|
| Autoru |
Poruka |
|
*Twilight*
|
|
Laprdalo i tuturutka
Pridružio se: 17 Apr 2012, 20:07
Postovi: 11750
|
GAZELA STRASNOG PRISUSTVA
Hocu da voda ostane bez korita.
Hocu da vetar ostane bez doline.
Da noc ostane bez ociju
i moje srce bez zlatnog cveta.
Da volovi razgovaraju sa sirokim liscem
i da glista umre u hladu.
Da blistaju zubi lobanje
i da zuta boja preplavi svilu.
Mogu da podnesem suton zelenog otrova
i slomljene lukove gde pati vreme.
Ali ne pokazuj mi svoju cistu nagotu
kao otvoreni crni kaktus u siblju.
Ostavi me sa ceznjom tamnih planeta
ali ne pokazuj mi tvoj svezi struk.
|
|
|
|
|
|
|
lOOla
|
|
Administrator
Pridružio se: 06 Dec 2012, 21:05
Postovi: 1388
|
Да ми се руке олистају Изговарам твоје име
у ноћној помрчини,
када се звезде спусте
да пију на месечини
и када спавају гране
са листовима скритим.
Тад осетим да тонем
у страсти и музици.
Сат сулуди што пева
часове који су били.
Изговарам твоје име
у овој ноћној тмини,
и име ми се тад твоје
даље нег' икад чини.
Даље од свих блиставих звезда,
болније од благе кише што киши.
Да ли ћу да те волим
као и онда? Шта скриви
жалосно срце моје?
Кад облак мре у висини
какав ме занос чека?
Чист, миран да л' ће бити?
Да ми се руке олистају
на сјајној месечини!
|
|
|
|
|
|
|
Bubi
|
|
Black Woman
Pridružio se: 23 Maj 2012, 23:20
Postovi: 11955
|
Romansa Mesecarka
Zeleno, volim te, zeleno.
Zelen vetar, zelene grane.
Brod na moru
i konj u planini.
Opasana senkom
ona sanja na verandi,
zelene puti, kose zelene,
sa ochima od hladnog srebra.
Zeleno, volim te, zeleno!
Pod lunom Cigankom
stvari pilje u nju
a ona ih ne vidi.
Zeleno, volim te, zeleno!
Velike zvezde od inja
dolaze sa ribom senke
shto otvara put zori.
Smokva trlja vetar
korom svojih grana,
a breg, machak lupezh,
jezhi svoje ljute agave.
Ali ko ce doci? I odakle?
Ona cheka na balkonu,
zelene puti, kose zelene,
sanjajuci gorko more.
-Kume, dacu ti
konja za kucu,
sedlo za njeno ogledalo,
nozh za njen ogrtach.
Kume, dolazim krvareci
iz Kabrinih klanaca.
-Kad bih mogao, mladicu,
lako bi se nagodili.
Ali ja vishe nisam ja
niti je moj dom vishe moj.
Kume, hocu da umrem
pristojno u svojoj postelji
od chelika i, ako je moguce,
sa holandskim charshavima...
Zar ne vidish moju ranu
od grudi do grla?
-Trista crnih ruzha
pokrivaju tvoj beli grudnjak.
Krv ti vri i mirishe
oko pojasa.
Ali ja vishe nisam ja
niti je moj dom vishe moj.
-Pusti me bar
na visoke verande,
pusti me da se popnem! Pusti me
na zelene verande.
Verandice mesecheve,
gde kaplje voda.
Vec se penju dva kuma
na visoke verande.
Ostavljajuci trag krvi.
Ostavljajuci trag suza.
Drhtali su krovovi,
fenjerchici od lima.
Hiljadu staklenih defova
ranjavalo je zoru.
Zeleno, volim te, zeleno!
Zelen vetar, zelene grane.
Dva kuma su se popela.
Shirok vetar ostavljao je
u ustima chudan ukus
zhuchi, mentola i bosiljka.
