|
| Autoru |
Poruka |
|
Nina
|
|
Moderator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 14:33
Postovi: 5555
|
Srpske slave
Vodič za početnike: Sve što bi zaista trebalo da znate o srpskim slavama
Sezona slava je stigla! Samo, da li znate kako se slavi, zašto su one tako važne u Srbiji i zašto ne bi trebalo da slave odmah povezujete sa gomilom hrane i pića?
Odakle slave
Srbi su jedini narod među pravoslavnim hrišćanima koji slave krsne slave. Grci, Bugari, Rusi, imaju imendane, tj. onog svetitelja čije ime nose i koji ga proslavljaju na drugačiji način od Srba. Srbi slave onog svetitelja na čiji su dan preci primili krštenje, što potvrđuje i sam naziv – krsna slava. Takođe, kada se porodici ili pojedincu desilo nešto važno, uzimalo se da se slavi kao krsna slava taj svetitelj kada se taj događaj desio, recimo, ozdravljenje, izbavljenje od neprijatelja, rođenje dugo željene dece. Na dan krste slave sećaju se svojih svetitelja zaštitnika, koji su zaštitnici domova, a istovremeno su i veza sa precima.
Kako se slavi
Slavljenje slave se održalo do današnjih dana, Srbi su po tome poznati i širom sveta. Na dan slave u kući domaćina se okupljaju gosti, i to ne samo zemljaci već i komšije, prijatelji, kolege ma koje vere bili i kojoj naciji pripadali.
Najviše srpskih domova slavi Svetog Nikolu, Svetog arhangela Mihaila, Svetog Jovana, Svetog velikomučenika Đorđa, Svetog Dimitrija, Svetu Petku. Uobičajena je izreka tih dana, da pola Srba slavi a druga polovina ide u goste. Svetitelj koji se proslavlja trebalo bi da služi na ugled porodici, na njega da se ugledaju u ponašanju i životu. Zato je važno i kako se slava proslavlja.
U kući se sprema kolač za koji se upotrebljava voda koju je sveštenik nekoliko dana pre toga osvetio krstom, bosiljkom i molitvenikom. Potrebno je pripremiti i žito, neki ga kuvaju i melju, mešaju sa orasima i karanfilićom. Sve je popularnije samo malo istucano žito u koji se dodaju razni začini. Kolač i žito sa vinom se zatim na dan slave, ili na večernjoj službi dan ranije koja se zove bdenije, nose u crkvu. Sveštenik će prerezati kolač a prethodno će ga, kao i žito, preliti vinom, izgovoriće tropare, pesme posvećene u čast svetitelja koji se proslavlja, očitaće i molitvu. Dok sve to radi, potrebno je da bude upaljena sveća na stolu.
Pravilno slavljenje podrazumeva i da ukućani na dan slave budu crkvi, na Svetoj liturgiji, da se pričeste i zatim u svojim domovima dočekuju goste. Priprema se i hrana, vodeći računa da li slava pada na posni ili mrsni dan. Slava nije gozba i preterano pripremanje hrane koja se baca, ne samo da je trošak za domaćina, već i bahatost. Bolje je tog dana pomoći nekom siromašnom, nahraniti ga i obući nego se rasipati uz velike količine jela i pića.
A, šta nije dobro?
- Nije dobro ni proslavljati slavu bez kolača, žita i odlaska u crkvu. To je onda rođendan, obično slavlje a ne slava.
- Slavski kolač ne bi trebalo da sečete vi već sveštenik u crkvi. To je u nekim krajevima bio običaj kada sveštenici nisu mogli da dođu ili ih čak i nije bilo, ali danas nema razloga.
- Slave ne služe za opijanje i prejedanje.
- Nije dobro ne slaviti slavu kada neko u porodici umre. Slava se uvek slavi, makar za najbliže.
- Nemojte spremati mrsnu hranu u posne dane. Ima ljudi koji o tome ne vode računa ili, kako kažu, ne vole ribu i ne žele da je spremaju. Ako slavite slavu važno je da poštujete i posne dane.
- Na slavi uopšte nije obavezno spremanje jela i zvanje gostiju.
- Nije dobro ne praviti slavsko žito. U narodu postoji običaj da se slavsko žito ne sprema za Svetog Iliju ili Aranđelovdan. Slavsko žito je uvek obavezno.
