|
| Autoru |
Poruka |
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Rekordno topljenje arktičkog leda Američki Nacionalni centar za praćenje snega i leda saopštio je da se arktički morski led skupio na površinu od 1,58 miliona kvadratnih milja i da će se još topiti  VAŠINGTON - Led u Arktičkom okeanu ovog leta se istopio na rekordno nizak nivo.
Američki Nacionalni centar za praćenje snega i leda u ponedeljak je saopštio da se arktički morski led skupio na površinu od 1,58 miliona kvadratnih milja i da će se još topiti narednih nedelja.
Time je premašen rekord od 1,61 miliona kvadratnih milja (4,17 miliona kvadratnih kilometara) postavljen 2007, prenele su agencije.
Cifre su zasnovane na satelitskim izveštajima koji se dostavljaju još od 1979.
Naučnik centra Ted Skambos rekao je da je glavni krivac topljenja globalno otopljavanje prouzrokovano efektom staklene bašte i zagađenošću.
Naučnici kažu da arkitčki morski led - odnosno smrznuta okeanska voda - pomažu u regulisanju temperatura u svetu i od suštinske je važnosti za polarne medvede.
Grenland je takođe ove godine suocen sa rekordnim topljenjem leda. Novosti
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Krenuo "leskovački voz" "Roštiljijada" - na gurmanskoj fešti u Širokoj čaršiji ove godine spremljeno 30 tona mesa. Ovde se siromašno živi, ali dobro jede. Spremaju pljeskavicu za Ginisa od 60 kilograma  LESKOVAČKI "voz" od roštilja je pompezno krenuo. I, nema mu stajanja do nedelje 2. septembra. Ko izdrži 30 tona mesa, koliko se nezvanično pojede tokom "Roštiljijade", pričaće i širiti legendu o jednom gradu gde se siromašno živi ali se dobro jede.
Roštilj se može voleti ili ne voleti, ali niko prema njemu ne može da bude ravnodušan. I pored dima koji štipa oči i izmamljuje suze, desetak hiljada gurmana već prve večeri su strpljivo čekali u redu na svoju porciju sa skare.
Pljeskavice, ćevapi, uštipci, mućkalice, vešalice... Od nabrajanja kod mušterija prorade svi organi za varenje.
- Kod gazde da se nagledaš, kod sirotinje da se najedeš. Šta je to - samo 150 dinara za pljeskavicu u lepinji sa prilozima po izboru. Prošle godine smo počeli sa tom cenom ali je onda "udarila akcija" pa su se pljeskavice poslednja tri dana prodavale po ceni od 100 dinara. Možda će i ove godine biti tako - neumorno rade i svojom pričom mame kupce roštiljdžije sa štanda Doma učenika srednjih škola Ivica Zdravković, Marjan Antić i Bojan Cvetković.
Kriju majstoriju kako se prave najbolje pljeskavice, ali zato "prodaju" staru roštiljdžijsku mantru:
- Ćumur mora da bude planinski, a meso od govečeta. Roštiljdžija mora da je pametan, a žena da mu je poštena. Tek tada ćevapi skaču po tanjiru.
Koliko su dobri u svom poslu govori da je njihov štand posetio i ministar prosvete Žarko Obradović, koji je i otvorio ovu manifestaciju.
Direktor Novica Ilić tvrdi da to "nije uradio po službenoj dužnosti zato što je ministar prosvete nego..."
- Prvi smo Dom učenika u Srbiji koji je uveo HSAP i ISO standarde. Naše normative propisuje Ministarstvo i nećemo da se brukamo ni pred đacima niti pred gostima "Roštiljijade" - kaže direktor koji već drugu godinu zaredom organizuje Školu roštilja u saradnji sa Srednjom trgovačko-ugostiteljskom školom iz Leskovca.
I ove godine centralni gurmanski događaj biće spravljanje najveće pljeskavice na svetu.
- Prošle godine su rekordnu pljeskavicu napravili majstori "MK mesare". Bila je teška 53 kilograma sa prečnikom od 138 centimetara. Tradicija je da se svake godine postigne novi rekord. Ove godine idemo na pravljenje pljeskavice od 60 kilograma - otkriva Žikica Nestorović, direktor Turističke organizacje, koja je već 23 godine u službi gurmana.
Nisu Leskovčani sebični pa da promovišu svoje specijalitete. Širom su otvorili vrata i za druge ukuse. Naravno, dominira meso, pečenje na ražnju, ono ispod sača ili u loncu sa kupusom.
- Nećemo mi da konkurišemo roštilju nego da narod proba i nešto drugo. Porcija svadbarskog kupusa je 300 dinara i prodamo jedan lonac dnevno. Na "Kupusijadi" ili u Guči prodamo na tone, ali ovde je pljeskavica zakon a mi smo prateći program - nije ljubomoran kuvar Ljubo iz Čačka.
