|
| Autoru |
Poruka |
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Osnovci prikupili četiri tone limenki Đaci sto osnovnih škola širom Srbije tokom protekle školske godine, prikupili su 250.000 limenki za reciklažu u okviru programa Riken fonda "Limenke sakupljaj - okolinu sačuvaj". Dvadeset četiri najaktivnijih đaka i njihove nastavnike iz 12 najuspešnijih škola, Riken fond nagrađuje sedmodnevnim boravkom u "Zelenoj školi" u Nacionalnom parku Tara.
- Drago nam je da su đaci uspeli da prikupe četiri tona limenki, što je za 1,5 više nego prošle godine, i to pokazatelj da se najbolji rezultati u podizanju svesti o održivom razvoju postižu upravo kod mladih. Svaka škola koja je učestvovala u programu doprinela je menjanju svesti o značaju zaštite životne sredine i uviđanju važnosti reciklaže limenki- rekla je Jelena Kiš, menadžer Riken fonda.
Akciju "Limenke sakupljaj - okolinu sačuvaj" organizovana je već sedmu godinu za redom u saradnji sa Ministarstvom životne sredine, Zavodom za zaštitu prirode, Pokrajinskim sekretarijatom za zaštitu životne sredine i održivog razvoja Autonomne pokrajine Vojvodina i Sekretarijatom za zaštitu životne sredine grada Beograda.Press
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Uspešan let solarnog aviona Avion na solarni pogon Solarni impuls uspešno je okončao svoju misiju u okviru prvog intekontinentalnog leta, pošto je u noći između 21. i 22. juna sleteo u Uarzazate, na jugu Maroka. Kako prenosi Euraktiv, avion je razdaljinu od 600 kilometara preleteo za 17 i po sati, a prema rečima organizatora, ovo je bila najteža deonica zbog tople i suve pustinjske klime i jakih vetrova.
Ovo je drugi pokušaj da avion na solarni pogon stigne u Uarzazate. Letelica je morala 13. juna da se na pola puta vrati u Rabat zbog jakih vetrova.
Kako prenosi Euraktiv, solarne ćelije, ugrađene u krila od ugljenih vlakana, snabdevaju četiri električna motora energijom i pune baterije od litijumskog polimera tokom dana, omogućujući time avionu da leti i tokom noći.
Snaga svakog motora je 10 konjskih snaga, a na ogromnim krilima nalazi se 12.000 fotonaponskih ćelija. Avionom je upravljao švajcarac Andre Boršeberg koji je sleteo na aerodrom "Uarzazat", gde su ga dočekali predstavnici Marokanske agencije za solarnu energiju. Planirano je da solarni avion 2014. godine obleti oko sveta u pet etapa.Press
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Emisije CO2 nastale sečom šuma niže od procena Satelitski podaci su pokazali da je nivo emisije ugljen dioksida, kome doprinosi seča šuma širom sveta, možda do 70 odsto niži u odnosu na provobitne procene, saopštili su američki istraživači. Rezultati su zasnovani na podacima satelita američke svemirske agencije, navodi se u studiji objavljenoj u časopisu "Sajens" a prenosi agencija AFP.
Ovakvo otkriće je slika bruto emisije ugljen dioksida nastale sečom šuma, i predstavjla trećinu ranije procene za period 2000-2005. godine.
"Rezultati služe kao tačnije merilo za praćenje globalnog napretka u pogledu smanjenja emisije kao posledice seče šuma", ističe se u toj studiji, na kojoj je radila neprofitna grupa za zaštitu životne sredine "Vinrok internešnel" u Virdžiniji.
U ovoj studiji su, takođe, učestvovali NASA, Univerzitet Kalifornija u Los Anđelesu, Univerzitet Merilend i Svetska banka. Istraživači su došli do zaključka da se godišnje oslobodi 0,81 milijarde metričkih tona ugljenika, kao posledica uništavanja šuma.
Najveća seča se odvija u Latinskoj Americi, oko 54 odsto, nakon čega slede južna i jugoistočna Azija sa 32, i subsaharska Afrika sa učešćem od 14 odsto.
