Tema posta:Re: Vremeplov | Poslato: 16 Mar 2013, 17:29
Administrator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58 Postovi: 10711
SEĆANJE: 11 godina bez velikog Bate Stojkovića
Stojković je dobitnik Oktobarske nagrade Beograda, Sterijine nagrade, Zlatne i Srebrne arene u Puli, nagrade na pozorišnom festivalu u Kvebeku, kao i mnogih drugih priznanja
Danas je 11 godina kako nas je napustio doajen srpskog glumišta Danilo - Bata Stojković. Umro je u 67. godini. Bata Stojković glumio je u gotovo svim najpoznatijim jugoslovenskim filmovima, a jedna od predstava kojima se proslavio je "Profesionalac", Dušana Kovačevića, koju je dugo godina igrao u Zvezdara teatru, a upravo je njome i okončao karijeru na daskama koje su za njega život značile.
Stojković je dobitnik Oktobarske nagrade Beograda, Sterijine nagrade, Zlatne i Srebrne arene u Puli, nagrade na pozorišnom festivalu u Kvebeku, kao i mnogih drugih priznanja. Bio je član Jugoslovenskog dramskog pozorišta i Ateljea 212, a na sceni Zvezdara teatra tokom 15 godina odigrao je više od hiljadu predstava.
Pozorišnu karijeru započeo je u Jugoslovenskom dramskom pozorištu 1959, a 1962. postao je stalni član ansambla Ateljea 212. Publika ga je posebno zavolela u „Zvezdara teatru”, u ulogama koje je Dušan Kovačević pisao za njega.
Prvi put na scenu JDP izašao je 1956. godine i igrao slugu u „Magbetu”, a godinu dana kasnije pojavio se kao agent u predstavi "Troje" na sceni Ateljea 212.
Filmsku karijeru je započeo ulogom u filmu „Izdajnik“ iz 1964. Usledio je niz televizijskih i manjih filmskih uloga, a najvažnije su bile uloge u filmovima "Majstor i Margarita", „Čuvar plaže u zimskom periodu“ i "Pas koji je voleo vozove", "Ko to tako peva"... Takođe je igrao i oca jednog od likova u seriji "Grlom u jagode". Poznat je i po ulozi malog antagoniste u filmu Gorana Markovića "Nacionalna klasa".
Tema posta:Re: Vremeplov | Poslato: 24 Mar 2013, 21:08
Administrator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58 Postovi: 10711
14 GODINA OD NATO AGRESIJE: Rana koja još nije zacelila! (FOTO) (VIDEO)
Tokom 78 dana bombardovanja, u 30.000 vazdušnih naleta ispaljeno 50.000 razornih projektila. Stradalo 2.500 ljudi, među njima 88 dece. Miloševićev režim štetu procenio na 100 milijardi $
Na današnji dan pre 14 godina počelo ja operacija NATO alijanse bombardovanja tadašnje SR Jugoslavije, koja je trajala 78 dana, koja je zauvek promenila noviju istoriju naše zemlje. Napad je formalno počeo na osnovu naređenja tadašnjeg generalnog sekretara NATO Havijera Solane, a jugoslovenska vlada iste noći proglasila je ratno stanje.
Akcija NATO, koju su Vlada SRJ, ali i brojni pravni stručnjaci nazvali agresijom, usledila je posle neuspešnih pregovora o rešenju krize na Kosovu u Rambujeu i Parizu, februara i marta 1999. godine.
Napad je počeo oko 20 časova, 24. marta. Devetnaest zemalja Alijanse, bez odobrenja SB UN, napalo je najpre kasarne i protivvazdušnu odbranu Vojske Jugoslavije u Batajnici, Mladenovcu, Prištini.
Tokom 78 dana i noći bombardovanja, u 30.000 vazdušnih naleta ispaljeno je 50.000 razornih projektila. Prema zvaničnim podacima, stradalo je 2.500 ljudi, 1.500 civila, a među njima 88 dece. Ranjeno je 12.500 stanovnika. Od toga 6.000 civila, među kojima 2.700 dece i 5.173 vojnika i policajca. Desetak osoba se i dalje vodi kao nestalo. Teško je razorena infrastruktura, privreda, škole, zdravstveni centri, spomenici kulture, medijske kuće…
Foto: wikipedia/Tadija
Ukupno je oštećeno 1.852 objekta i uništeno 1.365, od čega je oštećeno 907 civilnih objekata, a uništeno 119. Oštećeno je i 109 energetskih postrojenja, 100 obrazovnih ustanova i 176 verskih, kulturnih i sportskih objekata. Uzimajući u obzir samo uništene i oštećene objekte, napravljena je materijalna šteta od 1,5 milijardi dolara.
Režim Slobodana Miloševića ja nakon bombardovanja štetu procenio na oko 100 milijardi dolara. Na tu sumu je zatražena i nadoknada štete od članica NATO-a. S druge strane, grupa srpskih ekonomista je procenila da je šteta bila – 29,6 milijardi dolara.
Izvršeno je 2.300 vazdušnih udara po 995 objekata širom zemlje. Blizu 420.000 projektila ukupne mase 22.000 tona lansiralo je 1.150 borbenih aviona.
NATO je lansirao 20.000 velikih projektila među kojima i 1.300 krstarećih raketa na vojne i civilne ciljeve, 37.000 “kasetnih bombi” sa 350.000 kasetnih podprojektila, takozvanih “bombica”.
Gradovi koji su tokom bombardovanja najviše stradali bili su Aleksinac, Surdulica i Kuršumlija. Pod ruševinama su ostale čitave porodice. U Aleksincu Milići su stradali u jednom trenu – otac Dragomir, majka Dragica i njihova kćerka Snežana. Pod bombama ugašen je život i devetomesečne Bojane Tošović i njenog tate Božine iz Merdara. U Novom Pazaru stradali su, zajedno, Marko Simić (2) i njegov tata Vladan.
