Beograd -- Veliki petak, dan kada je na Golgoti raspet i umro Isus Hristos, za vernike je dan strogog posta, obustave poslova u kući i u polju i dan kad se farbaju jaja.
Veliki petak se smatra najtužnijim danom hrišćanstva. Na taj dan se ne služi liturgija, osim ako su Blagovesti.
Veliki petak, dan kada je, po verovanju, Isus Hristos odveden iz kuće prvosveštenika Kajafe kod rimskog prokuratora Pontija Pilata koji ga je osudio da bude raspet na krstu. Toga dana Isus je i osudjen i razapet na Golgoti, gde je umro. Gledajući šta narod i vojnici rade s njim, rekao je: "Oče, oprosti im jer ne znaju šta rade".
Foto: Beta
Na Veliki petak se posti, jede se samo suvi hleb i pije voda. Na Veliki petak se ne peva, ne veseli se, a od velikog četvrtka do Uskrsa, nedelje kada je Isus vaskrsao, ne zvone crkvena zvona, jer su ona u pravoslavnoj crkvi znak radosti, nego se vreme bogosluženja i oglašenja umrlih najavljuje drvenim klepalom.
Običaj je da se na taj dan farbaju uskršnja jaja, najčešće crvenom bojom koja simbolizuje Hristovu krv.
Na beogradskim pijacama najjeftinija jaja su se danas prodavala za 9, najskuplja za 15 dinara. Iako im ove godine cena nije naglo skočila, trgovci kažu da je opala količina kupljenih jaja.
Foto: Beta
Tradicija nalaže da budu crvena, naročito prvo koje ostaje kao čuvakruća. Praksa međutim pokazuje da se uskršnje farbanje jaja za mnoge pretvorilo u veliki trud ili umetnički rad, a za neke prilika za razvoj mini industrije. Boje za farbanje jaja ima u kesicama domaće proizvodnje ili pak u skupljim varijantama, čak i iz Rusije, tečne ili boje u gelu, sa šljokicama, u ukrasnoj foliji, sa nalepnicam ili već ofarbana - kombinacije su brojne.
Pripreme za proslavu Uskrsa zavisi od kućnog budžeta. Cena trenutno najtraženije robe za razliku od prethonih godina nije naglo skočila, za razliku od ostalih namirnica. Gužva je ispred ribarnica, nešto manja ispred mesara. 20.000 dinara je prosek koji će prema procenama za Uskrs potrošiti prosečna porodica.
U redu se danas stajalo i za besplatno jaje. Za 10 minuta na Kalenić pijaci, jednoj od četiri u Beogradu na kojoj su se delila, podeljeno je 250 ofarbanih jaja.
Beograd/Zlatibor -- Spajanje prvomajskih i uskršnjih praznika pojedini građani otputovali su na kraći odmor. Ipak najveći broj stanovnika Srbije kod kuće će proslaviti Uskrs.
B92 vas vodi u zlatiborske krajeve, u selo Šljivovica gde se veoma neguju tradicija i običaji slavljenja Uskrsa.
Za braću Stefana i Luku Šukilović, od kako su prohodali, jutro na Veliki petak započinje na uobičajen način. Oni u svom živopisnom zlatiborskom selu Šljivovica biraju biljke, koje će biti iskorišćene za bojenje jaja. Dok se na šporetu krčka lukovina, oni pomažu majci Nataši da pripreme šare na uskršnjim jajima.
"Kada se boje jaja, boje se na prirodan način u lukovini i beru se travčice po prirodi, koje imaju lep oblik i veže se u čarapu da bi šara bila lepa", kaže Nataša Šukilović.
Šukilovići osim prirodnih šara, za bojenje koriste isključivo lukovinu.
"Najviše zbog zdravlja, jer ovo je prirodan način bojenja, tako da u ove boje ne verujemo. A i tradicija je znači, svekrva i baba i ovde ceo kraj ovako boji jaja kao mi".
Luka kaže da prvo jaje koje se oboji ima poseban značaj. "Čuvarkuća je jaje koje se prvo uradi i stavlja se, čuva se do sledećeg Vaskrsa".
Jaja se boje na Veliki petak, ili Veliku subotu, a potom krase Usrkršnju trpezu, koja je nakon dugog posta u zlatiborskim krajevima bogata mrsnim jelima, kaže baka Obradinka Šukilović i nabraja da će za nedeljnu trpezu biti jagnjetina, sarma, pite, gibanice...
Deda Branko Šukilović kaže da će prvomajske i Uskršnje praznike 2013. godine, ovo domaćinstvo, koje se bavi i seoskim turizmom, po prvi put posle duže vremena proslaviti u isključivo u krugu porodice.
"Ovo je domaćinstvo kategorizaciju uradilo 2003. godine. Od tada smo imali za prvomajske praznike stalno, za mesec dana unapred ugovorene goste. A ove godine su prvi put zvali, ali još niko zvanično nije potvrdio dolazak".
