| Autoru |
Poruka |
|
Вучица
|
|
Moderator chata
Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458
|
Кад дођеш у било који град Кад дођеш у било који град
А у било који град се долази врло касно
Кад дођеш врло касно у било који град
Ако тај град случајно буде Ваљево
Где сам и ја дошао
Доћи ћеш путем којим си морао доћи
Који пре тебе није постојао
Него се с тобом родио
Да идеш својим путем
И сретнеш ону коју мораш срести
На путу којим мораш ићи
Која је била твој живот
И пре него што си је срео
И знао да постоји
И она и град у који си дошао.
Кад дођеш у било који град
Одакле било
Из Вељег Дубоког или Колашина
Или ниоткуд сасвим свеједно
Кад одеш од своје куће
Било куда
Само да што пре одеш
И дођеш у било који град
Рецимо у Ваљево
Кад год да дођеш
Доћи ћеш врло касно
Јер се дуго путује
Док дође у твој живот
И ту се заувек заустави
Она која је према теби кренула
Из велике даљине
Однекуд из Руског Јерусалима
Са Кавказа из Пјатигорска
У коме никад није била
И звала се како се звала
Рецимо Вера Павладољска
И изгледала како је изгледала
Како више нико на свету не изгледа.
Кад дођеш у било који град
А у било који град се долази врло касно
Јер градови су увек далеко
И у њих се долази из даљине
А свако путовање се одужи
Јер сви мисле једино о повратку
Мада повратка нема
А ко год одлучи да путује
Мора кренути једног дана
А кад год крене
Кренуће у оно доба
У које увек неко креће од куће
Обично у недељу
Кад си и ти кренуо
А кад год је недеља
Најчешће си у неком другом граду
А у којем год будеш
Рецимо у Ваљеву
Биће то једини град
У коме си одувек био
А чим си чуо њено име
И пре него што си је срео
Одувек си је знао
И волео већ вековима.
Кад дођеш у било који град
А у било који град се долази врло касно
Кад дођеш врло касно у било који град
Ако тај град случајно буде Ваљево
Доћи ћеш кораком који двоструко одјекује
Твојим и батом још некога
Ко с тобом путује
И глас му иде по ветру
У дан необичан за то доба године
Да ни сам нећеш бити сигуран
Ни који је то град
Ни који су твоји кораци
Само ћеш познати онај глас
Који не иде по ветру
Него се јавља у теби
У дан необичан за то доба године
Кад није ни било време да будеш у Ваљеву
У које си дошао као незнанац
Не знајући никога
Ни град ни Веру Павладољску
Ни да се заволе највише
Они што се знају најмање.
Кад дођеш у било који град
А у било који град се долази врло касно
Кад дођеш врло касно у било који град
Свет ће постати успомена на њу
И неће бити ни једног места на земљи
Где те неће сачекивати
Ни огледала у којем је нећеш видети
Ни плаве косе која није њена
Ни облака без њеног свиленог осмеха
Запамтио је простор
Гора и вода
Онакву какву си је први пут видео
У било којем граду
Рецимо у Ваљеву
У Карађорђевој улици
Између Поште и Суда
И ево наилази оно доба године
Или твога живота
Кад су све жене она
И носе њену главу
Али ни једна целу
А она живи непозната међу људима
Одмара се и од тебе и свога имена
Али ма где живела и ма ко била
Знаћеш да је то она
И да не може бити нико други
Јер никог другог на твоме свету нема.
Кад дођеш у било који град
А у било који град се долази врло касно
Кад дођеш врло касно у било који град
Рецимо у Ваљево
Окружиће те деца као свакога придошлицу
И у целом граду нећеш познавати никога
Јер су сви отишли
И с тим би се некако помирио
Али нико се не враћа
Све је готово а још никога нема
Нити има чврстих обећања
Да ћемо се поново срести
И то је оно што највише забрињава
Па ипак човек није мање него вода
Па вода не умире
Нити је смрт нешто
Што се на свету догађа први пут
И да живимо хиљаде година
Прошле би као једна
Јер године су ту да дођу и оду
Али све што је њино
Није Вера Павладољска
Која ти је дала што ни сама није имала
И увек била помало у облацима
И у њих се коначно преселила
Али док ико иком чита ову песму
Она се рађа све свиленијег осмеха
И нема ништа са гробљем и смрћу.
