samo udri, bice duga zima

ВОЛИМ ТЕ

Вероватно се неко запита, коме ли овај Мад мало-мало па напише: Волим те!
Па, има једна жена коју много волим.
Али, канда и нисам сигуран да овуда пролази. Мада, пошто је прилично љубопитљива, воли да зна чиме се ја све бавим, могу се заклети да то прочита. Понекад. Можда и сваки пут. А можда сачека месец дана, па одједампут, да не губи време...
А и ако не прочита... Мислим, ја је волим па волим. И морам понекад да јој кажем усмено, то знам да је чула, а некад ме увати жеља кад није ту, при руци, па то напишем на цедуљи и окачим за огледало. Премда, нисам баш сигуран да прочита одма ујутру, јер је баш дремљива... Стигне да нешто нацрта ту, негде око очију, а оно што намаже на усне, то јој ионако размажем кад кренемо на посо...
Сад, ако ово и не прочита... па шта ћу. Просто морам то да напишем. Дође ми. Неки неиздрж ваљда...
Ако она није прочитала... па нек узме то онај коме нема ко да напише... то... Волим те...
Нека бар некоме то загреје душу. Не браним. Севап је неком рећи лепу реч. Нарочито кад му недостаје, фали. Кажем ја то многим људима. Јер нема ваљда људи које баш мрзим. А волим их... коџа. Ваљда сам таки човек... не знам како бих то описо...
Као што ми суза лако крене, из ока. То ми отац ваљда теслимио у генима. Он је Врањанац. Њима суза стоји увек унутра, на ивици доње трепавице, само што не прелије. Пође сама, на лепу песму, најчешће. Или кад попију добру ракију, меку, воћну. Или кад се сете, сад, било чега... Љубави, смрти нечије, радости, среће туђе, матере, оца, неке девојке, туђе жене која никад неће бити њихова, или без икаквог разумног разлога... То је онај дерт, који само Врањанац, као Бора, може да опише, да у слова слије. А та слова онда миришу на твоју кућу, на девојачки зној који је пробије када угледа неког кога воли, на воштаницу која се лелуја испод иконе, на босиљак које жене задену између дојки, па не знаш да ли мирише босиљак или оне саме, на дињу коју не сечеш ножем већ је разбијеш, па лице у њу задубиш, или на дуњу божићну...
Ето, волим и тебе, што читаш ово... веруј ми.

_________________

Mad..ovo je nesto najkrace i najsladje i najnaj sto sam procitala na ovoj temi...skoro pa i na forumu.
…Toliko lijepoga, toliko opustenog i normalnog, toliko jednostavnog tebe u ovih nekoliko recenica.
Samo cu se onako ukratko osvrnuti..ja te dvije carobne rijeci mnogo lakse izgovaram prijateljima, familiji i najdrazima…ali u ljubavi..u ljubavi je to dosta teze…zastane knedla u grlu, suza mi stoji na ivici donje trepavice kao da sam Vranjanka hehe…drhtim i sva sam napeta…ali kada kazem,onda odahnem..ono bas glasno uhhhhhhhh... imas me….imas me i mozes sa mnom sta hoces….zato mi je valjda tesko reci…ali cu puno prije dati do znanja da te volim ali bez izgovorenih carobnih rijeci…vjerovatno od straha da radis sa mnom sta hoces..jer su to mnogi doslovno shvatili pa napravili od mene oprezno stvorenje.
Cak nije problem ni napisati...ali izgovoriti..tu nesto zasteka...ako zna procitati iz pogleda znat ce .

Procitala...znaci da i mene volis, e pa lijepo lijepo

_________________
'Music gives a soul to the universe, wings to the mind, flight to the imagination, and life to everything.'

