|
| Autoru |
Poruka |
|
lOOla
|
|
Administrator
Pridružio se: 06 Dec 2012, 21:05
Postovi: 1388
|
Пронађена непозната бајка Андерсена Локални историчар Есбен Берге пронашао је до сада непознату бајку данског писца Ханса Кристијана Андерсена, која би могла да буде и његово прво дело, међу документима државне архиве Данске за Фин и Одесе, пише лист Политикен.
Лист наводи да су водећи дански експерти, уз оцену да се ради о сензационалном открићу, потврдили да се ради о Андерсеновој бајци под називом `Свећа која броји`, а коју је он поклонио извесној `Мадама Бункефлод`.
Бајка је пронађена у октобру ове године. Извор: Бета
|
|
|
|
|
|
|
lOOla
|
|
Administrator
Pridružio se: 06 Dec 2012, 21:05
Postovi: 1388
|
Mirku Kovaču nagrada “Stefan Mitrov Ljubiša”  Književnik Mirko Kovač dobitnik je prestižne nagrade “Stefan Mitrov Ljubiša” koju svake godine tradicionalno dodeljuje budvanski “Grad teatar”.
To je jednoglasna odluka žirija koju su potpisali Dragan Radulović iz Crne Gore, Vladislava Gordić Petković iz Srbije i Roman Simić Bodrožić iz Hrvatske.
Žiri je konstatovao da je Kovačevo delo bogato i razuđeno,da se on uspešno okušao kao romansijer, pisac priča, drama i scenarija za filmove, eseja i da je vrednost njegovog dela prepoznata i van granica bivše Jugoslavije.
- U svom romanu “Grad u zrcalu” autor veoma diskretno, ali i nedvosmisleno svoj tekst oslobađa “duha težine”, nije više u pređašnjoj meri “skrnavitelj mitova”, bolno nemilosrdan u rekonstrukciji vlastitog nasleđa. Naprotiv, ovaj roman je ubedljivo svedočanstvo o pronalaženju odgovarajuće forme za konačno izmirenje sa vlastitom senom, konstatovano je u obrazloženju.
Žiri je podsetio da su neodvojivi deo stvaralaštva Mirka Kovača i njegovi intervjui i tekstovi u kojima se javno suprotstavljao dominantnom nacionalizmu devedesetih godina, sa jasno određenih pozicija liberalne demokratije i antifašizma.
Crnogorski pisci, pak, imaju oprečne ocene kada je u pitanju ovogodišnja nagrada poznatog budvanskog festivala. Uz napomenu da su “poslednjih godina književne nagrade u Crnoj Gori pretvorene u veliku smejuriju gde jedan književno-politički klan bestidno i nezaustavljivo deli nagrade svojim uzdanicama”, književnik Balša Brković kaže da ga raduje da Ljubišina nagrada nije “potpala” pod takvu matematiku. Kovač je, naime, i dalje pisac koji svojim delovanjem itekako može da raspomami malograđanske čuvare književnih granica. A to je dokaz - da je jedan pisac živ, kazao je Brković.
- Žiri je samo konstatovao da se radi o velikom piscu svih naših književnosti. Nagrada je pošla u prave ruke - smatra aktuelni dobitnik nagrade “Miroslavljevo jevanđelje”, pisac Andrej Nikolaidis.
Sasvim drugačijeg mišljenja su neki stariji poznati pisci iz Crne Gore.
- Kovačevo delo je kompilatorsko. I sam mi je svojevremeno rekao da ako je neophodno, treba pokrasti i rođenu majku. Konačno, Kovačevo delo nema etičku dimenziju,koja je neophodna ako se dodeljuje nagrada koja nosi Ljubišino ime, rekao je Ranko Jovović, jedan od vodećih crnogorskih pesnika.
Pesnik Bećir Vuković kaže da se ne može ništa dalje zamisliti od Ljubiše, nego što je Mirko Kovač. I po književnosti i po nacionalnom osećanju, i po doslednosti.
- Kovač je sve ono protiv čega se borio Stefan Mitrov Ljubiša. No, eto dešava se tako nešto u besudnim vremenima i istoriji čija je podloga beščašće, rekao je Bećir Vuković.
