Beograd u (istorijskom) foto objektivu • Srbija Forum

Димитрије М. Кнежев у књизи Београд наше младости 1918-1941 пише о посебној врсти "журева" који су били популарни у међуратном периоду: "По броју присутних далеко већи знао је бити матине, друга једна врста приредбе за млађи свет крајње популарна пре рата. Матинеи су се одржавали у дворанама београдских гимназија, по школама играња, па чак и у појединим кафанама.... Незаборавни су били они у Ратничком дому, у дворани Академија при Занатској школи у Бранковој улици, у просторијама БУСК-а у Македонској улици, у Колу српских сестара у Ресавској улици и они највелинчаственији - у Официрском дому код Мањежа. Почињали су матинеи, као и журеви, у 4 и 5 часова поподне и трајали највише до 9 сати увече. Непосредно пред рат ушло је у моду да по две београдске гимназије, рецимо Четврта мушка и Шеста женска, заједнички приреде матине. Свирали би обично мањи оркестри, састављени од гимназијалаца, који су често били преко сваког очекивања одлични. Најбољи и најпопуларнији хармоникаш на тим матинеима био је Бранко Оташевић из Четврте мушке гимназије, познати Чубурац из Скерлићеве улице, иначе син трговца Крсте Оташевића. Бранко, његов брат Митар, сестра Деса и њен несуђени женик Душан Ђоновић били су на Чубури, као и на београдском корзу и у бољем друштву, веома популарне личности. Танго Ромео у изведби Душанове сестре Љубице Ђоновић био је пак права посластица и круна београдских журева, нарочито ако би се Љубица решила да запева: "Те очи, Ромео - сваке ноћи, Ромео....".