|
| Autoru |
Poruka |
|
Astra
|
|
Administrator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58
Postovi: 10711
|
Vašar
Vašar ili sajam je oblik narodnog okupljanja. Stariji naziv je panađur. Osnovna svrha vašara bila je da seljaci kupe neophodne stvari u vreme dok nisu postojale prodavnice u današnjem smislu. Obično se dešava u doba nekog crkvenog praznika (Crveno slovo) kada nije dozvoljeno raditi i najčešće se dešava na nekom ravnom terenu – često u porti obližnje crkve ili manastira, čime se celom događanju daje određena doza ozbiljnosti i društvene prihvaćenosti. Vašar je toliko važan događaj da su svi veći vašari u Srbiji evidentirani čak i u crkvenom kalendaru. Učesnici zajednice – sela – varošice gde se dešava vašar se tog dana svečano oblače. I raspoloženje se svečano.
Iako vašar nije specijalitet srpskog naroda, vašare u drugom obliku imaju i drugi narodi ipak srpski vašar ima i određene društvene funkcije:
Na vašaru treba biti „viđen“
Na vašaru se gleda kako se ko sa kime „pitao“ (pozdravio i raspitivao za familiju i sl). Na taj način se određuje status pojedinca u zajednici
Na vašaru se plasiraju informacije (npr. „prodao bih onaj zabran, tamo gore pored potoka...“) i prikupljaju informacije („čujem da si ove godine zapatio jato ćuraka...“)
Devojke za udaju, se oblače i stavljaju (poželjno) zlatan nakit i dukate oko vrata i šetaju po vašaru uz obaveznu pratnju starije rođake.
Vašar je prilika da mladi bračni parovi, po prvi put, svima pokažu svoje dete
Vašar je prilika da se mladi sretnu, upoznaju, „očijukaju“
Stariji su tu da se raspitaju o onoj drugoj porodici, kakvi su, koliko imaju...
Na vašaru (tradicija koja se gubi) obavezno je kolo u kome mladi igraju. Pored prilike da se „izđuskaju“ ovo je prilika da se vidi koliko je ko fizički izdržljiv - spreman da igra (a samim tim i da radi). Ovo se naročito odnosi na devojke.
Svrha „pokazivanja“ je da se vidi da pojedinac nema neke „skrivene mane“ i da je prihvatljiv za zajednicu po nepisanim zakonima zajednice.
Ringišpili su česti na velikim vašarima i isto imaju funkciju pokazivanja.
Pored toga vašar služi i za:
Kupovinu prodaju stoke i drugih poljoprivrednih proizvoda.
Da se u kafani ili improvizovanoj kafani pod šatrom meštani „provedu“. To je prilika za neke, da potroše pare koje su tog dana zaradili prodajući npr stoku. Kafanska pevačica, koja peva na stolu, je obavezna.
Jagnjad i prasad se toga dana okreću na ražnju, u zemljanim loncima se kuva „Svadbarski kupus“
Tu su i trgovci raznih fela, a narodna odela, licidarska srca, bičevi za konje, igle i druge potrepštine se toga dana kupuju.
To je prilika da deca dobiju neku igračku ili kupovni slatkiš Iz Wikipedie _________________ 
|
|
|
|
|
|
|
Astra
|
|
Administrator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58
Postovi: 10711
|
Kalendar narodnih vašara i sabora u Srbiji po mesecima i danima – kog dana je u kom mestu vašar
Spisak godišnjih gradskih i seoskih vašara i narodnih sabora po datumima i mestima u Srbiji
Reč vašar je mađarskog porekla (vásár) i označava pazar, odnosno sajam, u smislu delatnosti, kao i u smislu prostora na kojem se ta delatnost obavlja.
Vašar u mađarskom jeziku takođe označava i posao, u smislu pogodbe.
Pored ovog izraza, za isti pojam postoji i naziv panađur, koji je grčkog porekla (πανήγυσις).
