|
| Autoru |
Poruka |
|
Astra
|
|
Administrator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58
Postovi: 10711
|
Na odru kralja Petra II kruna njegovog dede
Kruna, skiptar, šar, sablja, simboli srpske kraljevine, koji su pripadali kralju Petru I, poslednjem krunisanom srpskom monarhu, "dočekali" su zemne ostatke njegovog unuka i imenjaka
Porodica Karađorđević i srpski zvaničnici kraj odra kralja Petra II
BILA je samo na glavi Petra Prvog Karađorđevića, upamćenog kao istinski narodni kralj Srbije i poslednji krunisani monarh. Ta kruna "dočekala" je zemne ostatke njegovog unuka i imenjaka - kralja Petra Drugog. Osim krune, na odar su postavljeni i skiptar, šar, sablja, kao simboli srpske kraljevine, koji su takođe pripadali u narodu omiljenom "čika Peri".
Ova obeležja, koja se čuvaju u Istorijskom muzeju Srbije i muzeju na Oplencu, bila su izložena u kapeli Andreja Prvozvanog, na Dedinju, u danu povratka poslednjeg jugoslovenskog monarha. Insignije su pripadale Petru Prvom Karađorđeviću. U Srbiji, pre kralja Petra Prvog vekovima nije bilo krunisane glave. On je prvi posle Nemanjića koji je krunu stavio na glavu.
- Nijedan kralj posle kralja Petra Prvog nije se više krunisao - kaže za "Novosti" Andrej Vujinović, kustos u Istorijskom muzeju. - Ni Aleksandar, ni Petar Drugi. Oni su naprosto nasledili krunu.
NEMANJIĆI
POSLE Nemanjića prvi novovekovni kralj, Milan Obrenović, hteo da se ovenča krunom, ali iz Beča mu je poručeno da to ne čini - kaže Andrej Vujinović. - I kralj Petar Prvi Karađorđević morao je da sačeka čak celu godinu da bi bio krunisan.
Krunisanje je ritual kojim vladar, primajući faktičku državnu vlast, svečano preuzima i njene simbole, vladarske insignije.
Sam čin krunisanja kralja Petra Prvog obavljen je u prisustvu gotovo svih srpskih arhijereja, sveštenstva i monaštva, delegacija stranih zemalja, bratske Crne Gore, odakle je kraljica Zorka, Petrova žena. Hroničari su zabeležili da je svečanost bila događaj od posebnog značaja za celu Srbiju, a naročito za Beograđane koji su pratili kraljev put od dvora na Dedinju do Saborne crkve. Uz njega su išli sinovi Đorđe i Aleksandar, kao i cela svita.
U crkvi su ga dočekali arhijereji i odveli do prestola. Krunisanje je počelo kraljevim čitanjem "Vjeruju", potom je ogrnut kraljevskim plaštom a on sam - stavio je krunu na glavu. Od vojvode Radomira Putnika primio je skiptar u desnu ruku, a šar od radikala Ace Stanojevića u levu. I seo na presto. Insignije su uoči čina krunisanja prenoćile u crkvi gde su i osveštane.
Kruna ima svoj put i priču: načinjena je od bronze koja je zapravo pretopljena drška Karađorđevog topa... od emajla, pozlaćena je, a u delovima su veštački dragulji, somot i svila.
- Čuvana je u kapeli pri Dvoru - priča Andrej Vujinović. - U Prvom svetskom ratu, kada je kralj s vojskom i narodom krenuo preko Prokletija, kruna je pohranjena u Prizrenskoj bogosloviji jer kruna ne sme u izgnanstvo. U Drugom ratu bila je u manastiru Žiči, a nakon rata obrela se u depou Narodnog muzeja. Danas je u zgradi Muzeja na Trgu Nikole Pašića, koji ove godine obeležava pola veka postojanja.
NAJSVEČANIJI ČIN
KRUNA koju su za kralja Petra povodom krunisanja izradili Francuzi, braća Falis, samo je jednom bila na glavi ovog monarha - u danu najsvečanijeg čina. Ceremonija krunisanja trajala je od 7. do 9. septembra 1904. godine.
Tadašnje Ministarstvo inostranih poslova "preporučilo" je da cena krune ne sme preći 20.000 dinara u zlatu. Od francuskih majstora dobijen je i popust od pet odsto, pa je sve koštalo hiljadu dinara manje. Novosti _________________ 
|
|
|
|
|
|
|
Astra
|
|
Administrator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58
Postovi: 10711
|
Manje poznati Karađorđevi naslednici
Sada kada su zemni ostaci kralja Petra II, posle sedamdeset i dve godine izgnanstva, vraćeni u otadžbinu, sve je izvesnije da će u porodičnu grobnicu na Oplencu biti prebačeni i ostali članovi ovog kraljevskog doma, sahranjeni širom sveta.
Međutim, niko ne spominje još jednu liniju naslednika Đorđa Petrovića. Naime, još kad je Petar I Karađorđević 1903. stigao u Beograd, objavljeno je da novi kralj ima troje dece, brata i sinovca. Ali četvorica Karađorđevića preskočena su u rodoslovu kraljevskog doma.
To su bila dva blizanca, koje je knezu Arsenu rodila njegova zakonita žena, kneginja Demidov di San Donato, a koje on nije priznao.
Druga dva Karađorđevića bili su kneževi Aleksije i Božidar, koji su predstavljali „stariju granu" Voždovog potomstva i kojima niko nije osporavao legitimnost. Oni su bili sinovi Đorđa Karađorđevića i Sare, ćerke kapetana Miše Anastasijevića.
Karađorđe je imao dva sina: starijeg, Aleksija, koji je bio ruski oficir, i mlađeg Aleksandra, koji je kao knez vladao Srbijom od 1842. do 1858. Aleksije je bio oženjen ćerkom slavnog ženevskog lekara i ruskog plemića Tronhina. Ona mu je rodila sina Đorđa i uskoro umrla, a ubrzo je umro i on. Taj sin, Đorđe Karađorđević, bio je vaspitavan u Rusiji i postao je ruski oficir.