U Batajnici je ubijena trogodišnja Milica Rakić, koja je u tom trenutku bila na noši. U Vladičinom Hanu bomba je pogodila zagrljene maturante gimnazije, Milana Ignjatovića i Gordanu Nikolić. Na Varvarinskom mostu bomba je pogodila Sanju Milenković (15), devojčicu kojoj su profesori predviđali briljantnu karijeru matematičara.
Pod ruševinama porodične kuće u Ralji kod Sopota završio se život malih Pavlovića, Stefana i Dajane. Pod naletom bombi u istom času, stradao je i njihov tata Vladimir. U Murinu, u Crnoj Gori, dugo su otkopavali tela devojčica iz Prištine, koje su kod rodbine potražili spas – Julijane Brudar i Olivere Maksimović, s kojima je stradao i njihov drug Miroslav Knežević.
Neposredni povod za bombardovanje SRJ bila je akcija srpske policije u Račku, jednom od najvećih uporišta takozvane OVK, 15. januara 1999. godine. Tadašnji šef Verifikacione komisije OEBS na Kosmetu, američki general, penzioner Vilijem Voker, predstavio je ovu akciju javnosti kao “masakr” albanskih civila.
Ovaj besomučni napad zavšren je 10. juna usvajanjem Rezolucije 1244 SB UN. Dan ranije predstavnici Vojske Jugoslavije i NATO, u Kumanovu su, pod jednim šatorom, potpisali Vojnotehnički sporazum, kojim je utanačeno povlačenje naših vojnih i policijskih snaga, kao i ulazak u južnu srpsku pokrajinu međunarodnih trupa – Kfora.
Prema statističkim podacima, u bombardovanju zgrade RTS stradalo je 16 ljudi, u napadu na putnički autobus kod Lužana – 23, napadu na putnički voz u Grdeličkoj klisuri – 12. U bombardovanju Niša kasetnim bombama stradalo je 20 ljudi, baš koliko i u bombardovanju Surdulice.
Foto: S. Pikula
U zvanične gubitke NATO-a upisani su: nevidljivi bombarder F-117 “noćni soko” – prvo obaranje takvog aviona stelt tehnologije, zatim američki helikopter AH-64 “apači”, koji je pao u Albaniji tokom trenažne misije, a u kojoj su dvojica pilota povređena. Američki AV-8B “herjer” pao je usled mehaničkog kvara pri sletanju na nosač aviona, a izgubljeno je i nekoliko desetina bespilotnih letelica (UAV) i krstarećih projektila.
Multinacionalne snage, u čijem sastavu je bilo 37.200 vojnika, iz 36 zemalja, imale su zadatak da obezbede mir za sve nacionalne zajednice na Kosmetu. A kako su ga “obezbedile” govori podatak da je od početka njihovog mandata sa Kosova i Metohije proterano 280.000 Srba i drugih nealbanaca. Kidnapovano – 1.500. U južnu srpsku pokrajinu ušlo je tada 800.000 Albanaca. Od toga – trećina koja na Kosmetu nikada nije živela.
Tema posta:Re: Vremeplov | Poslato: 25 Mar 2013, 15:49
Moderator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 14:33 Postovi: 5555
SEĆANJE: 189 godina od rođenja Branka Radičevića
U Karlovačkoj gimnaziji, 28. marta, u 11 časova, biće uručena prestižna nagrada Brankovog kola - "Pečat varoši sremskokarlovačke" Tanji Kragujević i Goranu Labudoviću Šarlu
SREMSKI KARLOVCI - Završna svečanost Brankovog kola, posvećena 189. godišnjici rođenja Branka Radičevića biće upriličena 28. marta, na dan pesnikovog dolaska na svet po novom (gregorijanskom) kalendaru, u najstarijoj srpskoj, Karlovačkoj gimnaziji, u kojoj se Aleksije Aca (Branko) Radičević školovao od 1835. do 1841. godine.
Počevši od 15. marta, dana rođenja Radičevića po starom (julijanskom) kalendaru, Brankovo kolo je priredilo niz događaja u Sremskim Karlovcima, Novom Sadu i Beogradu. U Karlovačkoj gimnaziji, 28. marta, u 11 časova, biće uručena prestižna nagrada Brankovog kola - "Pečat varoši sremskokarlovačke" Tanji Kragujević, za knjigu "Hleb od ruža" (Književna opština Vršac) i Goranu Labudoviću Šarlu, za zbirku "Tajnopis" (Biblioteka "Danilo Kiš", Vrbas).
Oni će u Gradskoj Biblioteci u Novom Sadu, istoga dana, u 19 časova, imati i samostalni program "Pesničko natpevavanje", najavilo je Brankovo kolo.U svečanom programu nastupiće istaknuta dramska umetnica Ružica Sokić, dugogodišnji prijatelj Brankovog kola, poezije i pesnika, zatim talentovani mladi glumci "Teatra poezije" Brankovog kola - Sonja Mladenov, Nikola Ivačkov i Verica Nikolić.
Oni će iz kapitalnog projekta Brankovog kola - Antologije srpske poezije (1847-2000) Nenada Grujičića, kazivati pesme Radičevića, Petra Petrovića Njegoša (200. godišnjica rođenja), Miloša Crnjanskog (120. godišnjica rođenja) i Desanke Maksimović (20. godišnjica smrti). Slovo o Antologiji srpske poezije imaće Marija Sloboda.
Brankove pesme izvešće mlada operska pevačica Andrijana Kuveljić u klavirskoj pratnji Maje Grujić.Poznati gajdaš Maksim Mudrinić otpevaće čuvenu pesmu J. J. Zmaja "Brankova želja", nastalu 1877. godine povodom pokretanja akcije prvog, neuspešnog prenosa Brankovih zemnih ostataka iz Beča na Stražilovo.
Po tradiciji, u svečanom programu Brankovog kola posvećenom najčuvenijem đaku Karlovačke gimnazije, nastupiće mešoviti hor ove najstarije škole pod dirigentskom palicom Rastka Pavlova, koji će izvesti poznate kompozicije Stevana Stojanovića Mokranjca.
