samo ušuškavanje
''pa kad se stisnem uz tvoje toplo dupe, meni je super'' ... reklo bi hladno pivo.

_________________
'Music gives a soul to the universe, wings to the mind, flight to the imagination, and life to everything.'

Čaj...od jabuke s cimetom...mmmm...

_________________
Plesala bih s tobom
kroz najprometnije ceste
jedan tango kroz crveno
tamo gdje nitko ne bi plesao
na vrhu Hendrixovog mosta
i to mi ne bi bilo dosta...

juce sam trebala biti obradovana
ali prc
kada X kao nepoznanica ne moze da se rijesi pa ostaje X
kako iritantno
Molena kozo jedna !

_________________
'Music gives a soul to the universe, wings to the mind, flight to the imagination, and life to everything.'

ja sam se...heeeeeee

ja se nisam

_________________
'Music gives a soul to the universe, wings to the mind, flight to the imagination, and life to everything.'

novi telefon
kad svi imaju viber i macka toma hocu i jaaaaaaaa

_________________
Od svih super moci mene zapadne da sam dete debil!

да љубакам двоје женскиња са форума... наизненично

pa kad zavrsis s njih dvoje sigurna sam da postoji i treca
msm cisto da ti ne dosadi jedno te isto...
onoooo muska filozofija ... nije da on hoce, ali tako mu u genima/hormonima/mudima ili nesto trece,cetvrto
whatever

_________________
'Music gives a soul to the universe, wings to the mind, flight to the imagination, and life to everything.'

О чему ли ти пишеш, срећо... Да се ниси мало занела?
Овог тренутка пишеш као да је овај форум стварни живот.
А ово је само опсена.
Сликарским језиком, ово су само крокији, скице, вежбање руке, сенчење као техника стварања рељефности...

Као да Вукосава пише о стварним догађајима? Додуше, она се на својој гузи стварно њише седећи за тастатуром... замишља, ствара другу стварност, лепшу од ове свакодневице. Волео бих да ујутру с леђа видиш ту слику Вукосаве, топлес, са сатенским креветским чаршавом обавијеним око бокова, како се њише и набада по тастатури својим прстићима са дугим скерлетним ноктима...

А ја својим кратким сликама, овде исписаним, само плакнем мождане вијуге од смрада мисли које покушају да ми наметну као ментални код... За секунду замислим вас две у мазном загрљају, или ЕДИТ како тарлаха са марамом везаном на кубански начин... Малу Лажу како се устремљује да Вукосаву штипне за замамну гузу!

Шта бих радио када бих признао да у стварности не постојите ни ти ни Вукосава, ни Лажа. Да не постоји ни МАД. Само обични људи наше свакодневнице, кућа-посо, бицикло, телефони, „Јаааао, што сте ви дииивни, директоре!“ градски превоз са 65 степени Целзијусових, без 'лада, риџвеј, дебела комшиница коју боле леђа па вас моли да је „макицо измасирате у пределу...“, недојебана безгруда кучка од председнице са печатом збора станара, идиоти који вас у пролазу, као случајно очешу по сиси или дрпну одозада, забалавели клијенти који дрско буље директ у твој деколте, знајући да мораш бити љубазна према клијенту, пекар који ти ували бајат леба, да се не баци, а теби онда пукне па му се најебеш шест генерација предака и најмање три генерације потомака, не занемаривши притом ни унуче на сиси!...

vec obradovana...
Madovo opisivanje kako treba biti svestan da je forum za zezanje i opuštanje a ne mesto gde se živi.
Lepo rečeno Mad ali moraš da razumeš da neko ne može to da odvoji,
jednostavno zaglibiš ovde jer nemaš život ili se izgubiš negde usput, kad zalutaš na forum.
Za svakog treba vremena (kao meni što je trebalo).


(smajli k o u Mada, što sviruće)