Tema posta:Re: Vremeplov | Poslato: 12 Maj 2013, 05:31
Administrator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58 Postovi: 10711
Vremeplov: Prva lopta stigla u Beograd
BEOGRAD - Na današnji dan 1899. godine održana je Osnivačka skupština "Prvog srpskog društva za igru loptom". Skupština je održana u "Trgovačkoj kafani" a na inicijativu Huga Bulija, koji je i doneo prvu fudbalsku loptu u Beograd i Andre Nikolića, tada ministra inostranih dela. Danas je nedelja, 12. maj, 132. dan 2013. Do kraja godine ima 233 dana.
Двадесет петог маја / седмог јуна, 1840. године, за владавине кнеза Михаила Обреновића отворена је прва пошта у Београду, и Србији. Овај дан Пошта Србије обележава као свој празник. ПТТ музеј у Београду је основан 1923. године, пре 90 година. Јубилеј ће бити обележен данас, отварањем обновљене сталне поставке музеја, после двогодишњег реновирања.
Tema posta:Re: Vremeplov | Poslato: 08 Jun 2013, 08:26
Administrator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58 Postovi: 10711
Matematičar zaljubljen u mreže, udice i violinu
Danas se navršava sedam decenija od smrti Mihaila Petrovića Alasa, jedinog matematičara među stotinu najznamenitijih Srba
profesor univerziteta, akademik, putopisac i majstor ribarenja – svi ovi epiteti vezani su za ličnost Mihaila Petrovića Alasa, jedinog matematičara među stotinu najznamenitijih Srba, od čije se smrti navršava 70 godina.
Mika Alas, kako je većina oslovljavala i poznavala ovog slavnog Beograđanina, rođen je 6. maja 1868. na Savskoj padini, nedaleko od Konaka kneginje Ljubice, kao prvo od petoro dece oca Nikodima, profesora bogoslovije, i majke Milice.
Bio je osnivač Beogradske matematičke škole, a svojim radovima trasirao je put kibernetici. Kao student generacije na Sorboni, dva puta je bio na prijemu kod predsednika Francuske republike, 1893. i 1894.
Vremenom je izrastao u jednog od najvećih svetskih stručnjaka za diferencijalne jednačine, a utemeljio je i nekoliko naučnih disciplina. Bio je profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske kraljevske akademije, kao i akademija nauka u Pragu, Bukureštu, Varšavi... Objavio je 14 monografija, oko 260 stručno-naučnih rasprava, veliki broj udžbenika i putopisa sa svojih pomorskih putovanja. Patentirao je pet pronalazaka, a dugačak je spisak nagrada i priznanja koje je dobio.
Bio je mentor autorima svih doktorskih disertacija iz oblasti matematike, koje su odbranjene na Beogradskom univerzitetu od 1912. do Drugog svetskog rata.
Učesnik je Balkanskih i Prvog svetskog rata, a kao rezervni oficir, u 73. godini, 1941. dobio je ratni raspored u Sarajevu. Posle kapitulacije Jugoslavije, sproveden je u logor za ratne zarobljenike u Nirnbergu. Izašao je posle tri meseca zahvaljujući intervenciji prijatelja, princa Đorđa Karađorđevića, koji se za njega založio kod svoje tetke Jelene, kraljice Italije. Bavio se kriptografijom i njegove šifre dugo su korišćene u vojsci, sve do Drugog svetskog rata.
Profesor Mihailo Petrović je preminuo 8. juna 1943. u svom domu na Kosančićevom vencu, gde se danas nalazi njegova bista. Beogradski alasi sa Dunava i Save na rukama su 9. juna, u okupiranom Beogradu, od Kosančićevog venca do Saborne crkve preneli kovčeg sa posmrtnim ostacima „svog majstora” Mike Alasa. U povorci su bili đaci, studenti, šegrti, radnici, akademski profesori, članovi sviračkog društva „Suz”, koga je osnovao 1896. godine. Uz zvuke violine, instrumenta koji je Mika Alas svirao još od detinjstva, od velikana su se govorima oprostili episkop Venijamin, Milutin Milanković i Nikola Popović. Sahranjen je na Novom groblju. Njegovo ime nose Deveta beogradska gimnazija i osnovna škola na Dorćolu.
-------------------------------------------
Slavne godine
1885.
Završio je Prvu beogradsku gimnaziju u generaciji sa Jovanom Cvijićem, Miloradom Mitrovićem, Jašom Prodanovićem, Pavlom Popovićem i drugim kasnije značajnim ličnostima. Ova plejada ovekovečena je u romanu, filmu i televizijskoj seriji „Šešir profesora Koste Vujića”
1889.
Diplomirao na Prirodno-matematičkom odseku Filozofskog fakulteta u Beogradu
1891.
Na Sorboni diplomirao matematičke nauke. Dve godine kasnije stiče diplomu fizičkih nauka, a doktorira 1894.
1894.
Ukazom kralja Aleksandra Obrenovića, postavljen je za profesora matematike u Velikoj školi, koja će 1905. prerasti u Beogradski univerzitet
1897.
Postaje dopisni član Srpske kraljevske akademije i dopisni član Jugoslovenske akademije znanosti i umjetnosti u Zagrebu
1900.
Osvaja zlatnu medalju na Svetskoj izložbi u Parizu, za konstrukciju hidrointegratora
1908.
Postaje dekan na Filozofskom fakultetu, gde je i predavao
1927.
