Tajna priroda Beograda
Stabla magnolije, najstarije drvo u gradu - hrast lužnjak na Cvetnom trgu star 200 godina, srne na Avali i orao belorepan iznad Velikog ratnog ostrva, miocenski sprud na Kalemegdanu, koji je ostatak Panonskog mora, i platan kod Miloševog konaka, samo su neke od brojnih bioloških i geoloških bogatstava prestonice.
Hrast na Cvetnom trgu
BOGATSTVO - Svetski dan biodiverziteta obeležen je juče u Sekretarijatu za zaštitu životne sredine promocijom dva projekta čiji je cilj očuvanje i unapređenje biološke raznolikosti Beograda. Pošto je reč o visokourbanizovanoj sredini, biodiverzitet prestonice je specifičan, ali pun značajnog biološkog i geološkog nasleđa. Na osnovu geološkog nasleđa utvrđeno je da je Beograd star 200 miliona godina.
Uz podršku Gradske uprave, Udruženje „Škola za opstanak” objavilo je vodič kroz bio-geo-diverzitet Beograda „Beograd kroz prirodu i vreme”, gde su obuhvaćene najbitnije lokacije i najzanimljiviji primeri biološke i geološke raznolikosti.
Prikazano je 36 prirodnih dobara Beograda, u kategorijama pojedinačnih stabala, spomenika prirode, predela izuzetnih odlika, i dobrima u postupku zaštite.
Projekat „Beograd - plavo-zelena mapa”, obuhvata internet portal (www.bgmap.rs) i aplikaciju za mobilni telefon. Reč je o prvoj „zelenoj” aplikaciji, koja omogućava lakši pronalazak najznačajnih primera biodiverziteta.
- Neki od njih su zaštićeni, ali su i dalje zapostavljeni i malo poznati - istakla je Gordana Brun, predsednica udruženja „Škola za opstanak”.
Najstarije drvo u gradu: Hrast na Cvetnom trgu
Vitalno stablo listopadnog drveta na Cvetnom trgu, starosti oko 200 godina. Ostatak je nekadašnjih šuma, a danas je usred omanjeg popločanog trga - ranije gradske pijace i trga cveća. Visok je 25, a širok četiri metra.
Jedinstvene magnolije stare 70 godina
Dva reprezentativna stabla u Botićevoj 12, poreklom sa Dalekog istoka, spojenih krošnji niskog grananja, starosti oko 70 godina. Iako niska, veoma su dekorativna, sa krupnim, miršljavim, mesnatim svetloljubičasto crvenim cvetovima u rano proleće, pre listanja.
Sprud na Kalemegdanu - ostatak panonskog mora
Geološki profil, zaštićeno prirodno dobro, ispod spomenika Pobedniku. Obuhvata sprudne i supsprudne tvorevine u nekadašnjem Panonskom moru. Lokalitet ima evropski značaj jer predstavlja najstariji stadijum u istoriji nekadašnjeg Panonskog mora.
Orao belorepan, gradska grabljivica
Strogo zaštićena, tamnosmeđa ptica grabljivica belog repa (kod zrelih ptica) može se videti iznad VRO, sa Obale majora Dragutina Gavrilovića, nad adom Kožarom i Ovčanskom adom.
Platan koji pravi najveću hladovinu
Jedan od najlepših i najstarijih platana u Evropi nalazi se pored Konaka kneza Miloša. Predanje ga vezuje za kneza Miloša Obrenovića, mada je zasađen kasnije pored kneževe rezidencije u Topčideru (1866. godine). Visok je 34, raspona krošnje skoro 50, a prsnog obima 7,35 metara. Kolenaste donje grane podupire 17 metalnih stubova. Krošnja pravi senku od 1.885 metara kvadratnih.
Ljupki papkari: Srne na Avali
Omanji, vitak i ljubak papkar sivosmeđe zimske, a rđastokestenjaste letnje dlake. Srndać ima nevelike uspravne račvaste rogove. Najčešće se viđa u porodičnim krdima na Avali.
