|
| Autoru |
Poruka |
|
Nina
|
|
Moderator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 14:33
Postovi: 5555
|
Nenad Šaponja: Poezija je osa ovoga svetaŠaponja govori o zbirci „Slatka smrt“, kojom se posle deset godina vraća na pesničku scenu. Pisanje pesme se ne može planirati. Kao ni ljubav, kao prepoznavanje
HITNUVŠI još jedno koplje u samu prirodu postojanja stvari, promišljen i kreativan, nov koliko i prepoznatljiv, rukopisom knjige „Slatka smrt“ suvereno potvrđuje svoje visoko mesto u savremenoj srpskoj poeziji, rekao je urednik Draško Ređep o novoj knjizi pesama Nenada Šaponje, koja se pojavila u vršačkom KOV-u, u biblioteci „Nesanica“.
Posle deset godina pauze, Šaponja se javio šestom pesničkom knjigom, i za „Novosti“ objašnjava zašto toliko dugo nije objavljivao svoje rukopise.
- Deset godina i ne mora nužno biti neko dugo vreme. Naročito ne ako ga osmotrimo iz perspektive poezije. Upravo na početku ove knjige citiram Bodlerov stih, iz pesme „Ponor“, koji kaže: „Od svih prozora, samo je beskraj vidljiv“. A poezija je po svojoj prirodi i biti esencija. Biser čija tvrdoća potiče iz nestvarnog. Iz neodredljivog.
Pesnik mora da zna da dočeka pravo vreme. Da prepozna pravi oblik, da prizove esencijalnu sliku, da aktivira zvuk koji može da znači, ali i da pokrene i oživi. Uostalom, mora da aktivira emotivni kod onoga koji čita i da prodre do srži njegovog bića. Ako nije tako, onda ne govorimo o poeziji, nego o nečemu drugom - kaže nam Šaponja.
KAO MIRIS
- Poezija je kao kap najskuplje esencije sa kojom se susretnete i dugo je, dugo, nosite sa sobom pre nego što izvetri. Onda joj se ponovo vratite... I otkrijete možda i skalu sasvim drugih mirisa.
* A da li se pesnička knjiga planira, kao roman, recimo?
- Pisanje poezije se ne može planirati. Kao i ljubav, ono se dešava, ali ono ima i svoje zakonitosti. Za razliku od proznih pisaca koji hodaju po zemlji, sasvim u zonama predvidljivog, pesnici hodaju po oblacima. Doslovno. I možete zamisliti koliko je to teška veština održavanja ravnoteže i kako tada može biti opasno kada vam se pod nogama izmakne oblak.
Nema prave poezije bez velikog iluzionističkog pregnuća, ali i bez odgovornosti pesnika prema vlastitoj iluziji. Kakvog onda smisla ima objavljivati pesničku knjigu svake ili svake druge godine?! Bez obzira na nestrpljivu čovekovu prirodu.
* Lirski subjekat otkriva da sadašnjost ne postoji, da je sve oko nas iluzija, varka, privid. Gde se onda traži i pronalazi oslonac i smisao postojanja?
- Reč je ono mesto oko koga se plete svekolika slika egzistencije i prepoznavanja. A reč je nematerijalna. Čak i kada je zapisana, u pitanju je samo zapis. Njena suština izmiče, značenjski se menja u vremenu, a u stvari je duboko pothranjena u našoj, svakoj pojedinačnoj egzistenciji. Data reč, kao etički imperativ, vrlo prepoznatljivo određuje našu stvarnost. Bez reči ne bi bilo ni priče, a bez priče ni onog mesta na kojem pretendujemo postojanjem.
POETSKI GEJZIR
* DA li je savremena srpska poezija danas više okrenuta misaonoj lirici, nego što je to bila početkom novog veka?
- Podelu poezije na misaonu, ljubavnu, rodoljubivu, i na znam kakvu već, smislili su oni tumači koji nisu u stanju da se izbore sa njenom nestišljivom suštinom. Prava poezija je uvek zagledana u bitno i u lepo. Kao i čovek u ženu, uostalom. A lepota je skoro jedina tema, biće lepote, opseg i postojanost, mesto i prepoznatljivost. Njeno iskušavanje u vremenu jeste iznalaženje mesta tačke kroz koju će poetski gejzir izbiti u naše živote. I pomeriti granice saznatljivog smisla stvari oko nas. Sa druge strane, treba prepoznati i to nedvosmisleno reći, naravno, stoji zlo.
* Kažete da je jedino nesigurnost pouzdana...
