VERSKI KALENDAR DANAS JE SVETI PROKOPIJE: Praznuje se radi zdravlja dece, a zabranjuje se kupanje i psovanje
U nekim srpskim krajevima smatra se da je ovaj dan pogodan za svadbe, jer sv. Prokopije pohodi i blagosilja mladence. U starini su Srbi rudari smatrali ovog svetitelja svojim patronom. Smatra se i zaštitnikom dece. Slavili su ga kamenoresci i bunardžije
BEOGRAD - Srpska pravosalvna crkva danas proslavlja Svetog velikomučenika Prokopija.
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas proslavljaju svetog Prokopija, jednog od ognjevitih svetaca. Njegov dan se svetkuje kao jedan od 18 zaprešnih dana u godini kada se odlažu svi teži i važniji poslovi. U pojedinim delovima Srbije današnji dan se posebno praznuje radi zdravlja dece, dok se u nekim danas zabranjuje kupanje. Prokopije je krsno ime pojedinih rodova, a u nekim naseljima je zavetni dan. Kamenoresci i rudari praznovali su ovaj dan kao slavu svojih zanata. Izbegavaju se svađe i psovanje.Veliki svetac iz starog Zaveta, na spomen kada su nekad mnoga djeca umirala. Praznuju ga i muslimani.
Današnjeg dana, 303. godine, mučenički je postradao veliki Hristov sledbenik, koga srpski narod posebno slavi. Sv. Prokopije potiče iz Jerusalima. Ime mu je bilo Neanije. Prihvatio se vojničke službe za vladavine cara Dioklecijana. U vreme jednog pohoda Hristos mu se čudesno javio, ukazavši mu na veliki svetli krst na nebu. On se krstio i dobio ime Prokopije.
Javno je ispovedio svoju veru, znajući da će biti pogubljen.
U Nišu je u prednemanjićko doba postojao manastir sv. Prokopija, u kom se čuvala ruka svetitelja. Svetinja je kasnije, kad su Turci zauzeli Niš, preneta u Prokuplje, koje je i dobilo ime po ovom mučeniku. Sudbina moštiju nije poznata od 18. veka.
U nekim srpskim krajevima smatra se da je ovaj dan pogodan za svadbe, jer sv. Prokopije pohodi i blagosilja mladence.
Danas se izbegava kopanje, čak i sahranjivanje. Takođe se na nije kupalo.
U starini su Srbi rudari smatrali ovog svetitelja svojim patronom. Smatra se i zaštitnikom dece. Slavili su ga kamenoresci i bunardžije.
Po svim srpskim krajevima postoje razni običaji i verovanja u vezi ovog praznika i pridaje mu se veliki značaj, iako nije upisan crvenim slovom u kalendar.
Postoje i porodice, doduše retke, koje slave sv. Prokopija kao krsnu slavu.
DANAS JE OGNJENA MARIJA Borac za hrišćansku veru i zaštitnica žena
Srpska pravoslavna crkva danas će proslaviti praznik Svete velikomučenice Marine, u narodu poznate kao Ognjena Marija, koja se poštuje kao borac za hrišćansku veru i zaštitnica žena.
Prema narodnom verovanju, Sveta Marina pali i kažnjava ognjem i kao Sveti Ilija koji kažnjava gromom ona spada u "ognjevite" sveće.
U narodnom predanju čuvaju se primeri o vatri ili gromovima koji su u vrele praznične dane spalili žito, seno i domove ljudi koji su se ogrešili radeći na praznik Ognjene Marije.
Običaj je da se na ovaj praznik, kada zbog velike vrućine "gori nebo i zemlja", ne rade nikakvi poslovi.
Sveta velikomučenica Marina poečena je mačem u doba cara Dioklecijana zbog vere u Hrista. Mošti ove svetiteljke nalazile su se u Carigradu do dolaska krstaša, a danas se njena ruka nalazi u svetogorskom manastiru Vatopedu.
U manastiru Svete Marine u Albaniji, na planini Longa iznad Ohridskog jezera, počivaju njene čudotvorne i svete mošti, koje posećuju i klanjaju im se i pravoslavni i muslimani.
