Bila je od onih žena,ne mogu reći žena,jer bila je malko drugačija.
Uvek je znala sta hoce,tome stremila,oko toga se trudila...i u tome uspevala.
Prebrodila strahove,pobedila strepnje,a duboko u sebi nepokazujuci okolini se plasila.
O,i te kako se plašila.
Zbunjena,uplašena i deorijentisana al sa trtljavim usnama i širom otvorenih očiju
odavala je utisak jake i nepokolebljive žene u kojoj su se borile šelje,osečanja i realnost.
I ona je nekog čekala...i ona se nekome nadala,ispadala budala a opet se nadala.
O ne,ti mala lajava devojcice,nećeš me zavarati tim osmehom oko glave i tim skakutavim obrvama.
Još uvek ti tragaš za svojim mirom i sunčanim jutrima,
iako se budis uz Suncem obasjanim danima i brčkaš u toplim morima svojim željama vodjena.

auuuuuu, kako ja slabo zalazim u ovo cose spomenar

Laki....divno , ali prebacit cu ovo u moj drazi kutak blog.
I voljela bih da ga i ti otvoris..nije ovo prvi put da ja citam tvoja slovca.
Nije vazno jesu tvoja ili nisi, ali znas izvuci prava slova u pravo vrijeme i jos ih 'metnuti' na pravo mjesto