Članovi Srpske kraljevske akademije predlažu ga za svog predsednika, ali vlasti nisu prihvatile ovaj predlog. Isto se ponovilo i četiri godine kasnije
1939.
Postaje počasni doktor Beogradskog univerziteta i iste godine je odlikovan ordenom Svetog Save prvog reda. Tom prilikom dao je prvi put izjavu za novine: „Bog mi je svedok da ovome nisam kriv.”
Sem u jednačine, Mihailo Petrović bio je zaljubljenik i u ribolov, odakle potiče i nadimak Alas. Zvanje ribarskog šegrta stekao je 1882, ribarskog kalfe šest godina kasnije, a 1895. položio je ispit za ribarskog majstora.
Rekordan ulov je imao 1912, kada je izlovio soma od 120 kilograma. Učestvovao je u pregovorima za zaključenje konvencije o ribolovu sa Rumunijom, kao i u pregovorima sa Austrougarskom o zaštiti ribolova na Savi, Dunavu i Drini. Zaslužan je i za prvi Zakon o slatkovodnom ribolovu, na jezerima i rekama Srbije 1898. godine.
Kao pasionirani putnik, Alas je prošao kroz sve evropske zemlje i njihove glavne gradove. Bio je i član ekspedicija na severni i južni pol.
Kao član Međunarodnog naučnog tima za ispitivanje Severne polarne oblasti upoznao je život Eskima i učestvovao u lovu na kitove. Pisao je putopise, među kojima su „Kroz polarnu oblast”, „U carstvu gusara”, „Sa okeanskim ribarima”…
Tema posta:Re: Vremeplov | Poslato: 10 Jul 2013, 22:24
Administrator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58 Postovi: 10711
SEĆANJE NA GENIJA: 157. godišnjica rođenja Nikole Tesle
Genijalni inovator i potpuni usamljenik, Tesla je umro u jeku Drugog svetskog rata u Njujorku, 7. januara 1943.Urna s njegovim pepelom čuva se u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu
BEOGRAD - Dan nauke u Srbiji i 157 godina od rođenja Nikole Tesle, jednog od najvećih umova 20. veka, biće obeležen danas otvaranjem dečjeg naučnog kampa Centra za promociju nauke u Viminacijumu kod Kostolca, a u Novom Sadu će biti održana debata o novom brendiranju Srbije.
Muzej Nikole Tesle iz Beograda gostovaće izložbom "Diplome Nikole Tesle" u zemunskoj "Milenijumskoj kuli" na Gardošu, a u Holu nauke u Kvinsu, SAD, muzej se delom svoje postavke predstavlja na izložbi "Teslin čarobni svet elektriciteta".
U gradu Filadelfiji u američkoj državi Pensilvanija, koji je pre nekoliko godina proglasio Teslin rođendan za zvanični gradski praznik, sutra će biti održana naučna konferencija.
U Kaliforniji je nedavno pokrenut projekat sa ciljem da se prikupe sredstva kojim bi se napravila i postavila Teslina statuta u Silikonskoj dolini.
Takođe u SAD režiser Majkl Enton priprema film o Tesli pod nazivom "Ludi naučnik". Ovaj film treba da stane na kraj misteriji zvanoj Tesla. Entonu je, kako je izjavio, izuzetno stalo da film bude što verodostojniji pa će, pored toga što je za ulogu Tesle u filmu izabran srpski glumac rođen u Nemačkoj, Branko Tomović, deo filma biti sniman i u Srbiji.
"Tesla je bio Srbin. Sa svojom porodicom je pričao srpski i ja verujem da bi on želeo da njegov jezik bude tačno predstavljen u ovom filmu. Za mene nikad nije bilo sumnje da tako treba da bude", navodi režiser. Kod manastira Šišatovac na Fruškoj gori u toku je gradnja kopije rodne kuće i crkve porodice najvećeg srpskog naučnika, etno-muzej, laboratorija i kopija čuvenog Teslinog tornja.
U manastirskoj biblioteci, koju su spalile ustaše u vreme NDH u Drugom svetskom ratu, uz ostalo su čuvana i pisma koja je šišatovačkom monahu Petroniju Trbojeviću, godinama iz Njujorka slao njegov sestrić Nikola Tesla. Tesla, nesumnjivo jedan od najvećih umova u istoriji, svojim izumima u mnogo čemu je postavio pravac naučno-tehničkog razvoja u 20. veku. Rođen je 10. jula 1856. u Smiljanu, u Lici, tada Vojna granica (Vojna krajina) u sklopu Austrije, danas Republika Hrvatska.
Rođen je u porodici Milutina Tesle, sveštenika Srpske crkve (tada Karlovačka mitropolija). Njegova majka, Georgina, Đuka rođena je u porodici prote Nikole Mandića i Sofije, rođene Budisavljević, takođe iz ličke svešteničke porodice.
Njegov otac Milutin je u vreme školovanja u austrijskoj vojnoj školi pokazao sklonost ka filozofiji i umnom životu, pa je napustio tu školu i završio bogosloviju u Plaškom, službovao je najpre u Štikadi kod Gračaca, a zatim u Senju i potom u Smiljanu kod Gospića, gde je Nikola rođen. Milutin je bio dopisnik nekoliko beogradskih i novosadskih listova iz Like, pisao je pod pseudonimom "Rodoljub Pravičić".