Česte slave
Sabor Svetog Arhangela Mihaila - Aranđelovdan
Po novom kalendaru: 21. novembar
Po starom kalendaru: 8. novembar
Vavedenje presvete Bogorodice
Po novom kalendaru: 4. decembar
Po starom kalendaru: 21. novembar
Sveti Nikola Čudotvorac, Arhiepiskop Mirlikijski - Nikoljdan
Po novom kalendaru: 19. decembar
Po starom kalendaru: 6. decembar
Svete prvomučenik i arhiđakon Stefan
Po novom kalendaru: 9. januar
Po starom kalendaru: 27. decembar
Sveti Jovan Krstitelj
Po novom kalendaru: 20.januar
Po starom kalendaru: 7. januar
Sveti Sava arhiepiskop Srpski
Po novom kalendaru: 27. januar
Po starom kalendaru: 14. januar
Sveti mučenik Trifun
Po novom kalendaru: 14. februar
Po starom kalendaru: 1. februar
Sveti velikomučenik Georgije - Đurđevdan
Po novom kalendaru: 6. maj
Po starom kalendaru: 23. april
Sveti Vasilije Ostroški
Po novom kalendaru: 12. maj
Po starom kalendaru: 29. april
Sveti velikomučenik Car Lazar
Po novom kalendaru: 28. jun
Po starom kalendaru: 15. jun
Rođenje Svetog Jovana Preteče i krstitelja Gospodnjeg - Ivanjdan
Po novom kalendaru: 7. jul
Po starom kalendaru: 24. jun
Sveti apostoli Petar i Pavle - Petrovdan
Po novom kalendaru: 12. jul
Po starom kalendaru: 29. jun
Sveti arhanđel Gavrilo
Po novom kalendaru: 26. jul
Po starom kalendaru: 13. jul
Sveti prorok Ilija
Po novom kalendaru: 2. avgust
Po starom kalendaru: 20. jul
Prepodobna Petka - Paraskeva, Sveta Petka
Po novom kalendaru: 27. oktobar
Po starom kalendaru: 14. oktobar
Svet velikomučenik Dimitrije - Mitrovdan
Po novom kalendaru: 8. novembar
Po starom kalendaru: 26. oktobar Domino
|
|
|
|
|
|
|
Nina
|
|
Moderator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 14:33
Postovi: 5555
|
Spisak krsnih slava
Kod Srba postoji čak 78 kućanskih slava, krsnih imena, koji se proslavljaju kao krsna slava. Najveći broj svečara slavi Svetog Nikolu - Nikoljdan (oko polovina); zatim, po broju svečara koji ih slave, dolaze Sveti Georgije (Đurđevdan, 6. maj, i Đurđic, 16. novembar), pa Sveti Arhanđel Mihailo (Aranđelovdan, 21. novembar), zatim dolaze Sveti Jovan (Jovanjdan, 20. januar), Sveti Dimitrije (Mitrovdan, 8. novembar), Sveta Petka (Petkovača, 27. oktobar), Sveti Luka (Lučindan, 31. oktobar), Sveti Trifun (Trifundan, 14. februar), Sveti Kuzma i Damnjan (Vračevi, 14. novembar), Sveti Andrija (Andrijevdan, ), itd.
Januar
2. Sveti Ignjatije Bogonosac – Ignjatijevdan
9. Sveti Arhiđakon Stefan – Stevanjdan
14. Sveti Vasilije Veliki – Vasiljevdan
20. Sveti Jovan Krstitelj – Jovanjdan
27. Sveti Sava – Savindan
29. Sveti Apostol Petar – Časne verige
Februar
12. Sveta tri jerarha
14. Sveti mučenik Trifun - Trifundan
16. Sveti Simeon Bogoprimac
23. Sveti Haralampije
27. Prepodobni Avksentije - Ćirilovdan
Mart
2. Sveti Teodor Tiron
22. Svetih četrdeset mučenika - Mladenci
30. Sveti Aleksije Čovek Božji
April
7. Blagovesti
Maj
6. Sveti Georgije – Đurđevdan
8. Sveti Marko – Markovdan
12. Sveti Vasilije Ostroški
14. Sveti Jeremija – Jeremijin dan
22. Sveti Nikolaj Mirlikijski, prenos moštiju – Letnji Sveti Nikola
24. Sveti Ćirilo i Metodije
Jun
3. Sveti car Konstantin i carica Jelena
24. Sveti apostoli Vartolomej i Varnava – Sveti apostol Vartolomej
27. Sveti Jelisej
28. Sveti knez Lazar - Vidovdan
Jul
7. Rođenje Svetog Jovana – Ivanjdan
12. Sveti Apostoli Petar i Pavle – Petrovdan
21. Sveti Prokopije
26. Sveti Arhanđel Gavrilo
30. Sveta velikomučenica Marina – Ognjena Marija
Avgust
2. Sveti prorok Ilija – Ilindan
4. Sveta Marija Magdalina – Blaga Marija
8. Prepodobnomučenica Paraskeva – Trnova Petka
9. Sveti Pantelejmon – Sveti Pantelija