Кад дођеш у било који град
А у било који град се долази врло касно
Кад дођеш врло касно у било који град
Све ће ти бити однекуд познато
Као пољубац већ даван некоме
У град ко зна који
Кад дођеш ко зна кад
И ко зна откуд
Из Вељег Дубоког или ниоткуд
Сасвим свеједно
Све ће бити исто као да ниси долазио
И да уопште не постојиш
Јер провиђење не жури
И ништа не заборавља
И не фали му ни маште ни идеја
Да све повеже и испуни
Као што је писано
Само ти не би био исти
И ништа не би било као што јесте
Да је могло бити као што није
Јер постоји само један град
И само један долазак
И само један сусрет
И сваки је први и једини
И никад пре ни после није се догодио
И сви градови су један
Делови једнога јединога града
Града над градовима
Града који си ти
Према коме сви иду
Да се сретну са собом
Добро је што си дошао
Да се у то увериш
Баш у Ваљеву
И сретнеш Веру Павладољску
А чим си је видео
Одувек си је волео
И унапред оплакивао растанак
Који се збио
Пре него што си је срео
Јер постоји само један град
И само једна жена
И један једини дан
И једна песма над песмама
И једна једина реч
И један град у коме си је чуо
И једна уста која су је рекла
А по свему како су је изговорила
Знао си да је изговарају први пут
И да можеш мирно склопити очи
Јер си већ умро и већ васкрснуо
И поновило се оно што никад није било.
Кад дођеш у било који град
А у било који град се долази врло касно
Кад дођеш врло касно у било који град
Ако тај град случајно буде Ваљево
Где сам и ја дошао
Доћи ћеш путем којим си морао доћи
Који пре тебе није постојао
Него се са тобом родио
Да идеш својим путем
И сретнеш ону коју мораш срести
На путу којим мораш ићи
Која је била твој живот
И пре него што си је срео
И знао да постоји
И она и град у који си дошао. Матија Бећковић
|
|
|
|
|
|
|
Ghost
|
|
rang
Pridružio se: 30 Mar 2013, 17:11
Postovi: 336
|
Ima nesto u tom sto me neces,
ostavljas mi vremena za druge.
Vidim kako veselo obleces
kao leptir oko moje tuge.
Ima nesto u tom sto me neces,
nesto cemu ni sama ne znas ime.
Sve sto kazes na salu okreces,
a sve znaci - ne zaboravi me.
Ima nesto u tom sto me neces,
od te lazi nacisto umrecu...
Ima nesto u tom sto me neces,
i u tome sto ja tebe necu...
Duško Trifunović
|
|
|
|
|
|
|
*Twilight*
|
|
Laprdalo i tuturutka
Pridružio se: 17 Apr 2012, 20:07
Postovi: 11750
|
Kad pomislim da je sve ovo što me boli,
i večno tako se čini, samo senka nestalna;
I da će i more ovo, i zvezdu, i planinu snežnu
odneti vreme kao i čoveka,
i suzu njegovu zemaljsku i radost nežnu.
Desanka Maksimovic
|
|
|
|
|
|
|
lOOla
|
|
Administrator
Pridružio se: 06 Dec 2012, 21:05
Postovi: 1388
|
Where is end of sadness
And beginning of bright day
Where love inside me
Did I lose her again?!
Where are alone street and a dream
Which I must a cross
To the reach sense?
Where is passion in my soul?
Did I miss her to in my way?
Where is Angel
From a vision
Oman in my eye
Did I touch something
What my hand can touch
Or I miss that too? w
|
|
|
|
|
|
|
Вучица
|
|
Moderator chata
Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458
|
Таква сам, каква сам
Таква сам каква сам.
Баш таква сам створена.
Кад имам жељу да се смејем,
Смејем се грохотом.
Волим оног ко ме воли.
Па зар сам за то крива?
Што није увек исти онај кога волим.
Таква сам каква сам.
Баш таква сам створена.
Па шта сад хоћете?!
Шта хоћете од мене?!
Створена сам да се допадам
И ту се ништа не може изменити.
Потпетица ми је сувише висока,
Струк ми је сувише витак,
А груди сувише чврсте.
И колути под очима сувише модри.
А онда и затим
Таква сам каква сам!
Допадам се ономе коме се допадам.
И шта се то вас тиче?!