Nikolina majka Đuka je bila seoska žena bistre pameti i spretnih prstiju, iako nepismena znala je ceo "Gorski vijenac" napamet. U sećanjima Tesla kaže: "Moja mati potiče iz veoma stare porodice u kraju u kome su živeli, u kojoj je bilo više generacija pronalazača.
Nikola Tesla je započeo školovanje u rodnom Smiljanu, nastavio u Gospiću, Rakovcu kod Karlovca, studirao je u Gracu i Pragu, ali studije nikada nije priveo kraju. Pre 1884. godine, kada je otišao u SAD, radio je u Mariboru, Pešti, Strazburu i Parizu.
Evropu je napustio u nadi da će mu u Njujorku, tada čuveni pronalazač i industrijalac Tomas Alva Edison, za čiju firmu je radio još u Parizu, pomoći da realizuje svoje tehničke inovacije.
On je 1885. u Njujorku osnovao vlastitu kompaniju "Tesla" kada je i započeo izradu prvih modela predviđenih za korišćenje naizmenične struje - inovacija koja je preobrazila svet. Edison je, inače, bio veliki protivnik Teslinog izuma. Pronašao je obrtno magnetno polje, indukcioni motor, generator i transformator, fenomen elektromagnetne rezonance i patentirao više izuma na kojima se zasniva savremena elektrotehnika.
U Evropu iz SAD Tesla je odlazio u dva navrata, 1889. i 1892. godine i oba puta boravio u rodnoj Lici. Aprila 1892. stigao je u Gospić, gde je tada živela njegova teško obolela majka, koja je u njegovom prisustvu i umrla, 16. aprila. Mesec i po dana potom, na poziv delegacije opštine grada Beograda i Inženjerskog udruženja, doputovao je u kratku posetu Beogradu.
Genijalni inovator i potpuni usamljenik, Tesla je umro u jeku Drugog svetskog rata u Njujorku, 7. januara 1943. godine. Urna s njegovim pepelom preneta je docnije u Beograd i čuva se u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu. Teslina zaostavština stigla je u Beograd 1951, na osnovu odluke američkih sudskih vlasti, pošto je za jedinog Teslinog naslednika proglašen njegov nećak Sava Kosanović.Arhivska građa iz Tesline zaostavštine je 2003. upisana u registar UNESKO-a "Pamćenje sveta".
Povodom stogodišnjice njegovog rođenja, 1956. jedinica za merenje visokog napona dobila je Teslino ime, kojim je nazvana i jedinica jačine magnetnog polja.Međunarodni aerodrom u Beogradu nosi ime Nikola Tesla. Njegovim imenom nazvani su Elektrotehnički institut u Beogradu koji je osnovan 1936, srednja tehnička škola, biblioteka Univerziteta u Nišu, dve termoelektrane u Srbiji... Spomenici Tesli su postavljeni ispred zgrade tehničkih fakulteta i na aerodromu u Beogradu.
Njega sve češće svojataju i Hrvati. Tako je krajem juna ove godine, na proslavi povodom ulaska Hrvatske u EU na trgu u Zagrebu postavljen Teslin transformator a taj izum je predstavljen kao izuzetno hrvatsko stvaralaštvo.
Premijer Zoran Milanović je, pozdravljajući građane i oko 170 visokih zvanica iz inostranstva, poželeo tada da "hrvatska posebnost bude prepoznata u evropskoj raznolikosti" i kao primere te posebnosti naveo imena najpoznatijih Hrvata ikad, na prvom mestu navodeći Nikolu Teslu (na toj listi se našao i dobitnik Nobelove nagrade za književnost Ivo Andrić).
Izložba "Teslin čudesni svet elektriciteta" u Njujorku
Izložba Muzeja Nikole Tesle - "Teslin čudesni svet elektriciteta" biće otvorena danas u njujorškom Holu nauke u Kvinsu, najavio je muzej. Izložba će biti otvorena na dan rođenja Nikole Tesle, a realizuje se u saradnji sa njujorškim muzejom i uz podršku Skupštine grada Beograda i Generalnog konzulata Republike Srbije u Njujorku.
Posle više od 100 izložbenih postavki, održanih u poslednjih nekoliko godina u preko 20 zemalja na četiri kontinenta, ova izložba prvi put gostuje u Njujorku, gradu u kome je veliki naučnik, inženjer i pronalazač proveo gotovo šest decenija i ostvario sva svoja otkrića i izume koji su promenili tehnološku sliku 20. veka.
Na izložbi, povodom 70 godina od Tesline smrti, biće prikazani najznačajniji detalji iz života genijalnog srpsko-američkog naučnika, brojni interaktivni modeli njegovih najvažnijih izuma koji predstavljaju osnovu druge industrijske revolucije, kao i niz pronalazaka kojima je načinio pionirske korake u domenu radija, visokofrekventnih struja, daljinskog upravljanja i bežičnih komunikacija, bez kojih se svakodnevica na početku 21. veka ne može zamisliti.
Na svečanom otvaranju govoriće generalni konzul Republike Srbije u Njujorku Mirjana Živković, direktor Muzeja Nikole Tesle Vladimir Jelenković i predsednik i izvršni direktor Hola nauke dr Margaret Hani, a poseban govor o Tesli održaće princ Aleksandar II Karađorđević.