Bez obzira na krizu, Uskršnji praznici su prilika za porodično druženje i predah od uobičajenih poslova na selu, kojih je na Zlatiboru na pretek nakon zime.
Na Veliki petak se farbaju vaskršnja jaja, dan kada se ništa drugo ne radi. Prvo obojeno jaje se ostavlja kao čuvarkuća i ono treba da bude crvene boje
Bliži se Vaskrs, najveći verski praznik. Ovaj dan se slavi kao večita radost, dan kada je Isus Hrist vaskrsao i pobedio smrt. Jaja se farbaju na sećanje kada je sveta Marija Magdalena putovala u Rim da propoveda jevanđelje i posetila cara Tiberija. U znak pažnje poklonila mu je crveno jaje i pozdravila ga rečima: "Hristos vaskrse". Tucanje jajeta i lom ljuske, koja simboliše okove, predstavlja početak novog života.
Na Veliki petak se farbaju vaskršnja jaja, dan kada se ništa drugo ne radi. Prvo obojeno jaje se ostavlja kao čuvarkuća i ono treba da bude crvene boje. Naše bake nisu imale kupovne boje pa su jaja bojili u lukovini, koprivi i maslačku, a tako obojena jaja su zdravija i nema bojazni ako jaje pukne i boja uđe i oboji belance, jer je reč o prirodnoj boji. Jaja su šarali ili voskom ili biljkama koje su uvijali u čarapu, pa potapali u boju.
LUKOVINA
U veliku šerpu natopi se lukovina, a najbolje je da tako natopljena ostane nekoliko sati, potom se ubacuju jaja. Najbolje je da jaja stoje na sobnoj temperaturi bar 24 sata pre kuvanja da ne bi pucala. Sipajte kašiku soli i kašiku sirćeta i stavite na šporet da sve zajedno proključa. Kad proključa, smanjite vatru i kuvajte sve zajedno 15 minuta. Dobro je da jaja budu što bolje skuvana jer će danima stajati na sobnoj temperaturi.
CVEKLA
Ako želite da dobijete ciklama boju, isecite sitno 4 do 5 cvekli, sipajte vodu i nekoliko kašika sirćeta. Stavite jaja u sud sa svim cveklom i kuvajte 20 do 25 minuta. Kad jaja budu gotova dobro je da stoje u toj vodi još neko vreme da bi boja bila jača.
KOPRIVA
Ukoliko volite zelenu boju koristite koprivu ili spanać. U vodu stavite koprivu, neka ostoji nekoliko sati, dodajte jaja, so i sirće i pustite da sve zajedno prokuva. Kada voda prokuva, ostavite da ključa još 20 minuta. Da bi dobili intemzivniju boju, nemojte odmah vaditi jaja. Ako koristite spanać za bojenje jaja, ne može ga dalje upotrebiti u ishrani, jer su mu svi vredni sastojci iskuvani.
Foto: Stolle
ŠAFRAN
Ako želite da dobijete žutu boju, pregršt listića šafrana stavite u vodu zajedno sa sirćetom. Nek sve zajedno kuva 20 minuta i jaja će se obojiti u besprekorno žutu.
ŠARANJE JAJA
Ako želite da svoja jaja ukrasite postavite list na jaje i vodeći računa da ne oštetite ili ne savijete list, obložite jaje čarapom. Zategnite čarapu sa suprotne strane jajeta i zavežite u čvor ili obmotajte koncem kraj čarape. Kuvana jaja potopite u posudu sa bojom i ostavite nekoliko minuta.
Tu je i tehnika voskom - na olovku nabodite čiodu i upalite sveću, neka se dobro razgori da se oko fitilja nakupi rastopljeni vosak. Umačite čiodu u vosak, pa na vatru plamena i brzo prinosite jajetu i šarajte po njemu. Potrebno je malo prakse dok ne steknete sigurnost i jasan potez.
Domaćica se najpre prekrsti i pomoli bogu, pa u vodu ukojoj će kuvati i farbati jaja, doda malo osveštane vodice, koja je osvećena tokom uskršnjeg posta
Jedan od najlepših i najradosnijih običaja, tokom Uskršnjih praznika, je farbanje jaja, koja žene farbaju na Veliki petak. Domaćica se najpre prekrsti i pomoli bogu, pa u vodu ukojoj će kuvati i farbati jaja, doda malo osveštane vodice, koja je osvećena tokom uskršnjeg posta. Jaja se prvo farbaju crvenom bojom, a prvo crveno ofarbano jaje ostavlja se da čitave godine štiti kuću od bolesti i nemaštine i zbog toga se zove „Čuvarkuća“. Sledeće godine, na Veliki Petak, to jaje se simbolično zakopava pod drvo koje rađa jestive plodove, da bi godina bila rodna. Da bi se jaja ulepšala, od davnina postoji i više načina da se na njima, tokom farbanja, naprave šare. Najstariji načini su „šaranje“ voskom (u rastopljen vosak se potopi guščije pero, pa se njime po jajetu crtaju krstići i drugi verski simboli, koji nakon kuvanja i farbanja ostaju kao šare na jajetu, jer vosak ne propušta boju), ili raznim sitnim listićima i travkama, koje se prislone na jaje, pa se ono umota u tanku tkaninu i potopi u boju. Tako na jajetu ostane veran otisak „slika“ biljke, koja se koristi.