I danas postoje toponimi koji ukazuju na održavanje vašara na određenim prostorima u prošlosti (recimo, toponim pazarište se može naći u Lici, a toponim panađurište je prisutan u Bugarskoj).
Vašari (Panadjuri) u Srbiji - Mesec, datumi i mesto vašara
Januar
19. Valjevska Mionica
Februar
12. Valjevska Mionica
Mart
14. Mrčajevci (Čačak), Valjevska Mionica
22. Samaila (Kraljevo), Veliki Šiljegovac (Kruševac)
27. Knjaževac, Požarevac
April
7. Kruševac, Svrljig, Velika Plana, Kosjerić –
drugi dan Vaskrsa
8. Valjevska Mionica
Maj
6. Kaona (Čačak), Ribare, Stopanja (Trstenik)
6,7,8. Kraljevo
8. Koceljeva, Ivanjica, Kuršumlija, Žitorađa, Valjevska Mionica, Zlot
9. Osečina (Valjevo)
10. Užice
12. Guševac, Belanovica
14. Čačak, Ub, Brus, Mladenovac, Paraćin
15. Lebane, Zaječar
21. Čajetina, Boljevac, Stepojevac
22. Gornji Milanovac
24. Trstenik
24,25,26. Valjevo
28. Arilje, Raška
Jun
1. Dan duhova – Valjevska Mionica, Ćuprija, Dušanovac
3. Kragujevac, Leskovac, Bajina Bašta, Soko Banja, Trstenik, Lazarevac, Blace (Prokuplje)
7. Rgotina (Zaječar)
12,13,14. Kraljevo
24. Kruševac, Belanovica (Ljig), Bučje (Knjaževac)
28. Lazarevac, Rogačica, Loznica, Pirot, Veliki Popović
Jul
7. Baroševac, Brus, Minićevo, Vel. Lešnica, Lebane, Slatina (Čačak), Moklište (Bela Palanka), Kalna (Knjaževac), Požarevac, Valjevska Mionica, Kostojevići
12. Aleksinac, Baroševac (Lazarevac), Obrenovac, Ljig, Negotin, Užička Požega, Tekeriš, Smederevo, Velika Plana, Varvarin, Stopanja, Zlot
12,13,14. Kraljevo
14. Lapovo
21. Bor, Bajina Bašta, Kosjerić, Mrčajevci, Petrovac na Mlavi, Senjski Rudnik, Veliki Šiljegovac (Kruševac), Tumba (Vlasotince)
25. Stepojevac (Lazarevac), Koceljeva
26. Aranđelovac, Brza Palanka, Velika Plana,Vlasotince, Ljig, Svrljig, Svilajnac
30. Lajkovac, Mladenovac, Veliko Orašje, Donje Crniljevo (druge nedelje po Petrovdanu narodni vašar a svakog drugog u mesecu stočni)
Avgust
2. Gornji Milanovac, Knjaževac, Kruševac, Paraćin, Rača Kragujevačka, Sopot, Veliko Gradište, Valjevo, Žagubica, Jabukovac (Negotin), Kotraža (Guča), Kostojevići, Selevac, Čobanac (Crna Trava), Ovčar Banja
8. Aleksandrovac (Župski)
9. Krupanj, Markovac, Jagodina, Kalna (Knjaževac), Samaila (Kraljevo), Valjevska Mionica, Ub, Takovo
11. Kučevo
12. Leskovac
14. Sokobanja, Deligrad (Aleksandrovac), Lozovik
15. Belanovica (Ljig), Lapovo, Trstenik
19. Bela Palanka, Knić (Kragujevac), Kolari (Smederevo), Rogačica, Saraorci (Velika Plana), Surdulica, Žabari, Ćuprija, Žitorađa (Prokuplje), Rabrovo, Ljig, Mionica (kod Valjeva), Dušanovac
20. Sokobanja
21. Rabrovo
24. Zlot
28. Aranđelovac, Aleksinac, Batočina, Golubac, Kladovo, Loznica, Lajkovac, Svrljig, Varvarin, Veliki Popović, Tavnik
29. Stopanja
Septembar
1. Mali Izvor (Zaječar), Salaš (Negotin), Velike Laole, Žagubica
2. Petrovac na Mlavi
3. Bor
4. Blace (Prokuplje), Velika Plana, Deligrad
7. Zaječar
9. Pirot
11. Brus, Čačak, Lazarevac, Mladenovac, Velika Lešnica, Svilajnac, Vladičin Han, Prokuplje, Sepevac
14. Valjevska Mionica
19. Batočina
21. Dimitrovgrad, Kruševac, Kučevo, Leskovac, Lapovo, Negotin, Ljig, Ub, Užička Požega, Smederevo, Šabac, Valjevska Mionica, Guševac
22. Guča
