Pogledaj neodgovorene postove
Pogledaj aktivne teme
Danas je 28 Nov 2021, 19:23


Autoru Poruka
dibrk
Post  Tema posta: Re: Turistički vodič kroz Srbiju  |  Poslato: 15 Jan 2021, 11:31

Pridružio se: 11 Dec 2014, 15:44
Postovi: 61

OffLine
Salaši
Salaši su prepoznatljiv detalj Vojvodine i izuzetno bogata gastronomska riznica. Reč Salaš potiče od Mađarske reči „Szállás“, što u prevodu na naš jezik znači Smeštaj. U građevinskom smislu, salaš je prepoznatljiv tradicionalni tip panonske kuće za stanovanje.

Postoje slični a zanimljivi sinonimi i izrazi za reč salaš i evo nekoliko koje smo pronašli:
zaselak, kućerak, vučjak, sokak, peradarnik, seosko imanje, bačija, topolik, zaseok, čenej, erdevik, majevac, tomašanac, osilovac, majur, delač, streim, lug, hutar i jakobovac.


Reč Salaš potiče od Mađarske reči „Szállás“

Salaš je u suštini poljsko imanje na kome je izgrađena kuća, ali i takozvani ekonomski objekti kao što su čardaci, ambari i staje. Pretpostavlja se da su salaši nastali u prvoj polovini devetnaestog veka, mada neki istorijski dokazi upućuju na to da su salaši nastali i pre, krajem sedamnaestog i početkom osamnaestog veka. Na samom početku su to bila letnja staništa seljaka, ali su kasnije ovi prelepi objekti predstavljali i mesto gde su stalno živeli ratari i stočari.


Salaš Vojvodina


Salaši su nastajali na području gotovo cele panonske nizije i to počevši od Slovačke, preko Austrije, Rumunije, Mađarske, Srbije i Hrvatske. Najveći broj salaša primetan je u Vojvodini, ali se oni sve ređe koriste onako kako su korišćeni u nekom prošlom vremenu. Salaši su na samom početku njihovog nastajanja, bili improvizovana staništa stočara. Razvijali su se u prelepo i potpuno jedinstveno građevinsko nasleđe u određenim ekonomskim pa i prirodnim uslovima.


Salaš je poljsko imanje na kome je izgrađena kuća i ekonomski objekti kao što su čardaci, ambari i staje!

Salaši su uvek bili izmešteni dalje od gradova pa čak i sela, a nastajali su na zapuštenom zemljištu koje je kasnije pretvarano u plodnu obradivu zemlju. Na salašima su živele i po tri generacije jedne porodice, a zanimljivo je da je do kraja devetnaestog veka na salašima živela čak polovina stanovnika Subotice. Poznato je i da su salaši u okolini ovog grada, vremenom postali njegov pravi brend. U kulturi zapadnih zemalja, odgovarajuća anologija salaša je „Ranč“.


Šta je salaš


Salaši su ostavili izuzetno dubok trag u poreklu imena (toponimi) pojedinih mesta u Mađarskoj (Szabadszállás), Vojvodini pa i Srbiji (jedno mesto kraj Zaječara se zove Salaš), kao i na istoku Hrvatske u Slavoniji, naročito u okolini Osijeka, Vinkovaca pa čak i kod Petrinje. Poznato je da se salaši već vekovima pa čak i danas, smatraju izvorom zdravog života.

Nadaleko se zna da su salaši karakteristični za podneblje Vojvodine i da ponosno svojim tradicionalnim izgledom i životom, prkose modernom načinu života. Pojedini istorijski spisi ukazuju na to da je najveći broj salaša izgrađen negde oko 1848. godine. Veliki broj salaša je nakon drugog svetskog rata na žalost napušten pa i potpuno srušen.


Najveći broj salaša izgrađen je oko 1848. godine!

Kao osnovni element ovih predela, salaš je potpuno dominirao vojvođanskom ravnicom i to znatno pre dolaska Turaka. Nekada je na velikom prostoru ravnice za mali broj ljudi, život na salašu bio i jedina mogućnost stanovanja. Salašarske kuće kako su zvali kuće na salašima, građene su od potpuno prirodnih materijala. Bilo je više tipova ovih kuća i to počevši od primitivne zemunice ili poluzemunice, sve do salašarske kuće ozbiljnijeg izgleda. Kuće na salašima su građene od materijala koji je bio dostupan na samom salašu ili u bližoj okolini.