Nastupiće i talentovani gimnazijski đaci pesnici i glumci.U okviru svečanog programa posvećenog Brankovom rođendanu, predstaviće se i aktuelni laureati nagrade "Stražilovo": Dubravka Milenković, Aleksandra Marilović i Velibor Sikimić, kao i mladi pesnici Brankovog kola: Bojana Vesin, Marko Kovačević, Stela Manasijević i Borislava Dvoranac. Voditelj programa je Tatjana Miražić. Program Brankovog kola protiče i u znaku 160. godišnjice smrti Branka Radičevića i 130. godišnjice prenosa pesnikovih zemnih ostataka iz Beča na Stražilovo.
Branko Radičević rođen je 28. marta u Slavonskom Brodu. Školovao se u Zemunu, Sremskim Karlovcima, Temišvaru i Beču. Prvu knjigu pesama objavio 1847. godine u Beču, gde je preminuo 1853. godine.Prenos njegovih zemnih ostataka iz Beča na Stražilovo, kao veliki srpski kulturni događaj toga vremena u Evropi, odigrao se 1883. godine, tri decenije posle pesnikove smrti.
Na Brankovom grobu na Stražilovu, dve godine potom, podignut je veliki piramidalni spomenik sa zlatnim natpisom: "Branku, srpski narod". Spomenik je sačinjen od kamenih kocaka planina: Fruška gora, Avala, Klek, Dinara, Velebit, Plješevica, Vršački Breg i Lovćen.
Radičević je napisao svega 54 lirske i sedam epskih pesama, ali je u srpskom jeziku i narodu ostavio delo za sva vremena. Na njegove stihove urađeno je više od 90 muzičkih kompozicija počevši od Jovana Pačua, Stevana Mokranjca, Isidora Bajića pa sve do Dejana Despića, Ljiljane Petrović i Kornelija Kovača.
Tema posta:Re: Vremeplov | Poslato: 27 Mar 2013, 13:28
rang
Pridružio se: 25 Feb 2013, 00:15 Postovi: 490
Godišnjica vojnog puča i demonstracija protiv Trojnog pakta
Na današnji dan 1941. godine u Beogradu je u zoru, u oficirskom puču, svrgnut regent knez Pavle Karađorđević i na presto je doveden maloletni kralj Petar II Karađorđević. Zbačena je i vlada Dragiše Cvetkovića i obrazovana nova sa generalom Dušanom Simovićem na čelu. Kasnije tokom dana narod je pozdravio puč masovnim demonstracijama u Beogradu i drugim gradovima Srbije, jer je to značilo raskidanje sporazuma potpisanog dva dana ranije u Beču o pristupanju Jugoslavije Trojnom paktu. Kao posledica puča nacistička Nemačka napala je Jugoslaviju u zoru 6. aprila, na Uskrs, strahovitim bombardovanjem Beograda.
Vojni prevrat 27. marta 1941. godine izvela je grupa visokih oficira Jugoslovenske vojske koju je predvodio brigadni general vojnog vazduhoplovstva Borivoje Mirković.
Pučisti su zbacili s vlasti tročlano kraljevsko namesništvo kneza Pavla Karađorđevića, dr Radenka Stankovića i dr Ive Perovića, kao i vladu Dragiše Cvetkovića i Vlatka Mačeka koja je 25. marta u Beču potpisala Protokol o pristupanju Kraljevine Jugoslavije Trojnom paktu.
Potom su vlast predali maloletnom kralju Petru II Karađorđeviću i osnovali Vladu sa komandantom vojnog vazduhoplovstva generalom Dušanom Simovićem na čelu, dok je za potpredsednika Vlade postavljen akademik Slobodan Jovanović, podseća RTV Vojvodine.
Pet i po meseci pre punoletstva, Petar II Karađorđević je preuzeo kraljevsku vlast i izdao proklamaciju da je vojska, svrgnuvši Namesništvo i vladu, "izvršila svoj zadatak prema kralju i otadžbini" i da je mandat za formiranje nove vlade poveren generalu Simoviću.
Tokom 27. marta, kraljeva proklamacija je nekoliko puta čitana na radiju, a u 10 časova putem radija "u ime svih vladika srpskih, sakupljenih na Svetom arhijerejskom Saboru" i u svoje ime, patrijarh srpski Gavrilo Dožić, blagoslovio je prevrat.
Čim se saznalo za puč, ulice je preplavila masa sveta, a istoriografi su zapisali da je "Beograd izgledao kao košnica pčela".
Narod uzvikivao parole: "Bolje rat, nego pakt" i "Bolje grob, nego rob"
Narod je pevao patriotske pesme i uzvikivao parole, među kojima i čuvene: "Bolje rat, nego pakt" i "Bolje grob, nego rob".
U ranim jutarnjim časovima jedna grupa demonstranata "polupala je nemačke biroe, polomila vrata i prozore i pocepala papire koji su se unutra nalazili".
Do deset sati, gradom su zalepršale jugoslovenske, engleske, francuske i američke zastave, a nemačka je spaljena.
Na čelo demonstracija stali su komunisti s parolama o savezu sa SSSR-om, a jedna zgrada na trgu Slavija iskićena je crvenim zastavama. U bivšoj SFRJ istoriografi su tvrdili da su prevrat marta 1941. izveli i demonstracije protiv Trojnog pakta predvodili komunisti.
Novija istoriografija nakon otvaranja nekih arhiva potvrđuje da je prevrat bio podstaknut iz krugova antinacističke opozicije u zemlji.
Veliki uticaj imale državne strukture i agentura Velike Britanije
Ispostavilo se da su na pučiste veliki uticaj imale državne strukture i agentura Velike Britanije, a u izvesnoj meri, posrednije i bivši Sovjetski Savez, što je manje ispitano, kaže istoričar Čedomir Antić.