12. Prepodobna mati Angelina Srpska
14. Sveti mučenici Makaveji
15. Prenos moštiju svetog Stefana – Sveti Stefan Letnji
19. Preobraženje Gospodnje
28. Uspenije Presvete Bogorodice – Velika Gospojina
Septembar
4. Sveti Agatonik - Arlijevdan
8. Sveti mučenici Adrijan i Natalija
11. Usekovanje glave Sv. Jovana Krstitelja – Usečenje
12. Prenos moštiju svetog Aleksandra Nevskog – Sveti Aleksandar Nevski
14. Prepodobni Simeon Stolpnik
21. Rođenje Presvete Bogorodice – Mala Gospojina
22. Sveti Joakim i Ana
27. Krstovdan
30. Sveta mučenica Sofija i njene tri kćeri – Vera, Nada i Ljubav
Oktobar
3. Sveti Jevstatije
6. Začeće Svetog Jovana
9. Sveti Jovan Bogoslov
12. Kirijak Otšelnik – Miholjdan
14. Pokrov presvete Bogorodice - Pokrovica
19. Sveti apostol Toma – Tomindan
20. Sveti Sergije i Vakho – Srđevdan
27. Prepodobna Paraskeva – Sveta Petka
31. Sveti Luka – Lučindan
Novembar
5. Sveti apostol Jakov, prvi episkop Jerusalimski
8. Sveti Dimitrije – Mitrovdan
10. Sveti Arsenije Sremac
11. Avramije Zatvornik
14. Sveti Kozma i Damjan – Vračevi
16. Sveti Đorđe – Đurđic
21. Sabor Svetog arhangela Mihaila – Aranđelovdan
24. Sveti Stefan Dečanski – Mratindan
25. Sveti Jovan Milostivi
26. Sveti Jovan Zlatousti
27. Sveti apostol Filip
29. Sveti apostol Matej
Decembar
4. Vavedenje presvete Bogorodice (Uvođenje Presvete Bogorodice u hram) - Vavedenje
7. Sveta velikomučenica Ekaterina
8. Sveti sveštenomučenik Kliment
9. Sveti Alimpije Stolpnik - Alempijevdan
13. Sveti apostol Andrej Prvozvani - Andrijevdan
17. Sveta Varvara
18. Sveti Sava Osvećeni
19. Sveti Nikolaj Čudotvorac – Nikoljdan
25. Sveti Spiridon Čudotvorac
Pokretni praznici
Sveti i pravedni Lazar - Lazareva subota Iz Wikipedie
|
|
|
|
|
|
|
Nina
|
|
Moderator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 14:33
Postovi: 5555
|
Miholjdan
Pravoslavni vernici 12. oktobra obeležavaju praznik Svetog Kirjaka, u narodu poznatiji i kao Miholjdan. Prema narodnom verovanju, posle Miholjdana nastupa prava jesen koja je kalendarski već uveliko počela.
Srpska pravoslavna crkva obeležava praznik svetitelja i velikog podvižnika hrišćanske vere Kirjaka Otšelnika koji je u narodu poznat i kao Miholjdan, vezan za smenu leta i jeseni.
Prema narodnom verovanju, posle Miholjdana nastupa prava jesen koja je kalendarski već uveliko počela.
Oktobarski topli dani vezani za ovaj narodni i verski praznik poznati su kao Miholjsko leto.
Sveti Kirjak je rođen u Korintu krajem četvrtog veka i za života je smatran stubom hrišćanstva i uzorom monaških vrlina.
Čitajući Sveto pismo, veoma rano je počeo da se divi ustrojstvu spasenja ljudskog roda, a želja za duhovnim životom odvela ga je u Jerusalim, gde je stupio u manastir i dobio početna uputstva o monaškom životu.
Boravio je u više manastira gde se, posvetivši se hrišćanskoj veri, i borio protiv jeresi.
Predanje kaže da je bio krupan i snažan čovek, iako je ceo život proveo u strogom postu. Pred kraj života boravio je u monaškoj obitelji Svetog Haritona, gde su monasi jeli jedanput dnevno, i to po zalasku sunca.
Kirjaka su monasi poštovali kao iscelitelja i utešitelja bolesnih i nevoljnih. Poživeo je 109 godina i upokojio se 557. u pustinji gde je proveo starost i poslednje godine života.
U pravoslavnom kalendaru se na ovaj praznik pominje i osveštanje bazilike Svetog Mihaila u okolini Rima, što je i objašnjenje za naziv praznika.
Sveti Kirjak je zaštitnik i slava mnogih srpskih domova. Slavi se u Boki Kotorskoj kao zaštitnik pomoraca, a u pojedinim srpskim selima održavaju se zavetine i organizuju litije.