- Ako bi se iole produbljenije osvrnuli na svet oko sebe, ne možemo ne konstatovati da živimo u diktaturi banalnosti, osrednjosti, mediokriteta. Isključivo. Politička scena, nažalost, odmah nam pada na pamet kada prizovemo ovakvu sliku, ali na još veću našu žalost, ista nam je i književna scena. Skoro po pravilu, i prepoznatljivo, prepuna je lažnih nosilaca još lažnijih ideoloških matrica. Prepuna je minornih talenata okruženih gardom telohranitelja.
* Da li je to dijagnoza stvarnosti današnjeg sveta?
- Za devedesete godine prošlog veka svojevremeno smo mislili da su nešto najgore što nam se u socijalnom i vrednosnom smislu može desiti, a sada vidimo sav socijalni i vrednosni užas protekle prve dekade dvehiljaditih. Jedina je razlika što nismo tako oštro egzistencijalno ugroženi, kao devedesetih. Ali tada je još postojao vrednosni sistem kome smo se mogli suprotstavljati, a sada smo stigli do odustva bilo kakve etičke i estetske vertikale. Naša petooktobarska revolucija je surovo, već 2003, pojela svoje najvrednije dete, a danas više nismo, kao društvo, ni na praznom polju, već u onome što je teško zamislivo, u minusu njegovog smisla.
Stvar životne logike jeste da prihvatimo činjenicu da je jedino nesigurnost pouzdana. Baš kao što su i velike sile prestale na kraju 20. i u 21. veku da ratuju. Sada samo upravljaju krizama. I nama, u našim životima, kada odbacimo statičnu sliku sveta, koja se kad-tad ispostavi kao lažna, ne preostaje ništa drugo, nego da, manje ili više uspešno, upravljamo promenama.
* Ima li danas za pesnika još neizrecivih čuda na svetu, ili „u veštinama svakodnevnim ne čudimo se više ničem“, kako glasi jedan vaš stih?
- Svaki dan može biti čudo. Isto kao i ljubav, kao i prepoznavanje. Iako ovi iskazi nose sa sobom izlizanost opštih mesta, oni su i putokaz za lociranje svakodnevnih čuda u našim životima. A naravno, i u životu, kao i u citiranom stihu, ovladana veština ne može više biti prostor čuđenja.
* Iako danas nisu tiražne, čitane, niti medijski atraktivne, pesničke knjige često dobijaju velike srpske književne nagrade, a i aktuelni dobitnik Nobelove nagrade je pesnik...
- Poezija je osa ovoga sveta. Najčešće nam tako ne izgleda, jer najčešće živimo u površnom svetu, najčešće trčeći za prividima spram kojih se odigrava igrokaz naših života. A ako samo malo zastanemo, izmaknemo se iz zahuktale svakodnevice, primetićemo da svet i nije baš onakav kakvim ga predstavljaju naši životni stereotipi.
U razlici govora svakodnevice i pesničkog iskaza, izveštava se o stanju stvari u onome što zaista jeste stvarno. U pitanju je najviša forma jezika, mapa za putovanje u tragičnu lepotu unutrašnjeg obilja života, ka svetu raslojenom u registre koje svakodnevica još ne primećuje.
I onda nije čudno da dobitnik Nobelove nagrade bude ponekad i pesnik, da najznačajnije književne nagrade jesu one pesničke. Nisu čudni ni mali tiraži i medijska neatraktivnost knjiga poezije. Ono najvrednije i mora biti najskrivenije, dostojno onih koji su spremni da traže. Novosti
|
|
|
|
|
|
|
Nina
|
|
Moderator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 14:33
Postovi: 5555
|
Roman o Steriji
Prozni omaž Petra Zeca najvećem srpskom komediografu. I u životu bio okružen lažnim rodoljupcima koji su svoje ideje menjali prema dnevnopolitičkim događajima
ZATVOREN i melanholičan, Jovan Sterija Popović (1806-1856) ostavio je malo beležaka o sebi, a gotovo nijednu o svom intimnom životu. Nije vodio dnevnik, nema njegovih značajnijih pisama, a arhivska građa o smutnom vremenu čiji je bio svedok, dobrim delom je uništena. To ipak nije pokolebalo Petra Zeca (1950) da o slavnom komediografu napiše roman „HiSterija“, koji se pojavio u štampi, u izdanju „Platoa“.
Vešto i maštovito, uglavnom u formi dijaloga, Zec je „rekonstruisao“ Sterijin život, najviše za vreme Mađarske revolucije 1848-1849, poštujući, kako ističe, sve istorijske činjenice. Pritom, za protagoniste, uz samog pisca, uzeo je likove iz njegovih čuvenih „Rodoljubaca“: Žutilov, Šerbulić, Smrdić, Lepršić, Zelenićka...