Prema nekim tumačenjima, za britansku vladu puč je značio otvaranje novog fronta na kome će Hitler barem privremeno trošiti snagu, dok je Moskve želela da time odloži nemački napad na SSSR.
U organizaciji Instituta za savremenu istoriju i Doma Karađorđevića na 70-ogodišnjicu prevrata održana je rasprava domaćih istoričara.
Puč od 27. marta bio je prvi takav događaj u jugoslovenskoj državi, ali je po mestu gde je izveden i najvažniji, rekao je u raspravi tada Antić, podsetivši da je srpski narod zapadno od Srbije i u Srbiji podneo ogromne žrtve i da je nad njim izvršen genocid.
Pavlović: 27. mart prouzrokovao slom, a srpski narod je platio najveću cenu
Direktor Instituta Miodrag Pavlović je ukazao da martovski događaji izazivaju različita osećanja i tumačenja, od onih da je to veličanstvena revolucija, predvođena KPJ, do toga da je "akt nekoliko plaćenika u vojnom vrhu koji su za male pare učinili veliku nesreću narodu".
Ono što je izvesno, kako je kazao, to je da je 27. mart prouzrokovao direktan slom Kraljevine Jugoslavije zbog čega je srpski narod platio najveću cenu zato što je poveo veličanstvenu antifašističku borbu, jednu od tada najvećih u Evropi.
Iz martovskih događaja 1941. godine, smatra Pavlović, mogu se izvući pouke o odgovornosti elite, pre svega političke, da "više nikada ne dovode zemlju u bezizlaznu situaciju", da im nacionalni interesi uvek budu ispred stranih ili stranačkih i da se jedinstvom političkih faktora odgovara na izazove nacionalne krize i katastrofe.
Akademik Savićević: Britanci finansirali prevrat
Akademik Miroslav Savićević, saradnika Balkanološkog instituta SANU, u britanskim arhivama došao je do seta nepoznatih dokumenata o 27. martu, koji bacaju sasvim drugačije svetlo na ovaj značajan istorijski događaj.
"Srbi su ponovo pronašli svoju dušu", uzviknuo je ser Vinston Čerčil, 27. marta negde oko podneva, kada mu je poslanik Kembel javio da je puč definitivno uspeo.
To ushićenje Srbima neće dugo trajati. Već krajem te iste godine Siton Votson, britanski profesor univerziteta, reći će nešto drugo: "Mi smo smo ulazak Jugoslavije u rat platili pola miliona funti, pa ne dugujemo Srbima ništa", tvrdi akademik Svirčević.
Nešto docnije oglasiće se i Vilijam Donovan, američki general, obaveštajac, otac Centralne obaveštajne agencije (CIA), čovek koji će se januara 1941. godine naći u Beogradu i upoznati ključne pučiste: "Srbi se ne mogu pozivati na 27. mart 1941. godine jer smo mi tu revoluciju kupili", prenosi svoja saznanja srpski akademik.
Iz poverljivog pisma agenta SOE (uprava za specijalne operacije) Hjua Daltona Vinstonu Čerčilu Svirčević prenosi: "Otkako sam preuzeo SOE u Jugoslaviji potrošili smo najmanje 100.000 funti. Novac je uglavnom otišao na finansiranje Zemljoradničke stranke i ostale vidove podmićivanja."
"Stranke u Srbiji dobijale hiljade funti mesečno"
Danas postoji dovoljno nepobitnih dokaza i autentičnih dokumenata da su britanske tajne službe u Beogradu bile angažovane na pripremi i izvođenju puča. Tog dana, 27. marta, u britanskom poslanstvu slavljena je pobeda, uz puno šampanjca, uz povike "Uspeli smo", navodi akademik Svirčević.
Zemljoradnička stranka dobijala je 5.000 funti mesečno, neke dnevne novine, poput "Pravde", imale su 150.000 dinara mesečno, a neke druge uzimale su apanažu u naturi, odnosno u olovu bez koga je bio nezamisliv štamparski slog, tvrdi Svirčević.
Na listi su bili i Samostalna demokratska stranka Svetozara Pribićevića, Udruženje starih ratnika, Seljačka stranka Dragoljuba Jovanovića i Srpski kulturni klub, dodaje akademik.
Šifrovani telegram poslanika iz Beograda Kembela u London, 26. marta, govori o povezanosti diplomata i pučista: "Na moj zahtev, jutros mi je upriličen razgovor sa generalom Simovićem (komandantom Jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva).
Kako je ovaj oficir na čelu organizacije koja namerava da izvede državni udar… oni žele da odbace Pakt i sadašnju vladu. Oni znaju da ovo skoro izvesno znači rat i da više vole tu mogućnost nego nastavak sadašnjom linijom…"
Motiv Britanaca da režiraju ove događaje najbolje ilustruje savremenik predsednika vlade u Londonu Lidl Hart koji je napisao: "Čerčil je postao veliki samo zato što je umeo da za život jednog Engleza žrtvuje čitave narode, što je inače crvena nit britanske spoljne politike."
