Moram nesto da kazem • Srbija Forum

Дал беше нека песма Руси долазе'? Не долазе. Пише нам се друга: Европа долази!
Знам, знам... неће скоро, или нећемо ми скоро у њу!
Али нам најпре долази оно најјефтиније или најгоре, иако се то зове "стандард".
У европским самопослугама постоје само јабуке (шљиве, крушке, парадајз, краставац, купус...) исте боје, исте величине, истог сјаја, и морају да буду ВЕЛИКЕ. Укус се не види очима, па није ни битан код одлучивања о куповини. Рекох у самопослугама, јер тамо купује обичан свет, са просечном или нижом платом.
Први пут сам нешто неприродно велико видео (не, није то, немој да си безобразан) кад сам био у Трсту. Видео сам огромне бабуре, које су све биле као да су офарбане у аутолакирерници. Жута боја је била дречаво жута, црвена је била као кармин, а зелена као Селтикова застава. Помислио сам: јеботе, за пуњење ове паприке треба кило меса!
Тек после сам схватио, кад сам почео да гледам сателитске програме, да и људи тамо све више личе један на другога, да су девојачке груди као стандардизоване, истог облика, и морају да буду што ВЕЋЕ... Наравно, зуби су им сви под конац, а блиставо су бели, баш неприродно БЕЛИ!

Ето, Жекс, Европа долази!
Срећом по нас маторе (мислим на себе, ти си још младунац), помрећемо пре него што Европа потпуно дође, и што знамо у ком засеоку још увек можеш џабе да обереш јабуку петровку или колачару, крушку караманку или шљиву маџарку. Има их још увек, и можеш их обрати бадава, јер нико неће да их купи на пијаци! Леже по земљи, праци (тако се правилно каже) их тамане, само врускају. А онда је и то прасе слатко, јер се храни јабукама или шљивама, а не концентратом. Зашто још увек постоје? Зато што су власници остарили, или их нема, помрли су, а њихови потомци су у Чачку, Смедереву, Београду, Новом Саду, Ријеци или Најробију...

Е, сад. Чини се да није баш све изгубљено. Јел знаш где је Смедеревска Паланка? Тамо постоји Институт за повртарство.
Негде у западној Србији (дал у Чачку?) постоји Институт за воћарство.
Е, па у Институту за повртарство постоје људи (инжењери, магистри, доктори пољопривреде) који су направили хибридне сорте домаћег поврћа. Увек почињу од старих домаћих сорти, оних полудивљих.
Кажу (имам пријатеље међу њима): важно нам је да поврће буде веће, да продуктивност производње буде већа, да сељак заради више када сеје наше сорте. Али, увек нам је на памети, да нова сорта мора да задржи УКУС!
Па пробај да купиш семе поврћа Института за повртарство из Смедеревске Паланке!
Јес, к...ц! Нема га у нашим пољопривредним апотекама. Има словеначког семена, холандског, мађарског... Паланачког - Ц, ЈОК! Чуо сам - извозе. За мале паре и на веће количине. А после то тамо негде пакују странци у своје кесице и продају у специјализованим радњама за скупље паре, са натписом: парадајз са укусом...