O delu i bogatom nasleđu velikog naučnika govoriće predstavnici "Tesline naučne fondacije" iz Filadelfije - predsednik Nikola Lončar i izvršni direktor Marina Švabić, zatim predsednik "Teslinog memorijalnog društva" iz Njujorka dr Ljubo Vujović i predsednica "Teslinog naučnog centra na Vordenklifu" Džejn Alkorn, čija je organizacija nedavno uspela da otkupi Teslinu poslednju sačuvanu laboratoriju na Long Ajlendu i započne projekat njene obnove.
Hol nauke (NYSCI) u njujorškom Kvinsu, osnovan 1964. godine, vremenom je prerastao u muzej prepoznatljiv po interaktivnom i kreativnom pristupu najnovijim saznanjima iz domena različitih naučnih disciplina, koji godišnje obiđe više od pola miliona posetilaca.Izložba "Teslin čudesni svet elektriciteta" biće otvorena do 20. oktobra.
Položeno cveće na Teslin spomenik
Povodom Dana nauke i rođendana Nikole Tesle, državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Radivoje Mitrović, danas je obišao Elektrotehnički fakultet u Beogradu i zajedno sa dekanom Brankom Kovačevićem, položio cveće na spomenik Nikole Tesle ispred Fakulteta. U delegaciji Mininistarstva bili su i pomoćnici ministra Ivica Radović i Jovan Bazić, saopštila je vladina Kancelarija za saradnju s medijima.
Cveće su položili i predstavnici Sindikata nauke, koje je predvodila predsednik Sindikata Đurđica Jovović, i predsednik Zajednice instituta Srbije Zoran Petrović.
Tema posta:Re: Vremeplov | Poslato: 13 Jul 2013, 23:55
Administrator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58 Postovi: 10711
Devet vekova od rođenja Stefana Nemanje
Do Nemanjića ni putokaza
Na licu mesta - Država zaboravila na jubilej - devet vekova od rođenja Stefana Nemanje. Deževa, Nemanjina prestonica i rodno mesto Svetog Save bez ijednog obeležja
Česma Nemanjića u Deževi
DEVET vekova je prošlo otkad je rođen Stefan Nemanja, utemeljivač samostalne srpske države. Srbija ne obeležava ovu veliku godišnjicu. Niko od zvaničnika nije došao 12. jula, na Petrovdan, na slavu hrama Svetih apostola Petra i Pavla u Novom Pazaru, najstarije crkve u Srbiji, u kojoj je kršten Stefan Nemanja, a najverovatnije i Rastko Nemanjić. Nije postavljen ni najobičniji putokaz prema obližnjem selu Deževi, gde su bili Nemanjini dvori u kojima je rođen Sveti Sava.
Nije bilo zvaničnih delegacija ni u Đurđevim stupovima, prvoj vladarskoj zadužbini Stefana Nemanje. S druge strane, baš ti monasi Stupova bili su inicijatori da se u Deževi stvori parohija, a svojim novcem su kupili zemljište na kome će se podići nova crkva posvećena Svetom Savi.
- Bila je velika sramota da na mestu gde nam je zasnovana crkva i država nemamo parohiju i živog sveštenika. Da to ima neki drugi narod iz satelita bi moglo da se vidi obeležje - kaže jeromonah Gavrilo iz Đurđevih stupova.
Priča da se Stefan Nemanja, kad je preuzeo vlast kao veliki župan, nastanio u Deževi, u dolini pod brdom na kome se dižu Đurđevi stupovi.
- U zaseoku Miščićima rođeno je najmilije i najljupkije srpsko dete, Sveti Sava. Do dvorova Nemanjića gde je rođen nema čak ni putokaza. Arheološka istraživanja su bila minimalna, pa su nam pod zemljom u Deževi još zakopani nacionalna lična karta i identitet. To nas je razjedalo godinama.
Zato je manastir nedaleko od ruševina saborne crkve u Deževi, gde je kralj Dragutin predao vlast Milutinu, otkupili parče zemlje.
Kad je pre tri godine inicijativa da Deževa postane parohija urodila plodom ustupili smo plac bez ikakve nadoknade.
Godišnjice rođenja svetog Stefana Nemanje setili su se samo Srbi, današnji žitelji drevnog Rasa, kolevke srpske države, i njihovi duhovnici.
- Petrovdan je veliki praznik, naročito ove godine. Zato sam poranio da s porodicom stignem na slavu Petrove crkve.
Mislio sam biće gužva, doći će neko iz Beograda. Ali ništa, samo mi ovdašnji Srbi, a sve nas je manje. Kad su zaboravili na Nemanju, šta tek mi da očekujemo - rekao nam je Dejan Kaličić iz Polokca, sela pod Golijom.
NEMANJA NA TRAKTORU
DEŽEVLJANI Jugoslav Puzović i Miroslav Mojsilović otkrivaju da godinama postoji gotov spomenik Stefanu Nemanji, rad poznatog vajara Kolje Milunovića, koji nemaju gde da postave. - Godinama smo tražili od države i lokalne samouprave da se postavi u centru Novog Pazara, ali su nas ignorisali. Zatim smo ga stavili u sef banke. Nedavno smo i odatle morali da ga iselimo u traktorskoj korpi na skrovito mesto i sada čekamo bolja vremena - kaže Puzović.
Njegovi mališani sa ostalom decom koja odrastaju uz priču da budu ponosni što žive u nemanjićkom Rasu, igrali su se žmurke oko monumentalnih kamenih krstova na drevnim grobovima oko Petrove crkve. Nažalost, srpskih spomenika je bilo više nego srpske dece.
