|
| Autoru |
Poruka |
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Strancima srpske oranice na dar Novosti“ istražuju: Šta srpskom agraru donosi Sporazum o pridruživanju EU i koliko naših hektara je dosad prodato. Niko osim Srbije nije pristao da zemlju nudi pre ulaska u Evropsku uniju  AKO se, u međuvremenu, nešto ne promeni, stranci će srpsku zemlju slobodno moći da kupuju već od leta 2017. Rok od četiri godine, koliko Srbija ima da sa Sporazumom o stabilizaciji i pridružuvanju EU (SSP), koji to, inače, predviđa, uskladi sopstveno zakonodavstvo, teče, praktično, od 18. juna kada je taj sporazum, posle svih drugih članica, ratifikovao i parlament Litvanije.
- Činjenice su nemilosradne: tačka dva člana 63 SSP daje Srbiji rok od četiri godine da sa odredbom o slobodnoj prodaji zemlje uskladi odredbe postojećeg Zakona o poljoprivrednom zemljištu - precizira za „Novosti“ dr Milan Prostran iz Privredne komore Srbije. - Konkretno, reč je izmeni stava tri člana jedan tog našeg zakona koji stranim pravnim i fizičkim licima sada uskraćuje pravo sticanja svojine nad poljoprivrednim zemljištem.
Na nešto slično, nastavlja naš sagovornik, nije pristala nijedna druga evropska zemlja, naprotiv. U Poljskoj zabrana prodaje i dalje traje, mada je od ulaska te zemlje u EU, prošlo 12 godina. Hrvatska je uspela da se izbori za moratorijum od sedam godina, a Mađari su ne bi li, posle početnog gorkog iskustva u EU, spasli najvažniji nacionalni resurs, posegli čak i za referendumom.
- Zbog slobodne prodaje obradive zemlje posle ulaska u EU, Mađari su u zapadnom delu zemlje praktično ostali bez suvereniteta, da bi je naknadno kao država ponovo otkupljivali. Onda je premijer Viktor Orban predložio zakon o zabrani prodaje, EU ga za to oštro ukorila, ali je on organizovao referendum i dobio podršku čak 87 odsto Mađara - objašnjava Prostran.
Na drugoj strani, Srbija će, kako stvari sada stoje, biti jedina zemlja koja je pristala da svoje glavno nacionalno bogatstvo strancima prodaje i pre ulaska u EU!
- Čak i ako se ostvare optimističke prognoze i u EU uđemo 2020. biće to tri godine pošto su stranci već dobili pravo da kupuju naše oranice - kaže Prostran. - Stoga bi ovaj problem trebalo izdvojiti kao prioritetno nacionalno pitanje i, kada u januaru naredne godine počnu pregovori o primeni SSP, insistirati na izmenama sadašnjih odredaba.
Sa tim se, mada put do izmena neće biti lak (saglasnost treba da da svih 28 zemalja članica EU), slaže i dr Miladin Ševarlić, šef katedre za agroekonomiju Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu.
- Treba insistirati da nas bar izjednače sa Hrvatskom koja je, pored moratorijuma od sedam godina, dobila i saglasnost da se državna zemlja trajno izuzme, pa su oni, neposredno pred nedavni ulazak u EU, veliki deo preveli u taj status - kaže Ševarlić.U Srbiji je, registrovano 4,2 miliona hektara obradive zemlje, a predmet prodaje strancima bi, najpre, moglo da bude onih oko 450.000 koji su, tokom poslednjih desetak godina, iz društvenog prešli u privatno vlasništvo.
- Reč je o najuređenijim kompleksima, a prvi će oranice početi da prodaju zemljišni špekulanti, neretko i uz zaradu hiljadu puta veću od ulaganja - kaže Ševarlić.
- Jer, neki su najbolju zemlju privatizovali i po ceni od svega desetak-petnaest evra po hektaru, a danas ona dostiže i 15.000 evra!
POTPISAO ĐELIĆ
SSP sa pogubnom odredbom o slobodnoj prodaji zemlje strancima je, u ime Srbije, 29. aprila 2008, uz gromoglasnu pompu, potpisao Božidar Đelić, tadašnji potpredsednik vlade . Đelić je, kaže Prostran, Vensana Dežera, šefa delagacije EU u Beogradu, nedavno pitao može li u njemu sada nešto da se menja, a odgovor je glasio da će Srbiji za to morati da se obrati – Briselu!