Salašarske kuće su građene od prirodnih materijala!

Nabijenice su bile salašarske kuće koje su građene sistemom nabijanja zemlje pa su na taj način dobijeni debeli zidovi. Ovi zidovi su imali izuzetno dobru termoizolaciju i zbog toga je tokom vrelih letnjih dana u kući bilo izuzetno prijatno pa i sveže, dok je zimi kuću na salašu bilo izuzetno lako zagrejati, a zidovi su tu toplotu dugo i zadržavali.

Osim sa nabijenom zemljom, salašarske kuće su građene sa čerpićem, nepečenom ciglom koja je sušena na vetru i suncu. Ovaj tip kuća je građen još jednim tipom materijala koji se zove Pleter i koji se dobijao mešanjem seckane slame, zemlje bogate glinom i vodom.


Slika

Salašarske kuće su građene kao dvodelne i trodelne sa manjim ili većim tremom po potrebi. Krovovi kuća na salašima, bili su građeni od trske sa kojom je formiran poprilično debeo krov, koji je zadržavao prodor kiše i kasnije snega koji se topio, a krovu od trske i najjači vetar nije mogao ništa. Kuće na salašu su se prema položaju nazivale:

kuća na brazdu
preke kuće
kuće na lakat

Plan po kome su građeni salaši podrazumevalo je da kuće imaju dve sobe, kujnu (kuhinju smeštenu u centralnom delu salašarske kuće), ulazni hodnik Gang (kod Švaba Gonk ili Konk). Zabat je bio trouglasti zid tavana na salašu, a sunčani Zabat je bio posebno ukrašen, kao zabat seoske kuće sa zrakastim motivom koji podseća na sunce. Postoji i salašarski pojmovnik, ali o njemu nekom drugom prilikom.

Slika

Salašarske kuće su građene od nabijene zemlje, čerpićem i pleterom!

Razvojem života na salašima, postojala su dva tipa salaša:

Salaš polutana (vlasnik je bio imućniji seljak Polutan)
Salaš farmskog tipa (vlasnik je bio Biroš-najamnik)


Polutan je osim salaša imao i kuću u selu u kojoj je stalno stanovao, dok je na salaš dolazio povremeno za vreme poljoprivrednih radova, a Biroš je u salašarskoj kući konstantno stanovao. Jedno vreme je sve manje ljudi živelo na salašima pa su mnogi salaški šorevi i salašarski centri vremenom nestali.

Salaši su u osnovi zadržali isti način gazdovanja i načina života tog vremena, ali je svaki od lokalnih naroda i narodnosti dodao nešto svoje, tako da su pojedine salašarske kuće imale drugačiji izgled.


Slika

Salaši su uvek bili izvor vojvođanskog mentaliteta, kulture, zdravog života, vrednih, poštenih i tihih ljudi, ali i ljudi koji su uvek imali prefinjeni i dvosmisleni smisao za humor. Na salašima je uvek bilo vruće gibanice, rakije, supe sa knedlama, kuvano meso preliveno sa sosom od paradajza ili sosom od vrelih višanja, pohovano meso uz krompir pire i naravno šnenokle, gomboce sa šljivama i štrudle sa makom.

Slika
Salaši su uvek bili izvor vojvođanskog mentaliteta!

Nestajanjem salaša kao i salašarskog života, nažalost je počeo da nestaje i deo kulture naroda na ovim prostorima, a nestankom salaša sasvim sigurno su osiromašeni sad već pusti predeli Vojvodine. Salaši su bili utočište divljih životinja, stanište brojnih vrsta ptica, a salaše su uvek zvali „Zeleno-Bela ostrva“. U salašima je vekovima brižljivo čuvana kultura i tradicija, koja se srećom u poslednje vreme opet obnavlja na neki drugi moderniji način.