Svetiteljka se i u istočnom i u zapadnom slikarstvu predstavlja sa krstom i palmom, simbolom mučeništva u rukama, sa zmajem pod nogama i često sa kućama u plamenu u njenoj pozadini.
Ognjenu Mariju neke pravoslavne porodice obeležavaju kao krsnu slavu. U crkvenom kalendaru praznik nije obeležen "crvenim slovom", ali se ipak veoma poštuje.
ŽIVI SVETAC DANAS JE SVETI ILIJA GROMOVNIK: Ko se usudi da radi u polju, neka se čuva munja i gromova!
Veruje se da Sveti Ilija nije umro već da se živ vazneo na nebo i vozi se vatrenim kočijama koja vuku četiri konja, iz čijih nozdrva izbija plamen, a grmljavina je tutnjava njegovih kola kojima se vozi po nebu i oblacima
BEOGRAD - Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Svetog Iliju, u narodu poznatog kao Ilija Gromovnik.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju praznik starozavetnog proroka i novozavetnog svetitelja Ilije. Sveti Ilija, veoma poštovan u pravoslavlju kao strog i nepokolebljiv propovednik etičkih vrednosti, prisutan je u Starom i u Novom zavetu kao prorok čije je osobine preuzelo hrišćanstvo dovodeći ga u vezu sa nastanakom nove vere i novim Hristovim dolaskom.
Prema predanju, Sveti Ilija je bio među prorocima koji su se na Tavoru poklonili Isusu Hristu na dan Preobraženja Gospodnjeg, kada se javio svojim učenicima sa poukama nove vere, pa se zato lik svetog Ilije slika na preobraženskim prazničnim ikonama.
Sveti Ilija je prisutan i u viziji svetog Jovana Bogoslova u kojoj se njegova uloga vezuje za budućnost hrišćanske crkve i drugi dolazak na zemlju Hrista Spasitelja - novo preobraženje kome se nada i u koji veruje hrišćanski svet. Prema knjizi Otkrovenja Jovanovog, drugi dolazak Hristov najaviće Ilija sa starozavetnim prorokom Enohom i njihovim stradanjem treba da počne novo preobraženje čovečanstva.
Narodna verovanja
Veruje se da Sveti Ilija nije umro već da se živ, plamenim kočijama, vazneo na nebo, pa se ta scena slika na prazničkim ilindanskim ikonama. Poznata je i scena sa svetim Ilijom u pećini, u koju se sklonio od oholog cara Ahava, a gavran mu donosi hranu. Prema predanju, Ilija Tesvićanin rođen je u Tesvitu u Izrailju u 9. veku pre Hrista (816. godine). Bio je žrtva progona cara Ahava koji je pod uticajem svoje žene Jezavelje napustio Mojsijevu veru i "slavio tuđe bogove".
Upravlja munjama i gromovima
Srpski narod mnoge prirodne pojave pripisuje svetom Iliji kojem je prelaskom u hrišćanstvo pripisao i osobine svog starog boga Peruna, koji je upravljao munjama i gromovima.
Prema narodnom verovanju i tradiciji, sveti Ilija se vozi u vatrenim kolima koja vuku četiri konja, iz čijih nozdrva izbija plamen, a grmljavina je tutnjava njegovih kola kojima se vozi po nebu i oblacima.
Sveti Ilija Gromovnik, kako ga još zovu u narodu, pada u najsušnije i najtoplije doba godine, a običaj je da se na njegov praznik ne radi u polju, da se ne bi navukao gnev svetitelja.
Sveti Ilija je u Srbiji slava vazduhoplovaca, obnarodovana ukazom iz 1924. godine. Propašću kraljevine Jugoslavije ta tradicija vazduhoplovaca je prekinuta, ali je obnovljena 1992. godine.
SPC I VERNICI PRAZNUJU SEĆANJE NA MARIJU MAGDALENU
DANAS JE BLAGA MARIJA: Srbi veruju da se na dan sestre Ilije Gromovnika u kući ništa ne radi!
