_________________

Ona je bila od onih zena...
Onih sto su nekad harale,a u kojima je i sad ostalo plama.
Plave kose i trula visnja boje ruza,matiranog onako..
a mozda to i nije bila trula visnja.
Vise se i ne secam dobro,bila sam dete...
secam se dugih nogu i one bele haljine kratkih rukava i
velikog kaisa boje kao njen ruz i cipela sa platformom u istim nijansama sa kaisem....
to i nije tako bitno kao njen korak,korak srne u prolece,sve je poskakivala,
onako kao neka sreca na njenom licu,sakrivena,daleka,sve je kod nje bilo nekako misticno...
neki pogled visoko..i ta brada daleko od ostalih,a strukic...ne...
pamtim njena kolena,onako kroz nabore haljine...
ma to su svi primetili...bila je...
ma jos uvek je drugacija i posebna.

_________________

Pesma koja mi se svidja

_________________
Od svih super moci mene zapadne da sam dete debil!

_________________
Samo kada pisem ja sam lav! Papir je jedino bojno polje gde mi niko nista ne moze. Ali,zivot.zivot nije papir. Eh kad bi svi problemi bili od hartije – kako bi se lako mogli zguzvati!