преузето из Вечерњих Новости
|
|
|
|
|
|
|
lOOla
|
|
Administrator
Pridružio se: 06 Dec 2012, 21:05
Postovi: 1388
|
Умeтници урeђуjу дуплeрицу Плejбoja Oд кaдa je Хjу Хeфнeр 1953. гoдинe пoзajмиo oд мajкe 1.000 дoлaрa дa пoкрeнe чaсoпис, стрaницe „Плejбoja” крaсилe су Джejн Мeнсфилд и Мeрилин Мoнрo a милиoни мушкaрaцa сa жудњoм ишчeкуjу свaки нoви брoj. Први пут у истoриjи, у издaњу зa jaнуaр/фeбруaр 2013, „Плejбoj” ћe oбjaвити дуплeрицу кoja ћe рeдeфинисaти aкт кao умeтнoст.
Скoрo 60 гoдинa сувeрeни влaдaр у oблaсти „гoлoтињe сa укусoм”, дуплeрицa „Плejбoja” ћe бити испуњeнa рaдoвимa вoдeћих сaврeмeних умeтникa пoпут Трejси Eмин и Синди Шeрмaн. Мaгaзин смaтрa дa ћe нa oвим сликaмa жeнскo тeлo бити прeдстaвљeнo кao прaвo умeничкo дeлo.
„Плejбoj" имa дугoгoдишњу истoриjу кoкeтирaњa сa „oзбиjнoм” умeтнoшћу: нa њeгoвим стрaницaмa oбjaвљивaнe су крaткe причe Влaдимирa Нaбoкoвa, Иjaнa Флeмингa и ПГ Вудхaусa, aли дуплeрицe сa фoтoгрaфиjaмa „зeчицa” су чeстo имaлe кoнтрoвeрзни призвук и бивaлe су зaбрaњeнe у Кини, Мaлeзиjи и Ирaну.  Умeстo дa буду нaгрaђeни кoмплeтнoм жeнскoм гoлoтињoм из свих углoвa, читaoци ћe у Нoвoj гoдини дoбити увид у умeтнoст кoja прeиспитуje „eтику људскoг пoнaшaњa и скривeнe пoлитичкe структурe друштвa”.
Сeдмoрo умeтникa дoбилo je oдрeшeнe рукe дa oдaбeрe свoje рaдoвe бeз икaквих прeудслoвa. Трejси Eмин (49), нeкaдaшњa кoнтрoвeрзнa вoдeћa члaницa пoкрeтa Млaди бритaнски умeтници, сaдa члaницa Крajeвскe aкaдeмиje и нaциoнaлнo блaгo Бритaниje, дaлa je свoj дoпринoс дeлoм „Цртeж усaмљeнe стoлицe В” (Lonely Chair Drawing V).  Утицajнa aмeричкa фoтoгрaфкињa и рeидтeљкa Синди Шeрмaн (58) сe у свojим рaним рaдoвимa чeстo oсвртaлa нa „Плejбoj”. У свoм фoтo-сeриjaлу „Дуплeрицa” (Цeнтeрфoлд), пoзирaлa je oбучeнa сa блaгим изрaзимa узнeмирeнoсти и пoмирeнoсти нa лицу.
Oнa je зa jaнуaрски брoj мaгaзинa дaлa свoja двa eксплицитнa рaдa бeз нaслoвa нaстaлa 1992. гoдинe.
Нa jeднoj je нaгo тeлo сa вeштaчким дeлoвимa тeлa и лицeм умeтницe. Нa другoj je плaстичнa луткa нaслoњeнa унaзaд сa рaширeним мeђунoжjeм у првoм плaну.
Нaдрeaлчни "дeзeртни" пejзaжистa Вил Кoтoн (47) кaжe дa њeгoвo дeлo, „Крaљицa шeћeрнe пeнe” (Цoттoн Цaндy Qуeeн), сaвршeнo oвaплoћуje „Пjeбojeву” дуплeрицу.
„Мoдeл нa oвoj слици je билa мис Руби Вaлeнтajн, бурлeскнa игрaчицa из Њуjoркa. Oнa лeжи нa oблaку шeћeрнe пeнe сa крунoм oд слaткишa”.  Сликaр и фoтoгрaф Ричaрд Принс (63) прилoжиo je фoтoгрaфиjу инспирисaну пoп-културуoм, „Дeвojкa бeз нaслoвa 2012” (Унтитлeд Гирлфриeнд 2012).
