|
| Autoru |
Poruka |
|
Astra
|
|
Administrator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58
Postovi: 10711
|
Danas je Sveti Stefan
Pravoslavni vernici danas slave treći dan Božića - Stefandan, posvećen Svetom prvomučeniku i arhiđakonu Stefanu, koji je prvi postradao za Hristovu veru polovinom Prvog veka nove ere.
Apostoli su, radi bolje organizacije rada među hrišćanskim zajednicama, imenovali sedmoricu đakona (pomoćnika) i za najstarijeg među njima (arhiđakona) odredili su Stefana.
Stefan je bio vrlo revnosan u ispunjavanju svojih dužnosti, kao i u propovedanju Hristove nauke, zbog čega je od protivnika nove, hrišćanske, vere bio optužen za jeres i izveden pred jevrejske prvosveštenike na sud.
Tokom suđenja mladi arhiđakon Stefan branio je dogmu da je Isus Hristos sin Božiji i Mesija, zbog čega je optužen na smrt kamenovanjem.
Pred sam čas smrti Stefan je kleknuo, zamolivši Boga da onima koji su ga kamenovali to ne uzme za greh.
Svetog arhiđakona i prvomučenika Stefana Republika Srpska i brojne srpske porodice praznuju kao krsnu slavu. Mondo _________________ 
|
|
|
|
|
|
|
Astra
|
|
Administrator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58
Postovi: 10711
|
Danas je Krstovdan
Današnji dan starokalendarske pravoslavne crkve nazivaju zimskim Krstovdanom. Ovaj Krstovdan slavi se uoči Bogojavljenja i prvi je dan posle Božića kada pravoslavni vernici poste.
Starokalendarske pravoslavne crkve današnji dan, 18. januar, nazivaju Krstovdanom (zimskim), koji zapravo nije praznik, on predstavlja samo navečerje Bogojavljenja. Posti se strogo, prvi put posle Božića, jer je do ovog dana bilo razrešenje zbog velikog praznika.
Kad je Krstovdan preko nedelje, u hramovima se pre podne služe carski časovi, posle podne liturgija sv. Vasilija Velikog.
Nakon liturgije obavlja se veliko osvećenje vodice u samom hramu, dok se sutradan, na praznik, voda osvećuje van hrama, na rekama, ili drugim otvorenim mestima. Za vernike obe vodice su od istog značaja.
Prilikom vodoosvećenja, moli se da voda bude na izbavljenje od grehova, za isceljenje i očišćenje duša i tela, na osvećenje srca i uma i na svaku izvrsnu korist, da ona bude voditelj u večni život i odgoni svaki nasrtaj vidljivih i nevidljivih neprijatelja.
Brojni vernici u Srbiji imaju loš običaj, da se sveta vodica nosi kućama u balonima i velikim posudama.
U tu svrhu, za koju je osvećena, dovoljno je poneti je u nekoj manjoj boci, i čuvati preko godine, koristeći je samo u posebnim prilikama. RTS _________________
|
|
|
|
|
|
|
Astra
|
|
Administrator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58
Postovi: 10711
|
Danas je Bogojavljenje
Srpska pravoslavna crkva proslavlja Bogojavljenje - "objavljivanje Bogočoveka" i "uvođenje Hrista u mesijansku misiju". Tim praznikom se obeležava to što je, po verskom učenju, Jovan Krstitelj, pošto je krstio Isusa Hrista, video kako se "nebo otvara" i na Isusa "sleće Sveti duh" u "obliku goluba".
Starokalendarske pravoslavne crkve slave jedan od najvećih praznika u hrišćanstvu Bogojavljenje - Epifanija, Teofanija, kada se proslavlja krštenje Hristovo na Jordanu, od strane sv. Jovana Krstitelja. Novokalendarci su ga slavili 6. januara. Krštenje Hrista beleže sva četiri jevanđelista, a apostol Luka navodi da mu je tada bilo oko trideset godina.
Došavši iz nedaleke Judejske pustinje, sveti Jovan je na reci krstio mnoge, radi očišćenja od greha i ponovnog, duhovnog rođenja, pozivajući ih na pokajanje. Hristos je došao iz Galileje, da bi i sam bio kršten.
Tada se desilo Bogojavljenje: kada je Isus izašao iz vode, po jevanđelju, otvorila su se nebesa i pojavio se Duh sveti u vidu goluba, koji je sišao na Njega. Glas odozgo je govorio: Ovo je Sin moj ljubljeni, koji je po mojoj volji!