OBRADOVIĆ: SRPSKI BREND
MINISTAR prosvete Žarko Obradović je izjavio da mu se mnogo dopada atmosfera na "Roštiljijadi" ali da će voditi računa da ne pretera sa roštiljom:
- Pola pljeskavice i uštipak će mi biti sasvim dovoljni. Ne bih se usudio da probam "leskovački voz". "Roštiljijada" je pravi brend Srbije.
BOGAT PROGRAM
TAKMIČENJE u pripremi pljeskavice za Ginisa održaće se 30. avgusta na platou ispred robne kuće. U Domu učenika srednjih škola će se tokom prepodneva 31. avgusta, oko 100 učenika ugostiteljskih škola iz Srbije takmičiti u pripremi i serviranju jela sa roštilja. Na centralnoj pozornici će tokom iste večeri majstori roštilja odmeriti veštinu u spravljanju najveće pljeskavice iz ruku.
MUZIKA ZA SVE UKUSE
POSETIOCI će uživati i u koncertima Vlatka Stefanovskog, Ane Bekute i orkestra Miše Mijatovića, grupe "Kerber", Saše Matića, Biljane Krstić i "Bistrika", a u subotu će nastupati "nove zvezde Granda". Pevaće i leskovački bendovi "Amajlija", "Viva bend", RAP, "Difuzna refleksija" i "Super star". Nezaobilazni su i duvački orkestri: Kristijana Azirovića, Novice Anđelkovića Macole, Miroslava Stamenkovića Mikija i Isidora Zećirovića, ali i kulturno-umetnička društva. Novosti
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Jerusalim: Pronađene figurine stare 9.500 godina Izraelski arheolozi pronašli su nedaleko od Jerusalima dve figurine, stare 9.500 godina, za koje se nadaju da će baciti svetlo na religiju i društvo kamenog doba JERUSALIM - Izraelski arheolozi pronašli su nedaleko od Jerusalima dve figurine, stare 9.500 godina, za koje se nadaju da će baciti svetlo na religiju i društvo kamenog doba, prenosi AP.
Izraelska Uprava za antikvitete saopštila je da su dve figurine pronađene prošle sedmice u Tel Moci, koja se nalazi između Jerusalima i Tel Aviva, tokom iskopavanja uoči radova na proširenju autoputa.
Jedna od figurica u obliku je ovna i napravljena je od krečnjaka. Druga je u vidu vola i od dolomita je. Obe su duge 15 centimetara.
U saopštenju Uprave navodi se da su figurine najverovatnije korišćene kao amajlije za lovce ili kao predstava pripitomljavanja životinja. Novosti
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Kuriozitet: Danas ponovo pun mesec, drugi put u avgustu Mesec će danas drugi put u jednom kalendarskom mesecu - avgustu, biti pun, što predstavlja kuriozitet koji se događa prosečno svakih 2,7 godina  BEOGRAD - Mesec će danas drugi put u jednom kalendarskom mesecu - avgustu, biti pun, što predstavlja kuriozitet koji se događa prosečno svakih 2,7 godina, izjavio je Tanjugu sekretar Astronomskog društva "Ruđer Bošković" Milan Jeličić.
Jeličić je precizirao da je mesec bio pun 2. avgusta u 05.27 časova i da će ponovo 31. avgusta biti pun u 15.58 sati.
Avgust ima 31 dan i moglo je da se dogodi da u njemu bude smešten takozvani sinodički mesec koji predstavlja vremenski interval između dve potpuno iste faze meseca, objasnio je Jeličić.
Interval vremena između dve iste mesečeve faze traje 29 i po dana i naziva se sinodički mesec, precizirao je Jeličić.
Narodna opservatorija Astronomskog društva "Ruđer Bošković" radi za građane svakog petka i subote od 20.30 časova, koji će moći da posmatraju pun mesec, najavio je Jeličić.
Ukoliko bude lepo vreme, Narodna opservatorija Astronomskog društva "Ruđer Bošković" radiće kao i obično, dodao je Jeličić.
Jeličić je rekao da nikakvih nema promena na mesecu i da mesec neće biti plav, nego da će izgledati kao i obično.
Štaviše, mesec je najnepogodniji za posmatranje kada je pun, jer nema igre senki koje omogućavaju da se lako uočava njegova reljefnost, kazao je Jeličić.
"Kada je pun mesec to znači, da se Zemlja nalazi između Sunca i Meseca. Tada na Mesecu nema senki i zato je pun mesec najnepogodniji za posmatranje njegove površine", objasnio je Jeličić.
"Sunce uvek obasjava jednu polovinu tela Sunčevog sistema. U ovom slučaju videćemo celu osvetljenu mesečevu polovinu. To je mesečeva faza koja se naziva pun mesec ili uštap", dodao je Jeličić. Novosti
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Izložbom konja otvorene 49. Ljubičevske igre Najviše pažnje izazvala rasna kobila Jula, dok je mališane posebno oduševila Ljubica, apsolutna pobednica u kategoriji ponija  PARADIRALA su na požarevačkom hipodromu najbolja grla Braničevskog okruga. Lipicaneri i “englezi”, punokrvni i polukrvni, pastuvi i kobile, dvogoci, trogoci i poneki poni... Njihovi jahači pokazaće se u subotu. Sa konja u trku udaraće topuzom, gađati kopljem, seći sabljom. Braniće vitešku tradiciju na koju se rado pozivaju. Počele su 49. Ljubičevske konjičke igre.
