| Autoru |
Poruka |
|
MAD BOOKSELLER
|
|
rang
Pridružio se: 09 Dec 2012, 20:33
Postovi: 6420
|
Rad Žaka Prevera za atelje Zeleni tepih atelier du tapis vert Crtež Žaka Prevera. Ovo bi trebalo da bude travnjak (asocijacija na zeleni tepih)
Ako ste mislili da je Prever ovo udarao, hm, recke, prevarili ste se! ![[smehsmeh.gif]](./images/smilies/smehsmeh.gif "[smehsmeh.gif]")
|
|
|
|
|
|
|
MAD BOOKSELLER
|
|
rang
Pridružio se: 09 Dec 2012, 20:33
Postovi: 6420
|
A onda je Twilight poraslaaaaa...pa je i čika Jacquesu je sinulo lice!
|
|
|
|
|
|
|
MeGi
|
|
Born to die
Pridružio se: 22 Maj 2012, 18:51
Postovi: 40996
|
Obletao je oko mene - Zak Prever
Obletao je oko mene
Za vreme mnogih meseca dana i časova
I stavio je najzad svoju ruku na moje grudi
Nazivajući me svojim malim malim srcem
Istrgao mi je obećanje
Kao što se istrže cvet iz zemlje
I zadržao ga u svome sećanju
Kao što se čuva cvet u zimskoj bašti
A ja
Zaboravila sam na svoje obećanje
I cvet je brzo svenuo
Oči su mu se iskolačile
Pogledao me je popreko
I uvredio teško
A drugi je došao i nije mi ništa tražio
Ali me je celu obuhvatio pogledom
U času za njega bila sam naga
Od glave do pete
I kad me je svukao
Dopustila sam mu da od mene čini šta hoće
A nisam znala ni ko je on.
_________________
Od svih super moci mene zapadne da sam dete debil!
|
|
|
|
|
|
|
Kalina
|
|
rang
Pridružio se: 25 Feb 2013, 00:15
Postovi: 490
|
Kao nekim čudom
kao nekim čudom
Dve narandže na narandži
Kao nekim čudom
Čovek korača
Stavljajući kao nekim čudom
Nogu ispred noge
Kao nekim čudom
izašao je iz kuće
Od belog klesanog kamena
Kao nekim čudom
Čovek se zaustavlja pred narandžom
Bere je, ljušti i jede
Baca koru daleko i pljuje koštice
utažujući tako kao nekim čudom
Veliku jutarnju žeđ
...................
Gde se kao nekim čudom plodovi narandže ljuljaju
na jutarnjem vetru
Bacajući kao nekim čudom senku na put
Na put kojim prolazi jedno svešteno lice
S nosom u molitveniku a s molitvenikom u rukama
I svešteno lice nagazivši na koru narandže
koju je čovek maločas bacio
Oklizne se i padne
Baš onako kako bi se okliznulo neko
svešteno lice i palo na putu
Ma divno jutro!!
_________________
Kad zaćutim, okrenem se i odem. To ne znači da si ti pobedio.
To znači da više nisi vredan mog vremena.
Čarls Bukovski
|
|
|
|
|
|
|
Kalina
|
|
rang
Pridružio se: 25 Feb 2013, 00:15
Postovi: 490
|
Suncokret
Svakoga dana u sedmici
Zimi i u jesen
Po nebu Pariza
Fabrički odzaci bljuju sivi dim
A proleće nailazi sa cvetom za cvetom
Pod ruku s lepom devojkom
Suncokret suncokret
Ime je cveta
Nadimak devojke
Koja nema drugo ime pa čak ni prezima
Ali igra na raskršću
Belvila i Sevilje
Suncokret suncokret suncokret
Valcer se čuje sa raskršća
Divni dani su prošli
I lepi život sa njima
Genije Bastilja puši finu cigaru
Na zaljubljenom nebu
Na nebu Sevilje na nebu Belvila
Il’ na svejeno kojem
Suncokret suncokret
Ime je cveta
Nadimak devojke
_________________
Kad zaćutim, okrenem se i odem. To ne znači da si ti pobedio.
To znači da više nisi vredan mog vremena.
