Srbi na Kosovu i Metohiji • Srbija Forum

Kontejnersko naselje u Gračanici: Ovde se ugasila i nada

U Kontejnerskom naselju u Gračanici u bedi i beznađu žive porodice izbegle iz svojih domova na Kosmetu. Bojan Ničić: Nikoga više ne interesujemo. Nemam para ni dokumentaciju za pomoć da skupim

DVOGODIŠNJA Nikolina Đokić prve korake načinila je u sobičku od desetak kvadrata kontejnerskog naselja u Gračanici. Ova soba, u kojoj su krevet, orman i šporet na drva, devojčici i njenim roditeljima, Draganu (26) i Nataši (21) su jedini dom.

- U kontejner smo se uselili pre oko godinu i po dana sa bebom. Drugog izbora nismo imali jer privatni smeštaj u Gračanici nismo više mogli da plaćamo - priča Dragan koji je 1999. godine izbegao iz Prištine. Kaže da su mu odlazak iz stana i rodnog grada, veoma teško pali, pogotovu što mu je te godine preminuo i otac. Od tada se Dragan sam snalazi.

- Iako sam završio srednju školu, kopam kanale, čistim kanalizaciju, cepam drva ...Nadao sam se da ću se vremenom sa Natašom skućiti i naći neki sigurniji posao, ali i dalje jedva preživljavamo. Jedino što je sigurno to je 120 evra mesečno, koliko iznose socijalna pomoć i dečiji dodatak...

UZURPIRALI KUĆE
Četrdeset kontejnera na platou ispred Crvenog krsta nužni su smeštaj porodicama raseljenim iz drugih krajeva Kosmeta posle martovskog pogroma 2004. godine. U međuvremenu su sredstvima Vlade Srbije sagrađene 74 kuće namenjene stanarima ovog naselja, ali su ih nasilno zauzeli uglavnom dobrostojeći Srbi. Protiv uzurpatora podnete su krivične prijave i donete sudske presude, koje nisu realizovane. Srpske institucije sada nemaju ni izvršnu vlast na Kosmetu...
I Đokići kao i ostali stanari ovog kontejnerskog naselja nadomak Crvenog krsta u Gračanici sa zabrinutošću očekuju još jedno leto... Bez osnovnih uslova za život ali i nade da će se nešto promeniti nabolje.

- Ne znam da li nam je teže zimi od hladnoće ili leti kada se zažare ove naše „limene kutije“. Tada po pravilu slede restrikcije vode, a stanari svih četrdesetak kontejnera dele dva zajednička kupatila... Tada smo svi u strahu od mogućih zaraza, pogotovu što nemamo adekvatnu kanalizaciju. Najviše strepimo za Nikolinino zdravlje - priča zamišljeno Dragan koji se nada kakvom takvom zaposlenju, jer samo bi ono njemu u njegovoj porodici promenilo život.

Za zdravlje svojih zabrinut je i Bojan Ničić (36), kome su prošle jeseni, nevenčana supruga Nataša (35) i petoro mališana, Dragana (16), Lazar (14), Nemanja (11) , Jelena (3 ) i tada osmomesečna beba oboleli od žutice... Svi, osim njega i petogodišnje Jovane...

- Iako zbog šestoro dece imamo na raspolaganju dva kontejnera, uslovi su nikakvi - priča Nataša, koju zatičemo u jednoj od soba sa troje mališana. Prostorija od dva kvadrata predstavlja ulaz u drugu, malo veću sobu u kojoj se jedva mogu napraviti dva-tri koraka... Jer, veći deo prostora zauzimaju četiri kreveta na sprat, sto, stolice i šporet na drva. Pošto nema ormana, na jednom od kreveta složene su dečije stvari... Više od nemaštine i skučenosti, roditelje brine bolest šesnaestogodišnje Dragane. Operisana je pet puta od tumora na mozgu, slepa i vezana za invalidska kolica.
- Imam utisak da nikoga ne interesujemo. Jednostavno, kao da ne postojimo, kao da smo nepoželjni - više za sebe govori Bojan. Iz rodne kuće u selu Zlatari kod Prištine proteran je 1999. godine, i već je, kaže, zaboravio šta znači imati svoj prag, dom... Te kobne godine kidnapovan mu je i otac Jordan (50), koji je kasnije pronađen mrtav. Majka mu je, veli, preminula nešto ranije i na njenu sreću nije doživela raspad porodice...

- Sa suprugom sam se seljakao od nemila do nedraga i bukvalno smo se sa ulice uselili u ove kontejnere - priča. Nema sredstava ni da sredi dokumentaciju za decu kako bi im obezbedio dečiji dodatak. Iako je radio u Upravi prihoda u Prištini, nije uspeo da ostvari ni minimalac, a od socijalne pomoći uglavnom kupuju lekove bolesnoj devojčici...

Žive bez nade i plana..

TREBA IM SVE

Potrebno nam je sve. Hrana, odeća za decu, a pogotovu sredstva za higijenu - priča Nataša na pitanje šta im je najpotrebnije. I Dragan Đokić kaže da bi on i njegova supruga bili zahvalni na svakom vidu pomoći. Pogotovu za njihovu dvogodišnju devojčicu kojoj je uskraćeno detinjstvo koje imaju njeni vršnjaci u normalnim životnim uslovima...

Novosti