FARBANJE JAJA UZ POMOĆ NALEPNICA
Čitav trik je u tome da se, pre farbanja, na jaja zalepe nalepnice u željenom obliku. Posle farbanja one se skinu i eto siluete. Definitivno vredno probe a sa oblicima možete eksperimentisati.
FARBANJE JAJA PUCKETAVOM FOLIJOM
Skuvajte jaja i sačekajte da se ohlade. Rastvorite akrilne boje i nanesite na pucketavu foliju, zatim pređite jajem preko folije. Ukoliko volite da jaja budu više šarena, ponovite postupak sa još nekom bojom.
Kako se kod nas u prodaji teško nalaze jaja u beloj boji, jaja možete ofarbati jestivim bojama iz prodavnice, a zatim iskoristite foliju kako bi napravili kontrast. Npr. crvena podloga za jaje lepo ide sa plavom i belom varijantom, žuta podloga sa zalenom i ljubičastom itd.
FARBANJE JAJA ALUMINIJUMSKOM FOLIJOM
Skuvajte jaja i sačekajte da se ohlade. Rastvorite akrilne boje i nanesite na parče alu folije koje ste prethodno dobro izgužvali. Stavite jaje u foliju i blago je obmotajte oko jajeta. Ukoliko volite da jaja budu više šarena, ponovite postupak sa još nekom bojom.
Kako i prethodna napomena, možete ofarbati jaje jestivom bojom, a zatim iskoristiti foliju kako biste ga došarali.
DEKUPAŽ JAJA
Skuvajte jaje ili ih obojite jestivim bojama, pa sačekajte da se potpuno ohlade. Izdvojite printani sloj salvete i makazama pažljivo isecite motiv koji ćete lepiti na jaje. Mesto na kome ćete zalepiti motiv namažite belancetom koristeći četkicu. Nakon nanošenja belanca stavite isečeni motiv i pažljivo pretiskajte prstima od centra motiva ka krajevima, kako se salveta ne bi pocepala. Kada se motiv zalepi, možete celo jaje ponovo premazati belacem.
FARBANJE JAJA SVILENOM KRAVATOM
Ako vaš suprug nema svilenu kravatu koju možete da iskoristite, znajte da u prodavnicama polovne robe možete naći vrlo jeftine svilene kravate. Najvažnije je da sastav kravate bude 100% svila.
Isecite kravatu po uspravnim šavovima, rastvorite je tako da dobijete što veću šarenu površinu. Isecite površinu sa dezenom tako da možete da u nju umotate celo jaje. Umotajte jaje u kravatu kao bombonu i na krajevima zavežite koncem da materijal ne bi skliznuo tokom kuvanja. Isecite trake od gaze i prekrite "bombone" i ušite na krajevima. Stavite jaja u vodu i kuvajte na visokoj temperaturi. Kada se jaja skuvaju, neka odstoje u toj vrućoj vodi još 15 minuta. Što duže kuvate jaja, boja će biti intenzivnija. Iz vruće vode umotana jaja prebacite u činiju sa hladnom vodom punom leda i ostavite da stoje par sati. proveravajte da li primaju boju, s vremena na vreme. Skinite trake i kravatu sa jaja i dobili ste jaje sa dezenom sa kravate.
FARBANJE JAJA UZ POMOĆ GUMICA ZA TEGLE
Omotajte gumice za tegle oko jajeta kreirajući dizajn po želji. Možete koristiti gumice iste debljine ili više različitih debljina, ili čak možete omotati izolir traku oko jajeta. Umočite jaje u posudu s bojom i ostavite da odstoji dok ne dobije željenu boju. Izvadite jaje uz pomoć šupljikave žice i osušite ga laganim tapkanjem papirnim ubrusom. Sa suvog jajeta skinite traku i gumice. Ovakvo jaje možete umočiti u drugu svetliju boju kako bi jaje izglegalo što lepše.
GLAMUROZNA JAJA
Jaje premažite običnim belim lepkom i pospite slojem šljokica u jednoj ili više boja. Osušite i naprskajte bezbojnim akrilnim lakom kako bi fiksirali šljokice.
JAJE ZA POKLON
Na obojano jaje zalepite svilenu ukrasnu traku (ili preko sredine ili uzduž). Na vrh uz pomoć pištolja s vrućim lepkom zalepite mini ukrasnu mašnu s ztrakom kojom jaje možete okačiti.
Evo nekoliko jednostavnih ideja od kojih ćete neke moći da realizujete uz pomoć dece. Ofarbana jaja možete da izložite u gnezdu od papira, kofici, na vunici ili tanjiru za kolače
Nekoliko jednostavnih ideja...