Čarls Bukovski
|
|
|
|
|
|
|
Kalina
|
|
rang
Pridružio se: 25 Feb 2013, 00:15
Postovi: 490
|
Pesma o krvi
Postoje velike lokve krvi na svetu
Pa gde odlazi sva ta rasuta krv
da li je zemlja pije i od nje se opija
Neobično li pijančenje onda
i tako mudro… i tako jednoliko…
Ne zemlja se ne opija
ni zemlja se ne okreće naopako
ona urdeno gura svoje piljarske taljige
kiša… sneg…
grad… lepo vreme…
Nikad ona nije pijana
tek s vremena na vreme dozvoli sebi
poneki bedni mali vulkan
Okreće ona svoju loptu
sa drvećem… baštama… kućama
okreće ona i te velike lokve krvi
i sve žive stvari okreću se s njome
i krvare…
Ali zemlju
ni brige za to
okreće se ona i dalje
i sve žive stvari počinju da urlaju
A nju ni brige
već okreće se dalje
i ne prestaje da se okreće
i krv ne zaustvalja da teče…
Pa gde odlazi sva ta rasuta krv
krv ubica… krv rata…
krv bede…
i krv ljudi mučenih po zatvorima…
krv dece koju spokojno muče njihovi očevi i majke…
i krv ljudi kojima ona teče iz glave
po ludačkim ćelijama…
i krv zidara kad padnu sa krova…
i krv koja izbija i teče velikim lokvama
sa novorođenima… za decom novom…
Majka viče… dete plače…
krv teče… zemlja se okreće…
i zemlja ne prestaje da se okreće
I krv ne prestaje da teče
Kuda odlazi sva ta rasuta krv
krv isprebijanih… poniženih…
samoubica… streljanih… osuđenih…
i krv onih koji umiru tako… slučajno
Ulicom prolazi jedan živi stvor
sa telom punim krvi
i odjednom eto smrti
i sva krv njegova ističe
a drugi živi uklanjaju krv
i odnose telo
Ali tvrdoglava je krv
i onde gde je bila smrt
mnogo docnije još uvek je trag…
Usirena krv
rđa život rđa telo
Krv gruša kao mleko
kao mleko kad se pokvari
kad se okrene kao zemlja
kao zemlja kad se okreće
sa svojim mlekom… svojim kravama…
i svojim živima… i svojim mrtvima…
zemlja koja se okreće sa svojim drvećem…
živima… mrtvima…
zemlja koja se okrećesa svojim venčanjima…
sahranama…
školjkama…
vojskama…
zemlja koja se okreće i okreće
sa svojim potocima krvi…
_________________
Kad zaćutim, okrenem se i odem. To ne znači da si ti pobedio.
To znači da više nisi vredan mog vremena.
Čarls Bukovski
|
|
|
|
|
|
|
Kalina
|
|
rang
Pridružio se: 25 Feb 2013, 00:15
Postovi: 490
|
JEDNOG LEPOG JUTRA
NIje ga bilo strah ni od koga
NIje ga bilo strah ni od čega
Ali jednog lepog jutra
On je mislio da vidi nešto
Rekao je Nema nikog
I bio je u pravu
Bez ikakve sumnje
Nije bilo ničega
Ali istog jutra njemu se činilo da je čuo nekog
I on je otvorio vrata
I zatvorio ih govoreći Niko
I bio je u pravu
Bez ikakve sumnje
Nije bilo nikog
Ali odjednom osetio je strah
I shvatio je da je sam
Ali nije bio sasvim sam
Jer tada je video da NIŠTA
Živi ispred njega
_________________
Kad zaćutim, okrenem se i odem. To ne znači da si ti pobedio.
To znači da više nisi vredan mog vremena.