BROJKE
* 15 evra je cena po kojoj se privatizovao hektar
* 15.000 evra sada koŠta hektar oranica
* 12 godina zabrana prodaje zemlje u Poljskoj
VEĆ ZNAJU ŠTA HOĆE
INTERESOVANJE za kupovinu srpskih oranica koje se svrstavaju u najbolje u Evropi, sigurno će biti veliko. To, svakako, potvrđuje i činjenica da oni, uprkos aktuelnoj zabrani iz Zakona o poljoprivrednom zemljištvu, uglavnom u Vojvodini, već poseduju preko 23.000 plodnih hektara. S koliko interesovanja i pažnje stranci čekaju vreme kada će slobodno moći da kupuju srpske oranice, najbolje govori iskustvo Milana Prostrana sa jednog stručnog predavanja u Veroni.
- Jedan od prisutnih Italijana me je, sasvim konkretno, pitao za potez između Bečeja i reke Tise, u Bačkoj - objašnjava Prostran.
- A to je, da podsetim, najplodnija zemlja, ne samo u Vojvodini. novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Stranci srpsku zemlju kupovali od preprodavaca „Novosti” istražuju: Više 23.000 prvoklasnih hektara, mahom iz druge ruke, kupili stranci. Domaći tajkuni za male pare došli do kombinata, prethodno uništenih  PREMA odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) koji je, ratifikacijom u parlamentu Litvanije u junu ove godine, praktično stupio na snagu, Srbija će do 2017. morati da izmeni svoje zakone i omogući da stranci slobodno mogu da kupuju njene oranice.
Stranci su, uprkos zakonskim ograničenjima, na mala vrata već ušli na srpske njive i, prema istraživanju našeg lista, u Vojvodini poseduju najmanje 23.850 hektara najbolje zemlje.
- Samo u opštini Odžaci dve kompanije, irski „Baltik properti investmen limitid“ i hrvatska „Žito grupa“ iz Osijeka, vlasnici su 7.300 prvoklasnih hektara - potvrđuje Nenad Ilić, predsednik Udruženja malih akcionara „Obruč“. - Reč je o preduzećima „Vojvodina“ iz Bačkog Brestovca, „Miletić“ iz Srpskog Miletića i „Ratkovo“ iz Ratkova.
Prva dva su vlasništvo Iraca, a treće Hrvata. U sva tri je, inače, primenjen identičan princip: prethodno ih je, na aukciji koju je organizovala Republička agencija za privatizaciju 2003. kupio lokalni tajkun Borislav Lilić, da bi ih, četiri godine kasnije, uz posredovanje somborskog „Agri biznis partnera“, preprodao sadašnjim vlasnicima. On je, prethodno, uz pomoć lokalnog katastra nepokretnosti, zemlju ekspresno uknjižio na svoje ime, i to je bila ključna tačka cele „operacije“ - dodaje Ilić. - Sličan princip primenjivan je i u drugim sredinama, s tim što su tadašnje više instance vlasti, od pokrajinskih do republičkih, pritiskale lokalne katastre da uknjižbu obave što pre, čak i kada je reč o zadružnoj zemlji čija privatizacija apsolutno nije bila moguća!
Na sličan način u posed naših oranica su, tokom prethodnih desetak godina, ušle i kompanije iz Hrvatske, Mađarske, pa čak, doduše posredno, i iz SAD! Tako je, recimo, 2007. jedan od vlasnika poznatog gazdinstva „Krivaja“ iz istoimenog mesta nadomak Bačke Topole, bio beogradski „BG rent“, osnovan kapitalom američke kompanije „Alter market“ sa sedištem u Delaveru! U transakcijama, „Krivaja“ je, međutim, kao i gazdinstva u Bajši i Čonoplji, pripala mađarskoj kompaniji CBA.
- Zanimljivo je da su sva ta preduzeća prethodno dovedena u stečaj i da ih je, pre prodaje, vodio isti stečajni upravnik - kaže Slobodan Pešut, predsednik Udruženja malih akcionara „Krivaje“. - danas je direktor svih preduzeća mađarski državljanin, a sedište im se svako malo seli i odnedavno je u Bačkoj Topoli.