Oko 160 jahača pokazaće u subotu i nedeljunapožarevačkom hipodromu “sa čime će pred pretke”. Jer viteštvo i konjički sport i uzgajanje konja je, tako bar kažu, tradicija u požarevačkom kraju. Još otkako je knez Miloš još 1858. godine osnovao najstariju srpsku ergelu “Ljubičevo”, a Knez Mihailo nešto kasnije formirao kolo jahača, koje će kasnije prerasti u konjičko društvo koje danas nosi njegovo ime. Svi zajedno - konjički klub “Knez Mihailo”, ergela “Ljubičevo” i Ljubičevske konjičke igre pokazuju da, posle godina posrtanja, konji danas ovuda ponovo galopiraju i kasaju u punom sjaju.
Videlo se to i na izložbi na kojoj se predstavilo stotinu grla koje je prethodno odabrala posebna komisija. Apsolutnnim šampionom proglašen je temperamentni pastuv Firsom Lavek sa slavnim poreklom iz Engleske, u vlasništvu domaćina - konjičkog društva “Knez Mihailo”.
Pokazala se odlično i priplodna kobila Jula, ali je mališane najviše oduševila pobednica u kategoriji ponija. Ljubica, jedva veća od prosečnog rotvajlera pokazala je i da u malom telu može da se nađe i te kako temperamentan karakter dok se opirala pokušajima svog vlasnika da je, ovenčanu titulom, ponovo smeste u automobilsku prikolicu u kojoj je stigla na hipodrom.  Trenutno je na hipodromu smešteno 60 konja, od kojih je 14 u vlasništvu našeg društva - kaže Radiša Jotić iz društva “Knez Mihailo”. - Konjički sport ima tradiciju u Požarevcu, pa iako je neisplativ, postoji veliko interesovanje mladih da se time bave. Posebno devojčica. Imamo međutim jedan specifičan problem - pošto su ljudi sa ovih prostora uglavnom krupne građe teško je naći jahače za galopere koji bi trebalo da budu teški najviše 55 kilograma.
Priču o konjima Braničevskog okruga nemoguće je ispričati bez posete ergeli “Ljubičevo”. Jedina uzgajivačnica konja u Srbiji koja nije u privatnom vlasništvu, nekoliko puta je uništavana i uzdizana iz pepela. Poslednji put na rubu propasti našla se tokom devedesetih i početkom novog veka. Patnja konja koji su bukvalno umirali od gladi postala je slika propasti i siromašenja čitavog društva.
Danas je slika drugačija, iako je još daleko od starog sjaja a veliki deo štala je danas prazan. Prazne štale nisu za čuđenje jer je ergela na svom vrhuncu 1912. godine imala čak 156 kobila i više od 200 omadi. Danas ih je 70, a plan je da se taj broj prilagodi kapacitetima i svede na 30 kvalitetnih grla.
Na ergeli je izgrađena suvenirnica, sređen kafić, obnovljena upravna zgrada. Direktor Javnog preduzeća “Ljubičevo” Vladan Janković kaže da su dugovi i dalje veliki, ali da su značajno smanjeni.
- Glavni izvor prihoda našeg preduzeća je poljoprivreda jer gazdujemo površinom od 315 hektara, ali planiramo da sve više razvijamo turizam - kaže Janković. - Od konja ne zarađujemo mnogo, pre svega jer nemamo kvalitetna grla. I na tome ćemo raditi već od jeseni kada nameravamo da u Engleskoj kupimo dva kvalitetna dvogoca koji će se takmičiti na najvećim trkama sledeće godine.
Konji na ergeli danas izgledaju zdravo i srećno, a štale su čiste. Hrane se redovno, dvaput dnevno, ali ima i onih koji su zaslužili poseban tretman. Pastuv Bahar redovno dobija i treći obrok jer se, kaže nam Sava koji brine o konjima u priplodnoj štali - mnogo troši.
- Samo mu dovedeš kobilu i on se odmah daje na posao, a ovog drugog ne može čovek da namoli - kaže Sava.
Možda onda i nije neobično ime Baharovog “kolege” - Adios Huan.  VITEZU 400.000 DINARA
VLASNICI i jahači najboljih grla takmičiće se u subotu i nedelju za nagrade u ukupnoj vrednosti 5,3 miliona dinara. Na programu su preskakanje prepona, galopske i kasačke trke, ljubičevski višeboj i daljinsko i dresurno jahanje. Najveća novčana nagrada iznosiće 400.000 dinara, koliko će pripasti ljubičevskom vitezu i pobedniku Kupa Ljubičeva. U konkurenciji od 12 takmičara, osim 400.000 dinara i pehara, pobednik višeboja dobiće i viteški plašt i sablju, sa ugraviranim natpisom “Ne vadi me bez potrebe, ne vraćaj me bez časti”.Nadmetanja na hipodromu počeće u 14 sati, prvim kolom kvalifikacija u preskakanju prepona. Prvog takmičarskog dana ulaz na hipodrom biće besplatan, dok će za drugi, finalni dan, cena ulaznica biti 300 i 1.000 dinara.