Na dlanu
_________________ Kad zaćutim, okrenem se i odem. To ne znači da si ti pobedio. To znači da više nisi vredan mog vremena. Čarls Bukovski
Tema posta:Re: Vremeplov | Poslato: 01 Apr 2013, 10:34
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43 Postovi: 6617
Миодраг Петровић Чкаља
Миодраг Петровић је рођен 1. априла 1924. године у Крушевцу. Био је четврто дете Чедомира и Христине - Тине Петровић. Судбина је хтела да се највећи комичар бивше Југославије роди 1. априла, на дан шале. Породица Петровић живела је у Балшићевој улици у Крушевцу. У родном граду завршио је гимназију, где је и почео да се бави глумом - у драмској секцији. У време Другог светског рата налазио се Културно-просветној екипи 47. дивизије НОВЈ. Након рата и демобилизације уписује студије ветерине у Београду. Наставља да се бави глумом у КУД „Иво Лола Рибар“. Године 1946. постаје члан Драмског студија Радио Београда, где и почиње његова популарност учествовањем у емисији „Весело вече“. Од 1951. до 1977. године био је члан Хумористичког позоришта у Београду. Глуми и у првој серији Телевизије Београд - „Сервисна станица“, од 1959. године. У тој серији се прославио тумачећи лик кувара Јордана. У позоришту, између осталог, игра у представи „Бог је умро узалуд“ (снимљен и филм) и антологијској комедији Драгутина Добричанина „Заједнички стан“ (касније је снимљена и ТВ верзија). Од 1976. године имао је статус слободног уметника. Остварио је велики број улога на филму и у ТВ серијама. Најбоље улоге остварио је у серијама "Сервисна станица" (1959), "Љубав на сеоски начин" (1970), "Камионџије" (1972), "Врућ ветар" (1980) и "Камионџије 2" (1983), као и у филмовима "Орлови рано лете" (1966), "Бог је умро узалуд" (1969), "Паја и Јаре" (1973), "Авантуре Боривоја Шурдиловића" (1980) и "Камионџије опет возе" (1984). Имао је успешну сарадњу са колегом Мијом Алексићем. Добитник је више награда: 1974. је добио Стеријину награду, 1977. Седмојулску награду, 1991. Нушићеву награду за животно дело, 1995. РТС-ову награду за животно дело, „Златног ћурана“ за животно дело на данима комедије у Јагодини... Чкаљин син Чедомир Петровић је глумац и редитељ. Последње године живота провео је тихо, повукавши се из јавног живота. Јавно се ангажовао 2000. године у предизборној кампањи демократских снага. Умро је 20. октобра 2003. године у Београду. У Крушевцу, у Балшићевој улици, пред Чкаљином кућом, 2005. године подигнут му је споменик. Некадашња улица Миланка Кушића, на Звездари у Београду, од новембра 2006. године зове се по Миодрагу Петровићу Чкаљи.
Надимак
Надимак Чкаља добио је као дете. Надимак му је дао школски друг Јефтић, јер је као дете био „сувоњав и штркљаст“.
sr.wikipedia.org
_________________ Mnogo je ljudi. redak je čovek..
Tema posta:Re: Vremeplov | Poslato: 06 Apr 2013, 12:34
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43 Postovi: 6617
Dan sećanja na stradanje biblioteke
Prilikom nemačkog bombardovanja Beograda, 6. aprila 1941, stradala je i Narodna biblioteka Srbije. Izgorelo je najmanje 300.000 knjiga, više od 1.000 srednjevekovnih spisa
Prilikom nemačkog bombardovanja Beograda, 6. aprila 1941, pored mnogobrojnih drugih objekata u Beogradu, stradala je i Narodna biblioteka Srbije.
Zgrada nacionalne biblioteke koja se tada nalazila na Kosančićevom vencu tokom bombardovanja potpuno je izgorela, pa se zbog toga taj datum posebno obeležava kao Dan sećanja na stradanje biblioteke u Drugom svetskom ratu.
Zapaljive bombe su na tu zgradu pale 6. aprila oko 16 časova, a u požaru koji je tinjao i danima potom, ali koji u opštem metežu niko nije gasio, izgorelo je najmanje 300.000 knjiga. Neprocenjivo kulturno blago srpskog naroda nestalo je tada u požaru, a pored knjižnog fonda od oko 300.000 naslova, izgorelo je i više od 1.000 srednjevekovnih rukopisnih knjiga, kao i originalni rukopisi, vladarske i druge povelje, najrazličitiji dokumenti svetovnog i crkvenog karaktera, značajne zbirke turskih rukopisa.Tom prilikom u požaru su nestale i stare štampane knjige (počev od 15. veka), među kojima su pojedine neprocenjive vrednosti, brojne mape, gravire, originalna muzička dela, takođe dragocena stara štampa i periodične publikacije.
Između ostalog, ona je čuvala i mnogobrojne biblioteke-ostavštine velikana srpske kulture i istorije, poput biblioteke Lukijana Mušickog, Vuka Karadžića, Đure Daničića, Pavela Šafarika…
Interesantno je da je 1. aprila 1941. godine, u strahu od verovatnog rata, bila primpremljena evakuacija dragocenih fondova. Bibliotečki fond je spakovan u 150 sanduka, rukopisi odvojeno u 38 sanduka, a stara periodika u 22 sanduka.
Odnekud, međutim, 3. aprila usledila je naredba ministra prosvete M. Trifunovića da se odustane od evakuacije uopšte ustanova te vrste. Otuda su, u skladu s nalogom, dragocenosti sklonjene u podrum.
Kamen temeljac nove zgrade Narodne biblioteke Srbije, na Svetosavskom platou, položen je 20. oktobra 1966, a preseljenje je počelo maja 1972. godine. Ona je 6. aprila 1973, na 32. godišnjicu stradanja u bombardovanju, svečano otvorena.
Dve godine kasnije poznati francuski književnik Andre Malro, koji je biblioteci poklonio rukopis svog dela "Glava opsidijana", u pismu koja je tada uputio Narodnoj biblioteci napisao je da je u njenoj sudbini video "sudbinu naroda kome su kultura i sloboda jedno".
Marlo je u tom pismu naveo da, "dok su se u najmračnijim časovima proteklog rata, posle Varšave, Roterdama i Denkerka, preostali narodi predavali Trećem rajhu, svoju sudbinu i svoju teritoriju, Beograd se, jednog prolećnog jutra 1941. godine, pobunio. Sa svim svojim narodom on je izabrao slobodu dok se ceo kontinent pokoravao".
Sve do 2002. godine 6. april je obeležavan kao Dan biblioteke, a od te godine to je 28. februar, datum kada je 1832. godine osnovana narodna biblioteka.
Sada je 28. februar i Nacionalni dan knjige.
Od 2002. godine je 6. april Dan sećanja na stradanje biblioteke u Drugom svetskom ratu.
