudac. Ja ne znam šta znači kad blokira želudac al znam da ima neke veze sa tim da se tada ne smije ženama dati da voze auto jer ne bi stigli na Jahorinu do Božića.

Na Jahorini su nas dočekali baba i deda. Baka mi je rekla kad sam ušla „Gdje su oči moje lijepe“. Ja imam iste oči kao moja baka. Mene moja mama kad gleda u oči uvijek kaže „Vidi joj očiju, niti je gledati niti joj oči vadit“.

Snijeg je padao tri dana i lijepo smo skijali iako su tatu bolila ledja. Mama kaže da tatu ne bi bolila ledja da popije brufen ali stoka neće da pije jer se ne smije mješati sa rakijom.

Kad smo bili na stazi mama nas je zvala i javila nam da je došao kum i da jedan od bojlera ne radi. Tata se jako obradovao. Ja sam ga pitala je li se i on raduje što je došao kum, a on mi je rekao da nije zbog toga, već što se sad ne mora kupati.

Kada smo ušli u vikendicu izljubila sam se sa svojom kumom Anom, a mama je tati rekla da je otišao bojler od grijanja i da zove majstora. Onda je tata jako psovao i majstora i plinski bojler i vikendicu i rekao da će sve prodati nekim Rusima. Ja ne znam te Ruse i kakve veze oni imaju sa plinom ali znam da je tata rekao majstoru da će ga ako ne izađe da popravi bojler zapaliti kao nekog Palaha. I taj Palah je valjda Rus.

Prije majstora su nam u vikendicu došle teta Anja i teta Slavica. Mi jako volimo teta Slavicu jer ona ima svoj frizerski salon u kome nam pere kosu i mama ne mora da skuplja dlake po kući kad je sušimo. Onda je došao čika majstor i odmah počeo da napada tetu Anju da se uda za nekog Adema što radi kod Amerikanaca u ambasadi. Tata je psovao i Adema i majstora i rekao mu da on nije došao u prosidbu već da popravi bojler. Dok je čika majstor popravljao bojler teta Slavica je večerala. Mama je rekla ako ona nastavi da jede ništa nam neće ostati za doručak.

Ujutro je tata otišao po hljeb i jogurt i ušao u vikendicu sav blijed, i tresao se kao kad ja dobijem dvojku iz matematike. Rekao je kumu Aci da ga je neka teta zvala da piju mlijeko zajedno. Ja ne znam zašto se tata boji da pije mlijeko kada je mlijeko zdravo. Znam samo da ga je kum Aco svaki put kad bi posle prošli na stazi pored neke starije tete pitao „Je li ti ovo devojka“. Ne znam zašto ga kum to pita jer moja mama ne da tati da ima djevojku zbog toga što se ne bi glave nanosao da je nađe.

Mama nam je obećala da će nam peći uštipke. Ja jako volim uštipke. Mama i tata su otišli sa teta Anjom kod Pegija u kafanu. Mi smo bili gladni pa sam ja zvala tatu ali ga ništa nisam čula od muzike. Kad su se vratili mama je rekla da je rakija kod Pegija najbolja što je ikad pila i onda je prosula ulje po pločicama. To je bilo super jer smo se onda mogli po njima klizati. Teta Slava je onda mamu poslala u sobu da dodje sebi i rekla joj da će ona napraviti uštipke. Ne znam zašto je mama morala dolaziti sebi pogotovu u sobi jer je spavaća soba svakako bila puna toliko da u nju više niko ne može doći.

Na kraju našeg zimovanja došli su tetak i tetka. Moj tetak jako voli da skija. On je odmah skinuo svoju ski opremu sa ormara i obukao pancerice i nije ih skidao čitavu noć jer hoće da bude prvi na stazi.

Ujutro smo se na brzinu spakovali i jako smo žurili kući jer kuma Tamara i čika Vlado slave slavu i da vino ne smije da trpi zbog djece. Mama je još rekla da se nada da će na slavi biti kolač "Svekrvino oko" jer najviše njega voli da jede. Seka i ja ne idemo na slavu jer mama i tata misle da je bolje da gledamo „Pinkove zvezdice".

Bogojavljenska noć

Veruju ljudi, ja ne verujem
da će se ono što noćas požele ostvariti.

Ko zna koliko sam noći probdeo
sa istom željom?

Nagledao sam se neba,
napričao sa zvezdama...

Ljudi moji, niko to ne sluša.
Više ne želim da želim,
umoran sam od sebe.

Ipak, pogledaću nebo,
sad i nikad više,
stisnuti zube i smoći snage
da poželim da negde neko
voli nekoga ko voli njega.

Bio bih zahvalan nebu
i svemu što je na njemu
da mi se želja ostvari.

Ljudi veruju, ja ne.
Ljudi žele, želim im i ja.