U Valjevu i okolini se na ovaj dan održavaju narodni i crkveni sabori. RTS
|
|
|
|
|
|
|
Nina
|
|
Moderator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 14:33
Postovi: 5555
|
Tomindan
Pravoslavni vernici 19.10. obeležavaju Tomindan, sećanje na Svetog Tomu, jednog od dvanaestorice apostola.
Sveti Toma, sedi doma
Sveti Toma je širio hrišćanstvo najpre u Palestini, potom u Persiji i Indiji, gde je i usmrćen kopljima. Mošti su mu u četvrtom veku prenete u grad Edesu, a potom u Carigrad.
Tomindan mnoge porodice u Srbiji obeležavaju kao svoju krsnu slavu.
Kao esnafsku slavu, Svetog Tomu obeležavaju drvodelje, bačvari, kolari, stolari, užari, dunđeri, bunardžije, kaldrmdžije i zidari, podseća agencija VIA (Versko informativna agencija).
U nekim krajevima se veruje da štiti od vukova.
Na Tomindan se obično nikud ne ide i postoji izreka "Sveti Toma, sedi doma".
Dok se u nedelju po Uskrsu slavi događaj vezan za "neverovanje" Tomino, današnji dan je posvećen samom apostolu. Mondo
|
|
|
|
|
|
|
Nina
|
|
Moderator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 14:33
Postovi: 5555
|
Danas je Srđevdan
Srpska pravoslavna crkva i njeni vjernici danas proslavljaju praznik Srđevdan, posvećen Svetim mučenicima Sergiju i Vakhu.
Srđevdan je Krsna slava posvećena Sv. Sergiju i Vakhu, koji su bili rimski dostojanstvenici na dvoru cara Maksimijana (Marko Aurelije Valerije), savladara cara Dioklecijana (286-305). Zbog pripadnosti hrišćanskoj vjeri i odbijanja da se poklone rimskim bogovima posečeni su u Siriji, gdje je njihov kult uspostavljen i odakle se raširio po istoku.
Sv. Sergije naročito je bio poštovan u gradu Rosafu, gdje je pogubljen, koji je jedno vreme nosio ime „Sergiopolis" i u 6. veku bio veliko hodočasničko mesto čitavog Istoka.
Pod carem Justinijanom (527 - 565) kult Sv. Sergija i Vakha raširio se na zapad, naročito na prostoru između Drača i današnjeg Dubrovnika, gde je prema sačuvanim podacima postojalo više od 15 crkava posvećenih ovim svecima. Odatle se slavljenje Srđevdana širilo u unutrašnjost, tako da je ova slava u srednjovekovnoj Zeti bila jedna od značajnijih. O tome svedoči i crkva Sv. Sergija i Vakha na Bojani, koja je bila mesto gde su sahranjivani vladari dinastije Vojislavljević u 11. i 12. veku. Nakon obnove krajem 13. veka, od strane srpske kraljice Jelene Anžujske i njenih sinova Dragutina i Milutina, ta crkva je mogla da primi 3.000 vernika.
Prema jednoj legendi, prilikom prenosa moštiju Svetog Save iz Trnova, u Mileševu su prenete i mošti Sv. Sergija i Vakha, gde je od ranije postojao kult ovih svetitelja, o čemu svedoče i njihove freske iz najranijeg perioda freskopisa u Mileševi.
Zemljoradnici (ratari) naročito paze da na Srđevdan ne izlaze sa volovima u polja, jer na taj dan ne valja orati. Srđevdan pripada slavama za koje se priprema mrsna hrana, izuzev ako taj dan pada u srijedu ili petak. Na ikonama se Sv. Sergije i Vakho predstavljaju u običnim tadašnjim odorama sa krstom i mitrom, kao znakom mučeništva.
Kao zanatlijsku slavu, Srđevdan slave obućari i opančari. Ovim svetiteljima se obraća za zaštitu protiv srdobolje.
Naš narod smatra da je današnji dan granica između jeseni i zime. Banjalukainfo
|
|
|
|
|
|
|
Astra
|
|
Administrator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58
Postovi: 10711
|
Sveta velikomučenica Varvara
Iako danas nije zapovedan crkveni praznik, nije crveno slovo, u narodu je dan svete Varvare poštovan i proslavlja ga mali broj srpskih porodica kao svoju krsnu slavu. Njen kult je podjednako razvijen kako na Istoku tako i na Zapadu. Kod nas je sačuvan običaj, iako nepoznatog porekla, da se danas kuva „varica“ od raznih žitarica, koja se jede sledećih dana. Takođe se „seje“ žito, u plitak tanjir ili činijicu, koje će ozeleneti do Božića. To čine i rimokatolici. Na Zapadu se na njen dan stavlja u vodu grančica višnje ili trešnje, da bi procvetala za praznik Rođenja Hristova.