27. Babušnica, Golubac, Ljig, Mrčajevci, Osečina, Žagubica, Niš, Ćuprija, Podunavci (Kraljevo), Jabukovac, Čajetina, Smederevska Palanka
28. Umčari
Oktobar
2. Svrljig
3. Belanovica (Ljig), Bor
12. Ivanjica, Valjevo, Veliko Orašje, Kolari, Saraorci
14. Arilje, Sokobanja, Jagodina, Leskovac, Zavlaka (Krupanj), Raška
15. Požarevac
19. Bajina Bašta, Gornji Milanovac, Kosjerić, Krupanj, Mala Krsna, Markovac, Mladenovac, Petrovac na Mlavi, Trstenik, Paraćin, Guševac
20. Lebane, Minićevo, Valjevska Mionica
22,23,24. Kraljevo
27. Aleksandrovac, Aleksinac, Ljig, Pecka, Rača Kragujevačka, Sopot, Vel. Popović, Vlasotince, Užice
31. Kladovo, Ub, Kotraža
Novembar
8. Svilajnac, Varvarin, Koceljeva, Velika Mionica, Kostojevići, Užička Požega
8,9,10. Rabrovo
11. Veliko Gradište
12. Ljubovija, Babušnica
14. Kosjerić
21. Ljig
Decembar
4. Velika Mionica Saša Srećković i Suzana Antić _________________
|
|
|
|
|
|
|
Astra
|
|
Administrator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58
Postovi: 10711
|
Šabački vašar
Na daleko čuveni vašar koji se svake godine održava 21. septembra na Malu gospojinu postao je gotovo sinonim za Šabac. Proslavila ga je pesma čije su početne reči " Oćemo li u Šabac na vašar"? toliko ušle ljudima u uši, da često prilikom susreta služe kao reči pozdrava upućene Šapčanima od sagovornika koji su iz neke druge sredine.
U dane vašara, a on traje 4-5 dana, na popularnom Mihajlovcu, tik uz Savu, sjati se na desetine hiljada ljudi. Dođu ovde mnogi, da vide i da budu viđeni, da prodaju i da kupe, da se zabave i opuste. A prodaje se i nudi mnogo toga raznolikog, što se retko gde može još videti na jednom mestu. I čuda tu ima raznih. Možete videti "pola zmiju - pola ženu", "kuću strave", "zid smrti"... Možete probati pečenje ispod neke od mnogobrojnih šatri ili uživati u vožnji na nekom od mnogobrojnih elektro-mehaničkih čuda što se vrte, drmaju,okreću, pište, škripe i ljuljaju. Za romantične duše još uvek se ovde mogu pronaći liciderska srca i orasnice, alva... znamenja nekih davno prošlih vremena. I oni koji nisu imali nameru da bilo šta kupe, sa Šabačkog vašara ne vraćaju se praznih ruku, poneće bar sito, varjaču ili drveno burence za rakiju, ne zato što im baš to treba, već da se vidi da su i oni bili na vašaru. Prećutno se, valjda, smatra da će onoga ko na vašar ode a ništa ne kupi, terati maler sve do sledećeg vašara. Šabačkom vašaru redovno se najviše raduju deca.sabacturizam _________________
|
|
|
|
|
|
|
Astra
|
|
Administrator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58
Postovi: 10711
|
Vašari u Srbiji
Sve manifestacije u Srbiji potekle su iz narodnih okupljanja, panađura, kasnije nazvanim vašarima. Okupljanja, odnosno vašari se zakazuju u doba nekog crkvenog praznika (Crveno slovo) kada nije dozvoljeno raditi i najčešće se dešava na nekom ravnom terenu – često u porti obližnje crkve ili manastira, čime se celom događanju daje određena doza ozbiljnosti i društvene prihvaćenosti. Vašar je toliko važan događaj da su svi veći vašari u Srbiji evidentirani čak i u crkvenom kalendaru. Učesnici zajednice – sela – varošice gde se dešava vašar se tog dana svečano oblače. I raspoloženje je svečano. Vašar ima i određene društvene funkcije:Na vašaru treba biti „viđen“, na vašaru se gleda kako se ko sa kime „pitao“ (pozdravio i raspitivao za familiju i sl). Na taj način se određuje status pojedinca u zajednici. Na vašaru se plasiraju informacije i prikupljaju informacije. Devojke za udaju, se oblače i stavljaju nakit i šetaju po vašaru uz obaveznu pratnju starije rođake.Vašar je prilika da mladi bračni parovi, po prvi put, svima pokažu svoje dete.