Brazil i Indonezija su između 2000. i 2005 proizveli najveću emisiju CO2, i zajedno učestvuju sa 55 odsto u ukupnoj emisiji CO2 nastalom tropskom deforestacijom, navodi se u studiji.Press
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Grinpis počeo kampanju za spas Antarktika Grinpis je u okviru samita za održivi razvoj Rio+20, počeo kampanju za očuvanje Antarktika i zabranu otvaranja naftnih bušotina i industrijskog ribolova na tom području, u kojoj sudeluju glumci, reditelji, rok zvezde i poslovni ljudi. Kako navodi ta organizacija za očuvanje prirode, u kampanji, jednoj od najambicioznijih koje je do sad organizovala, sudeluje stotinu uglednih osoba iz čitavog sveta, čija će se imena ispisati na 'arktičkom svitku'. Za kampanju žele da pridobiju najmanje milion imena, za šta joj, ističe Kumi Naido, glavni direktor Greenpeace internationala, neće trebati više od par meseci.
Grinpis će tada položiti svitak na dno Severnoga pola, 4 km ispod leda. 'Zastava za budućnost' koju su osmislili mladi, označavaće mesto gde je svitak zakopan. Svako može dodati svoje ime na svitak putam sajta SaveTheArctic.org.
Na prvoj listi su imena glumaca Hju Granta, Džad Loua, Emili Blant, Haviera Bardema, Penelope Kruz, Roberta Redforda i Džeremi Ajronsa, dramskog pisca Toma Stoparda, preduzetnika Ričarda Bransona i Dejvida de Rotšilda, reditelja Pedra Almodovara, pevača Pola Mekartnija, Eni Lenoks i Brajana Adamsa, kao i modne kreatorke Vivijan Vestvud.Press
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Usvojen završni dokument na samitu u Riju RIO DE ŽANEIRO - Lideri zemalja članica UN, su na samitu u Rio de Žaneiru usvojili završni dokument u kojem se obavezuju na podršku održivom razvoju i istovremeno ukazuju na brojne izazove i opasnosti sa kojima je planeta suočena. 
Lideri i predstavnici 191 zemlje članice UN, na samitu na kojem je učestvovao i predsednik Srbije Tomislav Nikolić, ukazali su na niz opasnosti po svetsku populaciju koja će sa sadašnjih sedam milijardi, porasti na devet i po milijardi do 2050.
Izazovi
Među nizom izazova su širenje pustinja i nestanak šuma, isušivanje zemljišta, zagađenost životne sredine i nestanak hiljada biljnih i životinjskih vrsta.
Posebna pažnja posvećena je, ipak, globalnom zagrevanju, koje je ocenjeno kao jedna od najvećih opasnosti našeg vremena, navodi AFP.
"Mi izražavamo duboku zabrinutost zbog toga što su sve zemlje, posebno one u razvoju, izložene negativnom uticaju klimatskih promena", navodi se u završnom dokumentu samita.
U dokumentu se takođe ukazuje na već pojačan nepovoljan uticaj ekstremnih promena kao što su suše, porast nivoa mora, zagađenost okeana, što sve dodatno otežava borbu protiv siromaštva i gladi u svetu.
U završnom dokumentu su utvrđeni ciljevi održivog razvoja, ali uprkos zahtevu zemalja u razvoju za 30 milijardi dolara pomoći, nisu precizirana novčana sredstva za postizanje ovih ciljeva.
Generalni sekretar UN Ban Ki-mun je pozdravio sporazum ocenivši ga kao plan da se od planete napravi bezbednije i vedrije mesto, dodajući da je važno da zemlje UN zajedno sarađuju da bi ga ostvarile.
Stvarni napredak
Američka državna sekretarka Hilari Klinton rekla je da dokument "označava stvarni napredak u održivom razvoju".
Klinton je tokom samita UN o održivom razvoju pozvala svetske lidere da sarađuju sa privatnim sektorom u rešavanju tih problema.