_________________

pokaži mi medenjak

[quote="Molena"]
Samo cu se onako ukratko osvrnuti..ja te dvije carobne rijeci mnogo lakse izgovaram prijateljima, familiji i najdrazima…
ali u ljubavi..u ljubavi je to dosta teze…zastane knedla u grlu, suza mi stoji na ivici donje trepavice kao da sam Vranjanka hehe…drhtim i sva sam napeta…
ali kada kazem,onda odahnem..ono bas glasno uhhhhhhhh... imas me….imas me i mozes sa mnom sta hoces….zato mi je valjda tesko reci…
ali cu puno prije dati do znanja da te volim ali bez izgovorenih carobnih rijeci…vjerovatno od straha da radis sa mnom sta hoces..
jer su to mnogi doslovno shvatili pa napravili od mene oprezno stvorenje.
[quote]

Могли
Морао сам мало да размислим пре него што било шта кажем на ово што си написала.
Најпре да кажем свој став.
Када волим неку жену, стварно, онда је ОНА такође ЈА. Ми смо једно у два тела. И оно што бих себи пожелео пружићу и њој. Пре њој него себи.
Али, да би се то догодило, она треба да ми каже да ме воли.
Не да ми каже у страсти, док водимо љубав, тада понекад нема памети, само страсти, и свашта би неко рекао да би доживео ту страст још жешће, још више.
То треба да ми каже сасвим смирено, гледајући ме у очи.
Те две речи су за мене ЗАКЛЕТВА. Није ми важан ни прстен, ни венчање, ништа друго.
Само треба да ми каже Волим те.
А ја сам у стању увек, сваки дан и сваку ноћ, сасвим смирено, из срца, при здравој памети, у полусну и пијан, у било ком стању да јој кажем Волим те, ако је стварно волим.
Дакле те две речи су све што, пре свега, очекујем од ње.
И ако ме стварно воли, она ће ми то рећи, отворених очију и отвореног срца.
Ако не може то да ми каже, то може да значи само да ме не воли или да ме не воли довољно.
Што је још важније, ако то не може да каже, онда ми не верује.
Могу у њеним очима да видим, да осећам да сам јој драг, и да би ми дала себе сву.
А ја само желим да ми каже Волим те.

Кажеш да су те многи повредили.
Да су злоупотребили твоју заклетву љубави.
И да због тога ономе кога волиш не можеш то да кажеш.
Рекла си да се бојиш да те опет неко не повреди.
Да ли то значи да га не познајеш довољно. Да не смеш да му верујеш. На немаш поверења у њега.
Ако је тако и не треба да му кажеш да га волиш.
Треба да му кажеш управо то: да га довољно не познајеш и да ти треба још времена. Али ни то не може да траје вечно, месецима, годинама.
Кажеш да си водила љубав, имала секс са младићима, али да их ниси волела баш онако, пуном љубављу. Вероватно си њима рекла да их волиш, јер ти до њих није стало толико. То ваљда спада у оне пријатеље којима лако кажеш да их волиш.
У реду. Ономе кога СТВАРНО волиш нећеш рећи да га волиш.
Ако узмемо мој горе наведени став да су људи који се воле ЈЕДНО, да ли ти то СЕБИ не можеш да кажеш да неког волиш. Да ли не можеш СЕБИ да признаш да неког волиш. Зашто би ти било болно да то признаш себи.
Или само не желиш да кажеш: лудо, опет си своју душу отворила, скинула си оклоп, сада си као шкољка без љуштуре, мека, дрхтава, незаштићена.
Дакле, ти онда мислиш о СЕБИ, а не о ВАМА, о ЊЕМУ као делу ВАС као љубавне целине.
Да ли мислиш шта се догађа у ЊЕГОВОЈ души, у његовом срцу. Како је њему. Да ли он заслужује да пати у неизвесности и незнању. Да ли он то МОЖЕ да издржи. Или мислиш да те не заслужује ако не може да издржи дуготрајну неизвесност, твоје тестове, пробе, сваког дана све више њих. И шта ако све то издржи, све стоички поднесе, и своје понашање може у сваком тренутку да образложи, објасни, покуша да те убеди у своју љубав и своју искрену жељу да буде с тобом.
А ти и поред свега не можеш, не желиш да му кажеш само оно што осећаш: да га волиш.

Да га СТВАРНО волиш ти би му то рекла. Теби би било важно да он буде с тобом, да будете ЈЕДНО. И преко свега би прешла и рекла би му Волим те. Наравно не преко свога људског достојанства, не преко његових превара, потцењивања, увреда. Али то подразумева и то да ти у својим тестовима нећеш да му повређујеш достојанство, да га понижаваш оним што знаш да га погађа. Да се играш с његовом душом.
Нити да започињеш "љубавни рат". Опрости, али ту кованицу не признајем. Нема никаквог рата међу људима који се воле. Има само нежности.

Ето, ја то тако разумем.

_________________

Hvala sto me trpis