Ovaj komad, koji za života nije želeo da objavi, Sterija je pisao baš u to doba revolucionarnih previranja, u Vršcu, gde je radio kao advokat i aktivno učestvovao u Narodnom odboru koji mu je ličio na gomilu džeparoša i lažova.
REDITELJ I ROMANOPISAC
NAJŠIROJ javnosti Petar Zec je poznat kao izuzetno uspešan i plodan pozorišni i TV reditelj i osnivač pet beogradskih pozorišnih scena. Režirao je oko 100 predstava, 10 TV filmova i napisao 10 knjiga studija, eseja, putopisa, udžbenika, kao i dva veoma zapažena romana „Otrovani Balkanom“ i „Sunce sa rađa na istoku, a i gde bi“. Profesor je na Fakultetu za umetnost i dizajn „Megatrend“. Iz braka sa suprugom Jadrankom, koja je prerano preminula, ima ćerke Milicu, koja je filmski montažer u Njujorku, i Jelenu koja je upravo završila master na studijama ekonomije u Milanu.
- Kao istinski rodoljub, Sterija je iz Vojvodine prešao u Srbiju 1840. da svojim pravnim i književnim znanjem zdušno pomogne duhovnom preobražaju i evropeizaciji orijentalne i hajdučke kneževine - kaže Zec za „Novosti“. - Došao je u Beograd da iskreno „pomogne nejakoj državici, velikoj nadi svih Srba, da stane na svoje noge“, ali se našao usled dinastičkih borbi Obrenovića i Karađorđevića. Napadan, naročito od osionog Tome Vučića Perišića, i vređan kao vojvođanski Švaba, vratio se u svoj Vršac, u „izgnonenije“. Kao konzervativac, međutim, u vreme revolucionarne 1848. nije se snašao najbolje i bio je skeptičan u pogledu ratnog meteža i borbi s Mađarima, smatrajaći da to vodi samo ljudskoj nesreći.
Kao i u romanu, Sterija je i u životu bio okružen lažnim rodoljupcima, tobož ostrašćenim braniocima srpstva, a u stvari pojedincima koji su svoje ideje menjali prema dnevno političkim događajima. Suprotstavljao im se sa nekolicinom malobrojnih prijatelja, među kojima su bili vladika Stefan Popović, slikar Jovan Popović, lekar Pekarović, ali uzalud, jer su događaji išli svojim tokom. Ostalo mu je jedino pero.
- Kao moralno časna osoba, živeo je u punom saglasju svog života i dela. Bio je opsednut patriotizmom u svim književnim žanrovima u kojima se okušavao. U svojim tragedijama nemilosrdno kritikuje srpsku neslogu, razjedinjenost i samoživost srednjovekovnih velikaša, optužujući ih za izdajstvo i apostrofirajući kao glavne krivce za gubitak nacionalne samostalnosti i slobode. U komedijama, bespoštedno ismeva sve one koji su se otuđili od narodnog korena i ogrešili o moral rukovođeni sebičnim i niskim strastima. Njegovo delo je žestoka pobuna protiv izopačenosti ljudskih i društvenih naravi - ističe Zec.
Posle osvajanja Vršca 1849, Sterija se ponovo našao u Beogradu i još jednom bio meta napada i osporavanja. Veliku i oštru polemiku vodio je sa Milanom Spasićem, načelnikom prosvete, koga je optužio da je diplomu doktora filozofije kupio negde u Evropi za 300 talira. U romanu je to dato u obliku njihovog susreta na Kalemegdanu, koji se završio Spasićevim rečima: „Austrijski Srbine, nek te đavo odnese i dabogda svoga groba ne imao.“ Ubrzo posle toga Sterija se vratio u rodni Vršac, povukao u melanholiju i na neki način ogradio od društva koje ga nije shvatalo. Zec ukazuje na njegov testamentarni antropološki pesimistički stih: „Sve je, dakle, ništa. Senka je ništa“, koji upečatljivo kazuje o varljivoj čovekovoj sudbini i stvarnosti koja nedostatak istorijskih perspektiva pretače u metafizički iskaz o bezdanu i ništavilu.