"Ovo je 21.vek i jedino uz održivi razvoj možemo da ostvarimo dugotrajan napredak za sve, tako što ćemo očuvati naše resurse i zaštiti našu zajedničku okolinu", rekla je Klintonova obraćajući se najvećem skupu u istoriji UN.RTV
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Zaštićena prirodna dobra – zelene oaze Beograda Sekretarijat za zaštitu životne sredine i ove godine nastavlja finansiranje programa upravljanja zaštićenim prirodnim dobrima i područjima grada. Jedanaest programa podrazumeva upravljanje i brigu o zaštićenim prirodnim područjima, poput Velikog ratnog ostrva, Kosmaja, Avale, Akademskog i Pionirskog parka, Banjičke šume, ali i o spomenicima prirode, tačnije pojedinačnim stablima, među kojima su svakako najznačajniji hrastovi lužnjaci. Zaštićena prirodna dobra prostiru se trenutno na oko tri odsto teritorije Beograda, a nastojaće se da se do 2015. prošire na najmanje osam procenata, što su evropski standardi za urbane zone.
– Pre dve godine pod zaštitu su stavljeni i Arboretum Šumarskog fakulteta i Miljakovačka šuma. Arboretum Šumarskog fakulteta predstavlja jedinstvenu, botanički raznovrsnu zbirku na otvorenom prostoru, koja obuhvata 242 vrste sa 1.841 predstavnikom drveća i grmlja namenjenim naučno-istraživačkom radu i obrazovanju, te poseduje karakteristike i vrednosti prirodnog dobra. Miljakovačka, odnosno Manastirska šuma, jedno je od malobrojnih očuvanih područja na teritoriji Beograda. Deo je nekada prostranog područja u posedu Rakovičkog manastira, koji je krajem XVI veka premešten na sadašnje mesto, u uvalu između brda Straževica i Pruževica. Nakon Drugog svetskog rata širenje naselja dovelo je do smanjenja površine pod šumom. Današnje područje Miljakovačke šume, kao i područja Topčidera, Košutnjaka, Banjičke šume i drugih, predstavlja ostatak autohtonih ekosistema i predeonih celina, koji su u vidu poluprstena, od obale Save do obale Dunava, opkoljavale urbano jezgro starog Beograda. Uz ostala prirodna dobra, ovo su dragocene zelene oaze Beograda – kazala je Nataša Petrušić iz Sekretarijata za zaštitu životne sredine.
Arboretum Šumarskog fakulteta nalazi se na prostoru opštine Čukarica i predstavlja značajan deo srednje zone urbanog tkiva Beograda (jugozapadno od starog beogradskog jezgra). Po položaju zauzima blage severozapadne padine Košutnjaka i delom je oivičen naseljima i gradskom infrastrukturom. Šumarski fakultet zajedno sa arboretumom naslanja se na prostor označen kao Prostorno kulturno-istorijska celina Topčider. Arboretum ima izuzetan kulturološki značaj. Osnovan je 1957. godine, nakon preseljenja Šumarskog fakulteta na Banovo brdo. Predstavlja stvorenu botaničku vrednost na nekadašnjem šumskom staništu, koje je prostorno i funkcionalno povezano u sistem gradskog zelenila sa specifičnim funkcijama. Prepoznatljiv je prvenstveno po obrazovnoj i naučnoj nameni, zatim bioekološkoj, sanitarno-higijenskoj, kulturnoj i estetskoj. Planskom sadnjom obrazovan je izuzetno vredan dendrološki materijal, sa zastupljenošću autohtonih, alohtonih i egzotnih primeraka koji u potpunosti ispunjavaju sve navedene funkcije.
Kao antropogena tvorevina čini jedinstvenu oazu svežine i ambijentalne lepote, stalno promenljivu i drugačiju usled različitih perioda cvetanja i listanja, a doprinosi regulisanju i poboljšanju mikroklimatskih uslova. Na prostoru Srbije postoji izuzetno mali broj arboretuma ili drugih uređenih površina, gde bi zainteresovani mogli da se upoznaju sa mnogobrojnim vrstama, koje je moguće uzgajati u našim klimatskim uslovima. Pored Botaničke bašte „Jevremovac”, Arboretum Šumarskog fakulteta je najznačajniji i najreprezentativniji objekat te namene.