Blažena ili Blaga Marija veoma je poštovana u Srba, posebno među ženama. Iako nije crveno slovo, poštuje se kao Ognjena Marija i Sveta Petka
BEOGRAD - Blaga Marija je jedan od praznika Srpske pravoslavne crkve koji se praznuje 4. avgusta po starom kalendaru. Ovaj dan je zapravo spomen na Mariju Magdalenu. Ona je bila rodom iz gorskih predela Sirije, oko grada Magdale, zbog čega je i dobila ime Magdalena. U mladosti je bila grešnica ali ju je Isus izbavio od grehova. Kasnije je postala njegova učenica, pratila ga je i slušala njegove propovedi.
Crveno jaje za Hristovo vaskrsenje
Posle Hristovog vaskrsenja putuje u Rim da caru Tiberiju crvenim jajetom objasni Hristovo vaskrsenje. Tom prilikom, ona je pred carem optužila Pontija Pilata, koji nije hteo da zaštiti Isusa, nego mu je nevinom izrekao smrtnu kaznu. Kasnije je Pilat lišen svog visokog dostojanstva i prognan u zapadnu Evropu, gde je i skončao. Iz Rima je Marija Magdalena otišla u Efes, kod apostola Jovana Bogoslova i tu je nakon nekog vremena umrla.
Narodno verovanje
Blaga Marija je, po narodnom verovanju, sestra Svetog Ilije Gromovnika. Praznik posvećen Blagoj Mariji je i dan Eparhije budimljansko-nikšićke i mnogih drugih pravoslavnih institucija. Veoma je poštovana u Srba, posebno među ženama. Spada u nepokretne praznike i iako nema "crveno slovo" u crkvenom kalendaru, toga dana se, kao ni na Ognjenu Mariju i Svetu Petku ništa ne radi u kući niti u polju.
Inače, Marija Magdalena se u Žitijima svetih pominje kao "mironosica ravnoapostolska". Zajedno sa Presvetom Bogorodicom tugovala je pod raspetim Hristom na Golgoti i tri puta je posetila njegov grob.
Gospod joj se dvaput javio
Prema Jevanđeljima, posle Vaskrsenja Gospod joj se dva puta javio, dok se u predanju tvrdi da je posetila Rim, gde je caru Tiberiju darovala crveno bojeno jaje i pozdravila ga rečima: "Hristos vaskrse!" pa se veruje da je običaj farbanja vaskršnjih jaja vezan za ovaj događaj. Život je završila mirno u Efesu, a njene svete mošti kasnije su prenete u Carigrad.
SVETAC NADALEKO POZNAT PO CELEBNIM MOĆIMA (VIDEO) DANAS JE SVETI PANTELEJMON: Njegove mošti su čudotvorne, a njegova ikona isceljuje
Mošti se čuvaju u manastiru Hilandar, na Svetoj Gori i u tri crkve u Beogradu. Ime mu znači svemilostivi, zaštitnik je medicinara i apotekara, a svedočenja o njegovim isceliteljskim moćima su brojna
BEOGRAD - Srpska pravoslavna crkva danas, 9. avgusta po novom kalendaru, proslavlja praznik posvećen Svetom velikomučeniku Pantelejmonu. Veruje se da su njegove mošti, koje se čuvaju u Hilandaru, čudotvorne kao i njegova ikona. Među Srbima je izuzetno poštovan.
Sveti Pantelejmon rodom je iz Nikomidije (današnji Izmit u Turskoj) od majke hrišćanke i oca neznabošca. Majka mu se zvala Evula, a otac Evstorgije. Kao mladić, Pantelejmon je učio za lekara. Prišao je svešteniku Ermolaju koji ga je ne samo naučio veri Hristovoj nego i krstio.
Čudotovorna izlečenja
Brojni su zapisi o čudotovornim izlečenjima koja se pripisuju Svetom Pantelejmonu. On je čudotvorno izlečio slepog čoveka koji je potom prihvatio Hristovu veru. To je izazvalo zavist lekara koji su uzalud tog čoveka pokušavali da izleče, a koji su potom Pantelejmona optužili da je hrišćanin. Izašavši pred sud cara Maksimijana, javno je to priznao. Pred carem je izlečio i čoveka koji je dugo bolovao što je mnoge neznabošce privuklo hrišćanstvu. Car je Svetog Pantelejmona stavio na muke, ali mu se Gospod javljao nekoliko puta i isceljivao ga.