Kako je taj Đorđe bio sin starijeg Karađorđevog sina, kapetan Miša Anastasijević je rešio da njemu da svoju ćerku Saru, pa da onda svrgne kneza Aleksandra i za kneza postavi svoga zeta. Potrošio je 100.000 dukata da to sprovede u delo, sazidao je za njih dvor, koji je docnije poklonio Beogradskom univerzitetu i koji i danas postoji kao spomen na tu neostvarenu ambiciju, piše "Politika".
Sara Karađorđević spada u red najzanimljivijih i najnesrećnijih žena koje je Srbija iznedrila u devetnaestom veku. Njen otac bio je najbogatiji Srbin tog vremena, možda bogatiji i od samog kneza Miloša. Bila je smeđa, zelenkastih očiju, vižljasta, svirala violinu, govorila francuski i nemački. Donosila je miraz od 200.000 forinti godišnje rente.
Kad se udala za Đorđa Karađorđevića postala je ozbiljna žena, koja se strasno bavila samo politikom. Živela je sve do Drugog svetskog rata, doživljavajući razne promene i lične nesreće. Prvo joj je umro muž, koga je volela, a zatim kći, koju je obožavala. Ostala su joj dva sina - Aleksije i Božidar.
Posle udaje nastanila se u Parizu, gde je kupila kuću u blizini Bulonjske šume, i u salon primala sve srpske i ruske opozicionare, živo radeći na obaranju Obrenovića, u težnji da svog starijeg sina Aleksija dovede na srpski presto.
Međutim, sinovi joj nisu bili ni borbeni ni zatrovani politikom kao ona. Aleksije je bio „monden", koji je potrošio veliki deo materinog bogatstva. Imao je svoje uspone i padove, svoje „svetle trenutke" i časove teške depresije – kad bi izgubio novac na trkama, za kartaškim stolom ili u društvu žena iz "Mulen ruža".
Božidar je bio boem i umetnik. Imao je manire koji su ga kategorisali kao čudaka. Bavio se muzikom, pisao kritike, bavio se raznim umetničkim zanatima... Aleksej i majka nalazili su se u večitom ratu, a vrhunac tog sukoba izbio je 29. maja 1903, kada su Obrenovići nestali sa istorijske scene, a on dao štampi izjavu da ga ne interesuje srpski presto.
Tada mu je kneginja Sara opalila šamar pred gomilom novinara, urlajući: „Zar sam ja rodila ovakvog izroda i slabića?" Smela, gruba i ratoborna, imala je strašan jezik i nije birala reči. Kada su potrošene poslednje zalihe kapetan-Mišinog bogatstva, Aleksije se oženio jednom bogatom Amerikankom, koja mu je otplatila sve dugove pod uslovom da usvoji njenu kćer i da joj svoje ime i titulu.
Ovo je samo povećalo razdor između sina i majke, koja nije htela da vidi ni tu snahu – princezu Darju, ni njenu kćer. Ona koja je razgovarala još s knezom Milošem, sretala Njegoša u Beču, svađala se s Vukom Karadžićem, prepirala s "matorim Garašaninom", igrala valcer s knezom Mihailom, znala caricu Evgeniju i Napoleona III, slušala Viktora Igoa, nije mogla da prihvati američku skorojevićku.
Aleksej i njegova kneginja Darja bili su u Srbiji kada je počeo Prvi svetski rat. Princeza Darja vodila je 1914. i 1915. godine jednu bolnicu, a docnije je objavila knjigu o povlačenju naše vojske kroz Albaniju.
Kralj Petar I je sinovcu Aleksiju dao pukovnički čin i Karađorđevu zvezdu trećeg reda, zbog čega je Vladan Đorđević pisao o njemu kao o "jedinom Karađorđeviću III klase". Aleksije je umro za vreme epidemije španskog gripa 1920. godine u Ženevi.
Pred svoju smrt kneginja Sara je bila žrtva velike prevare. Novac koji je imala izvukao joj je neki naš čovek. Kao izvršilac njenog testamenta, on je kupio za nju grobnicu na Per Lašezu u Parizu, ali ne na njeno, nego na svoje ime. Nekoliko dana posle njene sahrane prodao je tu grobnicu i ovlastio grobljansku upravu da gospođu Saru bace u "opštu raku". Mondo _________________
|
|
|
|
|
|
|
Astra
|
|
Administrator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58
Postovi: 10711
|
Svedočenje: Sa kraljem Petrom II često sam bežao sa dvora
Dr Ljubomir Kostić srećan što je doživeo povratak svog prijatelja iz mladosti. Odabran sa trojicom vršnjaka da Petru pravi društvo. Obožavali automobile, film, ples...
Sa mladim kraljem u automobilu / Foto P. Milošević
NIKO nije ni sanjao krvavu zoru, koja će samo nekoliko sati kasnije svanuti nad Srbijom. Ipak, nemir se osećao. Na dvoru se zadržao kraće nego inače. Bio je 5. april 1941. godine, kasno popodne, dan kada je poslednji put video svog najboljeg prijatelja, kralja Petra Drugog Karađorđevića.
Doktor Ljubomir Kostić, danas osamdesetdevetogodišnjak, dočekao je povratak svog prijatelja u Srbiju. Mošti kralja Petra Drugog vraćene su u zemlju 43 godine posle njegove smrti. Stojeći kraj njegovog odra, ponovo se, na trenutak, osetio kao onaj dečak koga su 1934. pokupili iz Sokolskog saveza i odveli u dvor.