I u toku Prvog svetskog rata, 1914. i 1915. godine, biblioteka je bila bombardovana, a u tom periodu čak je tri puta evakuisana. Tada je uništen deo knjižnog fonda, a radi spašavanja preostali fond je preseljavan na više mesta u Beogradu, Nišu, Kosovskoj Miktrovici i Sofiji.
Na Kosančćev venac Nacionalna biblioteka uselila se 1920. godine u zgradu u kojoj se prethodno nalazio jedan od poslovnih objekata poznatog industrijalca i filantropa Milana Vape.
Večernje novostu
_________________ Mnogo je ljudi. redak je čovek..
Tema posta:Re: Vremeplov | Poslato: 27 Apr 2013, 15:04
Administrator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58 Postovi: 10711
Obeležena godišnjica smrti Stepe Sepanovića
Polaganjem cveća i lovorovih venaca, danas je na čačanskom groblju obeležena 84. godišnjica smrti vojvode Stepe Stepanovića.
U ime Vlade Republike Srbije, venac na grob velikom vojskovođi položio je državni sakretar Ministarstva rada zapošlavanja i socijalne politike Negovan Stanković.
Prema njegovim rečima, retki su miljenici istorije, poput vojvode Stepe čiji je doprinos pobedi u balkanskim i Prvom svetskom ratu nemerljiv.
"Naše doba od nas traži dobro poznavanje nacionalne prošlosti, jer je ona temelj, objektivnog i ispravnog promišljanja sadašnjosti i izgradnje perpsektivne budućnosti " naveo je on.
Postizanje jačanja i svestranog napretka Srbije je način da se oduži istorijski i patriotski dug prema slavnim precima, istakao je Stankovic. Srbija poklanja, kako je rekao, veliku pažnju očuvanju sećanja na žrtve i učesnike ratova sa početka 20. veka, a to podrazumeva zaštitu vojnih memorijala, mesta stradanja i proučavanje nacionalne istorije.
Prema rečima direktora Međuopštinskog istorijskog iskustva u Čačku Lele Pavlović, Vojvoda Stepa je 47 godina služio otadžbini, od čge 11 u ratu.
"On je je jedan od dvojice Čačana, koji su dobili za života, ulicu u gradu, rekla je ona i naglasila da je kralj Aleksandar Karađorđevioć prisustvovao sahrani slavnog vojvode, sa kojim je prošao balkanska ratišta u borbi za oslobođenje i ujedinjenje.
Vence na grob proslavljenog vojskovođe, položili su predstavnici Minsitarstva odbrane i Vojske Srbije, načelnik Moravičkog okruga Darko Domanović, gradonačelnik Čačka Vojislav Ilić, kao i predstavnici brojnih nevladinih organizacija, opredlejenih za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova.
Komemorativnu svčanost, organuizovao je Odbora Vlade Srbije za negovanje tradicije oslobodalačkih ratova, u saradnji sa Minsitarstvom odbrane, Moravičkim upravnim okrugom i gradom Čackom.
Tema posta:Re: Vremeplov | Poslato: 30 Apr 2013, 21:40
Administrator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58 Postovi: 10711
Sindikati u Srbiji obeležavaju 110 godina postojanja
Navršava se 110 godina sindikalnog organizovanja u Srbiji. Sindikati oklevetani, njihov značaj se umanjuje. Jaki, organizovani i dinamični sindikati potrebniji nego ikada
Radnici SFRJ na prvomajskoj proslavi 1963. u Beogradu
Sindikalno organizovanje u Srbiji imalo je uspone i padove, menjalo ime i organizacione oblike, ali dve osnovne niti provlače se kroz 110 godina njegove istorije: sindikat je vodio borbu za ostvarenje radničkih prava i predstavljao snagu koja je označavana kao radnički pokret.
Demonstracije iz 1876. godine u Kragujevcu, poznate kao Crveni barjak, u kojima su učestvovali i radnici „Topolivnice“, uzimaju se kao početak borbe radničke klase u Srbiji.
- Sindikalna organizacija uvek je bila, manje ili više, sastavni deo političkog okvira vremena u kome je delovala. Tako je kroz istoriju, pored borbe za ekonomska i socijalna prava, često bila direktno uključena u političke borbe i obračune - kaže istoričar Momčilo Pavlović.
- Eksploatacije je uvek bilo i biće je, a sindikat je bio i ostao, uz sve političke uticaje i promene, zaštitnik i potpora radniku.
Prva radnička društva nastajala su u Srbiji s razvojem privrede i zanatstva. Njihovim objedinjavanjem nastao je Glavni radnički savez, dominantna sindikalna grupacija sve do 1918. i institucija koja predstavlja početak stvaranja i rada modernih sindikata u Srbiji. Savez je radio u sklopu Srpske socijaldemokratske stranke. Ona je inspirisala i vodila sve akcije sindikata koji joj je služio za ostvarenje političkih ciljeva.
KNJIGA ZA JUBILEJ
U susret jubileju - 110 godina od formiranja radničkog saveza Srbije (obeležava se kao Dan samostalnih sindikata) objavljena je i knjiga istoričara Momčila Pavlovića i Predraga Markovića, „Od radničkog saveza do saveza samostalnih sindikata Srbije 1903-2013“, koja na 400 strana donosi pregled rada sindikalnih organizacija u Srbiji, sa hronologijom štrajkova, protesta i radničke borbe. Uprkos mnogim pokušajima, sindikalni pokret u Jugoslaviji nije postigao željeno jedinstvo. Pluralizam sindikalnih organizacija, često međusobno zavađenih, slabio je i sindikalni pokret u ostvarivanju svojih akcija. Do jedinstva je došlo tek u posleratnoj socijalističkoj Jugoslaviji i Srbiji, kad je postojao samo jedan sindikat i jedna partija, da bi se devedesetih godina vratio politički i sindikalni pluralizam.
