Da li verujete u virtualne ljubavi? • Srbija Forum

Вучица je napisao:

Изгледа да је мени по овом питањцу упала кашика у мед, јес да нико од нас двоје каки смо везане вреће није ни мислио а боме ни писао нека та шућмураста слова... ил већ какава... Био је неки јануар ил фебруар а знали смо се као... с неких дискусија, расправки па и свађа тј неслагања мишљења о овом или оном... мало по мало почели смо све више да пишемо о `80-тим, `90-тим, о Златном папагају, музици, политици, обичајима, знао је да волим старе речи и изразе а пошто је то његов домен истим ме је обилато снабдевао, о Оњегину, о мојим момцима мсм Стфи и Ники, о његовим синовима, чак смо његова г-ђа и ја куцкале на тему мојих писанија... чак! да се зна.. предумишљаја било није.. тако је почело... мислили смо да је то нормално и ок, писати о свом животу... онда је он почео да пије све више... долазио на наш форум увоштен од алкохола... остали нису примећивали ал ја јесам... дошло је и лето... неких +45, она ноћ лепљива када ти и кожа смета а не тежак ваздух који и не може нормално да се удахне... пишемо ко ће где на летовање.. он каже ја ћу те мувати и смувати хахах смејала сам се томе тада... хмм прође море и лето... дође спетембар и једну ноћ стиже мени ПП што је за форум на коме сам била мени био знак да нешто није у реду а не да је неко љубависање... ПП од њега.. гласио је од прилике овако...``имам 100 година, касно сам се оженио, касно децу добио... исувише касно тебе нашао, исувише касно заволео, остаћу те гладан и жедан док сам жив, немам намеру да се разводим нити да неком од живота пакао правим, овде ме више бити неће, волим те и волећу те ал то је све и ништа, овим себе од тебе браним а и тебе од себе``... остала сам без текста, нисам одговорила... прошли су месеци неки или месец бем га... знам само да сам му смс-ом честитал славу... значи имала сам бр... отишао је за Јапан... није се оглашавао... лудела сам... ни слово.. ништа... мук... у међувремену дошла сам овде код вас... потреба да га упознам била је јача од ваздуха који удишем, ово све жене знају какав је осећај... неки март ил април ове године... испред Мањежа стоји господин висок 195, са зеленоплавим окама, светлосмеђом подужом косом, са осмехом од ува до ува... знам да је он... седимо већ сатима.. прича иде онако нормално с паузама... поздрављамо се ко ратници после тешке борбе, он одлази лево, ја десно... од тада га нема... од тада ни мене нема... а небих мењала ово своје искуство низашта... сада нисам паметнија... нисам ни опрезна... верујем да људи могу да се препознају и преко ваздуха а не преко слова... и да се на исти начин желе... само ту жељу треба пренети у додир ако се може и ако се изистински то нешто жели и осећа. [shakinghead.gif]

Ала сам се налупетала овде, незнајући да се то у појам Виртуелне љубави не може сместити.
Не, мислим да та нека Виртуелна љубав (како ми је објашњена дефиниција) не постоји, може се само и искључиво пренети у стварност да би могла егзистирати као љубав, иначе, само је имагинација и умишљај илити кратко речено залуђивање.