- Sterijina genijalna društvena satira „Rodoljupci“, koja govori o besmislenosti pobune i revolucije, kojima se jedan društveni red zamenjuje drugim zadržavajući u sebi sve poruke i slabosti prethodnog poretka, savremeno je aktuelna. „Jer smo ostali mi isti onakvi kakvi smo i pre bili“, što bi rekao pisac „Stradije“. Čitavi naši životi izloženi su i danas neprestanom neodgovornom političkom trućanju koje ugrožava i atakuje na naš zdrav razum i duhovno zdravlje - kaže Zec. - Svet se sve više utapa u hedonističku žabokrečinu razbibrige, primitivnih rijalitija, hot-lajn kanala i industrije frivolnog šou biznisa s potrošačkim manirom „troši“, „troši“. Jedan od puteva spasa je kultura znanja i vaspitanja u težnji ka budućnosti, a ne zaboravljajući prošlost. Sterija je kanonizovan i divinizovan, ali ga, nažalost, sve manje čitaju...
A što se tiče one Spasićeve kletve, navodi pisac u epilogu „HiSterije“, ona se, nažalost, i obistinila: najveći srpski komediograf sahranjen je u zajednički grob s prvim mužem dvostruke udovice, Jelene Manojlović Popović, rođene Dimić.
GROTESKNE SITUACIJE
PO mišljenju pisca i dramaturga Radomira Putnika, inače recenzenta ovog romana, Petar Zec je romaneskno oživotvorio kritičku misao Sterije, kao ključnog srpskog pisca iz prve polovine 19. veka, da bi je doveo do principa podudarnosti sa našom današnjicom.
- Pisac je čitaocu približio istorijski okvir zbivanja u 1848. godini, nastojeći da što potpunije objasni sled političkih i vojnih događaja na širem planu i njihovo oslikavanje i uticaj na život u malom gradu kakav je tada bio Vršac. Bremenit likovima, životnim i grotesknim situacijama u kojima se ispoljavaju začudni junaci obeleženi pritvorstvom, podmuklošću, koristoljubljem i svakovrsnim nepočinstvima, roman predstavlja novu pohvalu i omaž mudrome Steriji - ističe Putnik.
SUDBINA „RODOLJUBACA“
NE samo što Sterija za života nije dao da se štampaju „Rodoljupci“, već su to isto stanovište imali i njegovi naslednici koji su rukopis drame dali Matici srpskoj 1878. na čuvanje, ali ne i za objavljivanje ili izvođenje. Komad je prvi put predstavljen u javnosti 30. decembra 1904. u Narodnom pozorištu u Beogradu, a pred početak predstave govorio je Jovan Skerlić, najveći književni autoritet toga doba. To svedoči da je uprava pozorišta bila veoma oprezna i zaključila da je neophodno da se gledaocima da uputstvo za razumevanje teksta. Pet godina kasnije „Rodoljupce“ je objavila Srpska književna zadruga. Od tada do danas ovaj komad se povremeno nalazi na repertoaru srpskih pozorišta, ali kako primećuje Radomir Putnik, ređe nego „Kir Janja“, „Pokondirena tikva“ i „Laža paralaža“. Novosti
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Novi roman Paula Koelja Proslavljeni brazilski pisac Paulo Koeljo objavio je svoj najnoviji roman "Rukopis pronađen u Akri" u kome istražuje "vanremenske vrednosti". Roman je Koeljov 22, a prethodni poput "Alhemičara" i "Zahira", prodati su širom sveta u 140 miliona primeraka i prevedeni na 73 jezika.
Koeljov novi roman je priča o Grku koji se pojavljuje u rukopisu koji vekovima kasnije otkriva jedan Englez.
- Razdvajanje fikcije (od stvarnosti) je teško ne samo za pisca već za svakoga. Zivimo pod takvim naletom informacija za koje verujemo da su istina, iako je očito da nisu - rekao je Koeljo a prenosi AFP.
Nova priča "zasnovana je na vrednostima, a vrednosti nikada nisu fikcija. One preživljavaju test vremena", dodao je pisac.
Pisac je juče takodje obeležio četvrt veka od pojavljivanja jednog od njegovih najpoznatijih dela - "Dnevnik jednog čarobnjaka".24sata
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Alnari sprema 200 naslova za sajam Izdavačka kuća "Alnari" stiže na beogradski sajam sa 200 novih naslova, osigurala je dolazak u Beograd Kolina Falkonera, autora hita "Sulejman Veličanstveni -sultanov harem", a do sajma će stići i nova knjiga Gordane Kuić. 
Izdavački sektor je najviše pogođen, jer su smanjeni ili ukinuti svi vidovi stimulacije izdavaštva (preko finansiranja kapitalnih izdanja, otkupa za biblioteke, a kupovna moć čitalaca je drastično opala).