O životu svetiteljke se nedovoljno zna. Živela je u četvrtom veku u Maloj Aziji i mučenički postradala radi vere. U Kijevu se čuvaju svete mošti za koje se veruje da pripadaju njoj.
Rod artiljerije grčke vojske je slavi kao svoju zaštitnicu. U nekim evropskim zemljama ona je pokroviteljka rudara, geologa, zemljoradnika, arhitekata, zidara, električara, vatrogasaca, zvonara, oružara, kuvara, tesara. Mole joj se protiv vatre, nevremena, groznice, a takođe je, smatra se, pomoćnica devojaka, zatvorenika i umirućih. svjelisaveta _________________ 
|
|
|
|
|
|
|
Astra
|
|
Administrator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58
Postovi: 10711
|
Danas je Sveti Nikola
Srpska pravoslavna crkva (SPC) danas slavi Svetog Nikolu Čudotvorca, jednog od najvećih hrišćanskih svetitelja koji važi za zaštitnika putnika, moreplovaca, ribara i splavara.
Slava Sveti Nikola je po broju onih koji je slave, bez premca među Srbima, a takođe je hramovna i manastirska slava SPC-a. Posvećeno mu je više od 600 crkava pod jurisdikcijom Srpske pravoslavne crkve.
Kako Sveti Nikola pada u vreme (tačno na polovini) velikog božićnog posta, vernici pripremaju isključivo ribu i drugu posnu hranu.
Sveti Nikola je slava nepromenljivog datuma - 6. decembra po starom, odnosno 19. decembra po novom kalendaru, na dan kada je 343. godine taj svetitelj preminuo.
Sveti Nikola se slavi i 22. maja, u znak sećanja na dan kada su njegove mošti 1096. godine prenete iz Mira u Likiji u tada pravoslavni Bari, u Italiji, i položene u crkvu svetog Jovana Preteče, koja je ubrzo postala stecište hodočasnika. Tri godine potom građani Barija podigli su velelepnu crkvu tom svecu. Blic _________________
|
|
|
|
|
|
|
Astra
|
|
Administrator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58
Postovi: 10711
|
Slava i običaji u Srbiji
Period slava i slavskih običaja. Sigurno za neke običaje nikada niste čuli ili ste možda pak zaboravili na njih. Mi ćemo se u narednom periodu se potruditi da napišemo o pojmu Slave i njenom značenju u našem narodu, o nekim običajima, starim načinima spremanja trpeze,postavljanju stola i drugim načinima tradicionalnog spremanja slave.
Krsna slava je prastari običaj u kome se, uz posebne obrede i gozbu, proslavlja hrišćanski svetitelj zaštitnik i davalac. Svaki Srbin ima po jedan dan u godini koji on slavi i to se zove krsno ime, sveti, sveto i blag dan.
Slava je praznik "male crkve", osnovne hrišćanske ćelije, porodice, pa svaka, pa i najmanja porodica treba da slavi Slavu. Čim se sin odvoji u posebno domaćinstvo, pogotovu kad se oženi, dužan je da proslavlja svog svetitelja, bez obzira što ga i otac i majka slave u starom domu.
Pogrešno je shvatanje da otac treba da "preda" sinu Slavu, ili da sin počinje da slavi tek po smrti očevoj, kao i običaj da Slavu nasleđuje samo najstariji sin.
Sin je dužan, u znak poštovanja roditelja, da tako važnu stvar, kao što je osnivanje porodice i samostalno proslavljanje Krsnog imena, otpočne sa znanjem i blagoslovom oca i majke.
Slaveći Slavu, mi vršimo spomen na svetitelja koji je zaštitnik naše porodice i naš zastupnik pred Gospodom. U isto vreme mi se molitveno sećamo svih naših predaka koji su proslavljali tog istog svetitelja i slavili Slavu toga dana. To je suština i dubinski smisao srpske Slave.
Pošto Hrišćani dele i radost i tugu sa svojim bližnjima, prirodno je da se i Slava proslavlja u krugu porodice i prijatelja. Zato se za Slavu spremaju svečanija i raznovrsna jela, sprema se kuća i u domu vlada praznična atmosfera. Krsnu Slavu ne treba svesti samo na dobar ručak ili večeru, povod da se vidimo sa prijateljima i rođacima, ili prekomerno prejedanje i opijanje. To, onda i nije Slava.