Praznik je poznat još iz apostolskih vremena, a u drugom veku pominje ga i sveti Kliment Aleksandrijski.
U hramovima obavlja se čin velikog osvećenja vode, koju vernici nose svojim kućama, njome krope svoje domove i čuvaju je kao lek tokom cele godine. U svečanostima je u Srbiji nekada učestvovala i vojska, zapamćene su veličanstvene litije kroz gradove, u kojima su bile zastupljene sa svojim zastavama razne organizacije, društva i školske ustanove.
Uveče, uoči praznika, hrišćani se već pozdravljaju sa "Bog se javi!", uz odgovor "Vaistinu se javi!" i trude se da do ponoći ostanu budni, verujući da se tada otvara nebo, kada se svaka živa voda osvećuje i da će im tada Bog, nakon molitve napolju, uslišiti bogougodne želje.
Nema pravoslavnog hrama u kome nije prikazano Bogojavljenje na ikonostasu ili na freskama. Nekada se na ovaj dan obznanjivalo kada se ima slaviti Uskrs te godine. Pravo da to ustanovljava, po odredbama vaseljenskog sabora, imala je za celu Crkvu Aleksandrijska patrijaršija.
Bogojavljenje se obeležava se širom Srbije tradicionalnim plivanjem za bogojavljenski krst.
RTS _________________
|
|
|
|
|
|
|
Astra
|
|
Administrator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58
Postovi: 10711
|
Danas je Sveti Jovan
Srpska pravoslavna crkva danas slavi Svetog Jovana, praznik posvećen poslednjem velikom proroku.
U narodu je poznat i kao Jovan Krstitelj, zato što je krstio Isusa Hrista u reci Jordan, i kao Jovan Preteča, jer se pojavio pre Hrista i počeo da priprema ljude za njegov dolazak.
Sveti Jovan je bio Hristov savremenik i rođak, jer je Jovanova majka Jelisaveta bila tetka Isusovoj majci. Otac Jovanov bio je sveštenik Zaharije.
Sveti Jovan bio je primer karaktera čvrste volje, odvažnosti, pravičnosti, istine i poštenja. Blic _________________
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Danas su Mladenci Obeležava se Dan Svetih 40 velikomučenika, poznat kao Mladenci. Taj praznik je kod Srba postao neka vrsta slave mladih bračnih parova. Pravoslavna crkva i njeni vernici danas praznuju uspomenu na stradanje četrdeset Mučenika Sevastijskih, koji su za Hristovu veru postradali 320. godine.
Praznik se obeležava u hramovima Srpske pravoslavne crkve i u domovima mladih bračnih parova koji praznuju Mladence, jer su stradalnici bili mladići, pa je taj dan povezan sa prastarim običajem darivanja mladih bračnih parova, onih koji su se venčali od prethodnih Mladenaca.
Ovaj dan posvećen je mladencima i zbog venaca kojima su mučenici venčani ljubavlju Hristovom.
I na venčanjima u crkvi, na glave mladih supružnika, stavljaju se venci, koji imaju trostruku simboliku: venci carski - svaki je čovek car u svom mikrokosmosu, svojoj kući, venci mučenički, jer u braku treba podnositi žrtve, i venci besmrtne slave u Carstvu Hristovom.
Ovim se ukazuje na to da supružnici treba da budu jedan drugom verni, kao što su Sevastijski mladenci bili verni Hristu i da tu vernost i ljubav nikakvo iskušenje ne može i ne sme da savlada.
Mladenci uvek padaju uz post, i zato svaka gozba koja se danas sprema mora biti posna, radi zdravlja i napretka dece mladih supružnika.
Mlade domaćice danas dočekuju goste u svojoj kući i pokazuju svoje umeće i domaćinsku spretnost. rts.rs
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Astra
|
|
Administrator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58
Postovi: 10711
|
Danas je Lazareva subota - Vrbica
Srpska pravoslavna crkva proslaviće danas praznik Vaskrsenja Lazarevog ili Lazarevu subotu, uspomenu na poslednje čudo Hristovo pred Nedelju stradanja, smrt i Vaskrsenje.
Događaj Lazarevog vaskrsenja se, prema jevanđeljima, dogodio u Vitaniji i uvod je u novu veru u Vaskrsenje.