 REVIZIJA I EKSTRAPROFIT
Procenjuje se da je u Srbiji, u poslednjih desetak godina, privatizovano oko 450.000 hektara najbolje zemlje. Prosečna cena za hektar je, kaže dr Milan Prostran iz Privredne komore Srbije, bila tek 150 evra, a danas se kreće između 12.000 i 15.000! - Jasno je da je privatizacija sprovedena katastrofalno, bez svesti šta se zapravo prodaje i koliko to stvarno vredi - kaže Prostran. - Zagovornik sam stava da se hitno uradi revizija i da vlasnici plate neku vrstu naknade za ekstraprofit. novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
I Terpča na dnevnom redu u Briselu Pitanje imovine i pravnog statusa društvenih i državnih preduzeća trebalo bi ubrzo doći na dnevni red briselskih pregovora između Beograda i Prištine  OČEKUJEMO da će pitanje imovine i pravnog statusa društvenih i državnih preduzeća ubrzo doći na dnevni red briselskih pregovora između Beograda i Prištine, a pitanje „Trepče“ je krucijalno - kaže za „Novosti“ Jovan Dimkić, generalni direktor Rudarsko-
-metarulškog kombinata „Trepča“.
Dimkić, koji je ispred basena potpisao u petak u Gradskoj upravi Kruševca ugovor o saradnji sa IMK „14. oktobar“, na naše pitanje o sudbini nekada velikog giganta, odgovara da će se sigurno uložiti svi napori kako bi se zaštitila imovina „Trepče“, odnosno imovina države Srbije. Kako kaže, Vlada i Kancelarija za Kosovo i Metohiju pokazuje izuzetno interesovanje i aktivan stav prema rešavanju ovog pitanja. Privatizacija je u tom smislu isključena, sve dok se ne reše pravna pitanja.
- Privatizacija „Trepče“ se dugo najavljuje, ali mislim da ne postoje osnovni preduslovi da bi se izvršila - kaže Dimkić. - Pitanje nerešenog pravnog statusa povlači sa sobom sva druga pitanja, a to je preduslov za privatizaciju bez obzira na to koje su namere Prištine i pokušaji da se ova aktivnost sprovede „ad hok“.
Od 60 do 65 odsto kapaciteta „Trepče“ je pod kontrolom albanskog menadžmenta. Reorganizacija kombinata izvršena je po etničkom kriterijumu i to je način na koji kompanija funkcioniše.
- Radimo kao dve potpuno odvojene tehnološke i ekonomske celine, a saradnja postoji samo na tehničkom nivou - kaže Dimkić.
U „Trepči“ očekuju da otpočne saradnja sa američkim konzorcijumom NGP iz Ilinoisa, sa čijim predstavnicima je u Vladi Srbije već potpisan ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji.- I ugovor sa IMK „14.oktobar“ je još jedan dokaz da na Kosmetu ne stanuju samo istorija i politika - izjavio je Aleksandar Vulin, direktor Kancelarije za KiM.
- „Trepča“ se opredelila da svoj novac i sredstva plasira na prostor centralne Srbije, dakle nije Kosmet nešto što uvek traži i očekuje, već je to važan ekonomski deo zemlje.
DODATAK
- ZAKLjUČAK Vlade je da će svi dugovi koji su napravljeni u prethodnih šest-sedam meseci biti isplaćeni - iznosi za „Novosti“ Aleksandar Vulin. - Vlada ne prekida nijedan oblik finansiranja života na Kosmetu. DVA POZIVNA BROJA
- NAŠA delegacija je poslala predlog da se na prostoru KiM uvedu dva pozivna broja i da kada zovete Kruševac to neće biti inostranstvo i nećete morati da okrećete broj kao da je druga država - rekao je Aleksandar Vulin. - Insistirali smo da „Telekom“ bude provajder. novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Za penale još jedan koridor Još nije poznato koliko će Srbija morati da plati na ime odŠtetnih zahteva izvođača radova. Austrijska „Alpina“ traži još para za most kod Beške, deonicu na istočnom kraku.... _620x0.jpg) „KORIDORI Srbije“ do danas nisu isplatili ni dinar za pristigle odštetne zahteve izvođača na najvažnijim putnim pravcima u zemlji. „Putevi Srbije“ jesu, i to „Alpini“ za most kod Beške. Od ugovorenih 33 miliona evra, cifra se popela na 60 miliona zbog dodatnih radova. Ali, austrijska kompanija traži više, tako da će ovaj slučaj završiti na arbitraži.
- Platili smo ono što je opravdano jer su imali dodatne radove, ali više neće dobiti nijedan evro - kaže, za „Novosti“, Zoran Drobnjak, direktor „Puteva Srbije“. - To što su dali nisku cenu na tenderu, pa ne mogu da zarade, to je njihov problem. Sto puta sam rekao i ponoviću još jednom, ovaj slučaj završiće se na arbitraži, jer dogovora nema. Počeli su od 100 miliona evra, pa došli do 80, a mi priznajemo 60.