Нa дуплeрици ћe сe нaћи и фoтoгрaфиja сa нeoнским нaтписoм „Уз пуну сaглaснoст” (Wитх Фулл Цoнсeнт) aмeричкe умeтницe Джил Мeджид (39). преузето са Б92
|
|
|
|
|
|
|
lOOla
|
|
Administrator
Pridružio se: 06 Dec 2012, 21:05
Postovi: 1388
|
Legat Desanke Maksimović u NBS O LEGATU velike pesnikinje Desanke Maksimović od januara sledeće godine brinuće Narodna biblioteka Srbije, saznaju "Novosti". Poetesa je svoj legat zaveštala Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, ali, kako do danas njene rukopise i prepisku niko nije preuzeo, naslednici su odlučili da ih predaju Biblioteci i na taj način zaštite od daljeg propadanja. Mada je dar bio namenjen SANU, ova ustanova nikada nije imala dovoljno prostora, niti prikladne uslove za čuvanje materijala. Inače, u zgradi Narodne biblioteke nalazi se i Zadužbina Desanke Maksimović, tako da će se posle primopredaje gotovo celokupna njena književna ostavština naći pod jednim krovom.  Desanka Maksimović je upamćena kao velika pesnikinja, ali je bila i prozni pisac i esejista. Ona je, takođe, prevela više od dve hiljade pesama na srpski jezik. U njenoj ostavštini je dosta spisa i tekstova, njena prepiska i beleške, koje će tek biti predmet ozbiljnog naučnoistraživačkog rada. Veći deo materijala gotovo da uopšte nije istražen, jer je reč o građi koja nije obrađena i publikovana. Pred istraživačima će biti neotkriveno blago.Jer, pesništvo Desanke Maksimović slavljeno je, baš kao i pesnikinja. Bila je zaljubljena u ljubav, zaljubljena u zemlju, u cvet, u nebo, u seljaka, u pravdu..., bila je i uzor i kriterijum i živi spomenik svima, a pogotovu mladim generacijama. Na književnim istoričarima je da njeno delo svestranije rasvetle. преузето из Вечерњих Новости
|
|
|
|
|
|
|
Astra
|
|
Administrator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58
Postovi: 10711
|
Obnova Istorijskog muzeja: Gužva pod istim krovom
Instituti za savremenu istoriju i noviju istoriju tvrde da ne koče obnovu Istorijskog muzeja. Momčilo Pavlović: Spor bi mogao da se reši za pet minuta, ali i da traje nekoliko godina
Građa istorijskih instituta rasuta po celoj zgradi na Trgu Nikole Pašića 11
PROBLEM između Instituta za savremenu istoriju i Istorijskog muzeja Srbije može da se reši za pet minuta, a može da potraje još pet godina. Ukoliko se dve prostorije na trećem spratu zgrade na Trgu Nikole Pašića 11, koje koristi domaćin, oslobode i daju Institutu za savremenu istoriju, mi ćemo im odmah ustupiti prostoriju u prizemlju, koju je prema sporazumu iz decembra 2010. za naše potrebe sagradio i o svom trošku opremio Istorijski muzej Srbije. U tom slučaju problem će biti rešen za pet minuta, u suprotnom tražićemo da državna komisija ispita ko ima pravo na korišćenje tog prostora.
Ovako Momčilo Pavlović, direktor Instituta za savremenu istoriju, za "Novosti", objašnjava kako bi mogao da se reši nesporazum između ustanove na čijem je čelu i Istorijskog muzeja Srbije. Naime, pre nekoliko dana "Novosti" su pisale da bi rekonstrukcija jedne izložbene sale Istorijskog muzeja Srbije mogla da bude zaustavljena, dok se ne isprazni prostorija koja je dograđena za potrebe Instituta za savremenu istoriju.
CENTAR ISTORIJE - NAŠA ideja je bila da u ovoj zgradi napravimo svojevrsni centar istorije - kaže Momčilo Pavlović - da se u nju smeste svi instituti, Muzej žrtava genocida i Istorijski muzej Srbije. Ta ideja je stara 20 godina, ali u tom slučaju bi Ministarstvo kulture trebalo da bude dislocirano. Uostalom, prava adresa za ovo ministarstvo je Vlada Srbije. Tako je urađeno svuda u svetu.