Prema jevanđeoskom predanju, Hristos je stigao u Vitaniju četiri dana posle smrti Lazareve, oživeo ga i digao iz groba, pa je taj praznik poznat i kao Vaskrsenje Lazara Četvorodnevnog.
U hrišćanstvu taj praznik ima značenje pobede života nad smrću i na bogosluženjima se tog dana pominju voljna stradanja Hristova i vaskrsnuće Lazarevo kao jemstvo za vaskrsenje svih vernika.
Vaskrsenje Lazarevo naljutilo je prvosveštenike i, kako kaže jevanđelje, neposredan je povod za odluku judejske skupštine o pogubljenju Spasitelja.
Pravoslavni vernici istovremeno proslavljaju i Vrbicu koja, prema kanonu Crkve, počinje službama bdenja u navečerje Cvetne nedelje, svečanog ulaska Hristovog u Svetu zemlju.
Vrbica je za pravoslavne hrišćane praznik dečije radosti, jer je Hristos polazeći u Jerusalim rekao: "Pustite decu k meni, jer takvih je Carstvo nebesko".
Na taj praznik se u pravoslavne hramove unose vrbove grane koje tu ostaju do nedeljne liturgije, na Cveti, kada se obavlja blagosiljanje vrbe
Vrbove grane, koje se potom dele narodu, simbolizuju palmine grane kojima su hrišćani pozdravljali Spasitelja na ulasku u Jerusalim. Mondo _________________
|
|
|
|
|
|
|
Astra
|
|
Administrator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58
Postovi: 10711
|
Danas je Ivanjdan
Srpska pravoslavna crkva danas slavi Ivanjdan, rođenje svetog Jovana Preteče i krstitelja Isusa Hrista.
Sveti Jovan Krstitelj
Uz Hristovo i Bogorodičino, to je jedno od tri sveta rođenja koje praznuje Crkva.
Sveti Jovan Preteča bio je jedan od proroka jevrejske sekte Nazarećana. Prema hrišćanskom predanju, on je krstio Isusa Hrista u reci Jordan.
Srbi ga posebno poštuju i kao zaštitnika kumstva i pobratimstva.
Narodno praznovanje Ivanjdana potiče iz prethrišćanskog perioda, od ratarskog kulta u kojem se slavi sunce kada u vreme letnje dugodnevice isijava najveću snagu, kao i početak žetve.
Među nizom živopisnih običaja vezanih za taj dan posebno mesto ima branje lekovitih trava i pletenje venaca od ivanjskog cveća, praćeno pesmom devojaka.
U predvečerje toga dana, u mnogim slovenskim krajevima palile su se po brdima ivanjske vatre (kresovi) oko kojih se igralo i pevalo. (Beta) _________________
|
|
|
|
|
|
|
Senka
|
|
Vječita sanjalica
Pridružio se: 18 Apr 2012, 12:07
Postovi: 45921
|
ROĐENjE SVETOG JOVANA PRETEČE I KRSTITELjA GOSPODNjEG – IVANjDAN
7. jula se slavi Ivanjdan, odnosno rodjenje Svetog Jovana Krstitelja. Tri puta u toku godine se proslavlja Sveti Jovan Krstitelj i Preteča
Kada je Nezalazno Sunce Pravde – Hristos Spasitelj naš hteo da zasija svetu, i već bio savio nebesa i sišao u čistiju od neba devičansku utrobu, trebalo je da se najpre rodi od nerotkinje Njegova zvezda danica – sveti Jovan Preteča, da bi išao ispred Gospoda kao predvesnik, propovedajući i govoreći: Ide za mnom jači od mene (Mk. 1, 7).
Stoga, kada se svetoj Jelisaveti navrši vreme da rodi, ona rodi sina u starosti svojoj, od omatorele utrobe, kao što u staro vreme Sara rodi Isaka. Tako, jedno čudo prethodi drugome čudu: pre no što Djeva rodi Hrista, stara Jelisaveta rodi Preteču Hristovog, da bi ljudi, videvši nadprirodno rođenje od starice, poverovali nadprirodnom rođenju koje je imalo biti od bezbračne device, i rekli sebi: „svemoguća sila Božja, koja razdreši neplodnost starice, u stanju je da i čednu Djevu učini Majkom“.