Vašar je prilika da se mladi sretnu, upoznaju, „očijukaju“. Stariji su tu da se raspitaju o onoj drugoj porodici, kakvi su, koliko imaju… Svrha „pokazivanja“ je da se vidi da pojedinac nema neke „skrivene mane“ i da je prihvatljiv za zajednicu po nepisanim zakonima zajednice. Ringišpili i sav ostali prateći zabavni sadržaj su česti na velikim vašarima i isto imaju funkciju pokazivanja. Pored toga vašar služi da se u kafani ili improvizovanoj kafani pod šatrom meštani „provedu“. To je prilika za neke, da potroše pare koje su tog dana zaradili prodajući iznetu robu ili npr stoku. Kafanska pevačica, koja peva na stolu, je obavezna. Jaganjci i prasići se toga dana okreću na ražnju.Tu su i trgovci raznih fela, a narodna odela, licidarska srca, bičevi za konje, igle i druge potrepštine se toga dana prodaju i kupuju. To je prilika da deca dobiju neku igračku ili slatkiš.
Ovo je nekada bila funkcija vašara, koji je u jednom mestu bio jednom godišnje i trajao dva-tri dana. Naše pitanje (ili možda čuđenje) tiče se promene kako je ono što je bio dvodnevni događaj postalo životni stil naroda u ovoj zemlji? Kako je narodni događaj sa pozitivnim i praktičnim karakteristima prerastao u vrhunac života, odnosno zabavu, odnosno manifestaciju? Kako i kada je hedonizam zauzeo mesto svih drugih vrednosti i vrlina i kada je postalo važno za neko naseljeno mesto da je „pokazati se“ i „biti viđen“ na mapi događaja (manifestacija) postalo glavni hit, pravac i smisao postojanja ? Kako smo od jednog običnog vašara uspjeli napraviti tako veliki vašar, takav da ga svakodnevno ima u bar jednom od mesta širom Srbije? festfair _________________
|
|
|
|
|
|
|
Astra
|
|
Administrator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58
Postovi: 10711
|
_________________
|
|
|
|
|
|
|
Nina
|
|
Moderator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 14:33
Postovi: 5555
|
Vašar u Raškoj bez "zida smrti"
Novi sadržaji: sa vašara u Raškoj (Foto M. Dugalić)
Raška – Pomalo dirljiva scena događala se pokraj centrifuge za "proizvodnju" šećerne vune na tradicionalnom raščanskom vašaru koji je, povodom verskog praznika Pokrova presvete Bogorodice, trajao tri dana. Dečak, uzrasta osnovca, poželeo je ovaj slatkiš, i taman da mu to majka priušti, na odgovor Zorice iz Leskovca, koja "vunu" proizvodi i prodaje, da ona staje 50 dinara otac, vižljasti, koščat gorštak, po svemu sudeći negde iz okolnih planinskih sela, samo odmahnu rukom i produži… Dečak spusti glavu i ućuta, očigledno razume da je skupo, da se nema para… E, zbog toga, zbog besparice, a ne zbog "zubatog sunca" i hladnoće ovaj vašar, ustanovljen još 1860. godine, sada je bio skromniji nego ranijih godina.