U poslednje vreme veliki broj salaša je adaptiran i sačuvan od zaborava, a postali su čak i prava turistička atrakcija. Salaši su renovirani i sada se uglavnom koriste kao turistički sadržaji za smeštaj turista uz promociju tradicionalnih vojvođanskih gastronomskih specijaliteta. Salaši u sadašnjem vremenu omogućavaju svakom posetiocu da se barem na kratko vrati u prošlost i podseti se kako se na salašima nekada živelo, a mlađa populacija saznaje kako su salašarske kuće nekada bile uređene, kako izgleda i za čega je služio čardak, ambar, lavor, đeram...

Slika
Salaše su uvek zvali „Zeleno-Bela ostrva“

Salaši su u poslednje vreme poznati po multikulturalnosti naroda sa ovih prostora, gostoprimstvu, izuzetno bogatoj trpezi i naravno uvek nasmejanim tamburašima koji će vam svirati na uvce.


fotografije: „Atelje Višinka“ Sombor-Srbija
ljubaznošću gospodina Jene Višinke poznatog slikara
tekst https://www.solis-nekretnine.com


Vrh
Senka
Post  Tema posta: Re: Turistički vodič kroz Srbiju  |  Poslato: 19 Jan 2021, 17:53
Korisnikov avatar
Vječita sanjalica
Vječita sanjalica

Pridružio se: 18 Apr 2012, 12:07
Postovi: 45185

OffLine
PIROT I OKOLINA

Slika

Sa putoljubom u…
PIROT I OKOLINU
Šta posetiti kada ste u okolini Pirota?

Ovo je plan za jednodnevni izlet!

Pirotska tvrđava (Momčilov grad)
Podignuta je za vreme vladavine kneza Lazara Hrebeljanovića na brdu Sarlah. Ne zna se tačno da li je izgradio sam knez Lazar ili vojvoda Momčilo, o kojem se veoma malo zna. Išla је iz srpskih u turske ruke i obrnuto. Utvrđenje je bilo u vojnoj upotrebi sve do prve polovine XX veka.

Pirotski grad se sastojao od tri dela. Ono što danas obilazimo zapravo je srednji deo sa bedemom i kulama. Tvrđava je proglašena za jednu od osam najlepših tvrđava Srbije, po izboru Turističke organizacije.

Za sada se ulaz u tvrđavu ne plaća. Planiran je dodatni sadržaj poput 3D virtuelnih tura, ali ideja još nije sprovedena u delo.

Muzej Ponišavlja
Sama zgrada muzeja je prelepa. Građena još u XIX veku, a po lepoti svoje arhitekture značajan je spomenik ne samo Srbije, već i čitavog Balkana. Pripadala je trgovcu Malom Risti ili Čučuk Risti, kako su ga zvali, a da bi je izgradio, morao je da traži posebnu dozvolu turskih vlasti, s obzirom da objekti koje su hrišćani gradili nisu smeli da budu visoki. Dobio je dozvolu, ali pod uslovom da gornji sprat mogu da koriste Turci.

Po samom nadimku možete zaključiti, Mali Rista je bio nizak čovek. Tako je na međuspratu sagradio svoju radnu sobu, čija je visina tavanice negde oko 1,70m, nešto više od Ristine visine. Na jednom zidu nalaze se dolapi, ormari u zidu, odakle se moglo doći do stražnjeg izlaza iz kuće.

Na spratu su muška i ženska soba. Muška je za jedan stepenik uzdignutija sa tavanicom ukrašenom rezbarenim drvetom. Jedna od soba ima tavanicu koja je konusnog oblika i koja je najverovatnije nekad bila oslikana. Sam nameštaj, kamin, ćilimi daju toplinu ovoj kući.

Zahvaljujući tome što je jedna od retkih kuća očuvanih iz tog perioda, poslužila je za snimanje mnogih naših filmova: Zone Zamfirove, Ivokove slave i dr.

Muzej Ponišavlja

Kuća Bela Mačka

Saznali smo da postoji i kuća Bela Mačka u neposrednoj okolini, zapravo najstarija očuvana kuća u Pirotu, pa smo krenuli da je potražimo. Nedaleko od Muzeja Ponišavlja u Ulici Dušana Tankosića br. 9. nalaze se zapravo tri kuće, koje su u fazi urušavanja.