- Kao i ranijih godina nastojao sam da se nađe celovito rešenje za Muzej, ali i za tri instituta koja se nalaze u ovoj zgradi. Pored nas, ovde su Institut za evropske studije i za noviju istoriju Srbije - objašnjava Pavlović.
- Predloženo nam je da ispraznimo prostoriju u prizemlju, da bi Institutu bile ustupljene prostorije na trećem spratu. Međutim, kada smo otišli tamo, domaćin zgrade nam je rekao da možemo da koristimo samo deo jedne kancelarije. Nismo mogli da pristanemo na takvu ponudu.
Pavlović podseća da uništavanje prostora u prizemlju i suterenu bivše Privilegovane agrarne banke traje više od 20 godina. Svojevremeno ga je koristio Jutel.
- Iza sebe su ostavili pustoš, ali njihovim odlaskom nije prestalo propadanje prostora - kaže Pavlović. - Vlada Srbije je 2005. donela zaključak da se prostor od 4.000 kvadrata, suteren i prizemlje ustupi Istorijskom muzeju Srbije. Naš, ali i drugi instituti su ovaj prostor držali od svog osnivanja. Vlada je deo dodelila Muzeju, a da mi o tome nismo bili ni obavešteni. Dogovorom Ministarstava nauke i kulture i ranijih direktora Istorijskog muzeja, naše biblioteke su premeštene u razne delove zgrade.
150.000 KNjIGA
SASTAVNI deo jedinstvene biblioteke, koju čini 150.000 bibliotečkih jedinica, je tzv. mitrovačka biblioteka, u kojoj su rukopisi knjiga, beleški, pisama i prevoda zatvorenika iz Sremske Mitorvice. To su bili komunisti-zatvorenici, među kojima su i Moša Pijade i Rodoljub Čolaković. Sedamdesetih godina Udba je ustupila institutima emigrantske knjige i ukoričene elaborate, koji predstavljaju neprocenjiv izvor za istraživače. Najviše knjiga je iz perioda Titove vladavine, čuvaju se sabrana dela Marksa, Engelsa, Svetozara Markovića...
Pavlović ističe da su posle niza razgovora instituti pristali na premeštanje biblioteke, i to na tri dela.
- Naše knjige stoje u podrumima, po hodnicima, a mi čak nemamo ključeve od mnogih prostorija da dođemo do njih. Ali, Institut za savremenu istoriju ne može da bude alibi za nerad, javašluk, nemanje novca. Rekonstrukcija Istorijskog muzeja traje od 2005. godine. Isti prostor se ruši, prepravlja, ponovo gradi i ponovo ruši i niko ne zna koliko je novca potrošeno za sanaciju, a da prostor još nije priveden nameni. Ogroman novac je uložen, a rekonstrukcija zgrade još nije završena.
Instituti se danas, podseća Pavlović, bukvalno guše u knjigama, jer prostora više nemaju.
- Muzej ima zaključak Vlade i ambiciju da celu osnovu zgrade prigrabi sebi - kaže Momčilo Mitrović, direktor Instituta za noviju istoriju.
- Ne sprečavamo Istorijski muzej da napravi stalnu postavku, naprotiv. Daćemo im stručnjake, pomoći ćemo im. Ali, nikada nismo videli projekat rekonstrukcije, zidovi se ruše, pa se ponovo vraćaju. Koliko je novca za to potrošeno, mogla je nova zgrada da se sazida.
Novosti _________________ 
|
|
|
|
|
|
|
Astra
|
|
Administrator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58
Postovi: 10711
|
Izložba "Vino i ljubav" u Etnografskom muzeju
BEOGRAD - Etnografski muzej obeležiće 14. februar, dan koji je pod zaštitom dva sveca, Svetog Trifuna i Svetog Valentina, izložbom "Vino i ljubav" koja će biti otvorena u petak, 8. februara.
Etnografski muzej najavio je izložbu, zajedničku priču o vinu i ljubavi, kao susret sa legendama posvećenim svetiteljima koji simbolišu buđenje prirode iz zimskog sna najavljujući dolazak proleća i novi život. Izložba će trajati do 7. marta do kada će posetioci Etnografskog muzeja svakodnevno moći da se upoznaju sa verovanjima u vezi sa ovim svecima, "šta se valja činiti na taj dan", načinom na koji se slavi. Sveti Trifun se slavi kao zaštitnik vinograda i poljoprivrednih useva pa se na taj dan obilaze vinogradi, a Sveti Valentin, veoma popularan u svetu, poslednjih decenija se sve više proslavlja i u Srbiji.