Protojerej stavrofor Tomislav Milenković nije umeo da objasni zašto u Petrovu crkvu nije došao niko od takozvane srpske elite da prisustvom ukaže dužno poštovanje Nemanjićima i Rasu.
- Petrova crkva je bila sedište raških episkopa i pre osnivanja samostalne srpske crkve i nemanjićke države. U doba Stefana Nemanje ovde su održana dva državna sabora, na prvom je Nemanja doneo odluku da protera bogumilsku jeres, a na drugom 1196. se odrekao prestola u korist srednjeg sina Stefana Prvovenčanog, koji je krunisan u Petrovoj, prvom krunidbenom mestu srpskih vladara. Nažalost, devet vekova od rođenja Stefana Nemanje mnogi su zaboravili i kad je i gde rođen, gde je kršten i gde su temelji srpske države. A oni su upravo ovde u Rasu, u Petrovoj crkvi - kaže protojerej Milenković.
On naglašava da je poštovanje i afirmisanje nacionalnog i državnog predanja veoma važno, jer onog ko ne poštuje sebe neće poštovati ni drugi.
- Samo čovek koji vodi brigu o svom duhovnom i nacionalnom identitetu poštovaće ista prava drugog. Normalno je da čovek brine o svojoj porodici, a nacija je samo proširena porodica. Ne mogu ja da volim nekog u belom svetu, a nisam zavoleo bližnjeg. Stalno imamo ista iskušenja da se odričemo nacionalnog identiteta prvo pod vidom jugoslovenstva, onda pod vidom komunizma, a sad zbog evropskih integracija - kaže prota Milenković.
Lokalni Srbi nisu zaboravili da žive u drevnom Rasu i uprkos teškoj materijalnoj situaciji ne žele da ga prepuste zaboravu. Zato je starina Milomir Paunović iz sela Kovačeva strpljivo čekao protu Radivoja Jankovića, deževskog paroha, stiskajući u ruci koverat s 10.000 dinara izdvojenih od skromne penzije. Njih je namenio kao prilog za izgradnju nove crkve u Deževi nedaleko od temelja nemanjićkog sabornog hrama.
- Dajem novac za crkvu u Deževi jer su tamo bili Nemanjića dvori. To mora da se zna i obeleži. Moramo da se sećamo Nemanjića jer su nam napravili državu i crkvu - odsečno govori Paunović.
Po predanju, nekada je od Petrove crkve, preko Deževe, do crkve u selu Mitrova Reka, a to je više od deset kilometara, mačka mogla s krova na krov da skače. To potvrđuju i tragovi starih ulica i keramičkih cevi za vodovod koje seljani nalaze radeći na imanjima. Nažalost, iz godine u godinu sve je manje obrađenih njiva, jer mladi napuštaju Rašku oblast, a staračka domaćinstva odumiru. Nemanjićka prestonica Deževa, sa nešto više od 300 stanovnika, jedno je od većih mesta u dolini pod Golijom. Iako je samo osam kilometara udaljena od Novog Pazara neupućeni teško pronalaze put. Bez vodiča je nemoguće pronaći ruševine sabornog hrama Nemanjića, a ostatak dvorskog kompleksa je pod lejama s povrćem ili pod korovom.
- Država je ovde izvodila veoma mala arheolška iskopavanja, pre 32 godine. Tad su otkriveni temelji drevne crkve iz prve polovine 13. veka, kad je pronađena parapetna ploča koja svedoči da je to crkva u kojoj je održan Deževski sabor, kad je kralj Dragutin preneo vlast mlađem bratu Milutinu. Zemlja još krije tajne Nemanjića. Želimo da pokrenemo sveobuhvatno istraživanje i obnovu naše baštine, da je prikažemo svetu kako zaslužuje. To je lična karta Srbije. Trenutno su Nemanjićki dvori pod kupusom. Nedaleko od crkve nalazi se nemanjićka česma u bagremu i korovu. Ovo je naša zaboravljena i zatrpana istorija - kaže prota Radivoje Janković.
Tema posta:Re: Vremeplov | Poslato: 08 Avg 2013, 22:03
Administrator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58 Postovi: 10711
Gordana Kosanović
Valjevo, 8. avgusta 1953. - Beograd, 8. avgusta 1986.
Osmog avgusta 1986. godine, na svoj trideset treći rođendan, preminula je glumica Gordana Kosanović.. Rođena je u Valjevu, živela u Petrinji od svoje šeste do devetnaeste godine, (od 1959. do 1972.). Maturirala je u petrinjskoj gimnaziji Braća Hanžek, sa maturskim radom na temu – Miroslav Krleža i Gospoda Glembajevi. Bila je najbolji đak svoje generacije. Potom je upisala Akademiju za Film i Pozorište u Beogradu, gde je diplomirala glumu sa desetkom u klasi Ognjenke Milićević.
Najpre je angažovana u Ateljeu 212, gde je provela pet sezona. Bila jedna od osnivača čuvenog avangardnog “Pozorišta – Dvorišta” u Beogradu. Igrala je u TV seriji “Đavolje merdevine” (1975), a potom i u antologijskom filmu Gorana Paskaljevića “Čuvar plaže u zimskom periodu” (1976), kao i u sledećem Paskaljevićevom filmu “Pas koji je voleo vozove” (1977).
