Средином XIX века, 1857. године, на углу Васине и улице Кнегиње Љубице подигнута је једноставна једноспратна зграда, најпре за потребе Касационог суда, да би касније у њој била смештена Главна пошта и кратко време Варошки суд. Зграда је изгорела у пожару 1892. године, њени остаци су порушени а грађевински материјал продат на лицитацији. Празан плац додељен је државној институцији под именом Класна лутрија, основаној неколико година раније са циљем да се унапређује привреда и дају краткорочни зајмови становништву. Свако коло лутријских добитака имало је у то време пет класа, одакле потиче назив Класна лутрија. Конкурс за подизање нове зграде расписан је 1895. године и на њему је победио рад архитекте Милана Капетановића и инжењера Милоша Савчића. Темељи зграде су освећени у мају 1898. а радови завршени у пролеће 1899. године. Првобитини изглед зграде, инспирисан италијанским и француским ренесансним палатама, наглашен је лунетом са сатом у висини првог спрата изнад улаза, али је током двадесетих година зграда незнатно промењена, када је часовник већег формата постављен на кров кубета. Изнад лунете извајан је грб Краљевине Србије. У унутрашњости зграде зидове хола красиле су слике Ристе Вукановића које су представљале трговину, пољопривреду и занат. Исти аутор, за лутријску салу на спрату, насликао је велики портрет краља Александра Обреновића, а 1903. године овај портрет је, после промене на престолу, замењен портретом краља Петра Карађорђевића који је осликао Ђорђе Крстић. Сав канцеларисјки намештај у згради израдио је столар Светозар Влајковић. После Другог светског рата Класна лутрија је преименована у Југословенску лутрију, а палата у Васиној улици је 1954. године одређена за смештај Историјског архива Београда, пре пресељења у наменски грађену зграду на Новом Београду децембра 1972. године. Палату Класне лутрије користила је и Београдска банка, а у новије време Министарство за дијаспору.
