RUKOTVORINE – tradicija i ljubav • Srbija Forum

Ткање

Ткање је традиција целог света и једна од најстаријих вештина које постоје на земљи. Да би се заштитили од хладноће oсим коже и крзна, проналаском памука и лана, људи су почели да упредају нити и стварају тканину којом су се омотавали и штитили.

Најстарија пронађена тканина је из Египта и стара је више од 5000 година. Читаве легенде о ткању се приписују разним богињама и краљицама, па тако, Асирци сматрају краљицу Семирамиду заслужном за ову вештину, Египћани богињи Изис, стари Грци богињи Атини а Римљани Минерви приписују заслуге ткања.

Код нас такође, постоји дуга традиција ткања а сачувани примерци ручног ткања спадају у врхунски домет народног стваралаштва. Колико је поштована ова вештина, говори и чињеница да ткаље имају еснафску славу а то је Свети Спиридон који се слави 25. децембра. по новом календару.

Каже се да када ткаља одлучи да тка, изабере материјал од чега ће ткати, па приступи основној радњи – сновање основе. Дакле, прво се праве сновалице и снују материјали пре почетка рада на разбоју. Тако се некада приступало раду.

Технички, то значи да се прво навије основа на брдо, како се зове тај део разбоја. Основа су заправо нити, углавном исте боје, које су постављене уздужно, чврсто затегнуте на самом разбоју. Потка су нити разних боја које ткаља дрвеним, ручно израђеним чунком који подсећа на велику иглу, попречно провлачи између нити основе и ствара некада праву чаролију од шара. Да би платно било довољно чврсто и компактно, ткаља с времена на време, нити потке, ручно набија покретним делом разбоја.

Вештина ткања је и поред тога што припада читавом свету, на неки начин и део традиције сваке земље понаособ, па тако, исти преплетаји или шаре припадају традицији одређеног подручја где су први пут и почели да се плету. Тако се у овој вештини стварала традиција.

Некада, када је ткање било прека потреба, свака кућа је имала ручни разбој где је домаћица припремала платно за укућане којима ће касније од тог изатканог платна, шити гардеробу, торбе а и остале потрепштине за домаћинство као што су прекривачи, простирке и чаршафи.

Данас, ткање није само занат већ је постало и уметности. Како је посла у великим фабрикама све мање, све је више уметничкких радионица у којима се израђују традиционалне рукотворине. У многим таквим радионицама, данас се ткају луксузни делови гардеробе са извезеним народним мотивима и углавном су уникати.

Као предмет који се изучава и полаже, ткање је присутно и на академијама уметности, нарочито за дизајн текстила, па је и то начин да ова древна вештина никада не изумре.

srpskoblago