- Petar se posle smrti svoga oca, kralja Aleksandra, vratio u Srbiju i nastavio školovanje na dvoru sa privatnim nastavnicima - priča dr Kostić. - Njegov nastavnik fiskulture pomislio je da bi bar na tim časovima trebalo da ima drugove. Odabrali su nas četvoricu-petoricu i odveli nas da upoznamo kralja.
Godine provedene u drugovanju sa kraljem obeležile su život dr Ljubomira Kostića, jednog od najboljih srpskih hirurga. Koliko samo puta mu je u „ono vreme“ to uzimano kao najveća mrlja u biografiji. A ipak, gorčina koju je osećao zbog toga nikada nije izbrisala ljubav prema najboljem prijatelju iz mladosti i sećanja na jedan od najlepših perioda njegovog života. U porodičnoj kući na Vračaru, koju je podigao njegov otac, građevinski inženjer i predratni zamenik gradonačelnika Beograda, Laza Kostić, pokazuje nam album sa fotografijama snimljenim 1939. godine. Na prvoj strani slika dvojice mladića u automobilu s otvorenim krovom. Na suvozačkom mestu je šesnaestogodišnji kralj, za volanom njegov prijatelj - Ljuba.
- Obojica smo obožavali automobile - kaže dr Kostić. - Kad god smo nekuda išli, za volanom smo se smenjivali nas dvojica, a vozač je sedeo pozadi. Kralj se nikada nije ponašao kao da je drugačiji od nas. Kada smo igrali fudbal, niko ga nije štedeo, bilo je normalno da ga neko obori. Kada smo bili sami, nije mi dozvoljavao da mu govorim „veličanstvo“.
27. MART ČUVENOG 27. marta Ljuba je bio u masi koja je klicala prevratu. - Bila je ogromna gužva. Mirković je izveo mladog poručnika, koji je pročitao proglas u ime kralja. Promukao sam uzvikujući: „Živeo kralj!“. A onda me je po podne pozvao Petar i pitao šta se to dešava na ulicama. On je čitav dan bio okružen gardistima, koji mu nisu dozvoljavali da mrdne.
Odgajan na dvoru, vaspitavan u engleskoj školi, kralj se životu učio od beogradskih kicoša, koji su mu brzo postali prijatelji. Sa njima je zapalio prvu cigaretu, uživao u filmovima i kopirao stil holivudskih zvezda.
- Veoma je voleo glumca Tajrona Pauera. Jednom sam došao u dvor u sakou kakav je nosio Pauer, a Petar ga je odmah odneo svom krojaču da ga iskopira - govori dr Kostić sa živošću kojom vešto krije svojih gotovo devedeset godina. - I devojke su ga volele, ali nije imao mnogo prilike da se viđa sa njima van dvora. Jednom smo, uz dozvolu dvora, pozvali tri devojke iz dobrih beogradskih porodica i poveli ih u dvor. Čitavog dana smo plesali i zabavljali se.
Ma koliko se družio sa beogradskim mangupima, kralj nikada nije mogao da bude kao oni. Nije mu bilo dozvoljeno da izlazi u grad i gotovo uvek su prijatelji dolazili u dvor da bi se videli sa njim. Tinejdžerski duh, pa makar i kraljevski, ipak nije bilo lako ukrotiti. Dešavalo se da kralj Petar i Ljuba na motociklima zajedno pobegnu iz dvora i da čitavog dana ostanu napolju.
Prijateljstvo su prekinule šestoaprilske bombe. Kralj je sa čitavom vladom napustio zemlju i nikada se nije vratio. Ljuba je, iako žigosan kao „reakcionar“ i prijatelj dinastije, uspeo da završi fakultet i postane vrhunski hirurg. Tragičnu sudbinu svog prijatelja nikada nije prežalio:
- I danas me zaboli kada kažu da je pobegao iz zemlje. Pa šta je trebalo da uradi? Da ostane i da se preda Nemcima. Užasno je što je ovaj svet napustio mlad i u tuđoj zemlji. Mala je uteha to što su posle toliko vremena njegove kosti u Srbiji.
IDOLI DRAŽA I ČERČIL
Kraljev ađutant Kent, koji je bio jedan od njegovih najbližih prijatelja, napisao je posle Petrove smrti tekst o njihovom drugarstvu - kaže dr Kostić. - Zapisao je kraljeve reči o tome da je imao dva idola - Čerčila i Dražu Mihailovića. Prvi ga je razočarao kada ga je naterao da se odrekne ovog drugog.
Novosti _________________
|
|
|
|
|
|
|
Astra
|
|
Administrator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58
Postovi: 10711
|
Beograd: Obilazak ostataka kralja Petra II i za vikend
Dvorska kapela u Kraljevskom kompleksu na Dedinju, biće otvorena od subote, 2. februara, svakog vikenda - subotom i nedeljom od 10 do 14 sati, za mimohod građana koji žele da odaju poštu kralju Petru II
BEOGRAD - Dvorska kapela u Kraljevskom kompleksu na Dedinju, biće otvorena od subote, 2. februara, svakog vikenda - subotom i nedeljom od 10 do 14 sati, za mimohod građana koji žele da odaju poštu kralju Petru II, saopšteno je iz kancelarije princa Aleksandra Karađorđevića.
Kako je navedeno, na taj način princ Aleksandar Karađorđević sa porodicom želi da izađe u susret mnogobrojnim zahtevima građana koji bi hteli da do zvanične sahrane odaju poštu kralju Petru II.
U saopštenju je najavljeno i da će uz blagoslov patrijarha Irineja svake nedelje u 10 časova sveštenstvo SPC služiće zaupokojenu litrgiju kralju Petru II Karađorđeviću u Dvorskoj kapeli Svetog Andreja Prvozvanog na Dedinju.
Zemni ostaci kralja Petra II nedavno su iz SAD preneti u Srbiju, uz najviše državne počasti i prisustvo državnih zvaničnika Srbije i predstavnika SPC.
