baš uvrnuto

Kad dolazim, pitam se čekaš li me.

Bojim se da jednog dana više ne otvoriš vrata.

Bojim se praznog stubišta bez mirisa, bez zvuka, svjetla.

A nisam ti rekla:
najviše se bojim vremena koje ne čeka.
A ja kasnim.

Volim te.
I volim sve što si ti.

Tvoje oči pitajuće.
Tvoj smiješak opraštajući.
Tvoj korak ohrabrujući.

Volim tvoju nesigurnost.
I moja je najčešće.

Bore na tvom licu i moje su.

I u tom trajanju ne znam da li sam učinila sve za tebe
ljubavi moja....

Zao mi je shto nismo istrajali,zao mi je sto smo negde u svemu izgubili jedno drugo...zao mi je sto me sada drugi grli a to nisi ti...Zao mi je sto nmg preboleti......zao mi je sto suza i sada krene kada se setim tebe,zao mi je sto nmg wise lezati kraj tebe,smejati se twojim glupim salama,maziti te po kosi,uwijati se ispod cebeta kraj tebe,buditi se ujutro uz twoje oci i poljupce...PROKLETO MI JE ZAO shto sam te izgubila.... i prokleto mi nedostajesh....osecam se tako izgubljeno i dalje lutam hodnicima nasih uspomena,ali sama....bez tebe...

bolesno

_________________

.