VIŠEBOJ
GLAVNA atrakcija konjičkih igara i društva “Knez Mihailo” je čuveni ljubičevski višeboj. Takmičari se nadmeću za titulu viteza, u disciplinama seča sabljom, kurirsko jahanje i gađanje kopljem, strelom i topuzom. U nadmetanju učestvuju samo članovi kluba, a svoje veštine često pokazuju i na drugim manifestacijama. Disciplinu je pred prve Ljubičevske igre 1964. godine osmislio Branko Ivošević sa svojim saradnicima. Novosti
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Sentandreja: Obnavljaju crkveno nasleđe Posle pola veka u Sentandreji, na severu Mađarske, obnavljaju crkveno nasleđe Eparhije budimske. Konzervatori iz Novog Sada obnovili najstariji ikonostas jedne od četiri srpske crkve  VRHOM tananog dleta, pokretima sporim i gotovo bogobojažljivim, vajar-konzervator Rastko Čurčić skida poslednje milimetre vekova naslojenih na levom stubu ikonostasa Požarevačke crkve u Sentandreji.
Rastko je jedan od desetine stručnjaka Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Novog Sada koji su proteklih meseci restaurirali najstariji ikonostas u srpstvu s ove strane Dunava. Rad banatskih majstora Georgija Ranite i Nedeljka Popovića iz 1742. godine poslednji put je delimično obnavljan pre više od pola veka.
- Naš posao na restauriranju crkvenog blaga Eparhije budimske u Sentandreji, u saradnji sa Galerijom Matice srpske, a uz podršku Ministarstva kulture i Vlade Vojvodine, biće okončan u narednih četiri do pet godina - kaže Zoran Vapa, direktor Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture.
Sentandreja, čarobno lep barokni gradić na Dunavu, dvadesetak kilometara severno od Budima, značajan je beleg naše novije istorije. U jesen 1690. godine Srbi su ovamo, u zbegu, došli sa patrijarhom Arsenijem III Čarnojevićem.
Blizu 8.000 srpskih duša tu, na obali Dunava, sagradilo je bogomolju-brvnaru i u nju položili mošti Svetog kneza Lazara. Na tom mestu danas je veliki krst. Samo koju desetinu metara dalje je Požarevačka crkva. Sagrađena je 1692. godine i preživela je sve osvajače i poplave. Njena restauracija pravi je izazov za stručnjake vojvođanskog Zavoda.
- Ikonostas sa 37 ikona predstavlja izuzetnu kulturno-istorijsku vrednost i veoma važnu tačku u razvoju srpske primenjene i likovne umetnosti - objašnjava Dejan Radovanović, istoričar umetnosti u PZZK. - U ovom monumentalnom primerku susreću se vizantijski stil i nadolazeći barok koji je docnije eksplodirao u arhitekturi Sremskih Karlovaca.
Posebnost Ranitinog i Popovićevog ikonostasa je i u tome što je sav od drveta. Ćudljivi Dunav natopio ga je u nekoliko navrata, a najdrastičnija je bila poplava 1838. godine. U Požarevačkoj crkvi, te godine, voda se popela na dva metra!
Stari stručnjaci su drvo pokušavali da zaštite gipsom, a preko njega pozlatom. Preko pozlaćenog sloja naslikani su detalji - voće i cvetovi. I pozlatu i motive vekovna vlaga znatno je oštetila. Da bi im se udahnuo novi život bili su potrebni velika stručnost, umeće i strpljenja slikara i konzervatora iz Pokrajinskog zavoda.
- To je veoma zahtevan posao - veli Radovanović. - Dešavalo se da ceo dan obrađujemo površinu ikonostasa, ne veću od nekoliko centimetara.
Obnova ikonostasa trajala je dva puta po 40 dana. Ovim marljivim ekspertima narednih meseci predstoji restauracija tronova i prestone zone Požarevačke crkve. Zatim će se posvetiti Preobraženskoj crkvi, a potom i Blagoveštenskoj crkvi. Saborna (Beogradska) crkva, sa prepoznatljivom crvenom fasadom, relativno skoro je renovirana i u njoj se održavaju redovna bogosluženja.
Srbi su u Sentandreji imali sedam crkava, ali su one u međuvremenu pripale drugim konfesijama. U ovom prelepom gradiću preostalo je jedva 60 srpskih duša. Srpski jezik se retko čuje na sentandrejskim uličicama, ali na svakom koraku kao da odjekuje šapat Čarnojevića.
OBNAVLJAJU NA ČETIRI STRANE
ZBOG izuzetne stručnosti, eksperti Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture traženi su na mnogo strana. Direktor Zoran Vapa kaže da u ovom trenutku njegovi ljudi rade na potezu od Hilandara do Sentandreje i od Temišvara do Dalmacije.