Gradska šuma Miljakovca postala je „zeleno ostrvo”, fizički potpuno odvojeno od manjih šumskih celina na jugu i istoku, kao i od prostranih agrokompleksa u zaleđu. Raznolikost reljefa, specifične mikroklimatske odlike prelaznog područja i antropogeni uticaj uslovili su obrazovanje ovog specifičnog staništa. Kao gradska šuma okružena naseljem i saobraćajnicama doprinosi regulisanju i poboljšanju mikroklimatskih uslova, čime stvara povoljne uslove za odmor, boravak, rekreaciju i relaksaciju. Miljakovačka šuma predstavlja značajnu prostornu celinu između gradskog i vangradskog zelenila, u koridoru koji čine Banjička šuma i Topčider, to jest Košutnjak, Stepin Lug i Avala. U svom današnjem obliku predstavlja fragmenat nekada široko rasprostranjenih hrastovih šuma. Blagotvoran uticaj na podzemne i površinske vode, kao i na bioklimatske karakteristike oseća se zahvaljujući šumskoj zajednici u kojoj dominiraju cer, kitnjak, jasen, brest, krupnolisna i sitnolisna lipa, žešlja, kalina, kurika, crveni i beli glog, drenjina, ruža i mnoge druge drvenaste i žbunaste vrste.
U Miljakovačkoj šumi svoje utočište su našle i brojne životinjske vrste, ukupno 284 evidentirane vrste. Takođe, Miljakovačka šuma predstavlja stanište za određeni broj vrsta koje se nalaze na evropskoj i svetskoj Crvenoj listi Unije za zaštitu prirode i imaju status međunarodno značajnih vrsta. Istočni deo šume je uređen i prohodan, s brojnim pešačkim i trim-stazama, dok je zapadni deo slabo prohodan i neuređen.
Među novim prirodnim dobrima, koja su u planu da se stave pod zaštitu, su: stanište zvezdaste gljive i kolonije malog vranca na Adi Ciganliji, zatim šuma Košutnjak, Bojčinska šuma, Obrenovački zabran, forland leve obale Dunava, Lipovička šuma i stablo kestena na Dorćolu. Završava se i studija zaštite Zvezdarske šume, a u planu je i zaštita Ade Huje i Milićevog brda u podnožju Avale.Beoinfo vesti
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Proslava Dana Dunava u 28 gradova širom Srbije Dan Dunava, 29. jun, biće proslavljen u 28 gradova širom Srbije, a centralna manifestacija je 30. juna na Adi Huji, čime će biti obeležen i početak njene revitalizacije. Centralna proslava obeležavanja Dana Dunava, reke u čijem slivu živi više od 80 miliona ljudi, biće organizovana 30. juna u Supernatural parku, na Adi Huji u Beogradu.
Obeležavanje ovogodišnjeg Dana Dunava biće nešto drugačije nego ranijih godina, jer će posetiocima biti predstavljeni raznovrsni edukativni sadržaji o očuvanju vode, zaštiti te evropske reke i vodenih ekosistema, kao i muzički programi. Dan Dunava se ove godine u Srbiji obeležava kako bi što više mladih naučilo kako da sačuva tu reku.
U okviru obeležavanja Dana Dunava na Velikom ratnom ostrvu u Beogradu biće organizovan studentski ekološki kamp "Sačuvajmo Dunav" na kome će učestvovati oko 50 studenata.
Dunav je dug oko 2.850 kilometara i najduža je reka u Evropskoj uniji, ali druga u Evropi, odmah posle Volge. Protiče kroz nekoliko evropskih glavnih gradova, pre nego što se ulije u Crno more kroz deltu Dunava u Rumuniji i Ukrajini.
Reka Dunav kroz Srbiju teče u dužini od 588 kilometara, od Bezdana do Timoka, a hidrografsku mrežu njegovog sliva čini 120 pritoka, od kojih se neke od najvećih ulivaju na teritoriji Srbije - Sava, Tisa i Drina.Press online
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
ZABRANA KUPANJA NA "TOPOLJARU" - Ratari pesticidima zagadili vodu Republički sanitarni inspektor zabranio je kupanje na plaži "Topoljar" u Kostolcu, na osnovu najnovijih analiza vode koju su pokazale da ona nije higijenski ispravna. Tokom kontrole Zavoda za javno zdravlje Požarevac, utvrđeno je značajno veće prisustvo štetnih bakterija u odnosu na maksimalo dozvoljenu količinu za vode druge klase, koje se koriste za kupanje i u rekreativne svrhe. Posetiocima je zbog toga zabranjeno kupanje na ovoj kostolačkoj plaži, sve dok rezultati narednih analiza ne budu pozitivni.