"Alnari", osnovan pre 13 godina, objavio je do sada oko 1050 naslova, među kojima su pored beletristike, (domaće i strane) priručnici, knjige popularne nauke, knjige za decu, omladinu, ali i enciklopedijska izdanja. Prošle godine je između dva sajma imao 212 novih izdanja, a među autorima su poznata imena svetske književnosti.
Među piscima čija nova dela su već stigla, ili tek stižu, su popularni Sidni Šeldon, Harold Robins, Klajv Kasler, Niki Frenč, Robert Ladlam, Tom Klensi, Kon Iguldem, Gijom Muso, Džil Mansel, Amanda Kvik...
Boreći se za kupce, pre dve godine, pokrenuta je edicija "Autlet" u kojoj su ponovo štampani naslovi "lakše", žanrovske literature, koje je ovaj izdavač objavio tokom prethodnih godina, ali sada u skromnoj, opremi i malom formatu da bi cena bila više nego pristupačna (199 din).
Nedvano je pokrenuta nova biblioteka "Knjiga za svaki džep" koja je urađena prema, u svetu popularnom, "meš market" principu, po kome se novi naslovi plasiraju u komercijalno najisplativijem formatu. Sve knjige, a do sada ih je štampano 10, imaju fiksnu cenu od 499 dinara.
Najviše će se obradovati čitateljke koje rado kupuju knjige Nore Roberts, jer ih u ovoj ediciji, već ima tri, a tu su i Harold Robins i Grejem Grin, od poznatijih autora.B92
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Avanture mladog Šerloka Holmsa Tinejdžersku populaciju odraslu uz akcione filmove, društvene mreže i sve ostale primamljive novotarije teško je pridobiti da se vrate knjizi, koje im je "ogadila" školska lektira. Izdavačka kuća "Alnari" odabrala je nekoliko naslova, među njima i priču o avanturama mladog Šerloka Holmsa, koji bi trebalo da u školarcima podstaknu ljubav prema čitanju.  Dva romana "Mladi Šerlok Holms - smrtonosni oblak" Endrua Lejna i "Čuvari istorije - početak oluje" Dejmijana Dibena su prve knjige iz serijala, a od čitalaca zavisi koliko će nastavaka biti prevedeno.
Lejn (49) je po obrazovanju fizičar, iskusan britanski novinar koji piše epizode za SF TV serijale (Doktor Hu) nastavke za neke avanturističke književne serijale namenjene mladjoj čitalačkoj publici, a od 2009. je pocela njegova serija za tinejdžere o slavnom detektivu Šerloku Holmsu u njegovim đačkim i studentsikim danima.
Kako je objasnio u pogovoru prve knjige u kojoj Holms, kao srednjoškolac rešava svoj "prvi slučaj", uvek ga je zanimalo gde je Holms stekao sve one veštine kojima ga je obdario njegov književni otac Konan Dojl.
Pošto pripada onoj armiji čitalaca koji su Holmsa pretvorili u najslavniju fiktivnu ličnost na svetu, Lejn je pomno istražio sve što je mogao da sazna o vrermenu u koje je Dojl smestio svog junaka, a iz originalnih romana i priča je pokupio neke detalje iz kojih je saznao o Šerlokovom bratu Majkroftu, o tome da mu je majka bila bolešljiva, da je studirao muziku, da je voleo pčele...
Kao iskusni nastavljač započetih serijala Lejn je popisao sve dobre i loše osobine Holmsa i znanja (mačevanje, boks, istorija, geografija, prirodne nauke...) i u priču je utkao korene svega što ga je odlikovalo.
Buduća ekscentrična ličnost, čudak i samotnjak, prema Lejnovoj zamisli je neprilagođeni tinedjžer koga su roditelji smestili u skupu privatnu školu u kojoj, uz odlične profesore vlada veoma stroga disciplina. Željan topline porodičnog doma mladi Holms ne može da mu se vrati jer je otac, inače visoki oficir negde na službi, majka boluje, brat Majkroft mora da se stara o njihovoj sestri a zadužen je za kontrašpijunažu pa Šerloka šalje kod strica gde ga tretiraju kao stranca.
Tokom usamljeničkih šetnji sreće lutalicu, siroče Meta koji ga upoznaje da novom sredinom, a stariji brat koji ga jedini voli, šalje mu privatnog učitelja Amerikanca Ejmijusa koji će dečaka učiti logičnom razmišljanju i donošenju zaključaka na osnovu činjenica koje je saznao.