KAKO god da ste ofarbali jaja za Uskrs, moraćete nekako da ih izložite.
Ako razmišljate kako da to učinite, evo nekoliko jednostavnih ideja od kojih ćete neke moći da realizujete uz pomoć dece.
U gnezdu od papira
Napravite slično gnezdo od krep papira u omiljenoj, najbolje jarkoj boji. Prvo isecite papir na dugačke ali uske trake. Trake uvijte u oblik gnezda i poređajte na njih jaja.
U kutiji
Bilo koju pliću kutiju, sa pregradama ili bez njih, možete da iskoristite za jaja. Važno je samo da kreativno obložite dno. Ubacite krep papir, perje ili grančice i dobićete gnezdo. Možete da napravite i posebnu pregradu za svako jaje od parčića kartona. Uposlite i decu i zabavite se.
U kofici
Limene kofice su simpatičan prolećni detalj. Možete da ih koristite za cveće ali i kao posudu za izlaganje ofarbanih jaja. Vežite mašnicu okolo i dodajte neki cvetić i eto divnog aranžmana.
Na tacni za kolače
Pretvorite tacne za torte i kolače u pravi uskršnji aranžman. Poređajte po njoj šarena jaja a onda nabacajte poneki cvetić (bele rade ili narcise, na primer).
Na vunici
Odaberite vesele boje vunice, malo ih razgrnite i u njih postavite jaja. Kreativno i veselo.
Starinski načini farbanja i ukrašavanja uskršnjih jaja
Pored brojnih novih tehnika i metoda za priremu uskršnjih jaja, veliki broj domaćinstava i dalje koristi farbanje lukovinom i voskom. Pored toga što jaja napravljena na ovaj način sjajno izgledaju, prirodan način pripreme ih čini najbezbednijim za upotrebu.
LUKOVINA POTREBNO JE ljuske od luka, voda, sirće, so i jaja POSTUPAK Stavite jaja u hladnu vodu i dodajte kašiku sirćeta i kašičicu soli. Sirće je tu da bi se ljuska lakše primila boju, dok so sprečava da jaje pukne. Kad voda provri, smanjite temperaturu i kuvajte 2 minuta. Skinite posudu sa vatre, poklopite je i ostavite jaja da stoje unutra još 11 minuta. Za to vreme ona će poprimiti lepu narandžastu boju. Ako vam se učini da su posle 11 minuta dovoljno tamna i obojena, prospite lukovinu i ostavite ih da se hlade u hladnoj vodi koju ćete često menjati da se jaja ne bi prekuvala od svoje sopstvene toplote. Ako jaja nisu dovoljno obojena, sačuvajte vodu sa lukovinom. Kad se i jaja i voda sa bojom ohlade, vratite jaja u nju i neka stoje u frižideru dok ne poprime boju koju želite. Kada se osuše, jaja će biti malo svetlija. Izmažite ih vaticom sa zejtinom, pa će ponovo biti lepa i sjajna. Provereno dobre su prirodne boje za jaja koje se dobijaju od ljuske crnog ili crvenog luka. U vodu možete dodati i razno aromatično bilje koje daje lep ukus.
KREP PAPIR POTREBNO JE krep papir, sirće i jaja POSTUPAK Iseći krep papir po mogućnosti tamnijih boja i iseći na tanke, ali dugačke trake. U njih umotati kuvana i topla jaja i pažljivo ih spustiti u posudu sa hladnom vodom. Pre toga u vodu dodati jednu kašiku sirćeta, da se papir dobro prilepi. Izvaditi i ostaviti da se osuši, ali ne treba čekati da se papir stegne. Najbolje je koristiti više nijansi odjednom, crvenu, žutu, plavu, zelenu jer se dobijaju nesvakidašnje šare.
VOSAK POTREBNO JE obična olovka, kutija čioda s plastificiranim glavicama ili čačkalica, velika debela sveća, farba za jaja i jaja. POSTUPAK Na olovku nabodite čiodu i to će biti vaš alat za šaranje. Upalite sveću, neka se dobro razgori da se oko fitilja nakupi rastopljeni vosak. Umačite čiodu u vosak, pa na vatru plamena. Brzo prinosite jajetu i šarajte po njemu. Ako je namaz pretanak, nanesite vosak još jednom. Tokom voskarenja je važno da uvek čiodu s voskom otopite u plamenu. Išarano jaje umačite u farbu koju ste pripremili po naznačenom uputstvu. Kad izvadite jaje iz boje, obrišite ga ubrusom i prinesite ga na plinski plamen brišući vosak koji se otapa. Jaja bi prvo trebalo da operete u razblaženom sredstvu za pranje posuđa, kako bi se sa ljuske uklonile masnoća i prljavština.