Igrala je još i u filmovima “Osvajanje slobode” Zdravka Šotre (1979), “Usijanje” Bore Draškovića (1979) i “Piknik u Topoli” Zorana Amara (1981), kao i u trodelnoj TV seriji “Duvanski put” (1981). 1981.godine, zajedno sa rediteljem Robertom Ćulijem, odlazi u Nemačku, gde učestvuje u osnivanju danas čuvenog nemačkog Teatra na Ruru (Theater an der Ruhr) u Milhajmu (Mulcheim an der Ruhr). Fantastičnom brzinom je na sceni progovorila nemački, a njena posebnost i suptilna ekspresivnost ostali su upamćeni. Njena karijera trajala je samo deset godina, pekinuta je njenom bolešću i preranom smrću. Postoji nagrada Gordana Kosanović koja se već 25 godina dodeljuje pozorišnim avangardnim glumcima.
Tema posta:Re: Vremeplov | Poslato: 19 Avg 2013, 16:43
Administrator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58 Postovi: 10711
NAJVEĆA POBEDA SRPSKE VOJSKE U PRVOM SVETSKOM RATU
OBELEŽENA GODIŠNJICA CERSKE BITKE
Svečanim polaganjem venaca, uz državne i vojne počasti danas je u Tekerišu kod Loznice obeležena 99. godišnjica Cerske bitke
Premijera Srbije Ivica Dačić je poručio da Srbija 100 godina od izbijanja Prvog svetskog rata mora da se bori za istinu o tom sukobu i protiv revizije istorije.
Obraćajući se mnogobrojnim zvanicama, Dačić je ispred spomen-kosturnice, gde su sahranjeni srpski vojnici stradali u Cerskoj bici, izrazio bojazan da će naredne godine u Sarajevu, na obeležavanju stogodišnjice Prvog svetskog rata, srpski narod ponovo biti optužen za izazivanje do tada najvećeg oružanog sukoba u istoriji čovečanstva.
"Mi danas, 100 godina posle Prvog svetskog rata moramo da se borimo protiv revizije koja pokušava da kaže da su Srbi krivi zbog Sarajevskog atentata, ne uvažavajući činjenicu da je taj atentat samo iskorišćen kao povod za imperijalističke i osvajačke težnje Austrougarske i Nemačke, a njima se tada pridružila i Bugarska. Uostalom da je Prvi svetski rat izazvan zbog ludosti srpskog naroda, ne bismo imali saveznike, nego bi svi bili na strani naših napadača", kazao je Dačić.
Prema njegovim rečima, najave o podizanju spomenika austrougarskom prestolonasledniku Francu Ferdinandu u Sarajevu predstavljalo bi reviziju istorije koja ne sme da se dozvoli.
"Gavrilo Princip i ostali koji su učestvovali u Sarajevskom atentatu nisu bili samo Srbi, već pripadnici jugoslovenskog pokreta. Bili su tu i Hrvati i muslimani. Zato je važno da čuvamo sećanje na sve ono što je bilo pre 100 godina, kao što je i bilo važno da ostvarimo pobedu u tom ratu", istakao je Dačić.
On je poručio da je srpski narod bio jedna od najvećih žrtava Prvog svetskog rata, da je bio suočen sa najgorim ultimatumom koji je jedna država do tada postavila drugoj, ali i da su na stranu Srbije tada stale najveće svetske sile, odnosno da je Srbija u tom sukobu bila na strani saveznika.
Dačić koji je u Tekerišu predvodio centralnu državnu ceremoniju naglasio je da Srbija poklanja punu pažnju očuvanju sećanja na učesnike i žrtve oružanih sukoba u prošlosti, a posebno iz perioda Prvog svetskog rata kroz kontinuiranu sistematsku i stručnu zaštitu i prezentaciju vojnih memorijala i mesta stradanja, kao i obrazovanju iz oblasti nacionalne i opšte vojne istorije.
"Okrenuvši se budućnosti, ne zaboravljamo naše pretke koji su izgubili život u Prvom svetskom ratu, a posebno u Cerskoj bici. Sećajući se njih, kao i njihovog zapovednika - slavnog generala i vojvode Stepe Stepanovića - mi slavimo život, a ne smrt. Mi gradimo zajedničku budućnost sa našim susedima i evropskom porodicom naroda koja je zasnovana na ravnopravnosti i međusobnom razumevanju", poručio je Dačić.
Prema njegovim rečima, dužnost i odgovornost Srbije je da neguje sećanje na svoje pretke, ali i da istraje u građenju društva zasnovanog na vrednostima i idealima humanizma i nenasilja.
"Idući u susret obeležavanju velikog jubileja stogodišnjice od početka Prvog svetskog rata, apelujem za mir, razumevanje i toleranciju među narodima, religijama i državama. Na taj način najpravičnije ćemo se odužiti našim zajedničkim precima koji su dali svoj život za slobodu. Njihova žrtva je bezmerna, kao što je i naša odgovornost da nastavimo u pravilnom smeru velika. Budimo dovoljno mudri i istrajni u ostvarivanju ideala koje smo zajednički postavili", naglasio je Dačić.
Dačićevom obraćanju prethodilo je, uz državne i vojne počasti, polaganje venaca na spomen-kosturnicu, čemu su prisustvovali predstavnici Vlade Srbije, vojnog i diplomatskog kora, predstavnici lokalnih samouprava, kao i brojnih udruženja građana.