Ova zabrana izazvala je pravo ogorčenje žitelja Kostolca, jer je utvrđeno da su vodu zagadili nesavesni ratari, koji su u njoj prali svoje cisterne sa otrovnim pesticidima.
- Iako je na snazi zabrana ovakvih aktivnosti, pojedinci to i dalje rade u priobalju "Pečanskog dunavca". Odatle se otrovna sredstva za uništavanje korova ispumpavaju u kostolački Dunavac, preko crpne stanice koja reguliše nivo vode. Zbog toga ćemo hitno preduzeti rigorozne mere protiv ovih nesavesnih zagađivača- rekli su u Opštinskom veću Kostolca.
U akciji "Očistimo Srbiju", sprovedenoj 9. juna, u Kostolcu je učestvovalo oko 200 volontera, komunalnih radnika i ronilaca, koji su radili na čišćenju i uređenju "Topoljara", kako bi ovu svoju jedinu plažu pripremili za kupačku sezonu. Međutim, njihov trud sada su obezvredili neodgovorni ratari, jer su im zagadili vodu za kupanje.Press
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Nove ekološke autocisterne Naftna industrija Srbije je, u okviru modernizacije kompanijskog voznog parka, obezbedila osam novih autocisterni za prevoz naftnih derivata, dok celokupan projekat predviđa ukupnu nabavku 44 najmodernijih autocisterni do kraja godine. Prvih 12 cisterni uključiće se u transport tokom leta, a nakon potpune obnove voznog parka, NIS će sa 44 nove autocisterne biti u mogućnosti da mesečno preveze skoro istu količinu robe koju trenutno prevozi dvostruko veći broj autocisterni.
Nova specijalizovana drumska vozila, mercedes benc tegljači sa evro pet motorom, i višekomorne aluminijumske cisterne, kapaciteta 35.000 litara, konstruisani su prema najvišim evropskim standardima, što će omogućiti efikasiji i brži transport robe do odredišta.
Budući da su nova vozila opremljena u skladu sa evropskim propisima, ova nabavka je ujedno i doprinos NIS-a bezbednosti drumskog saobraćaja i ekologiji.
Bezbednost vozila i robe osigurana je savremenim sistemima kontrole i navigacije iz kontrolnog centra, poštovanjem zakonskih procedura o prevozu opasnih materija, kao i evropskih standarda za zdravlje, bezbednost i zaštitu životne sredine.
Ekološka zaštita vazduha obezbeđena je uređajima za podno punjenje cisterni, kao i sistemima za povraćaj para naftnih derivata.
Takođe, ugrađena merna oprema obezbeđuje preciznost merenja prilikom isporuke robe na odredište, a novinu predstavlja mogućnost istovremenog prevoza, istovara i merenja dve vrste robe.
Svaka od cisterni prelaziće približno 120.000 kilometara godišnje, snabdevajući 24 časa dnevno, 365 dana u godini, oko 400 benzinskih stanica NIS Petrola od Subotice do Bujanovca, kao i brojne potrošače u Srbiji, navedeno je u saoštenju.Press
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Ekologija na Egzit festivalu Nova kampanja sakupljanja i presovanja limenki "Yes, We Can Press" biće organizovana u četvrtak od 12 do 20 časova na Trgu slobode u Novom Sadu. Cilj akcije je podizanje ekološke svesti o neophodnosti recikliranja limenki i PET ambalaže i reupotrebi materijala koje koristimo u svakodnevnom životu. Sugrađane koji donesu konzerve očekuje nalepnica sa natpisom kampanje, dok oni koji donesu 50 konzervi dobiće poklone. Prvih deset koji donesu sto konzervi osvojiće četvorodnevnu ulaznicu za Egzit festival.
Tokom trajanja festivala, koji će se održati od 12. do 15. jula, od ispresovanih limenki biće napravljene fotelje koje će poslužiti kao odmaralište za posetioce.
Pored toga, uz pomoć studenata arhitekture sa Univerziteta u Novom Sadu posetioci će na NIS rege bini ostavljati ekološke poruke sačinjene od plastičnih čaša i žice. Kampanju su pokrenuli Egzit festival u saradnji sa Naftnom industrijom Srbije. Press
|
|
|
|
|
|
|
|
| Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 9 gostiju |
|
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
|
|
|
