Kад сам био у средњој школи, професор књижевности ме је питао чему нам служе речи. Одговорио сам да нам речи служе да сакријемо своје мисли. Професор је био одушевљен одговором, а ја сам остао збуњен јер сам сам себе изненадио таквим оговором. Онда сам размишљао, ако су речи прешле у своју супротност, шта онда показује наше мисли? Требало је пуно година да случајно ’’откријем’’ неке књиге које су ми дале одговор на ово питање. О томе шта наше тело говори другим људима можете прочитати у књигама Дезмонда Мориса, Барбаре и Алана Пиза, али и многих других аутора. Данас постоје читаве научне гране које се баве овом тематиком. Ово је нарочито важно за људе који се баве јавним наступима, водитељима на телевизији, а нарочито политичарима, јер они треба да уливају поверење и сигурност. Данас ће ретко који политичар да има наступ а да се пре тога није консултовао са људима који се баве јавним наступом, почев од тога каква одећа треба да буде, какав накит, које боје треба да буде одећа, како ће седети, где ће гледати, у ком положају треба да му буду руке, у ком делу студија ће седети итд. Да ли сте приметили да политичари воле да носе црвене кравате? Јесте ли некад размишљали о томе? Људска свест је спекулативна и не знајући да смо ту, ми смо већ увучени у игру опажаја, стварања ставова, мисли, акције и реакције.

Читање говора тела других људи може да буде одскочна даска у нашем напредовању, али може да буде и велики промашај па да нам донесе много невоља. Све зависи како смо протумачили одређене сигнале тела људи око нас .Ово је нарочито важно за људе који се баве продајом, а сви нешто продајемо, за људе који се баве преговарањем , али важно је и за новинаре, за просветне раднике, лекаре и за све људе који се баве послом везаним за много људи.

Читање ових знакова може да се упореди са знаковима у кинеском језику. Постоје људи који знају да их прочитају и постоје људи који немају појма шта они значе. Сигуран сам да ми свакодневно видимо хиљаде гестова других људи, али их не примећујемо.Тек кад прочитамо текст где су гестови наглашени, ми онда почнемо да их региструјемо и схватимо колико се они често појављују.Опет, с друге стране, жене много боље умеју да прочитају ове сигнале , јер су извежбане. Познато је да на основу хода, одређених покрета, уласка у стан, жене тачно знају како је расположен неки члан њихове породице. Међутим, све ово може да се научи, али потребно је да уложимо одређено време и правимо ’’туђе хороскопе’’ покушавајући да откријемо шта се збива у глави одређене особе. Ја лично волим да посматрам људе на аутобуској станици у 6 сати ујутру, кад људи излазе сањиви из аутобуса, јер су тада природни. Тада су опуштени, јер не сматрају да постоји нека будала која их посматра. Уласком у радне просторије, у локале или доласком на неко друго место, постају опрезни и користе ’’намештене’’ позе зато што знају да их неко посматра.

Наше тело, без обзира колико смо га увежбавали, скоро увек показује наше мисли. Научници кажу да су се људи прво споразумевали рукама, гестовима, мимиком, неартикулисаним гласовима, па тек онда речима. То је разлог што после разговора са неким особама људи имају обичај да кажу: ‘’Не знам зашто, али ја овом човеку не верујем.’’ Изгледа, да нам је читање говора тела других људи дато наслеђем.

Без обзира што је све ово присутно у нашој подсвести, читање говора тела људи око себе и није баш тако једноставно. За почетак можемо да прочитамо неки текст, а онда да то проверимо у животу. Опет, тумачећи гестове других људи, требало би да будемо свесни да није довољан само један гест, па да будемо сигурни у нашу тврдњу о одређеној особи. Развој технологије допринео је томе да ми временом ’’покупимо’’ туђе гестове, да усвојимо туђе обрасце понашања који нису блиски средини у којој ми живимо. Тако да су и гестови с развојем ‘’ глобалног села ‘’ постали униформни, јединствени, а остали специфични у оним срединама где технологија још увек није развијена у довољној мери. Један од примера је палац окренут на горе , кога су почели да употребљавају амерички пилоти у Другом светском рату како би рекли да ја све у реду и да могу да полете. Временом је овај гест постао универзалан за све културе, да бисмо рекли да је све ОК, па чак и у оним срединама (Грчка) где је до пре неколико деценија овај гест био смртна увреда за особу којој показујете подигнут прст.

При ’’проучавању’’ других људи никако не треба сметнути с ума да одређени гестови могу бити показатељ и неке одређене болести људи, или неког тренутног пролазног стања. На пример, ако човек хода са прекрштеним рукама иза леђа то значи да је унео више течности у организам и да има успорен рад бубрега. Ако неко нервозно тапка ногом о под значи да је јео много меса, ако неко виче док говори, има проблема с варењем хране итд. Ако неко има црвене образе, а узрок нису хладноћа или стид ( ко се још стиди), онда има проблема с плућима. О свему овоме писаћу кад будем писао о макробиотици која ми је дала одговоре на многа питања, а психологија, медицина, социологија или нека друга наука немају још увек одговоре.

Да ли вас интересује шта мисле људи на следећим фотографијама? ( Реците НЕ, јер ме мрзи да куцам)