NEKA NAS VIDI SVET
- OBNOVA hramova mnogo znači Srbima u Sentandreji - kaže Kosta Vuković, kustos Muzeja Eparhije budimske. - Ovaj grad godišnje poseti milion turista. Mi tu vidimo našu šansu. Želimo da naše hramove i naše istorijsko nasleđe prezentujemo svetu. Mađarska država vratila nam je zgradu Preparandije, u kojoj je 1812. osnovana prva srpska škola za učitelje, pa ćemo u nju preseliti muzej kako bi turisti mogli da srpsku istoriju vide na jednom mestu. Novosti
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Batajnica 2012: Spektakl u čast veka avijacije Na vojnom aerodromu Batajnica, pred oko 150.000 posetilaca, održan veliki međunarodni aeromiting, najveći letački dagađaj održan poslednjih decenija. Letačke bravure aviona iz 11 država. Učestvovale najsavremenije letelice. Prisustvovao državni vrh  LETAČKIM bravurama aviona iz 11 država na međunarodnom aeromitingu "Batajnica 2012" pred oko 150.000 posetilaca obeležena je stogodišnjica srpskog vojnog vazduhoplovstva. U vazduhoplovnom spektaklu učestvovali su najsavremeniji avioni i helikopteri našeg doba - "mig 29M2", F16, "eurofajter tajfun", "sab gripen", "blek hok", "alfa džet", kao i svi tipovi letelica Vazduhoplovstva Vojske Srbije.
Vazduhoplovna smotra koju su organizatori, Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije, najavljivali kao praznik avijacije opravdala je reputaciju najvećeg letačkog događaja održanog u poslednjih nekoliko decenija. O tome svedoči broj gledalaca, 16 delegacija učesnika, 27 stranih aviona, ali i gotovo ceo državni i vojni vrh koji se u nedelju okupio u Batajnici.
Aeromitingu su prisustvovali predsednik Srbije Tomislav Nikolić, premijer Ivica Dačić, patrijarh srpski Irinej, prvi potpredsednik Vlade i ministar odbrane Aleksandar Vučić, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, kao i veliki broj diplomata i stranih vojnih delegacija.
Otvarajući letački spektakl, predsednik Nikolić rekao je da je vizija Srbije "savremena avijacija oslonjena na nepobedivu i moderno opremljenu protivvazdušnu odbranu".  - Očekujem od Vlade da popravi materijalno stanje Vojske Srbije - naglasio je Nikolić, i rekao da je prioritet obuka vazduhoplovaca. - U okviru raspoloživih sredstava trebalo bi uložiti napore na revitalizaciji vojnih objekata i imovine, sticanju znanja i osavremenjivanju opreme. Zato je naša obaveza da razvijamo odbranu, pratimo savremene trendove i neprekidno je unapređujemo kako bi uvek bila spremna za izvršavanje svojih misija.
Kruna aeromitinga bio je letački program u kome je učestvovalo 27 stranih letelica. Oni su pred publikom na delu pokazali zašto pripadaju samom vrhu svetskog vazduhoplovstva. Da i Srbija nije predaleko od sveta videlo se iz nastupa naših pilota, koji su zaslužili čistu peticu.
- Izvanredan uspeh na aeromitingu postigli su svi piloti koji su učestvovali u programu, a na najvišem nivou bila je i organizacija - ocena je prvog potpredsednika Vlade i ministra odbrane Aleksandra Vučića. - Okupili smo veliki broj ljudi iz Srbije, ali i sveta. Iskoristili smo i priliku da promovišemo proizvode domaće namenske industrije.
Najsjajnije zvezde događaja na batajničkom aerodromu, pored naših letelica, bez sumnje, bili su avioni iz Rusije, koji su posle pauze od 25 godina poleteli srpskim nebom.
Glavnu reč u ruskom nastupu vodila je akro-grupa "Striži", koja je letom tri vazduhoplova u besprekornoj formaciji pobrala najviše aplauza prisutnih. Nebeske "laste", koje lete na avionima "mig 29" ofarbanim u bojama ruske zastave, ovacije su zaradili plesom u ritmu vrhunskih manevara i letačkih figura. Snagu savremene aviotehnike sa istoka pokazao je savremeni lovac "mig 29 M2". Pilot Stanislav Gorbunov obrušavanjem, letom "na nož", kao i figurama "valjak", "nož" i "zvono" pokazao je samo mali deo borbenih mogućnosti aviona koji se sve više spominje kao roba koja bi mogla da bude interesantna Vojsci Srbije.  Lovcima sa Urala na crtu je stao simbol američke avio-industrije - avion "F16" - iz sastava Vazduhoplovstva Kraljevine Danske. Žestokim nastupom na maloj visini danski pilot pocepao je nebo nad Batajnicom. Vek srpske borbene avijacije uveličale su i vazdušne snage SAD, čija su dva "F16" bila izložena na aerodromskoj pisti.