Novosti _________________
|
|
|
|
|
|
|
Astra
|
|
Administrator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58
Postovi: 10711
|
Monarhija "žulja" Srbe
Vraćanje posmrtnih ostataka Karađorđevića pokrenulo i pitanje da li je Srbiji potrebna monarhija. Podeljeni u tri kolone: za, protiv i oni koji žele kralja, ali ne i Aleksandra Karađorđevića
DA li bez kralja zaista ne valja? Posle vraćanja posmrtnih ostataka Petra Drugog Karađorđevića u Beograd, ponovo je pokrenuta rasprava o tome da li bi Srbija trebalo da postane monarhija.
Dok jedni ističu da je monarhija jedina alternativa obnovi posrnulih temelja države Srbije i uz Srpsku pravoslavnu crkvu jedini faktor za uspostavljanje jedinstva naroda, drugi smatraju da je kruna politički prevaziđena, a nije mali broj ni onih koji načelno jesu za kraljevinu, ali na mestu monarha ne žele da vide prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića.
Prema poslednjim istraživanjima, tek oko 20 odsto građana Srbije podržava uspostavljanje kraljevine. Ipak, pobornici takvog oblika državnog uređenja tvrde da je zapravo preko 30 odsto građana za kraljevinu i da bi taj broj bio daleko veći ukoliko bi se vodila kampanja.
- I pored svega, u Srbiji je živa ideja monarhije, jer je Srbija jedina država koja uz Francusku ima žive naslednike krune iz svog naroda - kaže istoričar Čedomir Antić za naš list.
STRANKE
OD svih političkih partija u Srbiji, samo Srpski pokret obnove, Nova Srbija i Demohrišćanska stranka Srbije imaju monarhiju u svom programu. Sve ostale partije - SNS, DS, SPS, URS, LDP nemaju, ali ni konzervativne stranke kao što su Demokratska stranka Srbije i Srpska radikalna stranka.
Ipak, Antić tvrdi da je naša politička elita zainteresovana za opstanak republikanskog uređenja, jer tako lakše drži kormilo vlasti.
- Nemamo razvijenu političku i demokratsku svest. Zbog toga kod nas predsednik suštinski ima funkciju neustavnog monarha, veliki broj građana polazi za šefom države i glasa za njegovu stranku. A ovako bismo imali veći stepen demokratije zato što bi ti građani, koji inače podržavaju autoritarni poredak, obraćali pažnju na jednog ustavnog kralja malih ovlašćenja, a za to vreme bi zreli birači vodili računa o parlamentu koji bi opet birao demokratskog premijera velikih ovlašćenja - kaže naš sagovornik.
Što se tiče naroda, Antić tvrdi da građane niko nikada nije ni pitao šta o tome misle i pojašnjava da su komunisti posle Drugog svetskog rata izbegli da organizuju referendum o opstanku monarhije. I u novije doba, kada je donošen ustav, to pitanje je izbegnuto.
- Narod sada verovatno nije većinski zaintersovan za povratak monarhije, ali ako bi se raspisao referendum, ako bi bila omogućena korektna kampanja i uspostavljena poštena pravila, mislim da bi se na referendumu građani odlučili za monarhiju. Jer, to bi značilo traženje moderne Srbije na zdravim temeljima uspešne monarhije - navodi Antić.
S druge strane, sociolog Jovo Bakić ocenjuje da ideja monarhije preživljava na marginama političkog života u Srbiji.
- Načelno, nema ozbiljnije stranke, niti pojedinca koji se smatraju monarhistima i koji bi ubedili javnost da je potrebno povratiti monarhiju. To je nevažna tema - kaže Bakić za "Novosti".
On se prisetio Vidovdanskog sabora 1992. godine, kada su, kako kaže, mnogi monarhisti prestali da budu odani monarhiji:
45 MONARHIJA
NE stoje kritike da je monarhija nešto prevaziđeno ili retrogradno u političkom smislu. Donedavno se to mislilo i za socijalizam, a sada kada dolazi do sloma svetske privrede, gledamo kako i jedna Amerika nacionalizuje svoju industriju. Državni socijalizam se vratio na velika vrata. U svetu danas postoji 45 monarhija, Japan je poslednja carevina.
- Obraćanje prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića razbilo je iluzije o povratku srpske monarhije.
Deo domaće javnosti smatra i da su političari koji su propagirali ovu ideju zapravo nju najviše i devalvirali. Takođe, sam prestolonaslednik prethodnih godina nije uspeo da u sebi probudi "srpski gen" i stvori pravi odnos sa narodom. Mnogi sumnjaju i da bi se povratkom monarhije zaista popravio imidž Srbije, jer najugledniji geopolitički stručnjaci u Evropi i SAD ističu da će Srbija za Zapad uvek predstavljati Rusiju na Balkanu.
Ne treba zaboraviti i da su Karađorđe i kralj Petar Prvi nekada bili najbliži ruskom dvoru, dok je posle ubistva Nikolaja Drugog Romanova i dolaska komunista u Rusiju, jugoslovenska kruna pala pod uticaj britanske kraljevske porodice, što je takođe sporno za deo domaće javnosti.
KRUNSKI SAVET: KORISNO I POTREBNO
DRAGOLJUB Acović, član Krunskog saveta, uveren je da je ideja monarhije uvek bila živa pa je to i sada.
- Povratak monarhije zavisi, pre svega, od političkih snaga i toga da li će imati snage da se izbore za nešto što je državi potrebno i korisno, a i njima bi, na određeni način, pružilo izlaz iz teške situacije - kaže Acović za "Novosti".