Čarls Bukovski
|
|
|
|
|
|
|
Kalina
|
|
rang
Pridružio se: 25 Feb 2013, 00:15
Postovi: 490
|
Šta se sve događa u jednom trenutku
Jedna lasta leti po nebu
leti ka svome gnezdu
u kome su joj mali
Ona im nosi suncobrane
stakliće lončiće trave
i mnoge stvari koje zanimaju decu
U istome trenutku
dole u kući u kojoj je postelja
mladić jedan umire polako
Na troroaru ispred vrata
zastaje neki tip u crnom
pa odlazi
dok iza ovih vrata
mladić ljubi devojku
A mladić na postelji umire
lasta proleće ispred prozora
i baca poklone kroz okna i veli
Gle jedan kako umire
i ona leti sprat više
i tamo gleda kroz okno
a tu
ubica sedi s licem u šakama
a žrtva leži u uglu zgrčena
Još jedan mrtvac govori lasta
Ubica sa licem u šakama
pita se kako da ode odavde
Ustaje i uzima cigaretu
pa seda
A lasta ga posmatra izdaleka
i najzad u svom kljunu nosi šibicu
pa kljunom kljuca u okno
Ubica otvara prozor
uzima šibicu hvata lastu
i pali svoju ciragetu
Nema na čemu odgovara lasta
to je bar najmanja stvar
i odleće jednim treptajem krila
A ubica zatvara prozor
seda na stolicu i puši
Žrtva ustaje i veli
Nezgodno je biti mrtav
čovek je sasvim hladan
A ubica žrtvi daje cigaretu
Popuši jednu zagrejaće te
I žrtva kaže hvala
A ubica odgovra
Oh to je najmanja stvar
Zar vam ne dugujem barem toliko
I uzima šešir i stavlja na glavu
i odlazi
Korača ulicom
pa naglo se zaustavlja
misli na ženu koju je mnogo voleo
zbog nje je čak i ubio
Istina on tu ženu ne voli već odavno
ali joj to nikad nije smeo reći
jer neće da joj učini nažao
I tako s vremena na vreme
zbog nje tek ubije po nekog
Njoj to čini veliko zadovoljstvo
radije bi umro nego ona da pati
zbog njega
a nje se ne tiče šta muči ubicu
A kad drugi pati
on prosto poludi
kao da je ošinut
Van sebe je
i čini šta bilo gde bilo kad bilo
a onda se gubi naglo
_________________
Kad zaćutim, okrenem se i odem. To ne znači da si ti pobedio.
To znači da više nisi vredan mog vremena.
Čarls Bukovski
|
|
|
|
|
|
|
Kalina
|
|
rang
Pridružio se: 25 Feb 2013, 00:15
Postovi: 490
|
Lepi zivot
Kada je zivot zavrsio igru
Smrt sve postavlja na svoje mesto
Zivot se zabavlja citavog trajanja
dok Smrt uredjuje kucu
bez obzira na prasinu
koju sakriva pod zastiracem
Toliko ima lepih stvari
koje ona zaboravlja.
_________________
Kad zaćutim, okrenem se i odem. To ne znači da si ti pobedio.
To znači da više nisi vredan mog vremena.
Čarls Bukovski
|
|
|
|
|
|
|
Kalina
|
|
rang
Pridružio se: 25 Feb 2013, 00:15
Postovi: 490
|
"Tako bih hteo da setiš se dana
sretnih kad bio sam prijatelj tvoj
sunce je toplije bilo no danas
zrake je bacalo u život moj.
Sad mrtvo lišće oko nas se kupi.
Vidiš li — ja pamtim sve.
Svud mrtvo lišće — u parku, na klupi.
Prekriće sećanja, kajanje, sne.
Severac ga raznosi noćas
a ako odnese i nas
tu pesmu ću pamtiti večno
i tvoj ću slušati glas.
Jer pesma ta i na nas slici
bila si moja, bio sam tvoj.
Dani su tekli kao u priči
bila si moja, bio sam tvoj.
Ali život zna razdvojiti one
koji se vole kao mi.
Stope ljubavnika briše more
na pesku ne ostavlja ih.
Dani su tekli kao u priči
bila si moja, bio sam tvoj...
ali život zna razdvojiti one
koji se vole kao mi.
Stope ljubavnika briše more
Na pesku ne ostavlja ih. "
_________________
Kad zaćutim, okrenem se i odem. To ne znači da si ti pobedio.
To znači da više nisi vredan mog vremena.
Čarls Bukovski
|
|
|
|
|
|
|
|