Cerska bitka, u kojoj je Srpskom vojskom komandovao general Stepa Stepanović, odigrala se u avgustu 1914. i predstavlja jednu od najznačajnijih i najvećih pobeda Srpske vojske tokom Prvog svetskog rata.
Uoči početka danasnje manifestacije obeležavanja 99. godišnice Cerske bitke u Tekerišu, dogodiom se incident zbog kojeg je policija je privela člana rukovodstva pokreta Dveri Slavišu Miletića, saopštile su Dveri. Miletić je premijeru Srbije Ivici Dačiću, u trenutku dok je prilazio spomen-kosturnici, dobacio - "izdajice". Posle toga je priveden.
Tema posta:Re: Vremeplov | Poslato: 04 Sep 2013, 16:41
Administrator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58 Postovi: 10711
90 godina od rođenja Mije Aleksića
Kulturni centar Gornji Milanovac organizuje u septembru obiman program posvećen velikanu srpskog glumišta Milosavu Miji Aleksiću, povodom 90-godišnjice njegovog rođenja.
Uz dokumentarnu izložbu i niz projekcija arhivskih filmskih i televizijskih materijala, najavljena je i publikacija posvećena jubileju tog velikog glumca, prenosi portal SEEcult.org.
Omaž program posvećen Aleksiću, organizovan u saradnji sa Jugoslovenskom kinotekom, Narodnim pozorištem iz Beograda, Muzejem pozorišne umetnosti iz Beograda, Narodnim muzejem iz Kragujevca i Opštinom Gornji Milanovac, počinje 6. septembra u Modernoj galeriji dokumentarnom izložbom fotografija i plakata “Devedeset godina od rođenja Mije Aleksića” i filmom “Nema malih bogova” (1961) prema scenariju Novaka Novaka i Radivoja Lole Đukića, koji potpisuje i režiju.
Postavku dopunjuju lične stvari koje je porodica Mije Aleksića ustupila za tu izložbu. Eksponati će biti izloženi u sva tri galerijska prostora Kulturnog centra, a među brojnim gostima koji su najavili dolazak su i reditelj Mladimir Puriša Đorđević, direktor Jugoslovenske kinoteke Radoslav Zelenović, upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu Dejan Savić i drugi.
Otvaranje izložbe upotpuniće promocija publikacije “90 godina od rođenja Mije Aleksića”, štampane na više od 60 strana i ilustrovane sa pedesetak fotografija.
Pubika će se podsetiti narednih dana i nekih od velikih uloga iz bogatog glumačkog života Aleksića, počev od “Podvale” Narodnog pozorišta u Beogradu koju je, prema tekstu Milovana Glišića, režirao Jovan Putnik. TV verziju, premijerno emitovanu 1972. godine, režirao je Jovan Konjović, a biće prikazana i u završnici omaž programa Aleksiću 30. septembra.
Iz filmskog opusa Aleksića biće prikazani “Dr” (1962) rediteljke Soje Jovanović, “Bokseri idu u raj” (1967) Branka Ćelovića, “Čovek iz hrastove šume” (1964) Miće Popovića, “Na mesto građanine pokorni” (1964) Radivoja Lole Đukića, “Tango Argentino” Gorana Paskaljevića, “Leto je krivo za sve” (1961) Mladomira Puriše Đorđevića, “Biće skoro propast sveta” (1968) Aleksandra Saše Petrovića i “Muva” (1950) Branka Ćelovića. Tim filmom 26. septembra biće otvoren drugi Međunarodni festival kratkog filma “Kratka forma”.
Tema posta:Re: Vremeplov | Poslato: 13 Nov 2013, 17:28
Administrator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58 Postovi: 10711
Dva veka od rođenja Njegoša
Danas se navršavaju tačno dva veka od rođenja pisca "Gorskog vijenca" Petra II Petrovića Njegoša, mitropolita crnogorsko-primorskog. Njegoš još kao mlad vladar sredio političke prilike u zemlji, organizovao sudove, izdejstvovao povećanje pomoći od Rusije, ustanovio senat, podigao prvu osnovnu školu i osnovao štampariju.
Na današnji dan pre tačno dva veka rođen je pisac "Gorskog vijenca" Petra II Petrović Njegoš, mitropolit crnogorsko-primorski.
Svečanost u Narodnom pozorištu
U čast velikog pesnika u Narodnom pozorištu u Beogradu, u 19.30 biće izvedeno muzičko-scensko delo "Njegoš nebom osijan" uz prenos na Drugom programu RTS-a. Njegoš je rođen kao Rade Tomov Petrović 1. (13) novembra 1813. u Njegušima, a umro na obližnjem Cetinju 19. (31) oktobra 1851. godine.
U Mitropoliji crnogorsko-primorskoj Srpske pravoslavne crkve, od ove godine je 19. maj datum praznovanja Njegoša kao svetitelja.
Njegoš je još kao mlad vladar sredio političke prilike u zemlji, organizovao sudove, izdejstvovao povećanje pomoći od Rusije, ustanovio senat, podigao prvu osnovnu školu i osnovao štampariju (1834. godine).
Po vlastitoj želji Njegoš je septembra 1855. godine, u vreme vladavine knjaza Danila Petrovića, sahranjen u kapeli na Lovćenu.