Neke Slave padaju u vreme postova (Sveti Nikola, Ivanjdan, Sveti Alimpije) i tada će se domaćin (a naročito domaćica) postarati da goste posluži isključivo posnom hranom, pri čemu je dozvoljena upotreba ribe i ulja.
Isto važi i za Slave koje padaju van postova, ali u posne dane - sredu ili petak. I u ovom slučaju se strogo poštuju pravila koje nam je Crkva naložila - poslužuju se svečanija, ali posna jela. Bogu nije ugodno, a nama nije na duhovnu korist i spasenje da u dan svoga Krsnog imena mrsimo i služimo mrsnu hranu, ako je Sveta Crkva odredila taj dan kao postan.
Još jedan lep stari običaj vezan za Slavu koji se ponegde još zadržao je i takozvano "dvorenje slave". Radi se o tome da domaćin i ukućani koji toga dana proslavljaju svoje Krsno ime uopšte ne sedaju, u znak poštovanja prema svome Svetitelju, već poslužuju goste i sa njima razgovaraju stojeći.
Ovde se može povući još jedna paralela između porodice i crkve: Pravoslavni Hrišćani stoje u crkvi na molitvi, a pošto je porodica mala crkva, to njeni članovi molitveno stoje pred Bogom na dan svoje Slave. Ovaj običaj nam još govori koliko su naši stari poštovali svoga Svetitelja i sa kakvim se strahopoštovanjem odnosili prema Bogu.
Za slavljenje Slave nephodno je imati sledeće:
- Nekoliko dana pre Slave, domaćin treba da pozove sveštenika da mu u domu
- osveti Slavsku činiju sa čistom vodom
- tamjan
- kadionicu
- sveću
Osvećenje vodice se obavlja na istočnom zidu sobe pred slavskim ikonama, a ispred ikone je upaljeno kandilo. Činu osvećenja vodice treba da prisustvuju svi članovi porodice koji su se tog trenutka zatekli u kući. Osvećenje vodice je vrlo važan čin, jer se kroz vodo-osvećenje silaskom Duha Svetog, osvećuje porodični dom kao i svi njegovi članovi. Osvećena vodica se čuva kako bi s njom domaćica zamesila Slavski Kolač.
SLAVSKA IKONA - ona je prozor ka Bogu, a predstavljeni svetac je medijator, treba da je na najlepšem mestu u sobi, na istočnoj strani. Pred ikonom treba da gori kandilo.
SLAVSKI KOLAČ - predstavlja žrtvu blagodarnosti Bogu za spasenje kroz Gospoda našeg Isusa Hrista, krstoobrazno presecanje slavskog kolača predstavlja Hristovo stradanje za nas. Prelivanje vinom presečenog kolača znači da smo Hristovom krvlju očišćeni od grehova svojih.
SLAVSKA SVEĆA - koja treba da je od čistog pčelinjeg voska, takođe označava žrtvu, najčistiju i najneviniju. Kao sto pčele prave med, skupljajući sladak mirisni sok sa raznih čistih i mirisavih cvetova, tako i molitva svećara i njegove porodice treba da potiče iz čistog srca i neukaljane mirisne duse. Slavskom svećom izržava se svečanost praznika i radost domaćina.
SLAVSKO ŽITO (KOLJIVO) - se sprema kao žrtva zahvalnosti Bogu za date zemaljske plodove, a u spomen svetitelja koga slavimo kao i za uspomenu na one koji su u veri živeli i za veru živote svoje dali.
Snežana Đaković agropress _________________
|
|
|
|
|
|
|
Astra
|
|
Administrator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58
Postovi: 10711
|
Običaji na dan slave
Na dan slave domacin zapali kandilo pred ikonom svetitelja pa jos sa kojim članom porodice odlazi u crkvu.
Ako se sečenje slavskog kolaca obavlja u crkvi, a ne u domu, treba odneti slavski kolač, koljivo i crveno vino, a u crkvi nabaviti sveću.
Sveštenik blagosilja slavski kolač, koljivo i vino, moleći Boga da primi prinesenu zrtvu u spomen svetitelja koji se slavi. Onda uzima kolac, seče ga sa donje strane unakrst i zatim ga sa svecarom okrece pričajuci molitvu.
Zatim prelome kolač na pola, i drzeći svako svoju polovinu, sastavljaju ga. Ljubeći kolač, sveštenik govori: Hristos posred je nas - Hristos medju nama. Ovo se cini tri puta.
Kada domaćin donese kola; kući, tada zapali sveću, okadi sveću, ikonu i sve goste i onda se svi zajedno pomole Bogu i svome svetitelju kao sto su i uoči slave radili. Posle molitve čestitaju slavu jedni drugima i ljube se.