Istina, narod iz Raške, okolnih kopaoničkih sela, iz Kraljeva i okoline, iz Kosovske Mitrovice, Novog Pazara, Aleksandrovca, Brusa, sjatio se u varošicu. I sada su raščanske ulice bile pretvorene u vašarište, a automobili proterani, ali je roba na brojnim tezgama bila višestruko skuplja nego što su posetioci vašara imali novca u džepovima. Stoga su mnogi samo razgledali, šetali, pokoju sitnicu pazarili. A bilo je svega. Dominirale su tezge sa odećom i obućom iz Turske, Kine, teksasom iz Novog Pazara. Tu se mogao još kupiti nameštaj, razna drvenarija, burad za rakiju ili vino, posude od plastike, alat, furune na drva, kuhinjski pribor, sečke za pečenje… Jedan abadžija je za trista dinara prodavao šajkače, drugi je nudio obrasce "švalerskih dozvola", iste kao one vozačke, za samo 50 dinara. Nudili su vašarski trgovci i one proizvode koji se samo na vašarima i prodaju: lizalice, šećerleme, liciderska srca…
Neopisive buke bilo je zbog nove reklamne tehnologije kojoj ni ovakvi narodni skupovi nisu odoleli. Na posebnom prostoru, takođe usred Raške, posetioci su bučno pozivani u zabavni park. A tamo se vrteo ringišpil, ljuljao brod, radio je autodrom, kamikaze…
Stariji posetioci su primetili da više nema "zida smrti", a ni šatora u kome se moglo videti čudo prirode – "pola zmija, a pola devojka". Samo je u jednoj šatri vašardžije zabavljala pevačica, ali se, ipak, pečenje prodavalo dobro.
– Možeš i jagnjećeg i prasećeg prodati koliko imaš. Cena je 500 dinara za kilogram prasetine, a 900 jagnjetine. Samo sam ja ovde prodao oko 30 pečenih praseća i desetak jagnjića – kaže Veroljub Matović, koji meri "pečenje sa panja" na terasi kafane "Dubočica".
Ispred brojnih ugostiteljskih objekata nudio se i kupus iz zemljanog lonca po ceni od 200 dinara za porciju.
– Već do podne sam prodala 200 kilograma – kaže nam kuvarica Vera Luković.
Bilo je na vašaru i onih koji su došli po navici, poput sedamdestogodišnjaka Dragiše Miloševića i Tihomira Petrovića iz obližnjeg Baljevca na Ibru. Rekoše nam da se ovde ranije igralo tri, četiri kola, da je bilo navodadžija, prosaca, da su se sa vašara udavale devojke, a sada gotovo da mladih i nema.
Većina mladih Raščana nestrpljivo je čekala da sva ta halabuka prođe, pa da uveče krenu u provod na svoj način – uglavnom u kafiće, kojih u Raškoj ima puno. Reklo bi se, ni manje varoši, ni više kafića. Politika
|
|
|
|
|
|
|
Nina
|
|
Moderator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 14:33
Postovi: 5555
|
Narodni vašari, sabori i okupljanja narodnog stvaralaštva u Srbiji – Oplenačka berba groždja, Oplenac, Topola
Sabor narodnog stvaralaštva – 49. Oplenačka berba groždja, Oplenac, Topola
Sezona narodnih vašara po Srbiji uveliko traje. Jedan od poznatijih narodnih vašara je i Oplenačka berba groždja koja se svakog oktobra, evo već 49-i put odigrava u Topoli, podno Oplenca. Dugo godina već nismo stizali da odemo na Oplenačku berbu, jer u Topoli imamo rodjake i volimo da posetimo to malo mesto i prošetamo se kroz vašar, kupimo sitne suvenire, groždje, svadbarski kupus i obvezno širu. Šira je sveže cedjen sok od groždja, koji samo što je počeo da fermentiše i vri pa je slatkasto kiseli sok koji dajemo deci da piju.