JEDNOSTAVNO I BRZO POTREBNO JE kese za zamrzivač, prehrambene tečna boja i jaja. POSTUPAK U kesu za zamrzivač sipati nekoliko kapi prehrambene tečne boje. Može i više nijansi istovremeno. Ubaciti kuvano jaje unutra i tapkati ga dok ne dobijete boju kakvu želite.
ZRNA PŠENICE I PIRINČA POTREBNO JE lepak, pšenica, pirinač, zlatni lak. POSTUPAK Kuvana jaja mogu se premazati lepkom ili belancetom i uvaljati u kombinaciju pšenice, pirinča i drugog zrnevlja. Preko toga jaja možete naprskati zlatnim ili nekim drugim lakom.
Rimokatolici i pravoslavci, iako Vaskrs slave različitih datuma, dele niz običaja. Glavno obeležje ovog praznika, ofarbano jaje, ima prethrišćanske korene
VERNICI Rimokatoličke crkve u nedelju slave praznik Vaskrsenja Gospodnjeg, dok će istočni hrišćani, koji se drže starog merenja vremena, ovaj praznik proslaviti za sedam dana. Julijanski i gregorijanski kalendar Vaskrs je pomirio prošle godine, kada su svi hrišćani praznik obeležili istog dana. Radost Hristove pobede nad smrću sledeći put podeliće jednovremeno tek 2017. godine.
A u Izraelu možda i ranije. Jer, da bi u najradosnijem hrišćanskom prazniku istovremeno uživali svi hrišćani, Katolička crkva u Izraelu zalaže se da se ubuduće Vaskrs u ovoj zemlji slavi po “pravoslavnom računanju” vremena. Ovaj verski kuriozitet obrazložili su velikim brojem mešovitih pravoslavno-katoličkih porodica u Izraelu, kojima nije pogodno da dvostruko slave isti praznik.
Datum Vaskrsa izračunava se složenom matematikom koja se bazira na tzv. lunarnom mesecu. Često se pogrešno čuje da bi, ukoliko bi pravoslavne crkve koje se drže starog kalendara prešle na gregorijanski, svi hrišćani zajedno slavili velike praznike. To bi bio slučaj samo sa Božićem koji je nepokretni praznik (ima uvek isti datum), ali ne i Vaskrs.
Pravoslavni vernici i katolici na različit način računaju datum Hristovog vaskrsenja. Prema crkvenim kanonima, ovaj praznik slavi se uvek posle prolećne ravnodnevice, posle punog meseca - u nedelju. Pravoslavci ne slave Vaskrs kada i Jevreji svoju Pashu, dok je to moguće kod katolika.
TRPEZE, VATROMET
NARODI širom sveta na različite načine slave Vaskrs. U Americi protiče u znaku porodičnog okupljanja i dečje igre otkrivanja jaja i slatkiša. U Holandiji i Škotskoj u sumrak se pale vatre, dok Norvežani i Danci na Veliku subotu u džepovima nose komadiće beskvasnog hleba umotanog u belo platno koji pojedu u ponoć. U Finskoj postoji mešanje tradicije maski, noći veštica i Uskrsa, dok se u Španiji na vodu puštaju splavovi sa ukrašenim figurama biblijskih likova. Sredinom 18. veka Francuzi su odlučili da običnim jajima probuše ljusku i, za uskršnje praznike, ispune ih čokoladom. Kasnije je odbačena i ljuska, pa Francuzi u nedelju Usrks slave uz čokoladna jaja.
Uprkos brojnim razlikama u poimanju i ispovedanju hrišćanstva, pravoslavci i rimokatolici dele niz sličnih vaskršnjih običaja. I na Zapadu i na Istoku Vaskrs je dan radosti, sreće i mira, koje vernici dele u porodičnoj atmosferi sa svojim najbližima. Vaskršnji duh podrazumeva i gotovo obavezno okupljanje članova familije, bez obzira koliko su međusobno udaljeni.
Zajednički je i simbol vaskršnje radosti - ofarbano jaje. Običaj farbanja jaja veoma je star i ima prethrišćanske korene. Poznat je većini hrišćanskih naroda u Evropi, pa i šire u svetu, kako kod pravoslavnih tako i kod katolika. O tome svedoče i ostaci obojenih ljuski jaja u pojedinim germanskim grobovima, kao i u Skandinaviji, i kod Slovena.
- Jaja je naš narod, zacelo, bojadisao crvenom bojom još ranije, u kultu predaka, pa je posle taj običaj preneo na Vaskrs - zapisao je o ovom običaju Veselin Čajkanović.
Prema hrišćanskom učenju, jaja se farbaju u spomen na susret Marije Magdalene (kojoj se Hristos po vaskrsenju prvoj javio), sa carem Tiberijem u Rimu, kome je kao novogodišnji poklon predala crveno jaje, pozdravljajući ga rečima: “Hristos vaskrse”! Crvena boja simboliše Spasiteljevu, nevino prolivenu krv na Golgoti, a istovremeno crveno je i boja vaskrsenja.