Zato čudesnom rođenju Hristovom prethodi čudesno rođenje Preteče. To bi tako zato, da se jednim čudom svet pripremi za primanje drugog čuda: da ljudi, ugledavši staricu mater, lakše prime uvekdevujuću Mater; da ljudi, postavši svedoci neobičnog rođenja od prestarele Jelisavete, pripreme sebe za vest o čudnovatom rođenju Hrista od Djeve. Jer i u jednoj i u drugoj materi čin rođenja prevazilažaše zakone prirode, pošto je tako hteo Bog, kome se kao Tvorcu povinjava svaka priroda.
Kada Jelisaveta rodi Preteču, čuše njezini susedi, srodnici i poznanici, i radovahu se zajedno s njom što Gospod pokaza veliku milost Svoju na njoj, izbavivši je od ukora bezdetnosti. Tako se ispuniše reči svetog blagovesnika Božjeg Arhangela Gavrila, koji beše rekao Zahariji: Žena tvoja Jelisaveta rodiće ti sina, i mnogi će se obradovati rođenju njegovom (Lk. 1, 13. 14). Tada se radovahu kako srodnici tako i oni koji gorahu plamenom željom za očekivanim Mesijom. Jer, iako oni ne znađahu da je već nastala tajna ovaploćenja Hristova, ipak u vreme rođenja Preteče Hristova, duh njihov pokretaše se na radost, pošto Duh Sveti veseljaše srca njihova, i oni u rođenju Pretečinom dobiše kao neko uverenje da će dočekati očekivanog Mesiju.
U osmi dan po rođenju Preteče dođoše sveštenici i srodnici u dom Zaharijin, da obrežu dete, i htedoše mu dati ime oca njegova – Zaharija. Ali mati detetova ne pristajaše na to. Jer, budući suprugom muža-proroka i majkom sina-proroka, sveta Jelisaveta beše i sama ispunjena proročkim darom, i po proročkom predznanju nastojavaše da njenom sinu nadenu ime Jovan. To ime ona nije mogla čuti od svoga muža, jer se Zaharija vrati iz hrama doma sa jezikom svezanim nemilom, te ne mogaše ispričati svojoj supruzi da je video anđela koji mu je objavio blagovest o začeću sina i naredio da mu se nadene ime Jovan. Dakle, Duhom Svetim upućena, sveta majka kao proročica daje mladencu ime Jovan, kao što ona i ranije proročki poznade dolazak k njoj Božje Matere i reče: Otkuda meni ovo da dođe mati Gospoda moga k meni? (Lk. 1, 43).
Tada sveštenici i srodnici stadoše znacima pitati Zahariju, kakvo bi ime on hteo da nadene mladencu. A on zaiskavši daščicu, napisa: „Jovan mu je ime“. I odmah se Zahariji otvoriše usta, i jezik mu se razdreši od nemila, i stade govoriti blagosiljajući Boga. I čuđahu se svi tolikim čudesima: starici koja rodi, materi i nemom ocu koji se bez dogovaranja složiše u pogledu imena svome sinu, nemome ocu koji odmah progovori i napisa rukom ono što jezikom izgovori, i imenu Jovanovom koje kao ključ otvori usta ocu na proslavljanje Boga. Slušajući reči Zaharijine, svi se sa strahom divljahu, i o svemu tome pričaše se po celom planinskom kraju Judeje, tojest u okolini sveštenog grada Hevrona, u kome bejaše dom Zaharijin.
Ovaj grad sa okolinom još u dane Isusa Navina bi dodeljen svešteničkom plemenu Aronovom. Od Jerusalima udaljen osam sati hoda, podalje od Vitlejema na velikoj visini. Nazivao se „Gorski grad“ zbog visokih gora na kojima se nalazio, a okolina njegova nazivala se „gorski kraj“, kao što o tome piše u Evanđelju prilikom putovanja Presvete Bogorodice k njenoj rođaci Jelisaveti: Marija ustavši otide (iz Nazareta Galilejskog) brzo u planinski kraj (µЇ¶ D®Ѕ MBµ№Ѕ®Ѕ = vъ ѓornяя = u brdski, gorski, planinski kraj), tojest u Hevron, i uđe u kuću Zaharijinu, i pozdravi se s Jelisavetom (Lk. 1, 39). Tu dakle, u Hevronu, u tom planinskom kraju, zbiše se svi ovi neobični i čudesni događaji, o kojima se govori gore. I svi koji čuše o tim događajima, veoma se divljahu i u nedoumici se pitahu: Šta će biti iz ovoga deteta? (Lk. 1, 66).