Neobično ime kuća je dobila po nekadašnjem vlasniku. Glavna kuća je bila reprezentativna i verovatno je građena za nekog bogatog trgovca. Planira se kompletna rekonstrukcija ovog kompleksa te će se ovde otvoriti Muzej ćilima.

Radionica za izradu ćilima

Kad smo već kod ćilima, ovde postoji i radionica za izradu ćilima i nalazi se u centru grada – „Damsko srce”. Ako dođete vikendom, nećete moći da ih posetite, a radnim danima su tu od 8 do 15 časova. Sam ćilim ima 95 prepoznatljivih šara i 122 ornamenata, a tradicija tkanja u Pirotu stara je pet vekova.

Nišavska dolina

Slika

To je etno-kompleks pored Nišave, na starom putu Pirot-Dimitrovgrad. Svi objekti su izgrađeni po ugledu na stari balkanski tip gradnje. Izuzetno lep primer etno-sela, te mislim da se nećete pokajati ako ga posetite.

Zavojsko jezero

To je veštačko jezero 17 km od Pirota. Odlično mesto za porodični odmor i opuštanje. Pored sela Pakleštica postoji plaža, pa se možete i kupati, ako volite osveženje u jezeru.

Selo Gostuša

Uspavano selo na Staroj planini. Nekada veliko i ekonomski jedno od jačih sela u okolini, koje se pretežno bavilo stočarstvom, danas se svelo na desetak starijih meštana. Mladi su se raselili, postoje samo još kuće, pokrivene kamenim blokovima, koje nemo stoje, pa deluje kao da se selo uspavalo u prošlom veku.

Pećinska crkva sv. Petra i Pavla

Crkva je nastala pregrađivanjem jedne od brojnih pećina na Staroj planini, najverovatnije u 14. veku. Na severnom zidu crkve predstavljen je Isus, mlad i ćelav. S obzirom da ovakakvo freskoslikarstvo nije u skladu sa crkvenim kanonima, pretpostavlja se da je reč o isposnici koja ne podleže episkopskoj cenzuri.

Zavojsko jezero

Selo Slavinje i blizu njega Rosomački lonci, jedan od najlepših kanjona Srbije
Ovo je zapravo kanjon reke Rosomače. Rosomača pravi neobičan kanjon slojevitih ivica, u kome se nalazi više proširenja sa virovima koja podsećaju na kotlove ili lonce, po čemu je kanjon i dobio ime. Kanjon se još naziva i Rosomačko grlo.

Vrelo

Vrelo se nalazi na nekih 33km od Pirota.

U selu Visočka Ržana skrećete levo ka Vrelu, dok put desno vodi ka Slavinji i Odorovcima. Navigacija vas vodi tačno do naselja u kojem je restoran „Konak Vrelo”, gde možete ručati i odmoriti posle svih obilazaka. Tu je takođe smešten i vizitorski centar, koji doduše nije radio tokom našeg obilaska.

Omiljeno izletište Piroćanaca obiluje vodom – ovde se nalaze Jelovička i Dojkinačka reka. Tu je i odmaralište Vrelo – istorijski spomenik iz vremena II svetskog rata.

Od restorana desno, na nekih deset minuta hoda nalazi se Jelovičko vrelo, kraško vrelo sa jako lepom bojom vode.

Vrelo je do sada neispitane dubine, kažu da je čak negde oko 50m, a da količina vode stalno varira, pa da čak u avgustu, na par sati može i da presuši.

Od Vrela možete produžiti ka Dojkinicima, tu je blizu i vodopad Tupavica.

Kanjon Jerme

Jerma je reka kojoj se stalno vraćam, od detinjstva. Često smo dolazili da se kupamo na njoj, ali sam kasnije i planinarila njenim kanom u Bugarskoj. Ovoga puta smo se spustili do manastira Temska, Poganovo i Sukovo i prošetali kanjonom Jerme.

Nekako mi se čini da je najbolje da o ovom obilasku napišem poseban post, s obzirom da ima puno sadržaja, ali eto, da ga ubrojim od jedno od mesta koje možete obići kada dođete u Pirot.

Uživajte u putovanjima po Srbiji.

Do sledećeg izleta, pozdravlja vas Putoljub!