Predanje o maču koji nije mogao da mu poseče glavu
Na kraju, na gubilištu, Sveti Pantelejmon je kleknuo i počeo da se moli. Dželat ga udari mačem po vratu, ali mač se odbi i polomi. Nije mogao da mu poseče glavu dok se Sveti Pantelejmon nije pomolio i sam rekao da sad mogu da ga poseku. Stradao je 304. godine.
Mošti su mu čudotvorne
Priziva se u molitvama pri vodoosvećenju i jeleosvećenju. Delovi svetih moštiju ovog velikomučenika nalaze se u manastiru Hilandaru, kao i u tri crkve u Beogradu: u hramu Rođenja Presvete Bogorodice na Kalemegdanu (crkva Ružica), zatim u hramu Svetog Arhangela Gavrila i u podvorju Moskovske patrijaršije, odnosno u hramu Svete Trojice (takozvana Ruska crkva). Sveti Pantelejmon smatra se već skoro 2.000 godina zaštitnikom medicine i farmacije. Ime Pantelejmon znači svemilostivi. Slavi se 27. jula po starom, odnosno 9. avgusta po novom kalendaru.
Manastir čudotvornih isceljenja u Lepčincu
Manastir Svetog velikomučenika i celebnika Pantelejmona u Lepčincu, spada u drevne svetinje tzv. Vranjske Svete Gore. Podignut je u neznanim istorijskim dubinama u predelu u kojem su obitavali i podvizavali se pustinožitelji.
U naše vreme obnovio ga je blaženopočivši arhimandrit Pajsije Tanasijević (bivši iguman manastira Hilandara na Svetoj Gori Atonskoj) koji je u njemu okupio bratstvo. Od 1998. godine ovo je ženski manstir.
POGLEDAJTE MONAHINJU KOJA PRIPOVEDA O ČUDOTVORNIM ISCELJENJIMA
Ovo svešteno mesto je od davnina poznato i kao celebno mesto, mesto mnogobrojnih isceljenja mnogovrsnih bolesti i tegoba narodnih. S obzirom da je sama crkva posvećena svetom Velikomučeniku Pantelejmonu, čudotvornom iscelitelju, kroz svu istoriju, ali i danas, do javnosti stižu posvednevne informacije o čudesnim isceljenjima koja bivaju u ovoj Svetinji molitvenim dejstvom svetog Pantelejmona.
VELIKI HRIŠĆANSKI PRAZNIK DANAS JE PREOBRAŽENJE GOSPODNJE: Dan kada se menja i gora i voda!
U jednom momentu Isus se preobrazio, zasjao kao sunce, a uz njega su se pojavili starozavetni proroci Mojsije i Ilija
BEOGRAD - Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici obeležavaju danas praznik posvećen Preobraženju Gospodnjem.
Ova svetkovina se u pravoslavlju ubraja u 12 velikih Hristovih praznika, a posvećena je sećanju na događaj Hristovog preobraženja na gori Tavor u Svetoj zemlji (Izraelu) kada on najavljuje svoje potonje stradanje i slavu.
Kako trojica evanđelista izveštavaju, Hristos se sa nekolicinom svojih učenika povukao na molitvu na Tavorsku goru. U jednom momentu se preobrazio, zasjao kao sunce, a uz njega su se pojavili starozavetni proroci Mojsije i Ilija. S nebesa je dopirao jasan glas "ovo je sin moj mili, koji mi je po volji, njega poslušajte".
"Tada se Hristu i apostolima javio Mojsije i Ilija koji su govorili sa Gospodom o njegovoj smrti u Jerusalimu", piše u verskim knjigama.
Preobraženje pada uvek u vreme Gospojinskog posta. Zato je praznična trpeza obogaćena vinom i ribom. Danas se na kraju svete liturgije osvećuje grožđe. Takođe se ono deli na groblju za pokoj duša mrtvih. U crkvenim bogosluženjima praznuje se sedam dana, tokom kojih se pevaju pesme posvećene ovom jevanđelskom događaju.
