E ovako , ne znam jesam li usamljen slucaj ili nisam , ali uspomene ne bacam.
Naime naslov teme je u nastavku : Sta radite sa sitnicama , poklonima, uspomenama kad jedna veza pukne? Da li ih cuvate ili bacate?

Postoji muzej u svetu gde se poklanjaju stvari koje te vezu za tu propalu vezu.Neki smatraju da nije gotovo sve dok cuvas bilo sta sto moze da te podseti na nju /njega.

Ja opet smatram da je to deo neke moje proslosti , deo nekog razdoblja i imam pravo na to da ne bacim nista.Nije sad ono da se zabijem u sobu i prelisavam uspomene , ali volim da ih cuvam.Jer dok sam ih dobila , onda je jos ljubav bila prisutna.

Imam kutiju , gde cuvam neke fotke, pisma, sitnice ...ne otavram -na dnu ormana je ali mi oko srca drago kad znam da su tu ....

Posle raskida mi sve te stvari nisu bitne,kao sto mi ni doticni vise nije bitan.Imam verovatno dosta sitnica koje su deo mojih bivsih ljubavi,ali se iskreno ne secam kada su mi poklonjene,zasto.........cuvam ih zato sto su ok same po sebi,imaju vrednost.A emotivno,ma ne,emotivno su mi totalno nebitne.

Sta li si htela sa ovim///

To ri je jedan od suvenira iz muzeja
Ne volim ja te sadomazo sranja ako si na to mislio. Ruke da slobodno saraju ooooo daaaaaaaa

_________________
Ponovo imam potrebu da ćutim.
Jer ono što najlepše umem da kažem više me ne zanima.

Prst u uvo i pjevaj.

Mora da sam zalutao.

jedino da skidam gumice sa brisaca od auta i cuvam ih za uspomenu

_________________
'Music gives a soul to the universe, wings to the mind, flight to the imagination, and life to everything.'

veselje