- Danas su sindikati oklevetani - kaže istoričar Predrag Marković. - Njihov značaj se stalno umanjuje. Njihove akcije se potcenjuju. U socijalizmu su im se podsmevali zato što su se bavili organizovanjem nabavki, drugarskih večeri i letovanja. U postsocijalizmu im se zamera što nisu isposlovali bolje uslove za radnike. Ni jedno ni drugo nije tačno. Zamislimo istoriju bez delovanja sindikata. Zamislimo kako bi izgledao život radnika u socijalizmu da nije bilo sindikalnog organizovanja, obrazovnih kurseva, kulturnog života, a pogotovo sindikalne brige o standardu. Ko danas ne bi išao u sindikalna letovališta po najlepšim mestima Jadrana?
Jaki, organizovani i dinamični sindikati danas su potrebniji nego ikada.
DRUGARSKE VEČERI Istraživanja sećanja na socijalizam pokazuju da su drugarske večeri i izleti nešto što radni ljudi iz tog vremena najradije pamte. Kakav bi tek bio položaj radnika danas da nije bilo sindikalne borbe za kolektivne ugovore, najnižu cenu rada, zaštitu ugroženih...? Sigurno ne bi bio bolji - kaže Marković.
- Svedoci smo surove eksploatacije, rada na crno, divljeg i primitivnog kapitalizma - kaže Pavlović. - Svaki rad na određeno, duži od šest meseci, treba prevesti na - neodređeno. Definisati minimalnu a realnu cenu rada. Pooštriti sankcije. Vratiti se na iskustva zaštitnog radničkog zakonodavstva, a da sindikati služe kao svestrana zaštita i potpora svih radnika. Ali i radnici moraju da se organizuju u ozbiljne i dinamične sindikate.
Ima li sindikat budućnost?
- Mi ne znamo šta je budućnost sindikata - kaže Marković.
- Tamni oblaci su se nadvili nad radničkim organizovanjem, baš kao i nad celokupnim životom i radom svih na svetu koji žive od svojih ruku i svoje pameti. Krupni kapital širom sveta teži da umanji radna prava, da iscedi što više može od radnih ljudi. Već decenijama se čini da se svet rada povlači pred svetom kapitala. Ishod ove borbe neizvestan je. Ali šta god da bude, jedno je jasno. Sindikati su u toj borbi bili na strani poniženih i uvređenih, na strani ljudi koji žive od svog rada, a ne od špekulacija i otimanja, na strani društvene pravde.
Tema posta:Re: Vremeplov | Poslato: 03 Maj 2013, 21:28
Administrator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58 Postovi: 10711
3. maja 1925. godine rođena je Olivera Marković
Olivera Marković
Olivera Marković (Beograd, 3. maj 1925 — Beograd, 2. jul 2011) je bila srpska glumica.
Pored pozorišta i filma, bavila se i pevanjem - naročito romansi. Igrala je u svim žanrovima. Prema anketi „Večernjih novosti“ nalazi se na petom mestu najvećih srpskih glumica 20. veka.
Biografija
Rođena je kao Olivera Đorđević. Imala je samo devet godina kada je u Niškoj Banji osnovala „pozorišnu grupu“ u kojoj je bila glavna glumica, rediteljka, autor tekstova i upravnica. Akademiju je upisala 1948. godine i studirala kod Mate Miloševića. Bila je član Beogradskog dramskog pozorišta od 1951. godine. Tokom karijere ostvarila je preko 150 uloga u pozorištu i snimila više od 50 filmova. Nagradu Narodnog pozorišta dobila je dva puta, za uloge Majka Hrabrost 1972. i Klara 1978. godine. Bila je i poznata pevačica, naročito ruskih romansi. Oliverin sin Goran Marković je filmski i pozorišni režiser. Njen prvi suprug i otac Gorana je glumac Rade Marković. Drugi suprug joj je takođe bio glumac Dušan Bulajić. Umrla je u Beogradu, 2. jula 2011. godine u 86. godini života. 1. oktobra 2011. održan je program posvećen Oliveri Marković u Narodnom pozorištu u Beogradu.
Filmografija:
Košarkaši (2005) (TV serija) Pad u raj (2004) Mali svet (2003) Kordon (2002) Mrtav 'ladan (2002) Glad (2002) Porodično blago (1998-2001) (TV serija, 6 nastavaka) Seljaci (2001) Ranjena zemlja (1999) Raskršće (1998) (omnibus, dio "Magija") Srećni ljudi (1994-1996) (TV serija, 22 nastavka) Otvorena vrata (1994-1995) (TV serija, 23 nastavka) To vlemma tou Odyssea (1995) Urnebesna tragedija (1995) Dvoboj za troje (1995) (TV film) Teatar u Srba (1995) (TV serija, 1 nastavak) Policajac sa petlovog brda (1994) (TV serija, 1 nastavak) Vukovar, jedna priča (1994) Dnevnik uvreda 1993 (1994) Biće bolje (1994) Đe, rekosmo, pođosmo (1994) (TV film) Bolje od bekstva (1993) Policajac sa Petlovog Brda (1993) (TV serija, 1 nastavak) Obračun u kazino kabareu (1993) Bulevar revolucije (1992) Velika frka (1992) Tito i ja (1992) Žikina ženidba (1992) Tesna koža 4 (1991) Bolji život (1987-1991) (TV serija, 33 nastavka) Zaboravljeni (1991) (TV serija, 2 nastavka) Video jela, zelen bor (1991) (TV film) Praznik u Sarajevu (1991) Ljubav je hleb sa devet kora (1990) (TV film) Gala korisnica: Atelje 212 kroz vekove (1990) (TV film) Balkan ekspres 2 (1989) (TV serija, 10 nastavaka) Sabirni centar (1989) Uroš blesavi (1989) Poslednji krug u Monci (1989) Bolji život (1989) Mister Dolar (1989) (TV film) Gospođa