Не смета ми снег.
Не смета ми лед.
Не смета ми бљузгавица.
Не смета ми мраз и хладноћа.
Не смета ми што морам да сушим обућу.
Не смета ми што морам да обучем шест слојева одеће.

Не волим што је дан сувише кратак.
Пробудим се, мрак. Одем до посла, још увек мрак. Кад пођем кући, мрак...
Не волим што је у току зиме углавном облачно, тмурно време.
Утиче на расположење људи. Сви су некако мргодни, гунђави...
Удари нека зимска депресија.

Има прича.
Зима. Напољу већ неколико дана непрекидно пада снег.
Седим у канцеларији и нешто радим, пишем...
Улази колегиница, која је замислила да јој је у опису радног места да шета од канцеларије до канцеларије и да се безразложно одушевљава. Каже:
- Јааааао, што је дивно, како лепо пада снег, а пахуље су чаробне, као балеринееее!
- Јесте, - кажем. - Снег просто обожавају поштари, који цео дан ходају по снегу, табани им се смрзли, снег им пада за врат, јер не могу да носе кишобран и да деле писма, писма им се квасе, наочари се замагљују, хемијска, којој примаоци треба да потпишу, се смрзла па неће да пише... Исто тако, снег обожавају чистачи улица, који таман очисте педесет метара наноса снега, окрену се и виде како је иза њих снег већ покрио оно што су очистили. Снег обожавају возачи, када им точкови проклизавају и поред бачене соли и оних нових хемикалија. А морају да возе таксије, аутобусе, лебац, месо, млеко... Снег обожавају електричари и телефонџије, који су по цео дан на терену и пењу се по бандерама да настављају жице, које су се од тежине снега и леда покидале...
- Уууу, бре, Мад, што си неки. Како си ми убио вољу...
- Лепото, снег је леп на Копаонику, Златибору, Старој Планини, Јахорини, где народ седи у топлим кафићима и гледа кроз прозор, или се скија, санка, ваља се по снегу, прави "слике", шета топло обучан и обувен, око њих се пружа дивна белина, а на ћошковима неки продају кувано вино или чај... Снег је леп када се са децом играш, грудваш, санкаш, смејеш... Снег је леп кад си на одмору, устанеш кад оћеш, шеташ се кад оћеш, радиш или не радиш шта ти је воља...
Снег у Београду, Нишу, Новом Саду, Лапову, Доњем Бријању није леп, јер улице морају стално да се чисте, мораш рано да устајеш и идеш на посао по мраку и по неочишћеним улицама, па сурдукнеш и убијеш дупе (што је најповољнија варијанта) или колено, недајбоже поломиш ногу, руку... Снег на Пештери није леп јер се дешава да по три месеца људи не могу да дођу до вароши да посете лекара, а жене рађају као у 19. веку, поред шпорета, и новорођенчад купају у води коју добијају топљењем снега, је су бунари замрзнути. Где деца газе снег до колена или до појаса да би отишла до школе, пешачећи по 3-4-5 километара, а онда скину своје хаљинице, увију се ћебадима, док им се одећа суши поред пећи. Таман се одећа осуши, а школа готова, ајд поново на снег до куће, где стигну у сумрак, а уче поред петролејске лампе, јер су електрични стубови негде пали.
Окрени се, лепото, мало око себе, погледај свет и другачијим очима... Мућни главом...

hehehhe..bravo Mad, slicnu pricu i meni isprica jedna meni bliska osoba koja radi u istoj formi kao i ti

I ovo nekako kao da sam ja pisala.....sta vam je u posljednje vrijeme, citate mi misli ... posebno na ovoj temi

_________________
'Music gives a soul to the universe, wings to the mind, flight to the imagination, and life to everything.'

Mad je apsoultno u pravu. Čim dođe zima sve je nekako sivo, narod je depresivan, ja tada moram da palim deo mozga koji je zadužen za maštu, jer ove Čačanke se natrontaju u 122-e bunde i onda ja zamišljam kako je ispod... Leti je sve lakše i svi su veseliji

_________________

A znaci to je u pitanju Zex hahahaha ...ko ce da zamislja sta ona ispod ima hahaha.

Pa i broj samoubistava je veci u zimsko vrijeme upravo radi sivila i depresive koja uhvati ljude u tom vremenu...a kazu zivot je ljeti jeftiniji i ljepsi....i jeste, barem ljepsi sto se mene tice.

_________________
'Music gives a soul to the universe, wings to the mind, flight to the imagination, and life to everything.'

Uopste nije depresivno kada dodje zima

_________________

Tko ne bi volio zimu...pa hej...Djed Božićnjak dolazi!!!

_________________
Plesala bih s tobom
kroz najprometnije ceste
jedan tango kroz crveno
tamo gdje nitko ne bi plesao
na vrhu Hendrixovog mosta
i to mi ne bi bilo dosta...

Volim kada pada sneg da gledam kroz prozor,dok drzim u ruci solju caja i prepustim se sanjarenju.....

Volim je zbog Nove i Bozica...mog rodjendana...

Ne volim kada krene da se topi,kad upadnem u bljuzgavicu...izmokrim kosu,noge..smrznem se,tresem,ruke mi se zalede da ne migu da ubodem bravu kljucem,da udjem u kucu...

kako da je volim...mrak u 4 popodne, uhhhh
ne mogu bosa da hodam...i carape i papuce moras da nosis

a ljeti...ma ljeti je sve drugacije i ljepse
jedino sto zimi ima slanine i prsuta i domace peke i tako tooooo

_________________
'Music gives a soul to the universe, wings to the mind, flight to the imagination, and life to everything.'

да, то је то, ал ова зима га баш омаши
све мрљво... пих

ma šta ima da je volim , kratak dan.. sivilo neko i tako ..
ma leto je zakonnnnnn

_________________
that's it!