Vaskrsu se u svim hrišćanskim zemljama najviše raduju najmlađi. Sastavni deo praznične ikonografije na katoličkom zapadu, pored pletenih korpi i raskošnih trpeza, su uskršnji zečevi koji “sakrivaju” farbana jaja koja deca pronalaze.
Mnogo je priča o tome kako je simpatični zeka nastao. Prema jednoj legendi, boginja plodnosti Ostara, pretvorila je pticu u zeca. Iako je bio brz poput ptice, ipak je bio razočaran što ne može da leti pa mu je boginja jedan dan u godini omogućila da kao ptica nosi jaja. Prvi dokument u kojem se zec spominje kao vaskršnji simbol datira iz 1500. godine. U srpskom narodu među decom, ali i odraslima, izuzetno je popularan običaj kucanja crvenim jajima.
POKRETNI PRAZNIK
Srpski narod Vaskrs obeležava sa nešto manje običaja nego što je to slučaj sa Božićem. Reč je o pokretnom prazniku koji “pada” između Blagovesti ili čak posle Đurđevdana. To je doprinelo da se za njega ne vezuju stari običaji praznovanja dolaska proleća.
* * * * * *
UOČI USKRŠNjIH PRAZNIKA PONOVO SU OŽIVELE NEKE CRKVENE TRADICIJE
FRANCUZI SE OPET VRAĆAJU POSTU
OD STALNOG DOPISNIKA: PARIZ
OBIČAJ četrdesetodnevnog preduskršnjeg posta u Francuskoj se u principu malo upražnjava, shodno vrlo jakom uporištu koncepta sekularizacije ovdašnjeg društva, mada mu, među katolicima, ponovo raste značaj, i to posredno, pod uticajem Ramazana!
Katolička crkva ovde, generalno, ima dosta problema da privuče vernike. Bogomolje su, u velikom broju slučajeva, poluprazne. U Francuskoj danas ima oko 65 odsto katoličke populacije, s tim što se pretpostavlja da je doslednih vernika svega oko 10 procenata. Početkom veka ih je bilo 90 odsto. Naročito je primetno odvajanje mladih od crkve. Prema jednom istraživanju, svega 23 procenta Francuza uzrasta od 18 do 29 godina se smatraju katolicima, dok je ateista sve više.
Sedamdesetih godina prošlog veka krštavalo se 75 odsto populacije, dok se pedesetih pred oltarom venčavalo čak 90 odsto nacije. Danas ove običaje upražnjava svega nešto preko tridesetak procenata Francuza. Osamdeset odsto sahrana se ipak odvija pod okriljem crkve.
S druge strane, primetno je veće okretanje veri, naročito kod muslimana. Zanimljivo je da je muslimanski praznik Ramazan, koji takođe kao i hrišćanski Usrks prati post, ovde daleko više medijatizovan, iako muslimana ima svega oko pet odsto stanovništva.
Iako se broj vernika generalno smanjuje, još jedna od zanimljivosti je da je, u krizna vremena, praznovanje Ramazana uticalo na širenje svesti o upražnjavanju posta i kod katolika. Smatra se da u Francuskoj danas uskršnji post poštuje oko 10 odsto građana katoličke veriospovesti.
Sve je više Francuza koji, često i iz političkih razloga, izražavaju svoje nezadovoljstvo što im se ne pruža prilika da u javnim menzama ispoštuju post sredom i petkom, dok se paralelno uvećavaju “halal” i “kašer” restorani, sa hranom spremljenom po muslimanskim i jevrejskim običajima.
Katolička crkva je, inače, utvrdila i godište na koje se post odnosi: od 14 do 59 godina starosti. (Goran Čvorović)
U hrišćanskom svetu Vaskrs je najveći praznik. Praznuje se u prvu nedelju posle punog meseca koja je sam dan prolećne ravnodnevnice ili neposredno posle nje, a za njega se vezuju prelepi običaji...
Preporod, Uskrs ili proleće slavi se u raznim civilizacijama, a mnogi paganski običaji iz drevnih vremena zadržali su se do danas i postali su deo običaja hrišćanskog praznovanja Uskrsa. Neki od takvih praznika su Cveti, zatim Vrbica, Mladenci čiji su običaji nastali još u vreme starih Slovena, a u veoma sličnom obliku praznuju se i danas, kao i bojenje jaja.
Na Vaskrs porodica odlazi u crkvu na svetu vaskršnju službu. Posle službe, narod se pozdravlja: Hristos vaskrse! i Vaistinu vaskrse! Pozdrav je uobičajen sve do Spasovdana. Kad se iz crkve vrate kući, domaćin pali sveću, uzima kadionicu i tamjan, okadi sve ukućane na molitvi, predaje mlađem kadionicu i ovaj kadi celu kuću. Ukoliko ne ume da otpeva vaskršnji tropar, naglas čita „Oče naš“. Posle zajedničke molitve ukućani ponovo jedni drugima čestitaju Vaskrs i sedaju za svečano postavljenu trpezu.