Tako ova čudna trojka upada u centar zavere koja ima za cilj da uništi britansku vojnu moć.Tokom lova na glavu zavere Holms biva mučen i drogiran opijumom ( docnije je bio zavisnik od droga) i mora da pokaže veliku snalažljivost da bi preživeo. Roman je tako dobro napisan da ga mogu čitati sa zadovoljstvom i oni stariji koji se rado sećaju Dojlovih romana.  Prvi roman iz serijala o pripadnicima tajnog društva "Čuvara istorije" koristi poznati trik fantastičnog žanra - putovanje kroz vreme. Ovoga puta rče je o porodici Džouns u kojoj je sin Džejk nasledio sposobnost roditelja da putuje kroz vreme, što se od njega krilo sve dok nisu nestali.
Da bi pronašao roditelje, on mora da stigne do glavešina Čuvara istorije i tako saznaje da su to specijalno obučeni agenti čiji je zadatak da osujećuju namere zlikovaca koji žele da naruše tok istorije.
Dok traga za roditeljima Džejk i sam preuzima zadatak da spreči one koji žele da onemoguće dolazak renesanse u Evropu jer bi to značilo gubljenje pozicija koje su imali u srednjem veku. Avanture u koje upada Džejk vode ga i do prve ljubavi, Topaz, koja je već agent društva.
Kraj je samo delimično srećan jer je Džejk pronašao roditelje, sprečena je diverzija koja bi evropsku civilizaciju bacila u mračni srednji vek ali je Topaz nestala u nekom od slojeva istorije. Prava priča za mlade oba pola koji vole fantastiku.
U ediciji koju je "Alnari" nazvao "Nera čita za vas" po imenu ćerke osnivača Saše Petkovića sada su se pojavila još četiri naslova za tinejdžere - "Krpice" Sofije Benet čiji naslov ukazuje da su ciljna grupa mlade kaćiperke, novi nastavak serijala o mladom samuraju "Krug zemlje" Krisa Bredforda , "Vodič za odrastanje pametne devojčice" i nova verzija priče o Aladinu iz pera Filipa Pulmana. Cena knjiga je od 300 do 500 dinara. B92
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
"Duge noći i crne zastave" prodate u 10.000 primeraka BEOGRAD - Roman "Duge noći i crne zastave" Dejana Stojiljkovića ovih dana je prešao cifru od 10 hiljada prodatih primeraka, saopštila je izdavačka kuća "Laguna".
Književni kritičari pohvalno pišu o delu pisca, čiji je prethodni roman dobio nagradu "Miloš Crnjanski" i bio u najužem izboru za NIN-ovu nagradu. Glas Javnosti
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Voji Čolanoviću nagrada "Danko Popović" BEOGRAD - Književnik Voja Čolanović dobitnik je nagrade "Danko Popović" za najbolju knjigu u protekloj godini, koju dodeljuje Fond "Prvi srpski ustanak" u Aranđelovcu, saopštio je danas žiri. Čolanovićev roman "Oda manjem zlu" proglašen je za najbolju knjigu u protekloj godini, jednoglasnom odlukom žirija koji su činili Miroslav Egerić (predsednik), Slobodan Rakitić, Marko Nedić, Slobodan Pavićević i Saša Milenić.
Na konkurs, koji je raspisao Fond "Prvi srpski ustanak" u Aranđelovcu, stiglo je više od 30 naslova.
Žiri je u uži izbor uvrstio i knjige "Delta" Miodraga Matickog, "Ušće okeana" Jovice Aćina, "Prolazna kuća" Srbe Ignjatovića, "Ugarak" Zorana Petrovića, "Viktorija" Marka Krstića i "Jevanđelje po Borivoju" Milenka Markovića. Glas javnosti
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Nova knjiga o psima Ratka Božovića Kućni ljubimci mogu da budu najneočekivanije vrste životinja, ali i dalje su psi i mačke na prvom mestu. O njima su napisane čitave biblioteke, što ne umanjuje popularnost serijala prof. dr Ratka Božovića o iskustvima "kučkara" u kome je sada objavljen četvrti naslov "Šapa u ruci".  Serijal je pokrenula tuga poznatog profesora sociologije kulture i autora tridesetak knjiga Božovića za uginulim psićem maltezerom Bonijem kome je posvetio prvu knjigu a onda se dosetio da bi mogao da prikupi tekstove svojih prijatelja i poznanika posvećene njihovim kućnim ljubimcima.