Ako se kolač sece u kući, postupak je sledeći:
Sto sa slavskom svećom treba namestiti pred slavskom ikonom. Na stolu, malo napred, stoji slavska sveća, s leve strane postavi se slavski kolač, sa desne žito; u sredini časa sa crvenim vinom; uz kolač, nož, tamnjan, kadionica. Postupak lomljena kolača je isti kao u crkvi.
Velika, slavska sveća se pali neposredno pre ručka, ako je kolač prerezan u crkvi, ili pre rezanja kolača, ako se taj obred obavlja u kuci. Domacin se prekrsti, pomene u molitvi Boga i svoju Krsnu slavu, celiva svecu i pali je šibicom. Sveća gori čitavog dana na dan slave, a predveče, sveću domacin gasi sa crnim vinom. Sveća se potom zajedno sa čirakom stavlja pod ikonu ili na neko drugo svečano mesto u kući, gde stoji do sledeće godine, a u toku godine se pali samo prilikom zajedničkih kućnih molitvi.
Ako postoje mogucnosti, moze se pripremiti i slavski ručak, da se ugoste rođaci, prijatelji i susedi. Za vreme ručka, obično se nazdravlja. Uvek se mora paziti na umerenost, jer to nije nikakva gozba nego srpska slava. Znajte: slava se ne sastoji u jelu i picu nego u dobrom hrišćanskom životu, u misli na Boga, u sećanju i ugledanju na život svetitelja i vršenju dobrih dela.
Bogatu trpezu može spremiti onaj koji ima. Treba razlikovati bitno od nebitnog: odvojiti proslavljanje svetitelja od gozbe, slavu od veselja; slava se mora proslavljati sa tim uzvišenim ciljem, a ne radi gošćenja, jela i pića. Slavu treba slaviti uvek, u sreći i u nesreći, u radosti i u žalosti, u bogatstvu i u siromaštvu. Za slavsku sveću, kolač, malo crvenog vina, žito (koljivo), tamjan i zejtina koliko je za kandilo potrebno trebalo bi da se u toku godine svako postara i spremi i da se tako kroz molitvenu uspomenu oduži svome svetitelju. Po starom običaju se gosti ne pozivaju, odnosno ako nisu rodbina, pozivaju se samo jedanput: "Slavimo taj-i-taj dan, pa izvolite".
Potpuno je ispravan i jedan i drugi nacin, ali je zbog tempa zivota dobro podsetiti poznanike i prijatelje, bar nekoliko dana pre slave, da na slavu dodju.
Domacin, svecano obucen, goste docekuje ispred kuce ili na pragu svog stana. Gosti ga pozdravljaju sa: “Srecna slava, domacine”, a domacin odgovara: “Hvala, neka i vama Bog i slava (kaze ime svetitelja koji se slavi) pomognu da dolazite kod nas stalno u zdravlju i veselju.” Pri sedanju za sto, vodi se računa da u čelo stola sedne najugledniji gost, pa redom po starečinstvu, a domaćin na dan slave uopšte ne seda za sto, nego služi goste. agropress _________________
|
|
|
|
|
|
|
Astra
|
|
Administrator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58
Postovi: 10711
|
U susret Slavama - Dekoracija slavske trpeze
Iako slava u svojoj osnovi predstavlja čuvanje porodične tradicije običajima koji se ne menjaju.
Slavska trpeza može biti veoma elegantna, dekorisana sa stilom ukoliko poklonite pažnju detaljima poput presvlake stolice, rasporedu sedenja gostiju, ili aranžmanima na stolu.
Uz malo dodatnog truda i pomoći ukućana, stvorićete zaista svečanu atmosferu, gde glavnu ulogu neće imati hrana, već razlog okupljanja, druženje, proslava.
Treba poštovati elemente koji su obavezni na slavskom stolu, truditi se da atmosfera bude topla i srdačna, a moderni detalji će samo naglasiti svečani duh slave.
Mi ćemo vam predložiti neke od ideja koje možete sami uraditi kod kuće,vama je potrebna samo dobra volja.
Tradicija u modernoj postavci
Deo obaveznog dekora, slavska sveća i kolač, mogu se postaviti na malo drugačiji način, što će dodatno naglasiti njihovu važnost.
Tradicionalni svećnjak možete zameniti nekom keramičkom činijom koju ćete ukrasiti, na primer, mašnom od svile. Oko nje možete postaviti ukrasne kamenčiće ili cveće. Centralnu poziciju sveće istaći ćete i ako je okružite malim činijama, sličnim toj u kojoj stoji.
Slavski kolač postavite na jednostavni tanjir ukrašen raznobojnom tkaninom ili na neki veći koji na sebi ima malo više dekorativnosti .