Na visini zadatka, kao i svih prethodnih 100 godina, bili su u nedelju i domaćini na batajničkom nebu - piloti Vojske Srbije.
Burno pozdravljeni, bliže suncu vinulo se više od 40 naših aviona. Znak za paljenje avionskih motora dali su padobranci, koji su sa neba doneli državnu trobojku. U svečanom defileu, krilo uz krilo leteli su "migovi", "supergalebovi G4", "orlovi", helikopteri "gazela" i "Mi-8". Budućnost domaće avioindustrije iscrtala je na nebu eskadrila "lasta", školsko-borbenih aviona koji su velika izvozna šansa Srbije. Ove letelice u zasluženu penziju ispratile su "utve", koje su odškolovale generacije srpskih pilota.  Najviše uzdaha publike izazvale su akrobacije pilota Miodraga Ristića, koji je zaplesao visinama. Brišućim letom tik od tla pokazao šta može avion "orao". Batajnicom su u formaciji protutnjali i "supergalebovi", dok su za peticu bili i piloti helikoptera i transportnog "antonova 26".
Najatraktivniji nastup imala je udarna igla naše vojske - dva lovca "mig 29". Piloti Milomir Miljković i Aleksandar Piposki prikazali su zamišljenu borbu sa neprijateljskim avionom u našem vazdušnom prostoru. Nezvanog gosta odglumio je stari dobri "mig 21", koji je među letelicama koje brinu o sigurnosti srpskog neba.
Domaćim ljubiteljima nebeskih visina svoje znanje i veštinu prikazali su gosti i iz Austrije, Italije, Rumunije, Mađarske, Slovenije i Francuske. Najviše ocene pokupio je "eurofajter tajfun" italijanske vojske, koga zajednički proizvode Italija, Španija i Velika Britanija. Više nego atraktivnim nastupom italijanski pilot Luka Kampelo pokazao zašto je ovaj avion ponos evropske ratne industrije.
Sremske visine zaparali su i avioni "sab 105", "IAR 99", "pilatus"... Širom otvorenih očiju hiljade gostiju aeromitinga, među kojima najviše najmlađih, posmatralo je transportne gigante "spartan", "boing stratotanker" i "transal", ali i helikoptere "crni soko", "eurokopter kuguar" i "IAR 330 puma".
DODIK: RS ĆE KUPOVATI HELIKOPTERE
PREDSEDNIK RS Milorad Dodik rekao je u nedelju da će Srpska kupovati helikoptere za gašenje požara i da očekuje da će u narednom periodu razgovarati sa proizvođačima iz Rusije.
Dodik, koji je prisustvovao aeromitingu, izjavio je da je u nedelju razgovarao sa zvaničnicima Srbije u oblasti vazduhoplovstva, i napomenuo da Remontni zavod "Orao" iz Bijeljine sarađuje sa Vojskom Srbije u oblasti remontovanja motora.  OD "KOPCA" DO "TAJFUNA"
DOMAĆA odbrambena industrija predstavila se na aeromitingu nizom proizvoda, među kojima je najviše pažnje izazvao probni primerak aviona "kobac". Ova letelica osavremenjena je verzija "laste", namenjena i za oštriju borbenu upotrebu. Svoj štand u hangaru na batajničkom aerodromu imala su preduzeća ”Jugoimport SDPR”, kao i gotovo svi vojni instituti i ustanove. Pod sloganom "Najbolje za Srbiju" na svom štandu stručnoj javnosti Srbije predstavila se kompanija "Eurofajter", koja je zainteresovana da svojim borbenim avionom "tajfun" uđe na srpsko tržište.
GRADI SE NA BATAJNICI
MINISTAR odbrane najavio je do kraja godine izgradnju dva infrastrukturna objekta za čuvanje aviona na aerodromu Batajnica.
- Ti objekti su od životne važnosti za naše vazduhoplovstvo - naglasio je Vučić.
Govoreći o nabavci novih aviona, ministar odbrane je rekao da prioritet ima razvoj domaće industrije.  ZADOVOLJNI GOSTI
GOSTI iz sveta nisu u nedelju krili zadovoljstvo što su bili deo aeromitinga. Redom su isticali dobru atmosferu koja je vladala na Batajnici, ali i dobre domaćine iz Vojske Srbije.
- Lepo je ponovo biti u Srbiji, na aerodromu koji dobro poznajem - rekao je po sletanju pilot ruskog aviona "Mig 29M2".
Danski pilot aviona "F16" Piter Valin ističe dobru atmosferu među gostima aeromitinga.
- Zadovoljstvo je bilo leteti pred ovolikim brojem ljubitelja avijacije. Uslovi za nastup bili su odlični, a i organizator je dao sve od sebe. Zato smo se i mi potrudili da budemo bolji nego što smo bili 2009. godine - uz osmeh kaže Valin.