Stabla magnolije, najstarije drvo u gradu - hrast lužnjak na Cvetnom trgu star 200 godina, srne na Avali i orao belorepan iznad Velikog ratnog ostrva, miocenski sprud na Kalemegdanu, koji je ostatak Panonskog mora, i platan kod Miloševog konaka, samo su neke od brojnih bioloških i geoloških bogatstava prestonice.
Hrast na Cvetnom trgu
BOGATSTVO - Svetski dan biodiverziteta obeležen je juče u Sekretarijatu za zaštitu životne sredine promocijom dva projekta čiji je cilj očuvanje i unapređenje biološke raznolikosti Beograda. Pošto je reč o visokourbanizovanoj sredini, biodiverzitet prestonice je specifičan, ali pun značajnog biološkog i geološkog nasleđa. Na osnovu geološkog nasleđa utvrđeno je da je Beograd star 200 miliona godina.
Uz podršku Gradske uprave, Udruženje „Škola za opstanak” objavilo je vodič kroz bio-geo-diverzitet Beograda „Beograd kroz prirodu i vreme”, gde su obuhvaćene najbitnije lokacije i najzanimljiviji primeri biološke i geološke raznolikosti.
Prikazano je 36 prirodnih dobara Beograda, u kategorijama pojedinačnih stabala, spomenika prirode, predela izuzetnih odlika, i dobrima u postupku zaštite.
Projekat „Beograd - plavo-zelena mapa”, obuhvata internet portal (www.bgmap.rs) i aplikaciju za mobilni telefon. Reč je o prvoj „zelenoj” aplikaciji, koja omogućava lakši pronalazak najznačajnih primera biodiverziteta.
- Neki od njih su zaštićeni, ali su i dalje zapostavljeni i malo poznati - istakla je Gordana Brun, predsednica udruženja „Škola za opstanak”.
Najstarije drvo u gradu: Hrast na Cvetnom trgu
Vitalno stablo listopadnog drveta na Cvetnom trgu, starosti oko 200 godina. Ostatak je nekadašnjih šuma, a danas je usred omanjeg popločanog trga - ranije gradske pijace i trga cveća. Visok je 25, a širok četiri metra.
Jedinstvene magnolije stare 70 godina
Dva reprezentativna stabla u Botićevoj 12, poreklom sa Dalekog istoka, spojenih krošnji niskog grananja, starosti oko 70 godina. Iako niska, veoma su dekorativna, sa krupnim, miršljavim, mesnatim svetloljubičasto crvenim cvetovima u rano proleće, pre listanja.
Sprud na Kalemegdanu - ostatak panonskog mora
Geološki profil, zaštićeno prirodno dobro, ispod spomenika Pobedniku. Obuhvata sprudne i supsprudne tvorevine u nekadašnjem Panonskom moru. Lokalitet ima evropski značaj jer predstavlja najstariji stadijum u istoriji nekadašnjeg Panonskog mora.
Orao belorepan, gradska grabljivica
Strogo zaštićena, tamnosmeđa ptica grabljivica belog repa (kod zrelih ptica) može se videti iznad VRO, sa Obale majora Dragutina Gavrilovića, nad adom Kožarom i Ovčanskom adom.
Platan koji pravi najveću hladovinu
Jedan od najlepših i najstarijih platana u Evropi nalazi se pored Konaka kneza Miloša. Predanje ga vezuje za kneza Miloša Obrenovića, mada je zasađen kasnije pored kneževe rezidencije u Topčideru (1866. godine). Visok je 34, raspona krošnje skoro 50, a prsnog obima 7,35 metara. Kolenaste donje grane podupire 17 metalnih stubova. Krošnja pravi senku od 1.885 metara kvadratnih.
Ljupki papkari: Srne na Avali
Omanji, vitak i ljubak papkar sivosmeđe zimske, a rđastokestenjaste letnje dlake. Srndać ima nevelike uspravne račvaste rogove. Najčešće se viđa u porodičnim krdima na Avali.
24.sata.rs