Tu kapelu je upravo Njegoš zamislio kao crkvu Svetog Petra Prvog Cetinjskog, svog strica i prethodnika na vladičanskom tronu, kao mauzolej. Upravo je pesnik i vladika Njegoš proglasio Petra Cetinjskog za sveca. Tom svecu je u kalendaru SPC posvećen 31. oktobar.
Pre nego što je 1974. godine, na vrhu Lovćena, zamenjena granitnim mauzolejom - spomeničkim kompleksom, koji je projektovao hrvatski vajar Ivan Meštrović, kapela je nekoliko puta pretrpela velika oštećenja, najviše u Prvom svetskom ratu, krajem 1915. godine, kada je pogođena projektilima austrijske artiljerije.
Sredinom dvadesetih godina prošlog veka napravljena je nova kapela, u koju su tada prebačene Njegoševe kosti.
Kada je mauzolej napravljen, kamenje kojim je kapela bila ozidana obeleženo je i pohranjeno u podnožju Lovćena, sa idejom da se na drugom mestu obnovi kapela.
O Njegošu, koji se smatra najvećim i srpskim i crnogorskim pesnikom, prvi je pisao njegov savremenik - srpski pisac Ljuba Nenadović u "Pismima iz Italije". Nenadović, koji se sa Njegošem sretao u više navrata u Italiji, i u svojim Pismima o Crnogorcima je opevao Crnu Goru i njene stanovnike, to je slika oduševljena i idealizovana, ali zanimljiva, puna anegdota i duha.
U centru Beograda, između Kapetan Mišinog zdanja i Filozofskog fakulteta je njegov bronzani lik, delo Sretena Stojanovića. Podignut je 1994. godine. U opštini Bačka Topola jedno mesto naziva se Njegoševo.
Pre tačno pola stoleća, povodom 150. godišnjice Njegoševog rođenja, u Crnoj Gori je uvedena i danas najveća književna nagrada na bivšim jugoslovenskim prostorima. Nagrada koji nosi njegovo ime se dodeljuje jednom u četiri godine.
Kulturno-obrazovni program Radio-televizije Srbije u novembru prikazuje ciklus emisija posvećenih ovom velikanu srpske književnosti i istorije.
Radio-televizija Srbije i Srpsko bibliofilsko društvo 200 godina od rođenja Petra Drugog Petrovića Njegoša, obeležava i izložbom prvih i retkih izdanja Njegoševih knjiga pod nazivom "Vladika i pesnik - vladar i mislilac", koja je otvorena u Galeriji-holu RTS-a.
Na postavci (Vladika i pesnik, vladar i mislilac) izložena su, osim originalnog prvog izdanja "Gorskog vijenca" iz 1847. godine, i originalna prva izdanja "Luče mikrokozma" iz 1845, "Lažnog cara Šćepana Malog" iz 1851. godine i "Svobodijade" iz 1854. godine.
Tema posta:Re: Vremeplov | Poslato: 16 Nov 2013, 22:22
Administrator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58 Postovi: 10711
135 GODINA OD SMRTI ĐURE JAKŠIĆA
Povodom 135. godišnjice smrti znamenitog srpskog pesnika i slikara Đure Jakšića, danas će u hramu Svetog velikomučenika Prokopija u Srpkoj Crnji biti održan parastos
Kako je najavljno iz muzeja, u Muzeju-rodnoj kući čuvenog slikara i pesnika, biće promovisana i priča "Devojka u plavom" autora Vanje Čabrilo, koja je insipirisala Stanojeva da naslika mladog Jakšića i Milu Popović, lepu konobaricu iz krčme "Kod belog krsta" u Kikindi, neostvrenu pesnikovu ljubav.
Upravo toj devojci Jakšić je posvetio antologijsku pesmu "Mila", kao i remek delo svog slikarstva - "Devojka u plavom".
Srpski slikar, pesnik, pripovedač, dramski pisac, učitelj i boem rođen je 8. avgusta (27. jula po julijanskom kalendaru) 1832. godine u Srpskoj Crnji, u Banatu, u svešteničkoj porodici.
Otac ga upisuje u trgovačku školu iz koje beži tri puta i na kraju upisuje nižu gimnaziju u Segedinu. Posle završene osnovne škole u Srpskoj Crnji i niže gimnazije u Segedinu (danas Mađarska), odlazi u Temišvar (danas Rumunija) da uči slikanje.
Uoči revolucionarne 1848. godine bio je student umetničke akademije u Pešti, ali je zbog revolucionarnih događaja morao da je napusti.
Vrativši se u rodni kraj produžio je da uči slikarstvo u Bečkereku kod Konstantina Danila čuvenog slikara tog doba, tražeći sopstveni umetnički izraz i produbljujući svoja znanja, između ostalog i nemačkog jezika.
Stalno je živeo u oskudici, i teško je izdržavao svoju brojnu porodicu. Pritisnut porodičnim obavezama i dugovima, sklon boemiji, bolestan, Đura Jakšić se potucao kroz život.
Razočaran u ljude i život, nalazio je utehu u umetničkom stvaranju, pesničkom i slikarskom. U Srpskoj Crnji se, u njegovoj rodnoj kući koja je spomenik kulture, nalazi muzej posvećen ovom velikom umetniku otvoren 1980.
Smrt ga je zatekla na položaju korektora Državne štamparije u Beogradu 16. novembra 1878. godine (po julijanskom kalendaru). Sahranjen je na Novom groblju u Beogradu.
Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 106 gostiju
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