Izvor: putoljub.rs

_________________
Slika Slika


Vrh
Dany
Post  Tema posta: Re: Turistički vodič kroz Srbiju  |  Poslato: 28 Jun 2021, 16:08

Pridružio se: 14 Avg 2018, 09:34
Postovi: 5

OffLine
Pronašla sam sjajan tekst
gradovi koje treba posetiti u Srbiji a nismo do sad


Vrh
dibrk
Post  Tema posta: Re: Turistički vodič kroz Srbiju  |  Poslato: 30 Jun 2021, 11:30

Pridružio se: 11 Dec 2014, 15:44
Postovi: 61

OffLine
Beogradska jezera

Citiraj:
Mnogi turisti koji dođu u Beograd, posete tvrđavu Kalemegdan, boemsku četvrt Skadarliju, možda Narodni muzej, Knez Mihailovu ulicu, i tu i tamo još ponešto. I odu iz Beograda a da nikada ne saznaju da je Beograd, osim što se nalazi na dve velike reke (to su, naravno, Sava i Dunav), grad koji je okružen sa čak 12 jezera. Pa ako želite da posetite ova mesta za beg od stvarnosti, to ćete najlakše učiniti ako iznajmite automobil. Zato ostanite sa nama, pokušaćemo da vam damo smernice gde se nalaze najlepša od njih.

I ne brinite ako za ovaj podatak niste znali, pošto za to ne zna čak ni većina Beograđana. Jer, teritorija Beograda je velika, tako da neke delove ni oni koji ceo svoj život provedu u njemu, nikada ne upoznaju. Zato nije ni čudno što za ova divna mesta ne znaju svi. To je zato što u neke delove grada nikada nisu imali potrebe da zađu, pa tako i nisu. Ali, hajde da krenemo...

#1. Savsko jezero – Ada Ciganlija




Od svih 12, ovo je verovatno jedino jezero za koje znaju svi i čuju svi koji dođu u Beograd. Nalazi se na opštini Čukarica i nastalo je krajem 1960-ih, tako što su izgrađene veštačke brane blizu donjeg i gornjeg špica Ade Ciganlije, pa je od desnog rukavca reke Save, nastalo jezero. Prosečne je širine oko 200 m, dugačko nešto više od 4 km, a dubina je, na pojedinim delovima 4-6 m. Krug oko jezera koji ima stazu za trčanje i biciklizam dugačak je 7.7 km.

Najuređenije je od svih, i u letnjim mesecima, na plažama u jednom danu može da uživa i do 200.000 ljudi. Ovo jezero Beograđani zovu beogradskim morem. Na njemu postoji mnogo različitog saržaja, možete se baviti raznim sportovima što na vodi, što na kopnu, a pored toga, tu je i mnoštvo mesta za izlaske, restorana, kafića, itd.

#2. Ada Safari




Da, osim Ciganlije, postoji i Ada Safari, malo jezero u blizini donjeg špica Ciganlije, između reke Save i Čukaričkog rukavca. Ovo zanimljivo mesto jedno je od najlepših. A za razliku od Ciganlije, ovo jezero je prirodno. Nastalo je pre nastanka Ciganlije, tako što je na tom mestu bila prirodna depresija koja se napunila vodom, u momentu kad je vodostaj Save bio visok.

Tako se, sasvim prirodno, obnavljala voda u močvari, a mnogi stanovnici ovog dela grada, Ada Safari znaju kao Savsku baru. Okruženo je gustom šumom, pa podseća na rezervat prirode. Mnogo je mirnije od Ciganlije, raj za one koji žele da se izdvoje i neko vreme provedu u tišini.


#3. Tri topčiderska jezera



Topčider je jedan od najvećih i najlepših parkova u Beogradu koji poseduje čak tri veštačka jezera. Do njega se može stići ulicom Teodora Drajzera ili spuštajući se nizbrdo od Topčiderske zvezde. Otkad postoji Most na Adi, može se stići i direktno sa Novog Beograda, a može i iz Rakovice, putem pored rasadnika.





