U epizodi Senke srušenog grada, upoznaćemo se sa serijom ratova za Beograd, kojima je predhodilo otomansko pustošenje Evrope i zauzimanje gotovo svih prestonica južnog dela kontinenta.
Veliko stradanje naroda koji su živeli na šavovima dve carevine, nisu predstavljale emotivno opterećenje za evropske vladare i dvorove. Beograd je u ovom krvavom nizu ratova bio centralno mesto, sa kojeg je sukob najčešće počinjao ili se u njemu završavao, dok je srpski narod je na čelu sa svojom crkvom, u ovim istorjiskim burama, očajnički pokušavao da opstane.
Murat IV
Sultan predvodi do tada najveći vojni pohod sa oko 250.000 ratnika i ogromnom ratnom mašinerijom. Murat IV se zaustavio u Beogradu, a 100.000 najsposobnijih, je nastavilo pohod prema, za Turke nedosanjanom snu i cilju: Beču. Mnogi, s pravom, smatraju da je bitka za Beč, bila jedna od najvažnijih za istoriju kontinenta, pa je, čineći svojevrstan iskorak, naš narator, detaljno opisao ovaj boj, pružajući nam važne detalje koji su opredelili kasniju sudbinu Beograda, kojeg su ubrzo, već septembra 1688. godine, zauzeli Austrijanci pod vođstvom Maksimilijana II Emanuela Bavarskog.
Branioci Beča
Turci, vojno, politički, strateški ali i duhovno vezani za grad, nakon 2 godine ponovo zauzimaju Beograd. Smene gospodara su ostavile dubok rušilački trag u Beogradu, kojeg pratimo dočaravajući ovo delikatno vreme.
U naš serijal ulazi neizbežna figura istorije Beograda: princ Eugen Savojski, neobičan čovek, poreklom Italijan, po odgoju Francuz, a svakako, jedna od najistaknutijih osoba u istoriji Austrije. Malo poznate anegdote iznenadiće i oduševiti gledaoce koji će imati priliku da saznaju zašto je Savojski i danas među najcenjenijim likovima Evrope.
Maksimilian bavarski
Centralna figura ove izuzetne epizode je, međitim, Nikola Doksat Demoret, Švajcarac, kontroverzne životne priče, koji je najznačajnija pojava baroknog i na žalost nestalog Beograda. Austrijski general Nikola Doksat, najcenjeniji fortifikacijski stručnjak svog doba i znameniti žitelj Beograda, tragično je završio život u ovom gradu kojem je kao trajna dobra, ostavio detaljno rekonstruisani Kalemegdan i prvi urbanistički plan.
Zašto je Vermaht, aprila 1941.godine, čak pre zvaničnog ulaska trupa u Beograd, prvo zaposeo kuću Nikole Doksata de Moreta u ulici cara Dušana broj 10?
U epizodi "KRSTAŠKI RAT U SRBIJI", autor Aleksandar Diklić nas ponovo poziva u duboku istoriji Beograda, ovoga puta u doba Austro- Turskih ratova za Beograd. Najveći i najskuplji radovi na rekonstrukciji beogradskog grada i tvrdjave, vodjeni su u prvoj polovini 18 veka.
U pauzama bitaka, fotrifikacije su morale biti prilagodjene novim ratnim oruđima, strategijama napada i odbrane. Većina naučnika predpostavlja da u okviru ovih radova i u ovo vreme, Austrija zida i čuveni - "Rimski" ili "Veliki" bunar, najstrašniju i najeziviju građevinu Beograda, kojoj autor posvećuje interesantnu priču.