Dan zaljubljenih preuzet je iz zapadne tradicije i u Srbiji ga proslavljaju naročito mladi. Česti su pokušaji suprotstavljanja takvoj ekspanziji praznika, pa se u Rusiji uticaj Svetog Valentina pokušava umanjiti ustanovljavanjem novih datuma koji slave zaljubljene i porodicu, istaknuto je u najavi izložbe "Vino i ljubav" Etnografskog muzeja.
U okviru izložbe 9. februara održaće se radionica "Ljubav i vino" posvećena Sv. Valentinu i Sv. Trifunu.
glassrbije _________________
|
|
|
|
|
|
|
Senka
|
|
Vječita sanjalica
Pridružio se: 18 Apr 2012, 12:07
Postovi: 46187
|
Petković: Srpska kultura deo Evrope
Srpska kultura već je deo evropskog kulturnog nasleđa, rekao je ministar Bratislav Petković u Briselu na otvaranju izložbe religiozne umetnosti Srba u Mađarskoj.
Ministar kulture Bratislav Petković izjavio je u Briselu, na otvaranju izložbe religiozne umetnosti Srba u Mađarskoj, da eksponati dokazuju da je srpska kultura već deo evropskog kulturnog nasleđa.
Jedna od slika na izložbi: "Plaštanica" Petra Čortanovića iz 1836.
"Zahvaljujući ovim ikonama, već smo u Evropi", istakao je Petković u izjavi Tanjugu i zahvalio Mađarskoj, u čijem je briselskom kulturnom centru otvorena izložba, na negovanju srpske kulturne tradicije.
Otvaranju izložbe, na kojoj su predstavljene ikone, freske i slike iz srpskih manastira u Mađarskoj, prisustvovao je i predsednik Izvršnog veća Vojvodine Bojan Pajtić koji je istakao značaj uzajamnog poštovanja i tolerancije naroda i kultura u Vojvodini i regionu i podsetio na dugu tradiciju mađarsko-srpskih odnosa.
Državni sekretar u mađarskom Ministarstvu inostranih poslova Žolt Nemet rekao je da je ponosan što Mađarska čuva kulturu Srba u Mađarskoj, baš kao što se mađarska kultura neguje u Srbiji i istakao da Mađarska podržava težnju Srbije za članstvo u EU.
Izložbi su prisustvovali i vladika Budimske eparhije Lukijan i veliki broj briselskih diplomatata, poslanika i funkcionera EU. RTS _________________  
|
|
|
|
|
|
|
Astra
|
|
Administrator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58
Postovi: 10711
|
Orden Radošu Bajiću
Srpska pravoslavna crkva odlikovala je Radoša Bajića Ordenom Svetog Save za izvanredne rezultate u filmsko-televizijskoj produkciji
SRPSKA pravoslavna crkva odlikovala je Radoša Bajića Ordenom Svetog Save za izvanredne rezultate u filmsko-televizijskoj produkciji i trajni doprinos u očuvanju duhovnih vrednosti. Patrijah srpski Irinej uručio je Orden Bajiću na jučerašnjoj svečanosti u Patrijaršiji.
- Kao glumac mislim na Karla Maldena, kao pisac na Matiju Bećkovića, a kao reditelj na Emira Kusturicu. Svi oni su ponosni dobitnici ovog časnog Ordena srpskog identiteta. A tek Nikola Tesla, koji je među prvima dobio Orden Svetog Save - kazao je Bajić, zahvaljujući na velikom priznanju.
Novosti _________________
|
|
|
|
|
|
|
Kalina
|
|
rang
Pridružio se: 25 Feb 2013, 00:15
Postovi: 490
|
Otvoreno 50. Disovo proleće u ČačkuU čačanskom Domu kulture večeras je promocijom knjige "Veliki rat", Aleksandra Gatalice otpočelo 50. jubilarno "Disovo proleće", a svečanost je otvorio Radoslav Pavlović, književnik i savetnik za kulturu predsednika Republike Tomislava Nikolića. Prema rečima Radoslava Pavlovića, velika je čast otvoriti jednu ovakvu manifestaciju.
