Prošao je on svašta,imalo bi se tu što šta reći. Od omrzlog komšije do omiljenog člana "biblioteke",
ludak sa ulice ili dobrodušni klovn,zamišljeni čudak ili nasmejano lice dana?
Radni dani protkani gomilom obaveza,ispunjavanjem zadataka koje je sam sebi zadao,
umornih nogu,opijenih očiju,mirišući na stare knjige,boje i lepak vraćao se svome domu
samo da prespava,da noć prodje što pre. Ušao bi i po zna koji put nasuo sebi čašu ljutog otrova,
seo u svoju veliku fotelju sa drvenim ivicama i debelim držačima za ruke na kojima je dršao svoju čašu,
uzeo srk i opet gledao u .... nekad daljinu,a nekad kroz zid. Samo se položaj fotelje menjao,
sve ostalo je bilo isto.Ili je premotavao i opet u svakom trenu sve proživljavao ili se samo sa setom sećao...
Samo je jednom ... ma da,nebitno. Ne bi ništa menjao,doživeo je.
Mada...možda...u deset,petnest godina...preostalih...jednu stvar.

_________________

_________________

_________________
Ponovo imam potrebu da ćutim.
Jer ono što najlepše umem da kažem više me ne zanima.