Ikona Preobraženja nalazi se često na ikonostasima. Na njoj je predstavljen Hristos na gori, okružen svetlošću, sa sagovornicima Ilijom i Mojsijem, dok trojica apostola, Petar, Jakov i Jovan, uplašeni leže na zemlji.
U narodu postoji verovanje da se o ovom prazniku celokupna priroda preobražava. Kako se veruje, u otvorenim vodama, rekama i moru, ne treba se više kupati. Neke porodice danas slave krsnu slavu.
Praznik Preobraženje slavi se na istoku od sedmog veka. Zapadna crkva unela ga je u svoj kalendar tek 1457. godine, i to u slavu pobede hrišćanske vojske nad Turcima kod Beograda.
Naime, Janoš Hunjadi, kod nas zvani Sibinjanin Janko, mađarski velikaš, zajedno sa franjevcem Ivanom Kapistranom sprečio je sa vojskom prodor Turaka na sever. Obojica su kratko posle pobede umrli, prvi u Zemunu, drugi u Iloku.
USPENJE MAJKE BOŽJE DANAS JE VELIKA GOSPOJINA: Spomen na smrt Presvete Bogorodice
Ovaj praznik, kada se završava i dvonedeljni post, uspomena je na smrt Bogorodice i dan kada se ona vinula na nebo
Srpska pravoslavna crkva u petak 28. avgusta obeležava veliki pravoslavni praznik Veliku Gospojinu ili Uspenje Presvete Bogorodice.
Ovaj praznik je uspomena na smrt Bogorodice i prema Jevanđelju, dan kada se ona vaznela na nebo i predala svoj duh u ruke Spasitelja.
Srpska pravoslavna crkva i vernici ga slave 28. avgusta, odnosno, 15. po starom kalendaru, kada se završava post koji traje 14 dana.
Predanje kaže da je Bogorodica živela 60 godina, prema nekim izvorima 72.
Foto: Youtube
Gospod koji je na Sinaju zapovedio petom zapovešću – Poštuj oca svoga i mater svoju, pokazao je primerom Svojim, kako treba poštovati roditeljku svoju. Viseći na krstu u mukama, On se seti Matere Svoje i pokazujući na apostola Jovana reče joj – Ženo, eto ti sina! Potom reče učeniku: Eto ti majke. Kada je zbrinuo svoju majku, izdahnuo je.
Jovan je imao dom na Sionu u Jerusalimu, u koji se nastanila i Bogorodica i ostala da živi do kraja svojih dana na zemlji. Svojim molitvama, blagim savetima, krotošću i trpeljivošću ona je mnogo pomagala apostolima Sina svoga.
Uglavnom sve vreme do smrti provela je ona u Jerusalimu obilazeći često ona mesta, koja su je podsećala na velike događaje i na velika dela Sina svoga. Naročito je često pohodila Golgotu, Vitlejem i goru Jeleonsku.
Foto: Vikipedija
Od njenih dužih putovanja pominje se njena poseta svetom Ignjatiju Bogonoscu u Antiohiji, poseta svetom Lazaru četvorodnevnom, episkopu kiparskom, poseta Svetoj Gori koju je ona blagoslovila, i bavljenje u Efesu sa svetim Jovanom za vreme velikog gonjenja hrišćana u Jerusalimu.
U svojoj starosti često se molila Gospodu i Bogu svome na Jeleonskoj gori, na mestu Vaznesenja Njegova, da je što pre uzme iz ovoga sveta. Jednom prilikom javio joj se arhangel Gavril, i objavio joj, da će kroz tri dana biti upokojena.
S velikom radošću ona se vratila u svoj dom poželevši u srcu, da još jedanput u ovom životu vidi sve apostole Hristove. Gospod joj ispuni ovu želju, i svi apostoli, nošeni angelima i oblacima, najedanput se sabraše u dom Jovanov na Sionu. Sa velikom radošću vide ona svete apostole, ohrabri ih, posavetova i uteši; potom mirno predade duh svoj Bogu bez ikakve muke i bolesti telesne.
Apostoli uzeše kovčeg s telom njenim, od koga izlažaše aromatni miris, i u pratnji mnoštva hrišćana preneše u vrt Getsimanski u grobnicu svetih Joakima i Ane. Od zlobnih Jevreja zaklanjaše ih oblak po Promislu Božjem.