I ruka Gospodnja beše sa novorođenim mladencem, umnožavajući u njemu blagodat Božiju i čuvajući ga od mača Irodova. Jer o čudesnom rođenju Jovanovom dođe glas i do Iroda. i on se mnogo čuđaše, govoreći u sebi: „Šta će biti iz ovoga deteta?“ A kada se u Vitlejemu judejskom rodi Gospod naš Isus Hristos, i sa Istoka dođoše mudraci i raspitivahu o novorođenom caru Judejskom, tada Irod, poslavši vojnike u Vitlejem da pobiju tamo svu decu, seti se i Jovana, sina Zaharijina, o kome je čuo mnogo čudesnih stvari, i pitaše se u sebi: „Da nije on budući car Judejski?“ I odlučivši da ubije i njega, on naročito posla ubice u Hevron u kuću Zaharijinu. Ali poslane ubice ne nađoše svetog Jovana, jer kada u Vitlejemu otpoče bezbožno ubijanje dece, glas i kuknjava tamošnja dopreše i do Hevrona koji nije mnogo udaljen od Vitlejema, i saznade se razlog te kuknjave. Onda sveta Jelisaveta odmah uze mladenca Jovana i pobeže u visoke puste gore; a sveti Zaharija u to vreme nalažaše se u Jerusalimu, držeći po običaju sveštenstva čredu svoju u hramu. Sveta pak Jelisaveta, krijući se po gorama, sa suzama se moljaše Bogu da zaštiti nju sa detetom. I kada sa vrha gore ugleda vojnike gde se približavaju, ona zavapi ka steni pred kojom se obrete: Goro Božija, primi majku sa čedom!
I tog časa se otvori stena i primi unutra Jelisavetu sa detetom, i tako ih sakri od ubica koji su ih tražili. A vojnici, ne našavši onoga koga su tražili, vratiše se praznih ruku k onome koji ih beše poslao. Tada Irod posla svog oruženosca u hram k Zahariju da mu kaže: Daj mi sina tvog! – Sveti Zaharije odgovori: Ja sada služim Gospodu Bogu Izrailjevu, a o sinu mom ne znam gde je.
Silno razjaren, Irod ponovo posla vojnike k Zahariji naredivši im da, ako Zaharija ne preda sina, onda ubiju njega sama. Vojnici, svirepi kao zverovi, pohitaše da izvrše naređenje bezakonog cara, i sa jarošću govorahu svešteniku Božjem: Gde si sakrio svoga sina? Predaj nam ga, jer je car naredio da tebe odmah ubijemo, ako nam ne predaš sina svog. – Sveti Zaharija im odgovori na to: „Vi ćete ubiti telo moje, a Gospod će primiti dušu moju“. – Tada ubice, izvršujući Irodovo naređenje, jurnuše i ubiše svetog slugu Božjeg između hrama i oltara (Mt. 23, 35). A prolivena krv njegova stvrdnu se na mermeru i postade kao kamen, za svedočanstvo Irodova zločina i na večnu osudu njegovu.
Međutim, sveta Jelisaveta sa Jovanom, skrivena Bogom, boravljaše u otvorivšej se steni. U njoj se, po naređenju Božjem, obrazova pećina za njih, i poteče izvor vode, i nad pećinom izraste palma, puna urmi. I svaki put, kada je nastupalo vreme uzimanju hrane, to se drvo savijalo i oni su jeli od roda njegova, a kada bi se nasitili, drvo se opet uspravljalo.
Četrdeset dana po ubistvu Zaharijinom sveta Jelisaveta se prestavi u toj pećini. Od toga vremena sveti Jovan beše hranjen anđelom Gospodnjim do svoga punoletstva, i čuvan u pustinji sve do dana javljenja svoga Izrailju. Tako ruka Gospodnja čuvaše i zaklanjaše svetog Jovana, da bi u duhu i sili Ilijinoj išao ispred lica Gospodnja i pripremio put Njemu koji dolazi da spase rod ljudski. Zbog svega toga neka se slavi Hristos Bog – Spasitelj naš, sa Ocem i Svetim Duhom vavek. Amin. baštabalkana _________________  
|
|
|
|
|
|
|
Senka
|
|
Vječita sanjalica
Pridružio se: 18 Apr 2012, 12:07
Postovi: 45921
|
SPC
Danas je Sveti Prokopije
U nekim srpskim krajevima smatra se da je ovaj dan pogodan za svadbe, jer sv. Prokopije pohodi i blagosilja mladence. Danas se izbegava kopanje, čak i sahranjivanje. Takođe se na nije kupalo. U starini su Srbi rudari smatrali ovog svetitelja svojim patronom. Smatra se i zaštitnikom dece
BEOGRAD - Srpska pravosalva crkva danas proslavlja Svetog velikomučenika Prokopija.