Оно што ми се догодило…
Да, ја сам волела некога.
Некога ко ме је волео.
Као деца што се међ собом воле
И знају просто да воле,
Да воле, воле, воле…
И зашто ме онда испитивати?!
Ја сам овде само да вам се допадам
И ништа се ту не може изменити!
Жак Превер
|
|
|
|
|
|
|
lOOla
|
|
Administrator
Pridružio se: 06 Dec 2012, 21:05
Postovi: 1388
|
Потопићу ти снове Живиш тамо неким чудним животом
ограђен плотом од непроспаваних ноћи,
исцеђен сок од месечевих трски
стоји ти поред пера, мрски су ти дани,
док натапаш очи мирисом магле
вани свицу бестидне
зоре.
Устани!
Отвори Афродитина врата.
Почни опсивати јутра оквирима
од злата.
Наточи и мени мало твојих снова,
Опићемо се и разбијати тугу.
На цреповима крова сликаћемо
дугу и ћуп љубави.
Приђи ми,
огрни ме твојим словом и
окуј ме сузама, стави свој
осмех на моје очи
пијане,
и наточи још једну, пићу твоје
снове све док
не сване. Мика Антић
|
|
|
|
|
|
|
sosa
|
|
rang
Pridružio se: 06 Maj 2013, 23:36
Postovi: 464
|
Mi se čudno razumemo
Mi se čudno razumemo
k'o dva bola, k'o dva vala
k'o dva mosta u otkrića:
ja te volim čudno, nemo,
ti si ona čudna mala,
mašta drevna moga bića.
O tebi su pitalice,
od vekova moje bile,
odgovor o kom se sanja.
Odgovor je tvoje lice
ti si slika one vile;
iz dečačkih nagađanja.
I stvari snovi, evo
polagano nadolaze
k'o da ide vreme tavno.
Svaki gest tvoj ja sam snev'o,
znam napamet tvoje fraze
svaku reč sam čuo davno.
Stanislav Vinaver
_________________
Dok ti spavaš neprijatelj ne spava. Zato spavaj što češće i što duže, nek' neprijatelj crkne zbog nesanice.
|
|
|
|
|
|
|
sosa
|
|
rang
Pridružio se: 06 Maj 2013, 23:36
Postovi: 464
|
Koracam bosa tvojim tragom
Priljubljujem usne uz tvoju praznu casu
U tvom odelu trazim odlutalu toplotu
Pogledom doticem sve sto si ti gledao
Ispisujem ti ime izgovaram ga tiho
Blagosiljem dane kad cuvas svoje zdravlje
Ponavljam sve mazne reci koje smo ikad rekli
Secam se zaveta tvojih ociju
Tvoj se poslednji dodir jos ne odvaja od mene
Sa svakim danom se suocavam umorna
srca tromih nogu
To sto smo razdvojeni pola mi odnosi snage
A ostatak mi treba da bi te sacekala.
Kerolin Ris
_________________
Dok ti spavaš neprijatelj ne spava. Zato spavaj što češće i što duže, nek' neprijatelj crkne zbog nesanice.
|
|
|
|
|
|
|
sosa
|
|
rang
Pridružio se: 06 Maj 2013, 23:36
Postovi: 464
|
Драга Димитријевић Дејановић
ШТО ЈЕ ЗОРА БЕЛОМ ДАНУ
Што је зора белом дану,
То су мени очи твоје;
Очи твоје пламен живи
Згореле су срце моје.
Што је ружи мирис бањи,
То су мени очи твоје;
Као мирис слађане су
Твоје очи алем-боје.
Па да имам сто срдаца,
И у њима мушке силе
Ах' ал твоје очи миле,
Све би силе растопиле.
_________________
Dok ti spavaš neprijatelj ne spava. Zato spavaj što češće i što duže, nek' neprijatelj crkne zbog nesanice.
|
|
|
|
|
|
|
Komsinica
|
|
Forumski novinar
Pridružio se: 15 Maj 2012, 10:01
Postovi: 7882
Lokacija: Marakana, Sever
|
Ja sam andjeo sa neba i bezobrazna kad hocu
ja cutim, al kad treba pevam danju, pevam nocu
zahtevna ko dete, a u dusi sam romantik
ja se klonim svake stete, al za frkom sam fanatik.
_________________ 
|
|
|
|
|
|
|
|