Tako je nastala, pre tri godine, knjiga "Psi i njihovi prijatelji", koju je Božović priredio a među onima koji su se odazvali pozivu bila su i tako zvučna književna imena kao što su akademik Dušan Kovačević, pisci David Albahari, Vuk Drašković, Filip David, Biljana Srbljanović...
Usledila je knjiga "Prijatelji" (2010) u kojoj je naglasak bio na prijateljstvu izmedju čoveka i psa a autori tekstova su, između ostalih, Goran Paskaljević, Aleksandra Kovač, Petar Lalović...
Treća knjiga je, kako priznanje autor, nastala delimično pod pritiskom kučkara koji se nisu našli u dve prethodne pa se 2011. pojavila "O psima i ljudima".
Aktuelna je nastala sa istom ambicijom da prenese inspirativna svedočenja kučkara.  Božović ne krije da mu se čini da je tema čoveka i psa večna i nikada neće biti nezanimljiva barem onoj armiji odanih prijatelja pasa.
Izdavač ovog serijala, inače "mačkar" koji razume svakoga koji je duboko vezan za svog kućgnog ljubimca, Žarko Čigoja kaže da su sve knjige ovog serijala bestseleri ali i da nisu on nikada ne bi mogao da odbije da objavi Božovićeve knjige jer zrače iskrenom odanošću, međusobnom ljubavlju izmedju plemenitih, pametnih i vernih pasa, i čoveka.
Njega fascinira što u svim ispovestima koje se nalaze u knjizi u centru nije više čovek već pas.
U ovoj knjizi tekstove su pisali novinari, umetnici svih opredeljenja, profesori i pripadnici drugih profesija a kriterijum je bio da imaju šta da kažu i umeju da to kažu, bilo da je priča smešna, tužna, dramatična, sentimentalna, subjektivna, ili samo topla ljudska, pardon pseća. B92
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
OBJAVLJENA NEPOZNATA PRIPOVETKA SKOTA FICDŽERALDA Dosad nepoznata pripovetka Frensisa Skota Ficdžeralda (1896-1940) objavljena je u časopisu "New Yorker" Poslata listu 1936, šest godina nakon objavljivanja Ficdžeraldovog kultnog romana "Veliki Getsbi", pripovetka "Thank you for the light" bila je odbijena, ali je greška ispravljena.
Iako je objavilo nekoliko Ficdžeraldovih tekstova između 1929. i 1937, uredništvo New Yorkera je odbilo da objavi pripovetku, ocenivši je kao "previše čudnu" i "fantastičnu".
Integralni tekst pripovetke, o nezgodama prodavačice korseta i kaiševa, "lepoj, premda pomalo uvenuloj", koja ima samo jednu želju - da popuši cigaretu, objavljen je na internet sajtu američkog časopisa. Akter
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Ivo Andrić junak Zemaljskih dugova Naš Nobelovac Ivo Andrić glavni je junak knige "Zemaljski dugovi", u kojoj se nalazi 30 pripovedaka savremenih srpskih pisaca i jednog argentinskog, u izboru Milovana Marčetića.  Kroz izbor najboljih domaćih pripovedača u izdanju "Lagune", ova nesvakidašnja tematska zbirka priča zadovoljiće i najprobirljivije čitaoce. Na kraju svake priče se, kao i u svakoj knjizi iz edicije Talasi, nalazi beleška o piscu. Polovina korpusa priča nije ranije objavljivana, a polovina uglavnom u periodici ili u zbirkama priča.
Marčetić o knjizi Zemaljski dugovi kaže: „Knjiga priča Zemaljski dugovi nastala je kao prošireni projekat bloka priča objavljenog u Beogradskom književnom časopisu, br. 24–25, jesen–zima 2011, pod naslovom ’Zovem se Ivo Andrić – pisac u priči’, koji je povodom 50. godišnjice dodele Nobelove nagrade piscu, a i 110. godišnjice njegovog rođenja, priredio potpisnik ovih redova. U časopisu je, pored Kišove priče ’Dug’, objavljeno još 6 priča specijalno pisanih za pomenuti blok, dok je u knjizi Zemaljski dugovi ukupno 30 priča, od kojih je čak 22 onih koje napisane ’po narudžbi’, što govori da je ideja pozvanim autorima bila vrlo inspirativna.
