E pa onda treba ukinuti brak .....nego turi ko kome stigne pa kud puklo da puklo.

Pa brak sa papirom ili veza dvoje ljudi u zajednici je isto. Papir je samo dodatni trošak.

_________________
Micho, nedostajes mi

Pusati to papir, kada kazem brak mislim na ono pred Bogom.
Tih bez paira mozemo imati sto a i sa papirom.
Ko ima para nek bude na papiru i 10 puta po 3 meseca ali zivot u zajednici i stvaranju porodice moze biti jedan (u mom slucaju dva jer ja imam pravo na vise brakova)

Ma vidi ti nje, ona moze dva, a drugi ne
Šalim se, ja sam u prvo i jedinom, i verujem u ovo sto imam, u njega, u sebe, u ljubav koju imamo.
Ali, ponavljam, ne mogu da garantujem da se za 10-15 godina nećemo promeniti. Da neće ova ljubav prerasti u ravnodusnost, ili ne daj Boze mrznju.
Znam da neću dići ruke lako, uvek cu se boriti, al ima nesto i u onim recima, bolje dobar razvod nego loš brak.
I uvek sam za to da ljudi pokusaju i posle brodoloma naci sreću.
Verujem u ljubav i jebiga.

_________________
Micho, nedostajes mi

Twilightajo, ne postoji nesto sto nije prolazno. Sve prolazi, sve tece. Lepo bi bilo kada bi bilo jednom i za ceo zivot, ali to nije tako.

Ne postoji idealan brak, ne postoji ni idealna veza, ne postoje idealni ljudi. Sve se desava zbog zelje za necim, iskoristiti situaciju maksimalno, bez obzira da li ce na kraju neko da pati, ostane slomljenog srca, ili se pretvori u zver. Hteli mi da priznamo to, ili ne... u neko ranije doba je sve bilo drugacije i nekako "svetije", iskrenije, bar prema pricama moje bake i moje mile mati. Svako vreme nosi svoje breme, ljudi se menjaju i to nije diskutabilno. Vrednosti nisu iste, vec su losije i gore. I bice jos losije i jos gore. Jos uvek, srecom, ima onih koji za ljubav kazu da nema cenu. Medjutim, malo ih je... gotovo da su nestali.

Nekada se govorilo "dok ne pojedes sa nekim kilogram soli ne mozes znati kakav je", medjutim... vremena se menjaju, treba ti mnogo vise od kilograma soli da bi shvatila i prihvatila i stvari nazvala pravim imenom. Tako da... te price da neko moze da se provali odmah, ne piju vodu. To ne mogu ni najmudriji. Kada god otkrili da nesto ne prija, ili ne ide, odmah treba napraviti rez i kraj.

_________________

Pomisli. Tacnije pomisle njih dvoje, jer nije sve u prestizu i novcu. Dajem za pravo da dozvolim sopstvenom nadanju da razmislja u pravcu u kome se dvoje, bez obzira na godine (a i stalez), vole. I da je ta ljubav divna, bez ikakvih poslednjih misli i prikrivenih ocekivanja. Biti sa nekim i glumiti preveliku ljubav radi nekakve koristi (u bilo kom smislu) je dno dna i takve osobe zavredjuju iskljucivo prezir. Pobornik sam stava da ljubav ne zna ni za vreme, ni za mesto, ni za ucesnike. Kome se ne svidja, boli me cose.

_________________

,,ona zna-on može,,
ono,...u svakom slučaju je bitno da on ,,može,,....
ne zameram nikome ništa-svako ima svoje želje...starije,mladje...briga me...

Kad sa partnerom pojedete džak soli,onda možete reći da je veza (brak) uspela....

Ovo je blesa okacila kod nas i meni se dopalo.
Ljubavna prica i preporucujem da je pogledate.


http://browse.deviantart.com/film/?q=love#/d20ccvb

U vecem delu posta se slazem sa tobom Twilight..
I sa onim predhodnim postom..o zajednici..i braku pred bogom ..
Znas, razlika izmedju braka na papiru i braka pred bogom je velika..
Obaj prvi meni deluje ovako..Dvoje ljudi se papirom vezuju..da u slucaju razilazenja..svako polaze prava ne ono sto su stvarali..
Brak pred Bogom..zajednica dvoje ljudi..koji, ako su vec odlucili da stvore svoj Dom ( ne kucu nego Dom) i nastave svoje potomstvo izrode decu..to je nesto sto zaista treba da traje ceo zivot..
Jer valjda je negde logicno..da prvo budes bar donekle siguran u osobu sa kojom ces roditi decu..
Da..da napomenem, ne pisem o soradicni slucajevima..tamo gde se sve iz nekog razloga desava na brzinu..pisem o zajednici dvoje ljudi koji su odlucili da formiraju porodicu.
Da li nam neko odgovara ili ne..treba da preispitamo i sebe i njega..pre tog cina..radjanja dece..i stvaranja doma..
U braku.z.ajednici ..ne treba trpeti zlostavljanje, maltretiranje ( bilo fizicko ili psihicko)
sve ostalo je stvar dogovora..razumevanja..medjusobne trpeljivosti..
A kada jednom odlucimo da udjemo u brak..sve se to ocekuje i od nas i od druge strane..da bi moglo da funkcionise..
Treba dobro razmisliti..sa kim cemo stavarti dom..A kada jednom odlucimo da ga stvorimo..Treba da ga cuvamo ,negujemo..pazimo..radimo na poboljasanju a ne na rusenju istog..

