Sećam se davno, još u starom lokalu,
prvi put sam video mikrofon, staj’o na astalu ..
U hladu starog kestena gde je moja draga nestala,
ja urez’o sam ime, bacio prve rime ..
Ja sam odrast’o na pesmama gradskih boema,
i pričama alasa kojih danas više nema ..

Kalio se s najboljima po zadimljenim birtijama,
udvarao se damama, kockao sa lihvarima ..
Nekad kući srećan, nekad sve izgubio,
nekad ženu grlio, nekad kaldrmu ljubio ..
I nisam sebi sudio, gde god bi se probudio
bol je bio isti, s njim sam se udružio ..

Zato sećanja sam skupljao k’o ožiljke da podsete,
da nije uvek bilo samo hladno i sivo ..
Da krv crvena k’o vino bojila je noći,
kroz odraze u čaši, to su bile tvoje oči ..
A ja sam morao da odem, fijaker me je čekao,
Beograde zbogom, mnoge ti stvari nisam rekao ..