Najčešće, penali se od države traže zbog kašnjenja sa eksproprijacijom, jer su izvođači bili onemogućeni da počnu sa radovima, ali i zbog neadekvatnih projekata, koji su imali „rupe“, što je odličan osnov za dodatne radove. Primer je grčka „Terna“, izvođač na tunelima „Progon“ i „Pržojna padina“ na auto-putu ka bugarskoj granici. Ova firma podnela je „Koridorima Srbije“ odštetni zahtev od 4,9 miliona evra, kao posledicu produžetka roka usled nepredviđenih uslova tokom izgradnje zbog čega je morao da se menja projekat. Ali, pitanje je koliko će im biti plaćeno.
Izvođači idu i dotle da zahvaljujući damping ceni dobiju posao, a da onda kroz odštetne zahteve traže više novca čak i od kompletne ugovorene cene. I tu je opet najbolji primer „Alpina“, sa kojom su „Koridori“ nedavno raskinuli ugovore za izgradnju deonica na istočnom kraku Koridora 10. Vrednost ugovorenih radova bila je gotovo 60 miliona evra, a zaključno sa avgustom 2012. godine „Alpina“ je podnela odštetne zahteve od čak 74 miliona evra. Većina tih „klemova“ je, prema mišljenju stručnih službi „Koridora“, nerealna i biće odbačena.
- Koridori Srbije saglasni su sa odštetnim zahtevima, koji su posledica naknadnih arheoloških istraživanja, sprovedenih na lokalitetima koji su otkriveni tokom izvođenja radova na izgradnji istočnog ili južnog kraka Koridora 10, koji u najvećem broju slučajeva ne mogu da se predvide - ističu u „Koridorima“. - Postoji određeni broj odštetnih zahteva izvođača, koji su predmet razmatranja naših stručnih službi i inženjerskog nadzora. Prava finansijska vrednost zahteva znaće se po završetku procesa, s obzirom na to da postoji i veliki broj nerealnih penala, koji će biti odbačeni. Na primer, u praksi se događalo da izvođač radova zatraži odštetni zahtev od investitora zbog loših vremenskih uslova. Sam proces analize opravdanosti penala, prema pravilima struke, može da traje više godina.
Kao odgovor na probleme sa nedostacima projektne dokumentacije, koji su osnovni uzrok za pokretanje odštetnih zahteva, „Koridori Srbije“ su početkom godine formirali grupu za naknadnu proveru i kontrolu projektne dokumentacije. Osnovna ideja je da se proaktivnim pristupom preduprede problemi, koji za posledicu imaju produženje rokova za izgradnju i značajno povećavanje investicionih troškova. Na poslovima provere i kontrole projektne dokumentacije intenzivno se radi, problemi se identifikuju i pokreće se inicijativa za njihovo rešavanje. Svi do sada pristigli zahtevi „Koridorima Srbije“ nastali su i odnose se na period izvođenja radova od 2010. do sredine 2012. godine.
„Koridori“ će, gde ima osnova, podneti odštetne zahteve zbog neopravdanog probijanja rokova ili u situacijama kada su interesi Srbije narušeni nemarom izvođača radova - kažu u ovom preduzeću. - Vezano za „damping“ cene uvešćemo praksu na budućim tenderima da se kroz dodatne zahteve u tenderskoj dokumentaciji traži za ključne pozicije, kao što su asfalt, kamen, beton, čelik, detaljna analiza kako su te cene formirane. Ovi zahtevi biće uvedeni u saradnji sa kreditorima kao zaštita od neuobičajeno niskih cena. Zahtev će biti i da se na inicijativu „Koridora Srbije“ pri oceni ponuda pruži dodatna analiza u slučaju sumnje na „damping“ cenu. Dodatno je moguće povećati i garanciju za dobro izvršenje posla.
ZAHTEVI I ARBITRAŽE
AUSTRIJSKA „Alpina“ ušla je u Srbiju na velika vrata posle petooktobarskih promena 2000. godine. Ubrzo su na auto-putu Beograd - Novi Sad zamenili konzorcijum RAST, sa kojim je država raskinula koncesiju. Radili su i most Bešku, na istom auto-putu. I na taj projekat tačka će biti stavljena na arbitraži. Arbitražu je Srbija dobila u slučaju raskinute koncesije Horgoš - Požega, tačnije, mora da vrati „Alpini“ i „Poru“ kao koncesionarima bankarsku garanciju od 10 miliona evra, ali neće platiti obeštećenje od oko 70 miliona. Ako ne bude dogovora, sudski postupak biće pokrenut i za deonice istočnog kraka Koridora 10, za koje je „Alpina“ podnela odštetne zahteve od 74 miliona evra, iako je sa radovima kasnila više od godinu i po dana.