Ne znam..nikad mi nije bilo jasno..Ljudi budu u braku godinama..ali bukvalno gidinama i odjednom shvate da ima ta osoba ne odgovara..
Ma pazi da nije..
Ili su shvatili odavno..jos na pocetku..ali su zatvarali oci pred istinom , a to je po meni stvarno strasno..Jasno ti je da ti neko ne odgovara..ali zivis sa njim..stavaras porodicu sa njim..zatavaras poci pred istinom..jednom recju..zivis zivot "slepca"
Zasto? A ako su vec "trpeli" i ziveli promasenim zivotom toliko dugo..od kud im se odjednom oci otovrise i postadose tako hrabri i smeli..da progledaju..
I sta su videli? da su ziveli promasen zivot..?
Tako da ona recenica kojom ljudi oprvdavaju svoje postupke tipa " ma mi se nikad nismo slagali..ili ceo zivot sam je/ga trpeo" meni ne pije vodu...

druga varijanta...Na pocetku veze naravno strast i zaljubljenost su na vrhuncu..Vremenom , zaljubljenost se ili gasi ( u tom slucaju valjda i ne ulazis u brak nego se putevi razilaze) ili prerasta u neko mnogo dublje osecanje a to je ljubav ( po meni tek tada je covek spreman da grad svoj dom sa nekim, ako zeli da uspe a da pri tom bude srecan)
U brau strast vremenom nije vise izrazena kao na pocetku..i to je da se ne lazemo normalno..i naucno dokazano..Ne kazem da prestaje, taman posla..ali ne "treperis" posle 10 godina braka vise od svakog njegovog pogleda kao na pocetku..Ali ljubav ,ako je ikad postojala ne mzoe da prodje..Naravno deo ljubav se zajednicki prenosi i na decu..i sve zajendo cini jednu celinu..
Naravno da u svakom braku dodju i neki momenti krize...i problemi..i nesuglasice..i manjak sex.zelje..i to je negde normalno..E u tim trenucima..zavisno od stabilnosti od karaktera..brak ili puca ili postaje jos snazniji..Tamo gde ima ljubavi..i hrabrosti naravno..Hrabri se bore da sacuvaju svoj dom..i svoju ljubav..Kukavice..idu linijom manjeg otpora....beze..i traze srecu u nekom tudjem "narucju"..
Dakle..gde ima tolerancije, razumevanja prebrodi se svaki problem..Jer ni jedan brak , koliko god da je ljubavi ulozeno u njega nije idealan..Svako nekad nesto mora i da "pretrpi"..ne mislim bukvalno naravno..vec, da popusti...da precuti..da razume..Zasto?
Pa zato sto i najvece ljubavi dodju u iskusenje..to ne znaci da je nestalo ljubavi..vec da je zivot sam po sebi pun izazova..a od nas samih zavisi da li cemo im odoleti..i dozvoliti ljubavi da pobedi te neke trenutne krize..ili cemo pustiti da sve ode "niz " vodu..Baciti godine..zivot..ne samo nas vec i nase dece..zato sto smo odjednom shvatili da nam taj neko ne odgovara..

A , da..Da ne bude sad ono..Zbog decene treba trpeti..Ne treba. slazem se..maltretiranje..zlostavljanje..i sve ono sto je bolesno i nenormalno..Ali pre nego sto rodimo tu decu, treba da razmislimo sa kim ih radjamo..a kad smo ih vec rodili..da se i zbog te dece potrudimo da porodica ostane na okupu..
Naravno..ako se pak desilo ..da su deca vec "dosla" a nas partner pokazao svoje pravo lice..( pitanje je gde su u tom slucaju nama bile oci al dobro nema veze) onda taj brak..vezu kako god..treba prekinuti..sto pre to bolje..dok su deca jos mala..i lakse im je da se naviknu na promene i na takav nacin zivota..U tom slucaju..ok..desava se da se za je bemo...Al da se desi da zivomo 20 godina sa nekim pa tek onda shvatimo da nam ne odgovara...ma daj molim te..pa jos da trazimo opravdanje da smo sve te godine recimo trpeli zbo gdece..Smesno stvarno..

Mislim da je vecim delom..kod tih dugih brakova..problem ne to sto neko nekome ne odgovara..Vec sto ljudi "odlepe" pod "stare dane".ne mislim bukvalno stare..vec na godine braka..Godine braka iza sebe..ucine im zivot monotonim ( a opet i to je smesno uz malo truda uvek svoj zivot i zivot svog partnera mozes uciniti zanimljivim ) i onda se odnekud pojavi neko treci..osoba koja ih "razdrma" i u zelji da se opet osete mladim i pozeljnim..kao sa dvadesetak godina..da im se desava nesto novo..ne umeju da razgranice bitne od nebitnih stvari..Dom i porodicu sa jedne. i tu neku strast sa druge strane..


Tako da..sve u svemu..da li ce nesto proci ili ne ( kod normalnih ljudi naravno.iskkljucujem sve ekstremne slucajeve) i koliko ce trajati..i kako ce biti..zavisi od nas samih..i od toga koliko nam je bitno..

_________________
Samo kada pisem ja sam lav! Papir je jedino bojno polje gde mi niko nista ne moze. Ali,zivot.zivot nije papir. Eh kad bi svi problemi bili od hartije – kako bi se lako mogli zguzvati!