Svečane stolice
Kako se u ovakvim prilikama očekuje veći broj gostiju, i domaćini nemaju dovoljan broj stolica za sve, one se pozajmljuju od komšija, pa su tako sve različitog oblika i boje. Da bi postigli efekat da stolice budu slične jedna drugoj dovoljno je vezati mašnu oko naslona svake stolice i tako ih vizuelno povezati. Odličan efekat će se postići ako se stolice potpuno izmešaju, odnosno da se ne grupišu jedna do druge one koje su iste. Na ovaj način će manje biti upadljiva raznolikost i sve će izgledati spontano.
Raspored sedenje gostiju
Ako je raspored sedenja bitan za Vaše slavlje, postoji mnogo načina na koji elegantno i sa stilom možete označiti gde će koji gost sedeti. Jedna mogućnost je da napravite od ukrasnih kartončića etikete sa imenima. Da to ne bi bilo suviše monotono, kartončiće ukrasite suvim listom, zakačite iz za čašu za vino, obmotajte ga oko salvete, ili ga koncem privežite za peteljku jabuke ili kruške koju ćete postaviti na svaki tanjir.
Ukrasni aranžman
Na svakom stolu u svečanim prilikama kao što je slava, poželjno je da se pojavi aranžman koji će upotpuniti utisak koji zajedno čine svi do sada pomenuti detalji.
U jesen, kao sada na primer, možete u pletenu ili staklenu činiju složiti jesenje plodove poput krušaka, grožđa, ukrasnih tikvica, pa oko njih ugurati suvo lišće, orahe i kestene, po koju ružu ili neki drugi jednostavan cvet. Druga mogućnost je da cveće ne mora da bude u vazi, kao ni na centralnoj poziciji na stolu. Možete ga pomeriti u stranu, postaviti dijagonalno ili ga jednostavno položiti u neki ugao stola.
Tanjiri
U zavisnosti od toga koju ćete hranu služiti toga dana, odabraćete i vrstu tanjira koji će se naći na stolu. Nije bitno samo da postavite duboki tanjir na plitki, već je potrebno i uskladiti dezen tanjira sa ostatkom stola, mada to ne mora predstavljati specijalan zadatak. Tanjiri na jednom mestu za sedenje, ne moraju svi biti isti po boji i dezenu, ali je bitno da su oblici usklađeni. Dovoljno je odabrati dve, do tri boje koje će se provlačiti vašom slavskom trpezom.
Čaše
Odabir čaša zavisiće od vrste pića koje ćete služiti. Tu će se svakako naći čaše za vodu i vino. Nemojte se opterećivati time da one budu istog dizajna, ili stila. Čak će spoj čaša različite obrade i oblika biti zanimljiva dekoracija na jednostavno postavljenom slavskom stolu. Poigrajte se kombinovanjem visokih i niskih čaša, uskih i širokih, obojenih i neobojenih. Uparite ih prema njihovim različitostima, ali samo u okviru jednog mesta za sedenje.
Kada je završeno postavljanje osnovnih elemenata, tanjira, escajga, čaša, sledi ukrašavanje upotrebnim detaljima. To podrazumeva salvete, činije i poslužavnike za iznošenje hrane. Svaki od ovih detalja je jedno umetničko delo, i tako ga treba i tretirati. Oni mogu bitno uticati na utisak koji će Vaša slavska trpeza ostaviti na goste.
Salvete
Salvete su ne izostavni praktični ukras svake trpeze. Mogu biti papirne i platnene
. Iskoristite salvete za dodatno ukrašavanje Vašeg stola tako što ćete odabrati odgovarajuću boju i dezen koji će se uklopiti uz sve ostale već postavljene elemente. Ukoliko niste vešti u pravljenju figura od salveta, iskoristite mogućnost da je uvežete u grančicu sa lišćem ili već neki drugi "prsten". Ali ako se niste pripremili za to i nemate dovoljno vremena, biće dovoljno jednostavno i uredno postaviti složenu salvetu pored tanjira.
Činije i poslužavnici
Činije i poslužavnici se iznose na sto kada svi sednu, ali upravo iz tog razloga se na njih obraća najveća pažnja. Oni koji su novi u postavljanju stolova za ovakve prilike, mogu zaboraviti na ove predmete, i iz tog razloga ih podsećamo na njih. Potrebno je imati na umu da bi činije i poslužavnici, na kojima će se iznositi hrana, trebale biti istog dizajna i boje jer će jedino tako uspostaviti harmoniju u svom šarenilu peciva, salata, kolača i ostalih delikatesa.
 agropress agropress _________________
|
|
|
|
|
|
|
|
| Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 3 gostiju |
|
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
|
|
|