Goran Tadić

Autobuska stanica, negde u provinciji. Dve žene se prepiru. Jedna drugu pokušavaju da nadglasaju. Ne ide. Vređaju, psuju. Onda se dohvate za ruse kose, plave. Promrzli putnici na peronu posmatraju ih, neki s čuđenjem, neki se osmehuju. Čupanje kose ne jenjava, psovke pljušte, cika i vriska su takve da se ne razume šta jedna drugoj govore, ali se naslućuje pominjanje nekih muškaraca i sočno imenovanje familije. Redom, po rodoslovnom stablu.

Pijaca, nadomak centra velegrada. Dve žene se svađaju. Dve, od kojih su obe plavuše. I jedna i druga pokušavaju da glasom nadjačaju sagovornicu. Padne tu i poneka uvreda. Pominju neke muškarce, jedna drugu guraju. Biće tuče? Biće. Hvataju jedna drugu za kosu, čupaju nemilosrdno. Samo da neka od njih dve nema periku, propašće šarada. Ciče, vrište, psuju, pominju jedna drugoj familiju, tri kolena unazad. Promrzli pijačni prodavci i kupci posmatraju, čude se, neki se i osmehuju.

Mediji. Dve žene, reklo bi se, kulturne, repliciraju jedna drugoj. Ne bi se, na prvu loptu, dalo zaključiti da se prepiru, ali ništa ne sluti ni na prijateljsko ćaskanje. Obe su plavuše i nemaju perike. Pominju nekog muškarca, ali familiju ostavljaju na miru. Ne ciče, ne vrište, ne psuju. Samo polemišu. No, nisu daleko od pijačarenja.
Prva plavuša poručuje drugoj da bi neko trebalo da joj (toj drugoj) kaže da je kampanja tabloida protiv muškarca kog (ova prva) brani, a on je i predsednik države, u kojoj učestvuje (ova druga), bazirana na najperfidnijim lažima i besmislenim konstrukcijama.
Druga plavuša demantuje sve što tvrdi ona prva, i u svoju odbranu kaže da nema ambicije da se kandiduje za ulogu onog muškarca i da bude predsednica umesto predsednika. Kaže i da joj to neko namešta. Pritom dodaje i: „Svašta. Iskreno, smeta mi i krivo mi je. Nikad o tome nisam razmišljala, niti me zanima. Ali, izgleda da je bolje praviti priču." Jeste, bolje je.
Prva plavuša, opet. Ona misli da je u jednom intervjuu druga plavuša pokazala nedostatak osnovnog vaspitanja usudivši se da, po ko zna koji put, negativno ocenjuje rad onog muškarca, kog zastupa prva plavuša, a koji se zove predsednik Republike.
Prva plavuša dodaje i da kad se lošem čoveku da vlast koju nije zaslužio ili osvojio, on prvo ubija oca. A, pa pominje, znači, i familija. Dakle, rodoslov ipak igra određenu ulogu u ovoj priči. Onaj muškarac je otac drugoj plavuši? Ili sam možda pomešao rodbinske veze?!
Da joj ne ostane dužna, druga plavuša poseže za sportskim fer plejom: „I šta sad ako kažem da Zvezda nema energije dok igra? Je l' to znači da hoću da budem fudbaler? I na kraju, ko sam ja da budem zadovoljna ili ne radom predsednika. Građani o tome odlučuju". Stvarno, ko je ona? Da nije zaista Zvezdin fudbaler?
I opet prva plavuša. Ona smatra da je konstatacija ove druge kojom je povredila integritet onog muškraca, prosedog, a koja kaže (ta druga) da bi volela da je on (taj prosedi) energičniji, da je, dakle, to što je rekla (ta druga) nedostatak ljudske i profesionalne širine. Prva zamera drugoj i to što ova druga uzdiže sebe, pa pita (prva pita drugu) šta je njen motiv: „Da se pridruži orkestriranoj kampanji protiv prosedog muškarca?" Nastavlja da pita: „Dirigent je dao znak?" Tu se sad, u dramskom zapletu, pojavljuje još jedan muškarac. Ima ulogu dirigenta. Mogla bi da usledi operetska završnica pod dirigentskom palicom drugog muškarca. On nije prosed. A uskoro bi mogao da bude.
Druga plavuša, šta će, brani se opaskom da neki ne znaju šta bi joj zamerili pa je napadaju zato što je žena. A ova prva, takođe žena, zamera joj to što napada prosedog zbog toga što je muškarac. Doduše, taj ima manjak energije, ali ipak je muško. Kao što je to i dirigent, kog zastupa ova druga, ali taj poseduje višak energije. E, to se zove potencijal.
Šta sam ono hteo da kažem? Zbunjuje me komšijsko dete koje uči neku pesmicu i ponavlja je već pola sata, a zidovi tanki, nova gradnja, štedelo se na materijalu. Dete nije ništa krivo, ono uči pesmicu pred nastavak školske godine. Priznajem da me zvuci iz susednog stana dekoncentrišu, pa bih ovde završio. Samo časak, ostanite uz ovaj tekst i budite tihi da bih mogao da čujem bar neki stih školske pesmice.
Ništa naročito, ne pominju se nikakvi muškarci, samo neke ptice. Recituje dete. Dve su vrane gakale i po polju skakale...