„Alpina“ je bila angažovana i na železničkom Koridoru 10. Iako je novi železnički most preko reke Velike Morave, između Jovca i Ćuprije, na pruzi Beograd - Niš, trebalo da bude završen još 3. avgusta prošle godine, kraj radova se ne nazire. Prethodno rukovodstvo „Železnica Srbije“ je do kraja prošle godine isplatilo izvođaču radova austrijsko-slovenačkom konzorcijumu „Alpina - Meteorit“ u potpunosti ugovoreni iznos od oko 8,9 miliona evra, ali i priznalo dodatne radove u vrednosti od oko 1,4 miliona evra, iako je na gradilište stigla tek jedna petina čelične konstrukcije za novi most.
DOMAĆI NEIMARI
RASKID ugovora sa austrijskom „Alpinom“ za izgradnju dela istočnog kraka Koridora 10 dokaz je da su domaći građevinari bili u pravu. Godinama su upozoravali da će damping cene stranih izvođača skupo koštati Srbiju, a da se Koridor neće završiti. Strancima je dozvoljeno da istisnu domaće neimare i obezbede poslove na najvažnijem putnom pravcu, za koji se Srbija zadužila sa oko 1,2 milijarde evra.
Većina naših neimara tvrdi da po tim cenama, koje su nudili prvoplasirani izvođači, auto-put ne može da se izgradi. Cenu čine materijal, gorivo, radna snaga, režija... Srpski putari tvrde da su na tendere išli sa nula režijom i nula amortizacijom za mehanizaciju i opet su stranci bili povoljniji, nekada i za 30 odsto. Radi se o tome da su strane kompanije damping cenama obezbeđivale posao, a da su posle razliku do stvarne cene pokušale da nadomeste odštetnim zahtevima. ZAŠTO PROJEKTI “PADAJU“
PROJEKTI po kojima se grade auto-putevi verifikovale su sve nadležne državne institucije i komisije. Problem se, međutim, javlja zbog toga što, u velikoj meri, projekti „padaju“ u praksi, i to kao rezultat ima značajne nepredviđene troškove za preprojektovanje, sanaciju lokacija i odštetne zahteve izvođača radova. Ukupna šteta koju će država i građani Srbije platiti, na Koridoru 10, zbog neadekvatnih projekta, videće se u narednim godinama.
- Uz dodatne troškove pomeraju se i planirani rokovi izgradnje jer, po pravilu, svaki odštetni zahtev izvođača radova, pored novčanog dela, sadrži i zahtev za dodatno vreme za izvođenje radova - ističu u „Koridorima“. - Važno je pokrenuti i pitanje odgovornosti institucija, koje su stale iza projekata, a koji su se pokazali kao izvor najvećih problema na izgradnji infrastrukture u našoj zemlji. Na greške u projektima ne može se u budućnosti gledati kao na nesrećni slučaj. novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Milan R. Kovačević: Kapital nas još uvek samo merka Konsultant za strana ulaganja govori za Novosti o prilivu investicija, zaduživanju države..  NE postoji jednostavan ključ za privlačenje stranih ulaganja. Veliki strani investitori su probirljivi i njima se nudi ceo svet. Dok god ne postoji dobra klima za investiranje u Srbiji nećemo imati dovoljno ni domaćih ni inostranih ulaganja, a bez njih nema ni održivog privrednog rasta, većeg izvoza, zapošljavanja i boljitka za građane, kaže za „Novosti dr Milan R. Kovačević, konsultant za strana ulaganja i redovni član Naučnog društva ekonomista Srbije.
- Dobru investicionu klimu stvara politička stabilnost, a kvare je, na primer, česti izbori, zastoji u funkcionisanju vlade... Pogodovala bi stabilnost cena i kursa dinara. Više od pola onoga što ukupno stvorimo ide u budžete, i najveći deo toga pokriva zarade državnog aparata, policije, prosvete, zdravstva, penzije, a malo se vrati za zdrave podsticaje obnavljanju rasta privrede.
Koliko je kapitala ušlo u Srbiju i kakva je njegova struktura?