Ovaj park nalazi se između dve beogradske opštine, Savskog venca i Čukarice, a u njegovom podnožju nalazi se treća beogradska reka o kojoj se takođe nedovoljno zna, a to je Topčiderka. Ovaj park je prvi koji je namenski napravljen, po nalogu kneza Miloša. U njemu se nalazi i prelepo zdanje Milošev konak, nekadašnja rezidencija, a danas muzej koji možete posetiti.





#4. Markovačko jezero



Ovo jezero nalazi na oko 60 km od centra Beograda, južno od Mladenovca, u podnožju planine Kosmaj. Jedno je od najstariji akumulacionih jezera na teritoriji grada, a nastalo je 1969. godine kada je izgrađena brana na rečici Košarna.

Ni veliko, ali ni malo, dugačko je oko 1.5 km a široko oko 250 m. Poznato je kao raj za ribolovce, i bogato raznovrsnom slatkovodnom ribom. Zbog toga se na njemu održavaju i takmičenja u različitim tehnikama ribolova.


#5. Jezero Trešnja




Ovo veštačko jezero nalazi se na samoj granici opština Voždovac i Sopot, u podavalskom selu Mala Ivanča. Od centra Beograda, udaljeno je 30-tak kilometara. Dugačko je svega 150 m, a prosečno široko oko 30 m. Nalazi se u središtu guste šume i pristupačno je sa svih strana. U blizini postoje i dva prirodna izvora vode.

Leti je prava oaza za kupače, jer je prilično čisto, a za one koji se sećaju filma „Maratonci trče počasni krug“, u ovom jezeru se kupala Kristina (Seka Sabljić) dok je snimao Đenka (Bora Todorović). Ako poželite da se i sami okupate u njemu, to ćete najlakše učiniti ako iznajmite automobil kod rent a car agencije kao što je Menadžer, i zaputite se tamo.


#6. Jezero Očaga




Ovo jezero nalazi se na teritoriji opštine Lazarevac, sa uređenim sportsko-rekreativnim centrom. Nalazi se na 60 km od centra Beograda. Jezero se snabdeva vodom sa izvora i u letnjim mesecima svakodnevno filtrira. Poptuno je uređeno i ima i veštački gejzir, poput onog na Adi Ciganliji.

Ima i svoj restoran, ali i uređeni deo za izletnike, kao i terene za sportove na vodi i kopnu. Iako u njemu ima ribe, pecanje je zabranjeno, a ribolov dozvoljen na starom delu, koji se zove Stara Očaga.


#7. Jezero Pariguz



Nalazi se na teritoriji opštine Rakovica, u naselju Resnik i posle Ade Ciganlije, najbliže je Beogradu. Nastalo je krajem 1980-ih godina, izgradnjom brane, da bi se okolina zaštitila od poplava prilikom topljenja snegova. Do njega se može doći starim kružnim putem, kada se skrene kod Bubanj potoka.

Što se zanimljivog imena tiče, postoje dve legende od kojih jedna kaže da je na tom mestu bilo lekovito blato koje je lokalno stanovništvo koristilo za lečenje hemoroida. Dok, druga kaže da su na tom mestu nekada Srbi napravili Turcima zasedu, osuli po njima paljbu, tako da su im zabridele zadnjice. Šta je od toga istina, niko ne zna.

Nije posebno veliko. Široko je 120 m, dugačko 700 m, ali je prilično duboko, na nekim mestima čak i do 15 m. Nalazi se između Resnika, Ripnja i Pinosave, a oko jezera je šuma. Napaja se iz tri različita izvora, vodom koja je izuzetnog kvaliteta. Nije posebno sređeno, pa zbog toga ni u letnji mesecima nema kupača, ali ima barskih kornjača, patki i razne slatkovodne ribe.[


Tekst objavljen na blogu https://www.rentacarmenadzer.com/blog/iznajmite-automobil-i-posetite-beogradska-jezera-mesta-za-beg-od-stvarnosti-36.html


Vrh
Prikaži postove u poslednjih:  Poređaj po  
Pogled za štampu

Ko je OnLine
Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 1 gost
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
Idi na:   


Obriši sve kolačiće boarda | Tim | Sva vremena su u UTC + 2 sata

Powered by phpBB® Forum Software © phpBB Group
DAJ Glass 2 template created by Dustin Baccetti
Prevod - www.CyberCom.rs
eXTReMe Tracker