A ideja i bloka u časopisu i knjige bila je ’Andrić – književni junak’, tj. da se najbolji današnji srpski pripovedači podstaknu da napišu priče u kojima će se najslavniji i verovatno najveći srpski pisac 20. veka, te jedini naš književni nobelovac, pojaviti kao književni junak. Izazov je bio utoliko veći kada se zna da Ivo Andrić nije bio ni ličnost ni pisac koji je previše o sebi govorio. Naprotiv, bio je, po svedočenju onih koji su ga poznavali, vrlo zatvoren kada je njegova privatnost u pitanju, ali je upravo to, izgleda, najviše i inspirisalo autore priča u ovoj knjizi. Izazov je bio i ’otkriti’ kakva je ličnost bio pisac koji je tako briljantno opisivao karaktere čoveka ovdašnjeg podneblja, koji je u svojoj prozi bio izvrstan psiholog, poznavalac duše i naravi ljudi.
Vrednost ove knjige može biti i u tome što nam kazuje kako današnji najbolji srpski prozaisti vide Andrića kao pisca i ličnost, ili šta je od Andrća kao pisca i njegovog dela ’ostalo’ u vremenu kada se književne mode brzo menjaju, kada se u borbi za publicitet i ’slavu’ ne biraju sredstva. Mišljenje priređivača ove knjige je da vrednost i veličina Anrićevog dela nimalo nisu okrnjeni, što potvrđuje i pažnja koja je Andrićevom delu posvećena povodom njegovih godišnjica.
Redosled priča u ovoj knjizi nije pravljen po kriterijumima ’od najboljih ka manje vrednim pričama’, ’od najpoznatijih ka manje poznatim autorima’ ili ’od najstarijih ka mlađima’, već s nastojanjem da priče budu povezane u što skladniji niz, a da ipak priča svakog narednog autora donese čitaoci iznenađenje.“
Sadržaj knjige "Zemaljski dugovi"  Kako i kome Andrić plaća svoje dugove u poslednjim časovima života, koje su njegove poslednje reči i čime zavetuje medicinsku sestru koja ga neguje, zašto pred Andrićeva vrata dolazi sibirski tigar, ko je žena koju je Andrić upoznao u Madridu, u čijoj je hotelskoj sobi zaboravio pulover i šal, kako se Andrić ponaša na večerama i šta vidi u šarama tapeta svoje radne sobe, šta sve mora da sluša kada ga presretne kritičar ulizica, gde je reka Mostonga i kakva je istorija njenih ćuprija…?
U trideset priča savremenih srpskih i jednog argentinskog pripovedača, u kojima se Ivo Andrić pojavljuje kao književni junak, čitaoci će naći ne samo prvorazrednu prozu već i odgovore na pitanje kako današnji pisci vide Andrića kao ličnost i stvaraoca.
Danilo Kiš: DUG
Ivana Dimić: PRIČA KOJA JE IMALA SENKU
Dragoslav Mihailović: LEPO PISANJE
Miroslav Josić Višnjić: PRIČA O ĆUPRIJI NA MOSTONGI
Danilo Nikolić: ZNAK PORED PUTA
Gordana Ćirjanić i Huan Oktavio Prens: KONZUL I RECITATORKA
Milisav Savić: LJUBAVNO PISMO ILI PRIČA O SVEZNAJUĆEM PRIPOVEDAČU
Ljiljana Đurđić: PISAC U NOVEMBRU
Vasa Pavković: DALEKI, DALEKI SUSRET
Vida Ognjenović: PESMA SA 60. STRANE
Igor Marojević: KRAJ PUTA
Milovan Marčetić: ŠTA VAM JE U SRCU?
Jovica Aćin: ZARAZA
Vladimir Kecmanović: TURSKA VAZNA
Mihajlo Pantić: LEONARDO, PLJAČKAŠ BENZISKE PUMPE
Vule Žurić: AGRAMERSKI DOMINO
Mirko Demić: SLEPI KOLOSECI ČEKANJA
Dejan Stojiljković: MRTVE STVARI
Dejan Simonović: OTISAK
Mileta Prodanović: I-MEJL IZ 2000.
Vesna Perić: SVE O MOJOJ BAKI
Ratko Dangubić: NA KANLI KULI
Nikola Malović: ANDRIĆ I ĐAVO
Miodrag Vuković: ČOVEK KOJI ĆE UPOZNATI ANDRIĆA
Zoran Ćirić: KAD SVECI MARŠIRAJU
Đorđe Pisarev: KAFA I ČAJ
Jakov Grobarov: HILЈADARKE OD NOBELOVCA
Miodrag Raičević: FORSIRANJE KALEMEGDANA
Sava Damjanov: DRINA NA ĆUPRIJI
Svetislav Basara: POSLEDNJI DANI I SMRT IVE ANDRIĆA B92
|
|
|
|
|
|
|
|
| Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 11 gostiju |
|
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
|
|
|