- Zvanična statistika vodi „direktna“ i „portfolio“ strana ulaganja. U direktna spadaju ulaganja u kapital, prodaja postojećeg kapitala i ulaganja u nepokretnosti. Portfolio ulaganja su manjinske akcije, ali i obveznice i druge dužničke hartije. Po zvaničnoj statistici u 2011. godini su pritekla neto direktna strana ulaganja od 1,8 milijardi evra, a u 2012. godini samo 200 miliona evra. To su ulaganja do kraja maja ove godine, kao i u čitavoj prošloj godini. Neto strana portfolio ulaganja bila su u 2011. godini 1,6 milijardi evra, u 2012. godini 1,7 milijardi evra, a do kraja maja ove godine 1,1 milijardu evra. Opala su i malo je stranih ulaganja, pogotovu onih u nove kapacitete ili njihovo uvećanje. Buja zaduživanje.Zašto je malo „grinfild“ investicija?
- Za „grinfild“ strana ulaganja nemamo dovoljno preduzetnika koji bi ih zajednički uradili, a i percepcija o investicionoj klimi u Srbiji nije dobra. Potplaćivanjem ulagača subvencijama ne samo da smo prikrivali sporo popravljanje uslova za investiranje, nego smo se i profanisali.
Da li je važnije pokriti minus u budžetu ili obezbediti uslove za dolazak kapitala?
- Nažalost, dugo traje koncept olakog življenja preko realnih mogućnosti i većeg trošenja od onog što je zarađeno. U tom pravcu je bio nedavni rebalans budžeta Srbije za ovu godinu. Naduvan je prihod, a deficit od 122 milijarde dinara rebalansom povećan na 178 milijardi dinara. Neukima je to nazvano i „uštedom“, iako vodi daljem uvećanju javnog duga, koji je već iznad 62 odsto svega što u godini stvorimo. Rebalansom su rashodi smanjivani i kod investiranja. A investiranje države u neke projekte, posebno infrastrukture, neminovno je, jer nije rentabilno za privatna ulaganja.
Gde tražiti kapital, na istoku ili na zapadu?
- Mnogo je važniji za nas kvalitet inostranog kapitala nego od koga dolazi. Najgore je uzimati kredite, pa sa njima plaćati poslove kreditora, bili oni iz Kine, Azerbejdžana, Rusije ili Austrije. Tako smo uvezli most Zemun-Borča iz Kine i Kina je time povećala svoj BDP, a mi ćemo morati izvozom nečega otplaćivati taj most. Vreme je da Skupština donese zakon o razumnijem uzimanju inostranih kredita i njihovoj upotrebi. Treba isključiti inostrani kredit povezan sa cenom izvođenja radova.
Koliko će početak pregovora sa EU doprineti da se povećaju ulaganja u privredu Srbije?
- Direktno, početak tih pregovora uopšte neće podstaći ulaganja. Ali njihovo napredovanje i neminovno menjanje našeg zakonodavstva boljim, a nadasve primena tog boljeg sistema, vodiće ka većoj privlačnosti Srbije za svet.
U čemu grešimo kada sklapamo ugovore sa strancima?
- To se lakše razume ako objektivno ocenimo važnost, primenu i sudsko izvršavanje domaćih ugovora, što je loš osnovni alat poslovanja. Ne možete biti bolji prema inostranstvu ako loše radite u zemlji. Krupni prekogranični projekti traže pripremu studije izvodljivosti i projektovanje, pa tek onda pregovaranje. Pregovori se moraju učiti. VELIKI SU POVLAŠĆENI
DA ste stranac, u šta biste uložili u Srbiji?
- Možda bih kao stranac još bolje mogao opisati nedostake investicione klime u Srbiji. A kako me je teško zamisliti kao velikog ulagača, požalio bih se na povoljniji položaj velikih stranih ulagača. Dobiješ eksploataciju nafte i gasa i plaćaš samo nekoliko procenta od eksploatisanog. Na uvozni gas se plaća PDV po stopi kao na hleb, a na domaću elektroenergiju 2,5 puta više. Jeftinije dobiješ ono što uloži Srbija. Ako uložiš jednu milijardu dinara i zaposliš samo 100 lica, deset godina nećeš plaćati porez na dobit. A najmanji ulagač nema oslobođenja tog poreza ni u prvoj godini poslovanja. novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Jat: 300 evra po godini Zaposleni u „Jat ervejzu“ će moći da se prijave za dobrovoljni odlazak od 12. avgusta do 6. septembra. Imaju više opcija, između kojih je i otpremnina od 300 evra po godini radnog staža Vlada Srbije će finansirati socijalni program za zaposlene u „Jat ervejzu“, ističe se u saopštenju Ministarstva finansija i privrede koje je, na osnovu iskazanog interesovanja za dobrovoljni odlazak, dostavilo rukovodstvu kompanije uputstvo za sprovođenje socijalnog programa.