Aleksa Nenadović
Ratovi su se modernizovali tako da srednjevekovne zidine, čak i one u dobrom stanju, nisu odgovarale potrebama i novim artiljerijskim iskušenjima i kalibrima. Po projektu Nikole Doksata, izvršena je velika rekonstrukcija beogradskih utvrdjenja: u ovom graditeljskom poduhvatu, koji je trajao punih 15 godina, grad je konačno dobio savremenu artiljerijsku tvrdjavu, oblikovanu uglavnom u skladu sa fortifikacionim principima francuskog graditelja i maršala Sebastiana Vobana. U epizodi ćemo upoznati interesantne graditelje obe sile, a među njima i Andrea Kornara, hrišćanina koji je prebegao Tucima i značajno doprineo njihovoj rekonstrukciji kalemegdanske tvrđave. U ovoj interesantnoj epizodi serijala BEOGRAD VEČITI GRAD, saznaćemo brojne spektakularne podatke, malo poznate ljubiteljima istorije grada. O Beogradu i ratovima koji su se za njega vodili, komponovali su kompozitori Mocart i Stiven Storace, a opera "Opsada Beograda", izvodiće se u Londonskom teatru Druri Lein.
Saznaćemo nešto i o tadašnjim komunalnim problemima Beograda, među kojima se ističe interesantna priča o tome kako su turci rešavali problem pasa lutalica, kojih je kako ćemo saznati, u Beogradu bilo "nesnošljivo mnogo". Na posletku, radnja nas dovodi pred stravične scene turskih odmazdi nad srpskim življem koji pribegava seobama. Turci zavode strahovladu, a među Srbima se donosi odluka za revoluciju i ustanak
Epizoda nas vodi u vreme pred I srpski ustanak i pred senku, grandiozne istorijske ličnosti: Vožda Đorđa Petrovića, Karađorđa.
U osmoj epizodi, napravićemo mali povratak junačkim danima Prvog srpskog ustanka. Glavne mete i neprijatelji ustanika bile su čete i hanovi subaša, lokalnih moćnika i zulumćara koji su godinama samostalno harali, pljačkali i satirali narod.
Beograd je skoro tri godine čekao ustanike. Karađorđe prikuplja čak 25000 ljudi, četrdesetak topova i donosi odluku da zauzme Beograd. U ovoj epizodi ćemo, u društvu ustanika, učestvovati u napadu na grad u kojem je na zloglasnoj Stambol kapiji stradao omiljeni Karađorđev saborac, Vasa Čarapić, Zmaj od Avale. Beograd je konačno, posle više vekova, ponovo u srpskim rukama ponajviše zahvaljujući Voždu, koga spominje i Napoleon u Aspernu kod Beča, maja 1809. godine. Ta izjava je odjeknula širom sveta, pa će mnogi početi Karađorđa da nazivaju "Napoleon u opancima".
Običaj je prirode, kada stvara neku izvanrednu ličnost, da je vrlo često ne stvara usamljenu, nego istovremeno i u njenoj blizini, stvara neku drugu ličnost, ne bi li se one međusobno potirale, podsticale, takmičile. Tako se ustalom desilo i u slučaju Karađorđa Petrovića i Miloša Obrenovića.
Miloš Obrenović
Istorija Beograda i Srbije nije moguća bez opisa dinastije Obrenovića, čiji je osnivač bio Miloš Obrenović, čovek neobične biografije i ogromnog istorijskog nasledja. Najkonroverzniji vladar u istoriji Srbije svojom prirodom, pomalo podseća na istoriju Beograda, neukrotivu za puko prepričavanje. Miloša, tako, kao i sam Beograd ne možemo sagledati bez strpljivog prikupljanja znanja i slika predhodnih vremena, a današnja epizoda obiluje malo poznatim podacima. Knez Miloš je, od pukog siromaha, vremenom postao toliko bogat, da je bio spreman i u mogucnosti da daje pozajmice i turskom sultanu, a deo njegovog bogatstva, biće u epicentru pažnje današnje emisije.