Novosti _________________
|
|
|
|
|
|
|
Astra
|
|
Administrator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58
Postovi: 10711
|
Rehabilitovana i kneginja Olga
Viši sud u Beogradu u vanparničnom postupku doneo rešenje o rehabilitaciji supruge kneza Pavla Karađorđevića. Odluka će pomoći naslednicima u povraćaju imovine, čija je vrednost od 10 do 14 miliona evra
Knjeginja Olga Karađorđević
ISPRAVLJENA je nepravda prema mojoj majci. Njena jedina krivica bila je u tome što je bila udata za mog oca, prognanog namesnika kneza Pavla, kaže za "Novosti" princeza Jelisaveta Karađorđević, na vest o rehabilitaciji svoje majke kneginje Olge Karađorđević.
Rešenje o rehabilitaciji doneo je Viši sud u Beogradu van ročišta, jer je sud imao celokupnu dokumentaciju ne samo o ovom predmetu, već i u predmetu kneza Pavla koji je rehabilitovan 2011. Kako nam je rekla pravni zastupnik princeze Jelisavete, Dušanka Subotić Homen, odluka je doneta uz obrazloženja da su u slučaju kneginje Olge pogažena sva ljudska prava, kao i pravo na odbranu i da se radilo o političkom i ideološkom progonu koje su pokrenule tadašnje vlasti u FNRJ.
- Kneginja Olga bila je žrtva nasilja i progona - kaže Dušanka Subotić Homen.
- Kao ni knez Pavle, ni ona nije dočekala svoju rehabilitaciju. Umrla je 16. oktobra 1997. u Medonu.
Kneginja Olga bila je ćerka princa Nikole od Grčke i velike ruske kneginje Helene Vladimirovne. Raspolagala je velikom imovinom koja joj je oduzeta 2. avgusta 1947. godine. Odluka o rehabilitaciji otvara mogućnost povraćaja porodične imovine, čija se vrednost procenjuje na 10 do 14 miliona evra.
Njeni naslednici potražuju velelepnu vilu "Crnogorku" u nekada Rumunskoj, a sada Užičkoj ulici u Beogradu. U njoj trenutno živi ambasador Crne Gore Igor Jovović, a sada je vlasništvo Republike Srbije i njome upravlja "Dipos".
Ali princeza Jelisaveta i njen brat Aleksandar nadaju se da će Vlada doneti odluku o prestanku diplomatsko-konzularne namene i da će primeniti postupak naturalne restitucije.
- Podnet je zahtev za restituciju o kome još nije odlučeno - kaže Dušanka Subotić Homen. - Naravno, ima zakonskih prepreka jer se radi o rezidencijalnom objektu, ali kako postoji gradsko građevinsko neizgrađeno zemljište, verovatno da će biti vraćeno u naturi. Očekujemo i da će biti isplaćeno i obeštećenje za kuću.
- Mi potražujemo imovinu naše majke kneginje Olge - kaže princeza Jelisaveta, koja i dalje živi kao podstanar na petom spratu u zgradi bez lifta.
- Na rehabilitaciju oca čekala sam 70 godina, nadam se da na povraćaj imovine moje majke neću čekati toliko.
VINOGRADI
OSIM kuće koja je srušena i na čijem je mestu podignuta vila "Crnogorka", sa dvorištem i vrtom površine 6.846 kvm, kneginja Olga bila je vlasnik vinograda na Topčiderskom vencu u površini od 7.508,50 kvadratnih metara. Novosti _________________
|
|
|
|
|
|
|
Astra
|
|
Administrator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58
Postovi: 10711
|
Karađorđević: Ispuniću zaveštanje pradede
Ekskluzivno - prestolonaslednik Aleksandar o sahrani predaka u maju: Posmrtni ostaci kraljice Aleksandre i kraljice Marije do sahrane će biti položeni u kapeli Dvorskog kompleksa
Prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević
KRALJEVSKA porodica Karađorđević je nedavno službeno na sajtu objavila da će se državna sahrana kralja Petra Drugog, kraljice Aleksandre i kraljice Marije, koji su živeli i umrli u emigraciji, biti obavljena u nedelju, 26. maja u Crkvi Svetog Đorđa na Oplencu. Kako nam je rečeno u Kraljevskom dvoru, prestolonaslednik Aleksandar Drugi upravo ulaže velike napore da u mauzoleju Kraljevske porodice sahrani oca, majku i baku, a potom i strica Andreju.
- Njeno veličanstvo kraljica Aleksandra bila je sahranjena na Kraljevskom groblju palate Tatoi u blizini Atine, a Njeno veličanstvo kraljica Marija na Kraljevskom groblju u Frogmoru pored zamka Vindzor. Posmrtni ostaci majke i bake u aprilu stižu u Srbiju. Biće položeni u kapeli dvorskog kompleksa na Dedinju, gde se već nalaze zemni ostaci mog oca Njegovog veličanstva kralja Petra Drugog. Zajedničkom sahranom na Oplencu ćemo ispuniti zaveštanje pradede Nj. V. kralja Petra Prvog da svi Karađorđevići počivaju na jednom mestu - rekao je specijalno za "Novosti" prestolonaslednik Aleksandar.
Starešina porodice Karađorđević je rođen 17. jula 1945. u Londonu, u hotelu "Klaridžis", gde su u egzilu živeli roditelji. Britanska vlada je proglasila hotelski apartman broj 212 jugoslovenskom teritorijom. Kumovi na krštenju bili su kralj Džordž VI i njegova ćerka, tadašnja princeza, sada britanska kraljica Elizabeta. Karađorđevići su zahvaljujući kraljici Elizabeti uspeli da prežive emigraciju. U Englesku se prva sklonila kraljica Marija Karađorđević, koja je posle tragedije u Marselju, kada je 9. oktobra 1934. ubijen kralj Aleksandar, živela u skromnom stanu u Londonu.
PRVAK U SKIJANJU
- Volim sport, a najviše skijanje i ronjenje. Tokom vojne karijere bio sam prvak u skijanju. U poslednje vreme igram tenis i ronim sa posebnim uživanjem u tropskim morima - otkriva prestolonaslednik Aleksandar.