Zaposleni u „Jat ervejzu“ će moći da se prijave za dobrovoljni odlazak od 12. avgusta do 6. septembra. Na raspolaganju im je više opcija, između kojih je i otpremnina od 300 evra po godini radnog staža. novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Trka za posao u „Er Srbiji” Ove nedelje timovi „Jata“ i „Etihada“ obavljaju drugi krug razgovora sa zaposlenima. Ko želi može da aplicira za socijalni program, koji je obezbedila država, prijave do 6. septembra  SRPSKA nacionalna avio-kompanija trebalo bi i zvanično da dobije novi menadžment 1. septembra. Ove nedelje timovi „Jata“ i „Etihada“ obavljaju drugi krug razgovora sa zaposlenima. Ko želi može da aplicira za socijalni program, koji je obezbedila država, a 6. septembar je poslednji rok za prijavu.
Radnicima će biti predočen i predlog nove organizacione šeme i moći će da konkurišu za maksimum tri radna mesta. Ali, jasno će biti precizirano koje kvalifikacije i iskustvo svako radno mesto zahteva. Izbor zaposlenih koji će ostati u kompaniji biće transparentan.
Zasada još nije poznato koliko će radnika morati da napusti kompaniju. Svakako, broj zaposlenih u srpskom avio-prevozniku biće manji nego što je to sada. U administraciji će se značajno smanjiti broj radnika, ali sa novom flotom i novim destinacijama, biće povećan broj zaposlenih kada je reč o kabinskom osobnju i zemaljskim poslovima. Novi menadžment ne očekuje štrajkove i vode se otvoreni razgovori sa sindikatima. novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Zelena pijaca spasava dinar U centralnoj banci očekuju pad inflacije u narednom periodu, pre svega zbog nižih troškova u proizvodnji hrane, koji će povući naniže i cene osnovnih poljoprivrednih proizvoda  NIŽI troškovi u proizvodnji hrane koji se očekuju, pre svega, po osnovu daljeg pada cena primarnih poljoprivrednih proizvoda, biće ključni faktor koji će uticati na pad inflacije u narednom periodu. To su juče saopštili predstavnici NBS na predstavljanju avgustovskog Izveštaja o inflaciji.
- Sada je već izvesno da će ovogodišnja poljoprivredna sezona, kod nas i u svetu, biti znatno povoljnija od prethodne - rekao je Branko Hinić, direktor Direktorata NBS za ekonomska istraživanja i statistiku.
- Imajući to u vidu, troškovi sirovina u domaćoj proizvodnji hrane trebalo bi da budu niži bar do sledeće poljoprivredne sezone, a time i stope prehrambene inflacije.
Hinić je napomenuo da je ključni uzrok pada cena od 0,9 odsto u julu bio sezonskog karaktera zbog pojeftinjenja povrća, a da je prošlog meseca međugodišnja inflacija bila 8,6 odsto, što je i dalje relativno visoko.- Očekuje se da će se inflacija u granice dozvoljenog odstupanja od cilja vratiti do oktobra i posle toga nastaviti da se kreće u okviru tih granica - kazao je Hinić. - Cilj za ovu godinu je inflacija od četiri odsto plus-minus 1,5.
Prema proceni NBS, "izlazak" visokih prošlogodišnjih poskupljenja iz obračuna međugodišnje inflacije, intenziviraće njen pad u trećem tromesečju.
- Regulisane cene će u ovoj godini zabeležiti rast od oko 10 odsto i doprineće inflaciji sa dva odsto, najviše zbog poskupljenja struje, ali to neće ugroziti povratak inflacije u granice cilja - istakao je Hinić. - Slabljenje dinara krajem maja i u junu moglo bi da se odrazi na rast uvoznih cena. [img]UBLAŽAVANJE
PREMA rečima Hinića, pod pretpostavkom daljeg pada cena poljoprivrednih proizvoda, odsustva spoljnih šokova i sprovođenja fiskalne konsolidacije u skladu sa planom, Izvršni odbor NBS će u narednom periodu razmotriti mogućnost daljeg ublažavanja monetarne politike.[/img] novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Konfuzija oko divlje gradnje Novi Zakon o legalizaciji usporiće proces rešavanja problema bespravno izgrađenih objekata. Obaveza podnošenja dodatne dokumentacije će za građane i privredu značiti i novi trošak  PREDLOG novog zakona o legalizaciji usporiće proces rešavanja problema objekata bez građevinske ili upotrebne dozvole, jer uvodi obavezu podnošenja dodatne dokumentacije. To će za građane i privredu značiti i novi trošak, jer će za pribavljanje tih papira morati da izdvoje novac. Propis, takođe, sadrži niz konfuznih i nepreciznih članova koji bi mogli da stvore probleme u primeni, navodi se u objavljenoj analizi Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj.