Pogledajte neke od važnijih simbola ovog velikog praznika...
Med simbolizuje apostole. Svi oni kao pčele Hristove raznosili su med Jevanđelja po raznim krajevima stradajući radi ljubavi Hristove i svi se preseliše u večno carstvo.
Jagnje. Zašto se pripremaju jela od jagnjećeg mesa? Jagnje simboliše samog Gospoda, rođenog u staji među jaganjcima, gonjenog od ljudi vučje ćudi. On je žrtveno jagnje koje je trpeljivo podnelo muke i smrt, i pobedonosno jagnje koje je Božje, na prestolu nebeskom. Kroz mnoga stoleća prozreo je vidoviti prorok Isaija strašnu žrtvu na Golgoti. On je video iz daljine Gospoda Isusa, vođenog na klanje kao što se jagnje vodi, jer ono se isto ponaša kao da ide na pašu: bez odbrane, bez uznemirenosti, bez zlobe. „Gle, jagnje Božje!, – rekao je sv. Jovan Preteča. Ovce pak označavaju verne sledbenike Hristove.
Goveđe meso. A zašto se pripremaju jela od goveđeg mesa? Čovek (mudrost), lav (hrabrost), vo (pravda) i orao (čistota) četiri su simbolične životinje koje su u vizijama videli prorok Jezekil i sv. apostol Jovan Bogoslov, kako stoje pred prestolom Svevišnjega. Vo je bila žrtvena životinja, koja se prinosila za pokajanje grehova i zbog pravde. Na svečanom uskršnjem ručku nema jela od svinjskog mesa, zato što su u hrišanstvu svinja i pas simbol upornih nevernika, tvrdih i okorelih. „Ne dajte svetinje psima, niti mećite bisera svojega pred svinje!”
Farbana jaja. Za proslavljanje Uskrsa vežu se brojni simboli i običaji koji variraju od zemlje do zemlje, a zajedničko im je ukrašavanje i farbanje jaja. Najčešći simboli su zečevi i pilići, a takođe i razne kulinarske đakonije, naročito brojne poslastice. Bojena jaja jesu simbol Uskrsa, mada su prehršćanski običaj. Ovaj simbol prolećnog buđenja izvora života postoji i u jevrejskoj religiji. Jaja bojena i kuvana u lukovini, haminada, obavezna su na trpezi u dane u kojima se praznuje Pasha. Šarena uskršnja jaja tradicionalno se poklanjaju na prazik i u dane koji slede iza Uskrsa. U prošlosti su mladići i devojke darovali jedno drugom šereno jaje kao znak ljubavi ili naklonosti. Uskršnja šarena jaja bila su simbol izmirenja. Tako su osobe darujući jedni druge jajima prećutno tražile oproštaj ili su ga davale. Prema verovanjima, bojeno uskršnje jaje trebalo bi da nas zaštiti od zlih sila. Zbog toga se ljuska od tih jaja mlela i bacala na polja, oranice i stavljala u staje. Zanimljivo je da se u nekim krajevima kod nas i u zemljama u okruženju još u srednjem veku tucanje jaja uzimalo kao prelomna tačka u godini. U nekim zapisima može se naći zableženo: „Dogodilo se posle tucanja jajaš. Uz uskršnja jaja vežu se mnogi mitovi i priče iz prošlosti. Tucanje jajima Na stolu je ukrašena činija sa ofarbanim jajima koje gosti i domaćini između sebe tucaju. Pobednik je onaj čije jaje ostane celo, i na kraju ga razbija sebi o čelo uz reči: „Hristos vaskrse!”, a ostali mu odgovaraju: „Vaistinu vaskrse!” Na Vaskrs se prvo jedu kuvana vaskršnja jaje, pa tek onda ostalo jelo. Ako tog dana gost dođe u kuću, prvo se daruje farbanim jajetom, pa se onda poslužuje ostalom hranom i pićem.
Hleb. Na stolu hleb, so, vino i riba Sve namirnice koje služe za pripremu prazničnih specijaliteta imaju duboku simboliku .Hleb simboliše samog Gospoda Isusa: „Ja sam hleb života”. (Jov. 6, 48). Tako je rekao Gospod Isus gladnome ljudskom rodu. „I reč se ta obistinila kroz vekove na bezbrojnim sledbenicima Hristovim, koji Gospoda primiše kao hranu duše svoje. Hranimo, dušu (um, srce) svoju Hristom, da bi duša naša bila živa i zdrava”.
Kvasac je simbol nebeskog carstva „jer od malog grumena kvasca, svo testo uskisne”.
So ukazuje na pravog hrišćanina, koji i druge usmerava ka dobrom. Duša usoljena naukom Hristovom ne podleže kvareći se, a uz to pomaže i bližnjima da se održe i ne pokvare. „Vi ste so zemlji”, rekao je Gospod.Ovo ne važi samo za apostole i klirike, nego za sve hrišćane uopšte. So označava i nebesku blagodat. Kako kaže apostol Pavle: „Riječ vaša da bude u blagodati solju začinjena”. Dakle, so je simbol hrišćanina u svetu i blagodati u hrišćaninu.