- To su mučna i teška vremena za nju - doba namesništva, uspona fašizma, političkih intriga u Jugoslaviji, rata i veoma traumatičnog progonstva u London. Posetio sam baku mnogo puta u Londonu. Uvek je bila nežna. Bilo mi je 16 godina kada je umrla. Na sahrani su bili otac i majka, stričevi, knez Pavle i kneginja Olga. Živo se sećam odlaska na privatno groblje u Vindzoru, gde je baka sahranjena pored svoje prabake, kraljice Viktorije, i princa Alberta - priča prestolonaslednik.
Princ Aleksandar se školovao u Švajcarskoj, u Vojnoj akademiji Kalver u Indijani, Gordonston školi u Škotskoj i Milfildu u Engleskoj. Upisao je Kraljevsku vojnu akademiju Velike Britanije i stupio u britansku vojsku kao oficir. Školovao ga je stric princ Tomislav, jer su se prinčevi roditelji kralj Petar Drugi i kraljica Aleksandra rastali. Prestolonaslednik se rado seća zajedničkog života sa njima:
- Dok sam bio dete, moji otac i majka u početku su živeli u Londonu, potom u Francuskoj, Švajcarskoj, Italiji, Americi. Bio sam blizak i sa majkom i ocem. Imali smo divan odnos uprkos poteškoćama, zbog nostalgije oca za svojom zemljom. Sa radošću mi je pokazivao dom na Dedinju i sav uzrujan mi je pokazivao sliku Oplenca. O ocu su u zemlji izmišljali razne priče, i to ga je bolelo. Kralj Petar Drugi nikada nije abdicirao i nikada nije sa sobom odneo nikakvo kraljevsko blago. Ni umetnička dela sa dvora. Voleo bih da saznam gde se nalaze ta nestala umetnička dela - pita se Aleksandar.
Prestolonaslednik prvi put za javnost govori kako je živeo kada su se njegovi roditelji šezdesetih godina rastali.
- Moji roditelji se nikada nisu razveli. Bilo je razlika, ali su se uvek vraćali jedno drugom. Mnoge intrige i lažne glasine su kolale. Često sam ih posećivao na mestima gde su živeli. Bili smo, ipak, srećna porodica.
Smrću oca u Denveru 1970. godine, princ je postao novi srpski kralj.
- Kao naslednik prestola odlučio sam da ne koristim titulu kralja - kaže. - Verovao sam da bi to bilo besmisleno u egzilu. Istovremeno sam jasno rekao da se ne odričem prava i titule, kao ni dinastijskih prava na krunu. I onda, kao i sada, najiskrenije sam verovao da je jedini pravi put za Srbiju parlamentarna ustavna monarhija. Moja uloga kao kralja bila bi da popravljam sliku o Srbiji u svetu. Svaka srpska vlada treba da zna da na mene može da računa - govori.
Devedesetih umrla je i majka, kraljica Aleksandra, potomak grčke kraljevske porodice i sahranjena u Atini.
- Bio sam jako potresen. Drago mi je da mogu da kažem da će moje majka kraljica Aleksandra uskoro doći u Srbiju. Njen kovčeg će biti izložen pored mog oca u dvorskoj kapeli - otkriva prestolonaslednik, koji od 2001. živi u Kraljevskom dvoru na Dedinju.
UZBUDLJIV POVRATAK
- Moj prvi dolazak u Srbiju sa porodicom, 1991, bio je ispunjen jakim emocijama. Dočekalo nas je nekoliko desetina hiljada građana, i ja sam bio dirnut. To je bilo ostvarenje moga sna i jedna od prekretnica u mom životu.
- U trenutku kada sam se 2001. uselio u dvorski kompleks, bio sam prinuđen da prodam imovinu u Londonu kako bih obavio najneophodnije popravke i obezbedio održavanje. Do sredine 2004, kada je dvorski kompleks ponovo vraćen na državni budžet, porodica Karađorđević finansirala je njegovo održavanje - kaže Aleksandar Karađorđević.
Prenos posmrtih ostataka srpskih monarha mnogi u Srbiji doživljavaju kao okupljanje vlasti, crkve i dinastije.
- Ispunjavam zaveštanje pradede. Oplenac je zaista specijalno i lepo mesto. Ima onih koji smatraju da je to veliki korak ka nacionalnom i istorijskom pomirenju. Svi važni događaji iza sebe imaju veliki rad. Povratak kući mog oca, majke, bake, možda i strica Andreje jedna je od takvih istorijskih stvari. Zajedničko angažovanje vlasti, crkve i Kraljevskog doma je potpuno prirodno.
- Želim da iskažem zahvalnost za razumevanje, podršku i pomoć predsednika Nikolića, kao i svih članova Državnog odbora za prenos i sahranu preminulih članova kraljevske porodice u Srbiju - rekao je za "Novosti" prestolonaslednik Aleksandar Drugi Karađorđević.
NEMA KOMPENZACIJE
- Sahrana Karađorđevića uz državne počasti je sama po sebi značajan događaj. Mi ne moramo nikome da se izvinjavamo zbog toga što obeležavamo i poštujemo svoju istoriju. Opet, ovaj događaj nam ne sme biti izgovor da ne uradimo neke druge teške i važne stvari - tvrdi prestolonaslednik. Novosti _________________
|
|
|
|
|
|
|
Astra
|
|
Administrator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58
Postovi: 10711
|
Kapela s posmrtnim ostacima Petra II otvorena svakog vikenda
Sveštenstvo Srpske pravoslavne crkve služiće svake nedelje u 10 časova zaupokojenu liturgiju u Dvorskoj kapeli
BEOGRAD - Zbog brojnih zahteva građana, Dvorska kapela u Kraljevskom kompleksu na Dedinju u kojoj se nalaze posmrtni ostaci poslednjeg kralja Jugoslavije Petra II, biće otvorena za mimohod svakog vikenda od 10 do 14 časova, saopštila je pres služba princa Aleksandra Karađorđevića.