Neki sveštenik jevrejski, Atonije, dohvati rukama kovčeg u nameri da ga preturi, ali u tom času angel Božji odseče mu obe ruke. Tada on zavapi apostolima za pomoć, i bi isceljen pošto izjavi svoju veru u Gospoda Isusa Hrista.
Apostol Toma beše izostao, opet na Božjem Promislu, da bi se tako opet otkrila jedna nova i preslavna tajna o Presvetoj Bogorodici. Trećeg dana stiže i on, i poželi da celiva telo Presvete Prečiste.
Ali, kada apostoli otvoriše grob, nađoše samo plaštanicu, a tela nisu bila u grobu. Te večeri ona se javi apostolima – mnoštvom angela okružena, i reče im – Radujte se, ja ću biti s vama navek.
ČINIO ČUDESA OVU SRAMNU STVAR NE TREBA RADITI: Danas je prorok Samuilo
Zahvaljujući ovom svecu, narod Izrailja se oslobodio idola i priznao njega kao proroka, sveštenika i sudiju
Hrišćani danas slave velikog svetog proroka Samuila, koji je bio petnaesti i poslednji sudija Izrailjski. Živeo je 1.100 godina pre Hrista, a rođen je u mestu Ramatu gde se kasnije rodio i blagoobrazni Josif.
Kaže se da je nerotkinja Ana isplakala Samuila od Boga i posvetila ga njemu, kada je napunio 3 godine.
Beseda na današnji dan glasi:
“O kako je promenljivo srce čovečje! No od svih promena njegovih jedna je sramnija od najsramnijih, a to je: kada verni postane neverni. I od svih promena njegovih jedna je slavnija od najslavnijih, a to je: kada se neverni obrati i postane verni. Pokaj se pre nego što smrt zatvori vrata tvoga života i otvori vrata Suda. Pokaj se pre smrti, a pošto ne znaš čas smrti, pokaj se danas i sad, i prestani ponavljati greh svoj.”
A evo i zašto…
Živeći u Silomu, kod kovčega zaveta, Samuil je doživeo u 12. godini istinito otkrovenje od Boga o kazni, koja je predstojila domu prvosveštenika Ilije zbog nevaljalstva njegovih sinova Ofnia i Finesa. To otkrovenje se uskoro i zbilo: Filistejci potukoše Izrailjce, ubiše oba sina Ilijina i zapleniše kovčeg zaveta. Kada je vesnik saopštio ovu nesreću Iliji, ovaj pade mrtav na zemlju i izdahnu u 98 godini starosti. Isto se dogodilo i sa njegovom snahom, ženom Finesovom. Od tada, narednih 20 godina Izrailjci su bili robovi Filistejcima, a Bog je poslao Samuila da narodu propoveda pokajanje, ako želi da se spase od neprijatelja.
Narod je tako uspeo da odbaci tuđe idole, kojima je služio, a onda priznao Samuila kao proroka, sveštenika i sudiju. Tada je Samuil pošao s vojskom na Filistejce i s Božjom pomoću ih je sve pobio i oslobodio zemlju i narod.Samuil je potom mirno služio svom narodu do starosti. Videvši ga ostarelog, narod mu reče da im postavi cara na svoje mesto. Uzalud je Samuil odvraćao narod od toga govoreći mu da je Bog jedini njihov car – narod je ostao pri svom traženju.
To, naravno, Bogu nije bilo drago, pa je naredio Samuilu da im postavi za cara Saula, sina Kisova iz plemena Venijaminova. Saul je carovao kratko vreme, ali ga je onda Bog odbacio zbog drskosti i neposlušnosti, pa postavio na njegovo mesto Davida Jesejeva.
Pred svoju smrt Samuil sabra sav narod i oprosti se s njim. Kada je umro, za njim je plakao sav Izrailj. Svi hrišćani koji slave ovog velikog sveca drže se uverenja da na današnji dan ne bi trebalo raditi nijednu sramnu stvar, a naročito olako uzimati dobro koje ti drugi čine.
Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 119 gostiju
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