Današnjeg dana, 303. godine, mučenički je postradao veliki Hristov sledbenik, koga srpski narod posebno slavi. Sv. Prokopije potiče iz Jerusalima. Ime mu je bilo Neanije. Prihvatio se vojničke službe za vladavine cara Dioklecijana. U vreme jednog pohoda Hristos mu se čudesno javio, ukazavši mu na veliki svetli krst na nebu. On se krstio i dobio ime Prokopije. Javno je ispovedio svoju veru, znajući da će biti pogubljen.
U Nišu je u prednemanjićko doba postojao manastir sv. Prokopija, u kom se čuvala ruka svetitelja. Svetinja je kasnije, kad su Turci zauzeli Niš, preneta u Prokuplje, koje je i dobilo ime po ovom mučeniku. Sudbina moštiju nije poznata od 18. veka.
U nekim srpskim krajevima smatra se da je ovaj dan pogodan za svadbe, jer sv. Prokopije pohodi i blagosilja mladence. Danas se izbegava kopanje, čak i sahranjivanje. Takođe se na nije kupalo. U starini su Srbi rudari smatrali ovog svetitelja svojim patronom. Smatra se i zaštitnikom dece. Slavili su ga kamenoresci i bunardžije.
Po svim srpskim krajevima postoje razni običaji i verovanja u vezi ovog praznika i pridaje mu se veliki značaj, iako nije upisan crvenim slovom u kalendar. Postoje i porodice, doduše retke, koje slave sv. Prokopija kao krsnu slavu. kurir _________________
|
|
|
|
|
|
|
Astra
|
|
Administrator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58
Postovi: 10711
|
Danas je Ognjena Marija
Pravoslavni vernici danas obeležavaju praznik svete velikomučenice Marine, u narodu poznat kao Ognjena Marija. U manastiru Svete Marine u Albaniji, na planini Longa iznad Ohridskog jezera, počivaju njene čudotvorne mošti, koje posećuju i pravoslavni i muslimani.
Svi pravoslavni vernici danas obeležavaju praznik svete velikomučenice Marine, u narodu poznat kao Ognjena Marija.
Ognjena Marija, sveta mučenica Marina, bila je rodom iz Antihije. Krstila se u 12 godini i zbog vere u Isusa Hrista stradala je u vreme cara Dioklecijana.
Prema narodnom verovanju, sveta Marina pali i kažnjava ognjem i kao sveti Ilija, koji kažnjava gromom.
U narodnom predanju čuvaju se primeri o vatri ili gromovima koji su u vrele praznične dane spalili žito, seno i domove ljudi koji su se ogrešili radeći na praznik Ognjene Marije.
Običaj je da se na ovaj praznik, kada zbog velike vrućine "gori nebo i zemlja", ne rade nikakvi poslovi.
Prema hrišćanskom predanju, sveta velikomučenica Marina posečena je mačem u 16. godini, u doba cara Dioklecijana.
U nekim pravoslavnim crkvama slavi se kao Margarita Antiohijska, koja je postradala zbog vere u Hrista. Mošti su joj se nalazile u Carigradu do dolaska krstaša, a danas se njena ruka nalazi u svetogorskom manastiru Vatopedu.
U manastiru Svete Marine u Albaniji, na planini Longa iznad Ohridskog jezera, počivaju njene čudotvorne i svete mošti, koje posećuju i pravoslavni i muslimani.
Svetiteljka se i u istočnom i u zapadnom slikarstvu predstavlja sa krstom i palmom, simbolom mučeništva u rukama, sa zmajem pod nogama i često sa kućama u plamenu u njenoj pozadini.
Ognjenu Mariju neke pravoslavne porodice obeležavaju kao krsnu slavu.
U crkvenom kalendaru praznik nije obeležen "crvenim slovom", ali se ipak veoma poštuje i u crkvi u narodu. RTS _________________
|
|
|
|
|
|
|
|
| Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 23 gostiju |
|
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
|
|
|