Karađorđe Petrović
Saznaćemo interesantne podatke o vladavini Karađorđevića i Obrenovića, ali će nas autor emisije, na kratko odvesti u magle tog doba, gde ćemo uživati u priči Vilijema Rihtera, koji je živeo i radio u Srbiji. Fantastična storija nam opisuje gastronomske probleme, na koje je evropljanin naišao u Beogradu i Srbiji, koja u ovo doba, zvanično dobija nekoliko značajnih povlastica. Milošev šestomesečni okršaj sa Turcima, doneo je mnogo više opipljivih rezultata nego Karađjorđev devetogodišnji rat. Iako je sam bio nepismen, knez je dobro osećao potrebe novog vremena. Zahvaljujući njemu, srpski mladići su počeli da se školuju u Rusiji, Ugarskoj, Austriji i Nemačkoj, dok su, po kneževom pozivu, u Srbiju počeli da dolaze lekari, profesori, inženjeri.
Opšte poznata osobina srpskog knjaza Miloša ali i celog srpskog naroda, bila je i jeste, sklonost ka psovanju, a ovom fenomenu, će biti posvećeno par minuta današnje epizode.
Naklonost prema jednoj od dve dinastije je prirodna, pa ipak, kroz emisiju ćemo saznati opšte, doprinose obe Porodice, koje su deo istog, krvavog goblena Srpske istorije.
U serijalu "Beograd večiti grad nastavaljmo" putovanje kroz neobičnu istoriju drevnog grada, a u današnjoj epizodi, poput domaćina nas dočekuje knez Mihailo Obrenović. Ovaj čovek, koga su lični duhovni principi doveli do lične nesreće, smatra se za prvog modernog vladara Srbije, čoveka koji je otvorio put savremenoj Srbiji, nasuprot njenoj tradicionalističkoj težnji i prošlosti. Emisija nas približava tragičnom knezu Srbije.
Mihailo Obrenović je bio školovan, veoma negovan čovek, evropejac, prefinjenih manira i veština. Kažu da je Mihailo osećanja nežnosti i nostalgije voljom prirode primio od od majke - kneginje Ljubice, koja je bila vrlo osetljiva i emotivna žena. Za naše razumevanje ovog vremena, dragocen je podatak po kojem je Mihajlo, pre dolaska u Srbiju, a u pratnji svoje majke, najpre otputovao u Istanbul, na audijenciju kod turskog sultana Abdul Medžida I. Knez Mihajlo, veoma pametan, dostojanstven ali i emotivan, iz izbeglištva u Srbiju dovodi, nikoga drugoga do Karađorđevog sina Aleksandra Karadjordjevića i dodeljuje mu čin poručnika ali i mesto svog adjutanta. Sin ubice, za svog prvog pratioca dakle dovodi sina očeve žrtve.
Knez Mihajlo Obrenović
Dinamičnu smenu vladara Srbije u 19 veku shvatićemo ako znamo da je vlast naizmenično preuzimana čak 9 puta, od strane 7 kneževa i kraljeva. Tako nas priča dovodi i do Karađorđevog sina, Kneza Aleksandra Karadjordevića, koji će Mihaila smeniti na mestu vladara Beograda i Srbije. Pa ipak, ubrzo zatim, Aleksandar dolazi u sukob sa članovima Sovjeta, što kulminira sazivanjem Svetoandrejske narodne skupštine koja je iznudila njegovu abdikaciju.
Obrenovići ponovo dolaze na vlast. Sa ruge stranje, 1862. došlo je do incidenta na beogradskoj Čukur-česmi. Glavni sukob, odigrao se na Velikoj pijaci i odneo je nekoliko života. Konačno, 1867. i poslednje turske trupe napuštaju Beograd. Širok spektar informacija, autor dopunjuje podacima o tadašnjem sultanu Abdul Azizu, koji je u časovima dokolice, lovio kokoši po svom dvoru u Istanbulu. Međutim, protiv Mihaila je sklopljena smrtna zavera.
Atentat je izveden u beogradskom u Košutnjaku. Knez je pronašao svoju smrt, koja ga je oslobodila radosti i patnji života.
Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 334 gostiju
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