U predlogu se navodi da će svi koji žele da legalizuju objekat morati da podnesu dva nova dokumenta - projekat izvedenog objekta (u tri primerka) i dokaz o uređivanju odnosa u pogledu plaćanja naknade za uređivanje građevinskog zemljišta. Kako predati zahtevi za legalizaciju najčešće ne sadrže projekat izvedenog objekta, za izradu tog kompleksnog dokumenta građani i privrednici moraće da angažuju osobe i kompanije koje su stručne za taj posao.
Veliki problem su, kako tvrde u NALED, konfuzne i neprecizne odredbe zakona. Tako se u zakonu navodi da je organ nadležan za legalizaciju dužan da od podnosioca zahteva „zatraži da se dokumentacija dopuni u roku koji ne može biti duži od godinu dana od stupanja na snagu ovog zakona“. To znači da će ako zakon stupi na snagu 1. septembra ove godine, svi građani morati da dopune dokumentaciju do 1. septembra 2014. godine, ali će problem nastati ako im recimo nadležni organ o tome pošalje obaveštenje tek u avgustu sledeće godine, pa im ostavi prekratak rok da prikupe dokumenta.
- Verujemo da je namera Vlade bila da upravo nadležnim organima postavi rok od godinu dana da građanima pošalju obaveštenja šta je potrebno da dopune, ali je ovakvom lošom formulacijom rok dat građanima, a institucijama ostavljeno na volju kada će da urade svoj deo posla - ističu u NALED. novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Jugoremedija: Lekovi u najam Novosadski biznismen Milan Selaković, vlasnik firme „Union medik”, zakupio prostor „Jugoremedije“. Mesečna kirija za zrenjaninsku fabriku iznosi 50.000 evra  Jedini učesnik javnog nadmetanja za izdavanje u zakup imovine ovdašnje farmaceutske kompanije „Jugoremedija“ u stečaju, bila je u petak novosadska firma „Union medik“ pošto je prethodno uplatila depozit od pet miliona dinara.
Novosadsko preduzeće, koje je na nadmetanju predstavljao vlasnik i direktor Milan Selaković, prihvatilo je da zakupi pogone „Jugoremedije“ po početnoj ceni od 50.000 evra plus PDV, na mesečnom nivou. Do kraja sledeće nedelje sa zakupcem bi trebalo da bude potpisan ugovor. Slede pripreme za pokretanje proizvodnje koja je obustavljena 2011, kada se „Jugoremedija“ našla u ozbiljnim finansijskim problemima
Novosadski biznismen nije želeo da otkriva planove vezane za zakup „Jugoremedije“, niti da kaže koliko će radnika, od nekadašnjih 460, biti angažovano. Najavio je da će za 60 dana otvoriti fabričku kapiju za javnost i predstaviti šta dolazak „Union medika“ znači za zrenjaninsku farmaceutsku kuću.
- Zakup će trajati sve dok se ne okonča stečajni postupak ili do donošenja pravnosnažnog rešenja o usvajanju plana reorganizacije, zašta inače ne postoji zakonski rok. Zakupac treba da dobije dozvolu za pokretanje proizvodnje, a kako „Jugoremedija“ nije izgubila sve licence, treba očekivati da će se uskoro na tržištu ponovo pojaviti lekovi na kojima će stajati oznaka zrenjaninske fabrike - izjavio je stečajni upravnik Radovan Savić.
Na njemu je da se u narednom periodu izjasni o planu reorganizacije koji su na poslednjem ročištu u zrenjaninskom Privrednom sudu podneli najveći poverilac Hipo-Alpe-Adrija banka i investicioni fond „Blu rouz“ iz Beograda. Plan će praktično odrediti i sudbinu „Jugoremedije“, jer ukoliko ne dobije poverenje, slede bankrot i rasprodaja imovine fabrike kako bi se namirili poverioci.
AKCIONARI
VIŠE od 2.000 malih akcionara strepe za svoj kapital. Dugovi „Jugoremedije“ znatno su veći od vrednosti imovine fabrike, pa bi u slučaju bankrota ostali bez akcija.
novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
|
| Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 18 gostiju |
|
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
|
|
|