Pretvaranje vode u vino simboliše čudesno pretvaranje zemnoga čoveka u nebeskoga. Čokot je simbol Hrista, a loza simbol sledbenika Hristovih. „Ja sam čokot, vi ste loze”, rekao je Gospod učenicima. Čokot je delom vidljiv, a delom skriven...
Grožđe, smokve, čičak i trnje su simboli dobrih i zlih ljudi.
Riba je simbol svih ljudi, a ne Gospoda. Lovljenje ribe označava lovljenje duša ljudskih za carstvo Božje. „I učiniću vas lovcima ljudskijem”, obećao je Gospod učenicima svojim, lovcima ribe (ribarima). Mreža u koju se uhvate ribe i dobre i loše, pa se posle preberu, takođe je simbol carstva nebeskog. Konzumacija ribe je dozvoljena tokom hrišćanskog posta, a osnovni principi pravoslavnog hrišćaanskog posta identični su čuvenoj dijeti protiv ateroskleroze, koju preporučuje savremena medicina većine zemalja Zapada.
Српска православна црква и верници данас славе Ђурђевдан. За овај празник код Срба је везан велики број обичаја, веровања и магијских радњи. Веровало се да ако је на Ђурђевдан ведро “да ће бити плодна година”, а ако на овај празник и сутрадан буде падала киша, “да ће лето бити сушно”. Српска православна црква и верници данас славе Ђурђевдан. За овај празник код Срба је везан велики број обичаја, веровања и магијских радњи. Веровало се да ако је на Ђурђевдан ведро “да ће бити плодна година”, а ако на овај празник и сутрадан буде падала киша, “да ће лето бити сушно”.
Празник светог Георгија, једног од девет великомученика и првих страдалника за хришћанску веру, обележава се у свим храмовима Српске православне цркве и као један од најчешћих слава православних Срба.
Ђурђевдан је празник везан за пуно народних обичаја и магијских радњи за заштиту, здравље и плодност.
Обичаји и веровања везана за Ђурђевдан у српском народу су свакако постојали и пре него што је примљено хришћанство.
Црква на овај дан обележава погубљење светог Георгија, које се десило 23. априла 303. године.
Ђурђевдан се сматра за границу између зиме и лета, празник везан за здравље укућана, удају и женидбу младих из куће, плодност стоке и добре усеве.
Ђурђевдански уранак
За мало који празник код Срба је везано толико обичаја и веровања, па и магијских радњи. Главни обичаји су плетење и венаца од биља, умивање са биљем, купање на реци.
Увече, уочи Ђурђевдана, неко од укућана накида зелених гранчица у најближој шуми и њима окити врата и прозоре на кући и осталим зградама, као и капије.
Ово се чини да би година и дом били “берићетни”, “Да буде здравља, плода и рода у дому, пољу, тору и обору”.
Понегде је обичај да ово кићење зеленилом врше на сам Ђурђевдан пре зоре.
Народ на Ђурђеведан, рано пре зоре, одлази у природу заједнички на “ђурђевдански уранак”, на неко згодно место у шуми које се изабере, на пропланку или поред реке.
На ђурђевданским уранцима се млади опасују врбовим прућем “да буду напредни као врба”, ките здравцем “да буду здрави као здравац”, копривом “да коприва опече болести са њим”, и селеном “да им душа мирише као селен”.На Ђурђевдан не ваља спавати, “да не би болела глава”, а ако је неко спавао “онда на Марковдан да спава на том истом месту”.
Сматра се да на Ђурђевдан делују вештице и друге зле силе, због чега су сељаци палили велике ватре “да би заштитили себе и село”.
Веровало се да ако је на Ђурђевдан ведро – “да ће бити плодна година”, а ако на овај празник и сутрадан буде падала киша – “да ће лето бити сушно”. Каже се у Србији да колико недеља пре Ђурђевдана загрми, толико ће бити товара жита те године.
Свети Ђорђе пробада аждају
Свети Ђорђе се на иконама представља на коњу, у војводском оделу, са којег копљем пробада страшну аждају.
Нешто даље од њега стоји једна жена у господском оделу. Аждаја на икони представља многобожачку силу која је “прождирала” бројне невине хришћане.
Свети Ђорђе ју је, по веровању, победио и својом мученичком смрћу задао смртни ударац “незнабоштву”.
Под победом коју је свети Ђорђе однео над аждајом, вероватно се мисли на прекид прогона хришћана, десет година после његове смрти, и проглашење хришћанства званичном религијом Римског царства од стране цара Константина.
Жена на икони је можда и сама царица Александра, жена цара Диоклецијана, и верује се да представља симболично младу хришћанску цркву.
Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 40 gostiju
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