U saopštenju se navodi da će sveštenstvo Srpske pravoslavne crkve, služiti svake nedelje u 10 časova zaupokojenu liturgiju kralju Petru II u Dvorskoj kapeli.
Posmrtni ostaci poslednjeg jugoslovenskog kralja preneti su iz SAD u Beograd 22. januara ove godine a planirano je da se sahrana održi krajem maja 2013. godine, nakon što u zemlju pristignu kovčezi sa posmrtnim ostacima kraljice Marije i Aleksandre.
kurir _________________
|
|
|
|
|
|
|
Astra
|
|
Administrator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58
Postovi: 10711
|
Ostaci kraljica Marije i Aleksandre stižu u Srbiju
„Novosti“ saznaju: Posmrtni ostaci Marije Karađorđević stižu u Srbiju 29. aprila, a Aleksandrini 9. maja. Baka i majka prestolonaslednika Aleksandra, sa kraljem Petrom Drugim, biće sahranjene 26. maja
Kralj Petar, kraljica Marija, prestolonaslednik Aleksandar i kraljica Aleksandra
SRPSKE kraljice Marija i Aleksandra Karađorđević konačno stižu u Srbiju. Posmrtni ostaci Marije Karađorđević, žene kralja Aleksandra i majke kralja Petra Drugog, iz Londona će biti dopremljeni 29. aprila, potvrđeno je „Novostima“ u predsedništvu Srbije i na Kraljevskom dvoru. Poslednja jugoslovenska kraljica i supruga Petra Drugog, Aleksandra Karađorđević, na tle zemlje na čijem je tronu bila, prvi put će se naći 9. maja. One će, zajedno sa kraljem Petrom Drugim, čiji su posmrtni ostaci dopremljeni u januaru, biti sahranjene, uz sve državne počasti, 26. maja u porodičnoj grobnici na Oplencu.
Na beogradskom aerodromu 29. aprila, tačno u 17.25, posmrtne ostatke kraljice Marije dočekaće prestolonaslednik Aleksandar i članovi kraljevske porodice zajedno sa savetnikom predsednika Srbije, profesorom Oliverom Antićem, koji je jedan od najzaslužnijih što će najzad biti ispunjen zavet kralja Petra da svi Karađorđevići počivaju na Oplencu. Do sahrane 26. maja, posmrtni ostaci srpskih kraljica počivaće, zajedno sa telom kralja Petra Drugog, u dvorskoj kapeli u kraljevskom kompleksu na Dedinju.
Kraljica Marija sada počiva na groblju u Grogmoru, u blizini vindzorskog zamka, gde je sahranjena i njena baka, engleska kraljice Viktorija. Bila je kćer rumunskog monarha Ferdinanda Hoencolerna i rumunske kraljice Marije i bratanica kralja Edvarda, pa prenos njenih posmrtnih ostataka nije bilo moguće organizovati bez saglasnosti britanske krune i kraljice Elizabete. Posle prvog obraćanja porodice Karađorđević vladarki Velike Britanije sa molbom da se telo njene rođake prenese na Oplenac, kraljica Elizabeta upitala je da li je Srbija spremna da prihvati i sahrani kraljicu Mariju Karađorđević. Kada je iz Srbije stigao potvrdan odgovor, ostalo je da se reše formalnosti.
- Sve je obavljeno na jedan fin način kako se to i radi u zemljama koje drže do reda i svoje istorije - kaže za „Novosti“ Oliver Antić, član vladine komisije za prenos posmrtnih ostataka i sahranu članova kraljevske porodice i savetnik predsednika Nikolića. - Saglasnost su dali kraljica Elizabeta i kanterberijski nadbiskup.
Majka poslednjeg jugoslovenskog monarha rođena je 1900. godine u nemačkom gradu Gote, a kraljica Srba, Hrvata i Slovenaca postala je 1922. godine kada se udala za kralja Aleksandra. Ubrzo su dobili sinove Petra, Tomislava i Andreja. Teško je podnela tragediju koja je zadesila porodicu, kada je 9. oktobra 1934. godine u Marselju ubijen kralj Aleksandar. Maloletnog Petra ostavila je u zemlji sa namesništvom, a ona se sa dvojicom mlađih sinova povukla u Englesku. Živeli su skromno u seoskoj kući nadomak Londona. Teško se nosila s intrigama i nedaćama koje su zadesila njenu porodicu i državu.
Posle rata, živela je sa sinovima na imanju u Kentu, gde je obavljala kućne poslove, kuvala i radila u polju. Viđala se sa kraljicom Elizabetom i negovala porodične odnose sa britanskom krunom. Posvetila se i humanitarnom radu. Iako joj nije bilo po volji što se Petar oženio usred rata, rado je prihvatila snaju Aleksandru. Pred smrt je morala da proda svoj kraljevski nakit jer prihodi koje je imala od svog engleskog nasleđa nisu bili dovoljni.
JAPANSKI CAR?
POZIVNICE za ceremoniju na Oplencu poslate su na 2.500 adresa u čitavom svetu. Očekuje se prisustvo članova kraljevskih porodica Velike Britanije, Grčke, Španije... Princ Čarls zbog ranije prihvaćenih obaveza verovatno neće moći da prisustvuje sahrani, ali postoji mogućnost da na ceremoniju dođe i car Japana Akihito.
Umrla je u 61. godini. Po pravoslavnim običajima opelo je služenu u Hramu Svetog Save u Londonu, koji je ona podigla.
Telo kraljice Aleksandre pridružiće se svekrvinom 9. maja, nakon što je grčka kraljevska porodica dala saglasnost da njeni posmrtni ostaci budu premešteni na Oplenac.