-Kume, gde je, reci mi,
gde je tvoje gorko devojche?
-Koliko puta te je chekala
svezha lica, crne kose,
na toj zelenoj verandi.
Nad ogledalom bunara
Ciganka se njiha.
Zelene puti, kose zelene,
sa ochima od hladnog srebra.
Mesechev stalaktit od leda
drzhi je nad vodom.
Noc je postala intimna
kao mali trg.
Pijani su zhandari
lupali na vrata.
Zeleno, volim te, zeleno!
Zelene vetar, zelene grane.
Brod na moru
i konj u planini.
|
|
|
|
|
|
|
lOOla
|
|
Administrator
Pridružio se: 06 Dec 2012, 21:05
Postovi: 1388
|
Песник моли своју љубав да му пише Љубави моје крви, смрти жива, нема,
залуд очекујем реч писану твоју
и мислим с цветом који губи боју,
кад живим без себе, боље да те немам.
Уздух је бесмртан. Стена, мира пуна,
не познаје сену нит се од ње крије.
Срцу унутрашњост од употребе није
онај мед смрзнути што га точи луна.
Но ја то потрпех. Раздрех вене за те,
а тигар и голуб у твојем струку
од бола уједа и љиљана пате.
Стог речима испуни моју луду муку,
или ме пусти да живим у тишини,
у ноћи моје душе вечној помрчини.
|
|
|
|
|
|
|
lOOla
|
|
Administrator
Pridružio se: 06 Dec 2012, 21:05
Postovi: 1388
|
Светиљка Ох, како је утонуо у мисли
пламен светиљке!
Као индијски факир жури немо
у своју сјајну нутрину од злата
и замути се само када снева
поднебља нека далека,
без ветра.
Ждрал бело усијани
кљуца семенка тмасте
у своме гнезду
и цептећи,
крадом,
завирује у раширене очи
умрлог Циганчета.
|
|
|
|
|
|
|
lOOla
|
|
Administrator
Pridružio se: 06 Dec 2012, 21:05
Postovi: 1388
|
Неверна супруга И одведох је на реку
мислећи да је девојка,
а имала је мужа.
Било је то у ноћи светога Јага
и као по договору -
погасили су се фењери
и запалили свици.
На последњем углу улице
додирнух њене заспале дојке
и одједном ми се отворише
као гране зумбула.
Њена уштиркана сукња
звонила ми је у ушима
као комадић свиле
резан са десет ножева.
Без светлости у својим крошњама
дрвеће је порасло
И хоризонт паса
лајао далеко од реке.
|
|
|
|
|
|
|
lOOla
|
|
Administrator
Pridružio se: 06 Dec 2012, 21:05
Postovi: 1388
|
Верлен Песма,
коју нећу рећи,
заспала је на мојим уснама.
Песма,
коју нећу рећи.
Орлови нокти
скриваху светлаца,
а луна је воду
зраком пробадала.
А ја сам сањао
песму,
коју нећу речи.
Песму пуну усана
и далеких путања.
Песму пуну сати
које однесе тама.
Песму живе звезде
врх непролазног дана.
|
|
|
|
|
|
|
lOOla
|
|
Administrator
Pridružio se: 06 Dec 2012, 21:05
Postovi: 1388
|
Veridba Bacite ovaj prsten
u vale.
Mrak naslanja prste
na moje rame.
Bacite ovaj prsten. Imam
više od sto godina. Mir!
Ništa me ne pitajte.
Bacite ovaj prsten
u vale.
|
|
|
|
|
|
|
lOOla
|
|
Administrator
Pridružio se: 06 Dec 2012, 21:05
Postovi: 1388
|
Погледах ти очи Погледах ти очи
мислећи на твоју душу.
Бео олеандер.
Погледах ти очи
мислећи на твоја уста.
Румен олеандер.
Погледах ти очи -
била си мртва.
Црн олеандер.
|
|
|
|
|
|
|
|
| Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 57 gostiju |
|
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
|
|
|