SLIKA PRIJATELJSKE ZEMLJE
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić izjavio je u nedelju da je Srbija organizovanjem aeromitinga "Batajnica 2012" pokazala pravu sliku prijateljske, dobronamerne i gostoljubive zemlje, pravog domaćina čija su vrata za prijatelje uvek otvorena. - Duh mira, prijateljstva i gostoprimstva je utkan u vazduh koji dišemo i nebo koje nas okružuje - rekao je Nikolić otvarajući miting.
INTERESOVANJE
AEROMITING "Batajnica 2012" izazavo je veliku pažnju domaće, ali i strane javnosti. O tome najbolje svedoči čak 538 novinara, koliko je kod Ministarstva odbrane bilo akreditovano za praćenje programa. Među njima bilo je i 220 predstavnika sedme sile iz država regiona i Evrope. Novosti
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Suva planina: Krater od meteorita? Misterija kratera na padinama Suve planine već dugo čeka zvanično razjašnjenje astrohemičara. Udar malog meteorita na karstnom terenu dešava se vrlo retko, jednom u milion godina  DA li se na padine Suve planine obrušio meteorit iz vasione? Na ovo pitanje odgovor traže članovi Laboratorije za geohemiju, kosmohemiju i astrohemiju Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu, sa namerom da odgonetnu misteriju kratera na ovoj planini.
Ovu senzacionalističku tvrdnju o meteoritu javno je pre desetak godina izneo Nebojša Bošković, meštanin sela Gornja Koritnica kod Bele Palanke, predočivši da je bio na tri stotine metara od mesta gde je “palo nešto iz svemira”. Tvrdio je da je čuo zviždanje i da je zemlja počela da se trese.
- Kada je puklo, brdo je počelo da gori - opisao je Bošković ovaj nesvakidašnji događaj. - Na mestu udara stvorila se neka bela prašina kao magla. Činilo mi se da je došao kraj sveta. Potom smo videli jedan elipsasti krater, prečnika od 25 do 30 metara. Bio je dubok oko pet-šest metara. Oko njega je bilo petnaestak kraterčića od po metar i po i otprilike isto toliko dubokih.
Povodom ovih tvrdnji, podno Suve planine nekoliko puta se obrela ekipa niške laboratorije. Konstatovali su da su erozija i ljudski radovi, verovatno, promenile u većoj ili manjoj meri oblik i dimenzije originalnog kratera.
- Posle mnogih razgovora sa okolnim meštanima ustanovio sam da je krater nastao pre 1920. godine - kaže dr Pavle Premović, geohemičar svetskog glasa. - Na prvi pogled smatrao sam da je krater, verovatno, nastao tako što su meštani iskopavali građevinski kamen. Kasnije sam promenio to svoje mišljenje opredeljujući se za mogućnost da je nastao nekim prirodnim putem, udarom malog meteorita ili propadanje tla u podzemne jame. Dr Premović navodi da je ova druga mogućnost, ipak, manje verovatna jer ta vrsta propadanja tla ne daje krater sa obodima već samo obične površinske jame. Zato, kako konstatuje, ostaje samo jedna jedina “varijanta” - da krater na Suvoj planini predstavlja redak primer udara malog meteorita na karstnom terenu, mada još uvek nema nikakvog dokaza za to.
- Po mišljenju naučnika koji se bave meteoritskim kraterima, ovo što smo zatekli na Suvoj planini može da nastane samo prilikom udara omanjeg gvozdenog meteorita - ističe sagovornik “Novosti”. - Nažalost, i pored detaljnog pretraživanja kratera i njegove bliže i dalje okoline, nismo uspeli da pronađemo nijedan njegov komadić.
A ukoliko se ovo stvarno desilo na Suvoj planini, odigralo se tako što je meteorit je pao na kosinu brda, iz pravca Bugarske, sa jugozapada pod uglom od 45 stepeni.
- Po tome što često na to mesto udaraju gromovi, pretpostavljam da je ispod hidrotermalni izvor i da je baš to privuklo meteorit - objašanjava geohemičar iz Niša. - Prema veličini kratera, mislim da je bio veliki oko dva metra u prečniku.
Ukoliko se utvrdi da je jedan meteorit “zapazio” baš Srbiju i “aterirao” na brdima Suve planine, taj spektakularni događaj bi imao, pre svega, turističko-komercijalni značaj. Jer, ovako nešto dešava se jednom u milion godina!  VISINA
KRATER na Suvoj planini nalazi se na padini predivne doline Ždrebica, na oko 1.360 metara nadmorske visine. Prečnika je oko 30 i dubine dva-tri metra.
SLIČNO U PERUU
Da je ovakva vrsta udara ipak moguća, ukazuje nam pad malog gvozdenog meteorita, koji se odigrao polovinom septembra 2007. u Peruu, a koji je formirao krater prečnika od oko 30 i dubine oko šest metara, dakle sličnih dimenzija onoga na Suvoj planini - kaže dr Premović. Novosti
|
|
|
|
|
|
|
Dade
|
|
rang
Pridružio se: 29 Avg 2012, 20:36
Postovi: 615
|
Sremci daju dedovinu za konja Zbog ljubavi prema konjima prodaju celu dedovinu, odriču se luksuznih automobila, zadužuju se kod banaka i ne pitajući za kamatu. Nikola: Prvo njih nahranim i napojim, pa onda doručkujem  Ako neko hoće da propadne neka kupi jednog konja. A, onaj ko hoće da ubrza propadanje neka kupi dva - pola u šali, pola u zbilji govore o svojim lepotanima uzgajivači rasnih konja u Sremu.