Majka prestolonaslednika Aleksandra nikada nije kročila na tle Srbije i Jugoslavije. Kraljica Jugoslavije postala je 1944. godine, samo godinu pre nego što će monarhija biti ukinuta, a kraljevskoj porodici zabranjen povratak u zemlju. „Tužna kraljica“ sa suprugom je živela svega pet godina, ali se od njega nikada nije formalno razvela. Govorila je da joj je muža otela kruna zato što je bila van njegovog domašaja.
- Otišao je za svojim političarima, a ja sam ga čekala čitavog života - zapisala je kraljica Aleksandra u svom dnevniku.
Umrla je 1993. u Ist Saseksu u 72. godini. Prema sopstvenoj želji, sahranjena je u Atini pored svojih roditelja.
PRVA PRINCEZA GRČKE KRVI
MAJKA kraljice Aleksandre bila je Aspazija Manos, Grkinja iz građanske klase. Aleksandra je bila prva princeza Grčke koja je bila poreklom iz te zemlje. Njen otac, Aleksandar Grčki, bio je, poput mnogih evropskih vladara, nemačke krvi. Rođena je 25. marta 1921, pet meseci posle smrti svoga oca. Pošto je Aleksandrova kratka vladavina (između dve vladavine njegovog oca) smatrana regenstvom, a njegov brak sa Aspazijom Manos sklopljen bez pristanka oca, Konstantina Prvog, Aleksandra je smatrana nezakonitim detetom. U julu 1922. godine zahvaljujući Aleksandrinoj babi Sofiji, donet je zakon koji je omogućio Konstantinu Prvom da ozakoni brak njegovog pokojnog sina. Aleksandra je dobila titulu princeze, ali ne i pravo na tron.
ČERČILOVA BILA POSLEDNJA
KLJUČNU ulogu u venčanju kralja Petra Drugog sa princezom Aleksandrom odigrao je tadašnji britanski premijer Vinston Čerčil. Zajedno sa Aspazijom Manos, majkom buduće jugoslovenske kraljice, on je ohrabrivao mladog kralja da zaprosi grčku princezu. Kraljica Marija i đeneral Draža Mihailović protivili su se venčanju „dok narod u otadžbini krvari“, ali sa Čerčilom na njegovoj strani mladog kralja niko nije mogao sprečiti da ostvari svoju nameru.
- Mlad sam čovek, jako zaljubljen u svoju zemlju i u svoju verenicu. Dužnost prema svojoj zemlji najbolje ću da izvršim ako se venčam sa Aleksandrom - pisao je kralj Jugoslavije britanskom premijeru. Novosti _________________
|
|
|
|
|
|
|
Astra
|
|
Administrator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58
Postovi: 10711
|
Ostaci kraljice Marije stižu u ponedeljak
Zemni ostaci Marije Karađorđević u ponedeljak stižu u Beograd, sahrana 26. maja na Oplencu. Pomen u kraljevskoj kapeli Svetog Andreja Prvozvanog u subotu
Kraljica Marija, bliska rođaka kraljice Elizabete, sahranjena je u blizini Vindzora
ZEMNI ostaci kraljice Marije Karađorđević u subotu će biti ekshumirani sa kraljevskog groblja Grogmor kod zamka Vindzor i izloženi u Crkvi Svetog Save u Londonu do ponedeljka kada će biti preneti u Beograd. Kovčeg sa njenim telom u ponedeljak u 17.25 na beogradskom aerodromu sačekaće porodica Karađorđević, specijalni savetnici predsednika Srbije Oliver Antić i Radoslav Pavlović, predstavnici Vlade Srbije i episkop hvostanski Atanasije.
U nedelju u 10.30 u Crkvi Svetog Save u Londonu služiće se opela i parastos za kraljicu Mariju. Službi će prisustvovati prestolonaslednik Aleksandar, princeza Katarina i drugi članovi kraljevske porodice.
Kada kovčeg kraljice Marije stigne u Beograd, patrijarh srpski Irinej služiće pomen u kraljevskoj kapeli Svetog Andreja Prvozvanog. Posmrtni ostaci kraljice počivaće u kapeli do 26. maja kada će biti sahranjena na Oplencu, pored sina, kralja Petra Drugog i snahe, kraljice Aleksandre.
MAJKA POSLEDNjEG KRALjA
KRALjICA Marija, majka poslednjeg jugoslovenskog monarha, postala je vladarka Srba, Hrvata i Slovenaca 1922. godine kada se udala za kralja Aleksandra. Imali su sinove Petra, Tomislava i Andreja. Posle atentata u Marselju, sa dvojicom mlađih sinova povukla se u Englesku, a Petra Drugog ostavila je u Beogradu sa namesništvom. Umrla je u 61. godini.
Za prenos tela jugoslovenske kraljice u Beograd, ključna je bila dozvola britanske kraljice Elizabete jer je Marija Karađorđević unuka kraljice Viktorije i bratanica kralja Edvarda.
U Srbiju će 9. maja biti preneti i zemni ostaci kraljice Aleksandre, supruge poslednjeg jugoslovenskog monarha. „Tužna kraljica“, vladarka koja nikada nije kročila na tlo zemlje kojom je formalno vladala, sahranjena je u Atini pored svojih roditelja, grčkog kralja Aleksandra i njegove žene Aspazije Manos. Grčka kraljevska porodica nedavno je dala saglasnost da se njeni posmrtni ostaci ekshumiraju i prenesu na Oplenac u porodičnu grobnicu Karađorđevića.
Sahranom 26. maja biće ispunjen zavet kralja Petra da svi Karađorđevići počivaju na Oplencu. Obredu će prisustvovati više od 2.500 zvanica iz čitavog sveta, uključujići predstavnike kraljevskih porodica Velike Britanije, Grčke, Španije i carske porodice Japana.
Novosti _________________
|
|
|
|
|
|
|
|
| Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 49 gostiju |
|
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
|
|
|
