Na kraju

Kost ja kost ti
Zašto si me progutala
Ne vidim se više

Šta je tebi
Progutala si ti mene
Ne vidim ni ja sebe

Gde sam ja sad

Sad se više ne zna
Ni ko je gde ni ko je ko
Sve je ružan san prašine

Čuješ li me

Čujem i tebe i sebe
Kukuriče iz nas kukurek

Vasko Popa

POGLED

U tvojim očima kadikad
Tajanstven jedan pogled sine.
Al tek što sine već i mine.
Što skriva u svom čudnom sjaju
Taj odraz bogate dubine?

Da l´ bol, što neće da se smiri?
Ne znam, gonetam uzaman.
Il bljeskom tuge iz njeg viri
nesretni, davni neki dan?

Ili je san, duboko snivan,
Nikad neostvaren al divan,
Što svagda će mi ostat skrit,
A tvoga bića on je bit.

Dobriša Cesarić

Opsena

Ti si kao zvezda jednog jutra slave,
A u meni osta kao crna rana;
Ti si trista vrela sto bruje i plave -
Da sva budu jedna suza otrovana.

Bese kao carska galija kroz pene,
S glasom o pobedi; bese u cas zore
Himna zemlje suncu; a samo za mene -
Red crnih zastava sto kroz mrak vihore.

Ruka ti je bela meka kao cvece,
A moja ostade sva okrvavljena,
Otkud si i ko si, niko znati nece;
Ljubav ili mrznja, sudba ili zena.

Jovan Ducic

Sonet o ljubavi

Hleb mi oduzmi, ako hoćeš,
vazduh mi oduzmi, ali
ne oduzimaj mi svoj smeh.

Ne uzimaj mi ružu,
koplje koje hitaš,
vodu koja naglo
puca u tvojoj radosti,
iznenadni talas
srebrn što te radja.

Borba je moja teška
i vraćam se umorna oka
ponekad zato što videh
zemlju što se ne menja,
ali kad udje tvoj smeh,
popne se u nebo tražeći me,
otvara mi širom
sva vrata života.

Pablo Neruda

SAD SPAVA MOJA DUŠA

sad spava moja duša
oluja je oborila moja stabla
o, moja duša je bila šuma

da li si me čuo gde plačem?
jer tvoje oči su bojažljivo otvorene

zvezde sipaju noć
u moju prolivenu krv

sad spava moja duša
bojažljivo na vrhovima prstiju

o, moja duša je bila šuma
palme su je senčile
o granama je visila moja ljubav,
dodji i uteši moju dušu u snu


Elza Lasker-Siler

Stari san

lukavo izvire
sa izgovorom zaborava
ispunjava dane
koji mu ne pripadaju.

i nudi luku meni lutalici
želeći da te ponovo gledam
a ja želim da bez tebe prođe dan
i ne treba mi hod po ivici.

među nama dani i mjeseci
stoje kao istina čvrsto
i sve te ponovne priče
i nova suza na licu što ti niče

i kiša što se kao i ti muči
i želi okrenuti dan
sve me tužno sjeća
na jedan već odsanjani stari san

Zeljko Lompar

Ostavljaš me neutažena

Ostavljaš Me neutažena kad ti priđem
nekim drugim likom.
Ti poslije, raskajana, kažeš:
"Nisam znala da si to bio Ti."

A tko sam Ja, što misliš?
Ja sam tvoj prosac sa svih strana.
Ili ćeš se udati za cijeloga Mene,
ili će ti duša ostati usidjelica.

Vesna Krmpotić

Uvelo lišće

Želela bih da se uvek sećam
Srećnih dana naše ljubavi
Tada je život bio mnogo lepši
I sunce blistavije bilo no danas
Uvelo lišće slaže se po zemlji
A ja te još nisam zaboravila
Uvelo lišće slaže se po zemlji
Ko naša tuga i uspomene
Hladni vetar odnosi ih
Zajedno sve u noć zaborava
A vidiš nisam zaboravila
Pesmu koju si mi pevao
Ta pesma je bila slična nama
I tebi koji si me voleo
I meni koja sam te volela
Živeli smo zajedno
Ti koji si me voleo
I ja koja sam te volela
Ali život razdvaja one
One koji su se mnogo voleli
O sasvim polako i bez šuma
More briše tragove po pesku
Koraka razišlih se ljubavnika.

Z. Prever

Odlazak

I bledi behu njih oboje
I jecaj zamro je u njima

Ko snežne latice i tvoje
Ruke po mojim poljupcima
Jesensko lišće padalo je

Gijom Apoliner

PRIJE

Prije no što sam te ljubio ništa ne bijaše moje:
teturao sam ulicama i stvarima:
ništa ne bijaše važno, a sve bez imena
svijet je bio od zraka koji je čekao.

Upoznao sam salone pepeljaste,
tunele nastanjene mjesečinom,
hangare okrutne koji su se opraštali,
pitanja što su ustrajala u pijesku.

Sve bijaše prazno, mrtvo i nijemo,
palo, napušteno i propalo,
sve bijaše neotuđivo strano,

sve bijaše tuđe i ničije,
dok tvoja ljepota i tvoje siromaštvo
ne ispuniše jesen darovima.

Pablo Neruda