"Čačak dobro poznajem, ova velika sala me podseća na sve valjane predstave koje su ovde izvedene i postoji odnegovana publika", izjavio je on Tanjugu naglasivši da je ovo dokaz da smo mnogo bolji nego što pričamo o sebi. Ono što najviše imponuje je puno ljudi koji su prisustvovali svečanosti, ocenio je Pavlović.
Istakao je da su ljubav i čovekova duša najbolja "kulturna skloništa", kao i da je najvažnije prepoznati vrline u sebi, ali i drugima.
Povodom svetskog dana poezije, 21. marta, on je najavio niz kulturnih sadržaja koji su u pripremi. Prisutne je pozdravio i gradonačelnik Čačka Vojislav Ilić, istakavši da je "Disovo proleće" zaštitni znak kulture Čačka i najavio da će Gradska biblioteka "Vladislav Petković Dis", u drugoj polovini godine dobiti "novi krov nad glavom".
"Pod zaštitom stiha, sa očima iznad svakog zla u Čačku traje već pola veka ova kulturna manifestacija, a Dis je vizit karta ovog grada sa kojom se može ući na svaka vrata i svuda će nas dočekati sa nekim stihom velikog pesnika", kazala je direktor Gradske biblioteke koja nosi ime velikog pesnika, Danica Otašević.
U Srbiji nema čoveka koji čita, a da nije pročitao neku Disovu pesmu, naglasio je profesor Aleksandar Jerkov. Prema njegovim rečima "Možda spava" je jedna od tri najčuvenije pesme srpske književnosti.
"Dis se upisao zlatnim slovima u istoriju naše književnosti i gotovo da ne postoji čovek koji ne zna kakva ga je tragična sudbina zadesila u Prvom svetskom ratu", istakao je Jerkov.
Gatalica je izrazio zadovoljstvo što je njegovim romanom "Veliki rat" započelo "Disovo proleće".
Na predlog Gradske biblioteke i organizacionog Odbora, povodom pola veka trajanja Disovih svečanosti doneta je odluka da se počasna Disova plaketa dodeli Peteru Handkeu, austrijskom književniku i aktivisti, koji živi u Parizu.
Svečanom otvaranju su prisustvovali i predstavnici lokalne samouprave, brojni kulturni radnici i ljubitelji poezije. Vladislav Petković Dis rođen je 10. marta 1880. godine u selu Zablaću kod Čačka.
Zbirku pesama "Utopljene duše"objavio je 1911, a dve godine kasnije knjigu rodoljubive poezije "Mi čekamo cara". Brod "Italija" na kome je Dis putovao iz Francuske na Krf torpedovan je u zoru 17. maja 1917. godine.
U talasima Jonskog mora, u plavoj grobnici smrti, ostao je zauvek pesnik utopljenih duša. Prvo Disovo prioleće organizaovano je 13. aprila 1964. godine, a Disova nagrada predstavlja krunu poetskog opusa jednog stvaraoca.
Organizatori 50. Disovog proleća su Gradska biblioteka i Odbor, a pokrovitelji Grad Čačak i Ministarstvo kulture Republike Srbije. B92
_________________
Kad zaćutim, okrenem se i odem. To ne znači da si ti pobedio.
To znači da više nisi vredan mog vremena.
Čarls Bukovski
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Andrićeva "Gospođica" konačno u JDP Pre 51 godinu je urađena dramatizacija za "Gospođicu" Ive Andrića, a po njoj će krajem aprila konačno biti izvedena predstava.
Dramaturg je Miloš Krečković, kostimograf Lana Cvijanović, a pored režije, Gorčin Stojanović potpisuje i scenografiju. Za dizajner zvuka zadužen je Robert Klajn.
Marko Fotez je dramatizaciju romana "Gospođica" uradio u vreme kada je Ivo Andrić bio Predsednik Pozorišnog saveta JDP-a, ali komad nikada nije bio postavljen. Krajem te iste 1962, svega godinu dana pošto je Andrić dobio Nobelovu nagradu za književnost za roman "Na Drini ćuprija", na Velikoj sceni JDP-a postavljena je "Prokleta avlija" u režiji Mate Miloševića.
Premijera predstave "Gospođica" planirana je za kraj aprila na Sceni "Ljuba Tadić", saopššteno je iz JDP.
MONDO
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
|
| Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 20 gostiju |
|
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
|
|
|