Mnogi za dobrog konja plaćaju desetine hiljada evra. Zbog ljubavi porema konjima prodaju celu dedovinu, odriču se luksuznih automobila, zadužuju se kod banaka i ne pitajući za kamatu. Sve samo zbog nekoliko dana parade u fijakeru o slavi sela ili jednostavno za laganu vožnju fijakerom po šoru.
- Iskreno! Ma, najiskrenije bez konja bi mi život bio prazan i promašen. Od malih nogu sa njima drugujem sve do sada kada se spremam "na put bez povratka" - divani sedamdesetogodišnji Nikola Divljak iz Novih Karlovaca, najpoznatiji konjar u Sremu.
Kolika je njegova ljubav prema ovim plemenitim životinjama, najbolje je sažeo u sledećoj izjavi:
- Lipicaneri su za mene ispred mnogih drugih, većini ljudi, važnijih stvari. Čim ustanem prvo konje potimarim, nahranim i napojim, i tek onda pijem rakiju, kafu i doručkujem.
Poslednjih desetak godina u sremskim selima nastala je prava pomama za uzgajanjem lipicanera. Gotovo da nema većeg mesta bez konjičkog kluba, koji imaju i do 30 rasnih konja. Najpoznatiji odgajivači lipicanera su u Novim Karlovcima, Surduku, Starim Banovcima, Kuzminu, Putincima, Golubincima, a poslednjih godina povratak konja zabeležen je i u Beški, Rumi, Pećincima, Šidu.
Od ranog proleća, naročito leti, pa sve do kasno u jesen, u Sremu se organizije blizu pedeset manifestacija posvećenih konjima. Bilo da se radi o fijakerijadama ili takmičenjima u vožnji zaprega.
- Nema te sile koja može da zadrži mene i moje lepotane da izostanemo sa neke manifestacije, ma koliko ona bila udaljena. Ni nekoliko stotina kilometara put nije dalek da bi pokazao svojih desetak lipicanera - priznaje Sima Paunović iz Surduka.
Izuzetno posećene manifestacije takmičenja u jednopregu, dvopregu, tropregu - sve do sedmoprega, kruna su nadmetanja konja i njihovih vlasnika za prestiž i priču.
- Nekada i po nekoliko godina se pripremamo konj i ja za nastup. Za mene su to nadmetanja, a ne takmičenja. Važnije je pokazati se dobro nego slučajnim obaranjem nekog čunja ili promašenom kapijom ostati bez prvog mesta i pehara. Volimo, brate, više paradiranje nego nadmetanje - iskren je Stevica Dražeta iz Starih Banovaca, koji sa konjima druguje trideset leta.
DUŠU ATOVIMA
- Konjari su gazde ne u džepu već u duši - govori o kolegama vlasnik četiri lipicanera Rade Simić iz Putinaca, i poručuje:
- Sa konjima živim, sa konjima ću i umreti. Novosti
|
|
|
|
|
|
|
Dade
|
|
rang
Pridružio se: 29 Avg 2012, 20:36
Postovi: 615
|
Novi rekord boravka u svemiru Američki astronaut Suni Vilijams oborila je rekord po dužini boravka u otvorenom svemiru za žene, saopštila je Američka nacionalna svemirska agencija NASA Suni Vilijams i Aki Hošide u svemiru VAŠINGTON - Američki astronaut Suni Vilijams oborila je rekord po dužini boravka u otvorenom svemiru za žene, saopštila je Američka nacionalna svemirska agencija (NASA).
Vilijams i njega koleginica Aki Hošide iz Japana, koje su stacionirane na Međunarodnoj svemirskoj stanici, danas su provele šest sati i 28 minuta u svemiru 400 kilometara iznad Zemlje, popravljajući oštećeni instrument za napajanje energijom.
Posao su uspešno obavile, a pored toga što su zamenile oštećeni uređaj, instalirale su kameru na "mehaničku ruku" Međunarodne svemirske stanice.
Vilijams je veoma iskuisan astronaut i ovo joj je bio peti boravak u otvorenom svemiru, gde je, posle današnje akcije, provela ukupno 44 sata i dva minuta.
Na taj način ona je za više od četiri sata nadmašila dosadašnju rekorderku, sunarodnicu Pegi Vinston.
Vilijams i Hošide provele su prethodne sedmice u otvorenom svemiru osam sati i 17 minuta, pokušavajući da obave posao koji su danas uradile.
Tada su uspele samo da demontiraju oštećeni instrument, ali novi nisu postavile zbog problema sa neogovarajućim zavrtnjima. Novosti
|
|
|
|
|
|
|
|
| Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 24 gostiju |
|
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
|
|
|