Narodni vašari u Srbiji su odlično mesto da upoznate Srbiju iznutra, da shvatite ko su vaši zemljaci, ko je narod sa kojim živite i delite sudbinu. To je izmedju ostalog još jedan od razloga što smo se uputili na vašar, da nam deca koja odrastaju u prestonici, upoznaju i neku drugu, treću, četvrtu, petu Srbiju. Da se ne ponesu, ne uobraze, ali i da razumeju, zašto je Srbija takva kakva jeste. A na vašaru imate mnoštvo sitnih detalja koji će vam pomoći da bolje shvatite ljude i vaše zemljake.
Istaći ću samo jedan detalj koji nekako odmah upada u oči – mesna hrana i glad za istom. Prosto je neverovatno koliko je ljudi hrlilo na roštilj, pečenje i svadbarski kupus, kao da su nedeljama bili gladni, i kao da i sami nisu to mogli da pripreme kući ili kupe u pečenjari. Ta halapljivost i nestrpljivost da se jede na licu mesta, i to da se naručuje samo pečenje i dugo kuvani i krčkani kupus sa mesom, to fascinira. Sva mesta po tezgama i montažnim restoranima su bili puni ljudi koji su naručivali porcije svadbarskog mesa i pola kila do kilo pečenja. Nije se biralo pečenje, jagnjeće, praseće, samo da je toplo, tek sa ražnja skinuto. Čak i kozje pečenje je bilo na repertoaru, jedino nigde nije bilo piletine a ribe ni u tragovima.
I ta strast za mesom i vašarskom hranom se ne odnosi samo na posetioce sabora, već i na one druge, nama drage gradjane Beograda koji su nam naručili da im iz Topole obavezno donesemo po par porcija svadbarskog kupusa, po pola kila jagnjećeg i svinjskog pečenja i dva kila hamburg groždja. Hrana sa vašara, to je nešto posebno u umu i srcu naših ljudi. Oni su bili srećni kada su dobili naručeni a samo smo mi znali kako nam je bilo kada smo otvarali gepek pun simfonije jakih mirisa.
Bila je gužva, na hiljade ljudi se sjatilo u ova tri dana proslave. Ulice su bile zakrčene ljudima i tezgama, i sve je pomalo haotično i više liči na sajam prehrane nego na vašar, jer je bilo jako malo zabave i igara. Bilo je tu i tamo takmičenja za najbolje izlagače i proizvodjače, nastupali su kulturno umetnička društva i ansambli, recitovalo se i pevalo, ali je najači utisak ipak bila hrana i naša strast prema njoj. I tako je mahom slično na svakom narodnom saboru ili etno manifestaciji, zvala se ona slaninijada, kobasicijada, roštiljijada, berba, izložba, sajam zimnica ili kupusijada, ambijent i atmosfera su vrlo slični. Jedne godine sam se čak i "takmičio" sa timom zaposlenih iz firme koju sam tada vodio, učestvovali smo na vašaru zvanom Kupusijada u Mrčajevcima.
Sve u svemu, bilo je vrlo egzotično i pomalo razbarušeno, uz mnogo gužve, energije i muzike a manjka higijene i korpi za otpatke, ali ko je o tome uopšte vodio računa. Da ne dužim, slike govore više od reči - to je naša organska i matična Srbija u izvornom izdanju - neobradjena i neprocesuirana.
Baštabalkana
|
|
|
|
|
|
|
Astra
|
|
Administrator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58
Postovi: 10711
|
Vašar u Kuršumliji, a na vašaru...
U Kuršumliji je danas čuveni Markovdanski vašar, koji se u centru Kuršumlije organizuje odvajkada.
Vlasnici kafića i kafana u centru grada, nadaju se velikom prometu, a kako i ne bi kada su svi kafići od ranog jutra krcati.
Vašar u Kuršumliji nije samo mesto gde se kupuje i prodaje već najvažniji društveni događaj, na koji dolazi “i staro i malo” i prodefiluje preko deset hiljada ljudi. Samo na taj dan sreću se prijatelji iz najudaljenijih kuršumlijskih planinskih sela.
Glavna gradska ulica i dve poprečne pored Kuršumlijskog parka na Markov dan postanu tesne za sve vašardžije.
Koliko je ovaj dan važan za ceo kraj, govori činjenica da firme skraćuju radno vreme, a škole časove kako bi svi imali dovoljno vremena za kupovinu i provod.
Markovdanski vašar u Kuršumliji poseti preko deset hiljada ljudi, a svi kafići i kafane uveče organizuju muziku uživo do zore. južnasrbija _________________
|
|
|
|
|
|
|
Senka
|
|
Vječita sanjalica
Pridružio se: 18 Apr 2012, 12:07
Postovi: 45984
|
Vašar
Вашар или сајам је облик народног окупљања. Старији назив је панађур. Основна сврха вашара била је да сељаци купе неопходне ствари у време док нису постојале продавнице у данашњем смислу. Обично се дешава у доба неког црквеног празника (Црвено слово) када није дозвољено радити и најчешће се дешава на неком равном терену – често у порти оближње цркве или манастира, чиме се целом догађању даје одређена доза озбиљности и друштвене прихваћености. Вашар је толико важан догађај да су сви већи вашари у Србији евидентирани чак и у црквеном календару. Учесници заједнице – села – варошице где се дешава вашар се тог дана свечано облаче. И расположење се свечано.
Иако вашар није специјалитет српског народа, вашаре у другом облику имају и други народи ипак српски вашар има и одређене друштвене функције:
На вашару треба бити „виђен“
На вашару се гледа како се ко са киме „питао“ (поздравио и распитивао за фамилију и сл). На тај начин се одређује статус појединца у заједници
На вашару се пласирају информације (нпр. „продао бих онај забран, тамо горе поред потока…“) и прикупљају информације („чујем да си ове године запатио јато ћурака…“)
Девојке за удају, се облаче и стављају (пожељно) златан накит и дукате око врата и шетају по вашару уз обавезну пратњу старије рођаке.
Вашар је прилика да млади брачни парови, по први пут, свима покажу своје дете
Вашар је прилика да се млади сретну, упознају, „очијукају“
Старији су ту да се распитају о оној другој породици, какви су, колико имају…
На вашару (традиција која се губи) обавезно је коло у коме млади играју. Поред прилике да се „изђускају“ ово је прилика да се види колико је ко физички издржљив – спреман да игра (а самим тим и да ради). Ово се нарочито односи на девојке.
Сврха „показивања“ је да се види да појединац нема неке „скривене мане“ и да је прихватљив за заједницу по неписаним законима заједнице.
Рингишпили су чести на великим вашарима и исто имају функцију показивања.
Поред тога вашар служи и за:
Куповину продају стоке и других пољопривредних производа.
Да се у кафани или импровизованој кафани под шатром мештани „проведу“. То је прилика за неке, да потроше паре које су тог дана зарадили продајући нпр стоку. Кафанска певачица, која пева на столу, је обавезна.
Јагњад и прасад се тога дана окрећу на ражњу, у земљаним лонцима се кува „Свадбарски купус“
Ту су и трговци разних фела, а народна одела, лицидарска срца, бичеви за коње, игле и друге потрепштине се тога дана купују.
То је прилика да деца добију неку играчку или куповни слаткиш
 narodnatradicija _________________  
|
|
|
|
|
|
|
Senka
|
|
Vječita sanjalica
Pridružio se: 18 Apr 2012, 12:07
Postovi: 45984
|
_________________
|
|
|
|
|
|
|
|
| Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 12 gostiju |
|
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
|
|
|