ministarka (1989) (TV film) Rođaci iz Lazina (1989) (TV serija) Sile u vazduhu (1989) (TV film) Balkan ekspres 2 (1988) Braća po materi (1988) El camino del sur (1988) Zaboravljeni (1988) Kako zasmejati gospodara (1988) (TV film) Bolji život: Novogodišnji special (1987) (TV film) Ivanov (1987) (TV film) Dogodilo se na današnji dan (1987) Već viđeno (1987) Boško miš i Boško čovek (1986) (TV film) Miss (1986) Obećana zemlja (1986) Razvod na određeno vreme (1986) Priče sa kraja hodnika (1986) (TV film) Učini to svojski (1985) (TV film) Šest dana juna (1985) I to ce proći (1985) U zatvoru (1985) Formula 1 (1984) (TV serija) Evo ti ga, mister Flips! (1984) (TV film) Supermarket (1984) (TV serija) Ubi ili poljubi (1984) (TV serija) Groznica ljubavi (1984) Osvajanje sreće (1983) (TV serija, 2 nastavka) Veliki transport (1983) Balkan ekspres (1983) Pereat (1983) (kratkometražni) Priče preko pune linije (1982) (TV serija, 1 nastavak) Kante ili kese (TV film) Moj tata na određeno vreme (1982) Živeti kao sav normalan svet (1982) Idemo dalje (1982) Piknik (1982) (kratkometražni) Počnimo život iz početka (1981) (TV film) Stari Beograd (1981) (TV film) 500 kada (1981) (TV film) Rad na određeno vreme (1980) Sedam plus sedam (1980) (TV serija, 1 nastavak) Majstori, majstori! (1980) Proleće života (1980) (TV film) Petrijin venac (1980) Čardak ni na nebu ni na zemlji (1978-1979) (TV serija, 9 nastavaka) Nacionalna klasa (1979) Sumnjivo lice (1979) (TV film) Poletarac (1979) (TV serija) Srećna porodica (1979) Mala terca (v) (TV film) Debeli 'lad (1978) (TV film) Porobdžije (1977) (TV serija, 5 nastavaka) Babino unuče (1977) (TV serija, 11 nastavaka) Čast mi je pozvati vas (1977) (TV serija, 1 nastavak) Hajdučka vremena (1977) Grlom u jagode (1976) (TV serija, 10 nastavaka) Murtalov slučaj (1976) (TV, kratkometražni) Velebitske saonice ili tri švalera i jedna devojka (1975) (TV film) Obraz uz obraz (1974) (TV serija, 1 nastavak) Pozorište u kući 2 (1974) (TV serija, 1 nastavak) Porodični orkestar (1974) (TV film) Poštenje (1974) (TV film) Opasni susreti (1973) (TV serija, 1 nastavak) Naše priredbe (1973) (TV serija, 1 nastavak) Žute fesvice (1973) (TV film) Neven (1973) (TV serija) Ženski razgovori (1972) (TV serija, 2 nastavka) Deveto čudo na istoku (1972) La betìa ovvero in amore per ogni gaudenza ci vuole sofferenza (1971) S vanglom u svet (1971) (TV serija) Nesalomivi (1971) (TV film) Operacija 30 slova (1971) (TV serija) Od svakog koga sam volela (1971) (mini TV serija) Mirina TV stupica (1970) (TV serija, 1 nastavak) Naši maniri (1970) (TV film) Krunisanje (1970) (TV film) Moja strana svijeta (1969) TV Bukvar (1968-1969) (TV serija, 12 nastavaka) Na dan požara (1969) (TV film) Golubovici (1969) (TV film) Bura (1969) (TV film) Nizvodno od sunca (1969) Podvala (1969) (TV film) Daleko je Australija (1969) (TV film) Sunce tuđeg neba (1968) Novi život (1968) (TV film) Pre istine (1968) Tako je ako vam se tako čini (1968) (TV film) Naše priredbe (1968) (mini TV serija) Probisvet (1967) (TV serija, 5 nastavaka) Krug dvojkom (1967) (TV serija, 6 nastavaka) Grajski biki (1967) Oh, divljino (1967) (TV film) Izvlačenje (1967) (TV film) Oči pune zvezda (1967) (TV film) Pozicioni rat ljubavnih generala (1967) (TV film) Zabavlja vas Mija Aleksić (1967) (TV serija) Bolnilčka soba (1965) (TV film) Kraj početka (1965) (TV film) Sova (1965) (TV film) Službeni položaj (1964) Pet večeri (1964) (TV film) Herrenpartie (1964) Put oko sveta (1964) Mali koncert za suze i gitaru (1964) (TV film) Radopolje (1963) Čovjek sa fotografije (1963) Sibirska Ledi Magbet (1963) Muškarci (1963) Kozara (1962) Dr (1962) Uzavreli grad (1961) Parče plavog neba (1961) Velika turneja (1961) Rat (1960) Diližansa snova (1960) Cveće i baloni (1960) (TV film) Drug predsednik centarfor (1960) Vlak bez voznog reda (1959) Tri Amorove strele (1959) (TV film) Samo ljudi (1957) Atomska bajka (1957) Poslednji kolosek (1956) Solaja (1955) Sumnjivo lice (1954) U planinama Jugoslavije (1946)
Tema posta:Re: Vremeplov | Poslato: 08 Maj 2013, 00:03
Administrator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58 Postovi: 10711
BIBLIOTEKA SANU OBELEŽILA SVOJ DAN OSNIVANJA
Idući u susret Danu Biblioteke Srpske akademije nauka i umetnosti koji se slavi 8. maja, danas je u okviru redovne tribine svečano obeležen ovaj datum besedom akademika Svetlane Velmar Janković posvećenoj književniku Svetoliku Rankoviću koji se rodio pre 150 godina
Otvarajući svečani skup kome su prisustvovali svi časnici SANU, upravnik Biblioteke i dopisni član SANU Miro Vuksanović je kazao da je proslavljanje dana početka ustanove kao što je Biblioteka overa tradicije, trajanja u vrednostima, u zanku epohe i njenih dometa. Podsetivši da je na sutrašnji dan 1842. godine osnovana ova ustanova, on je istakao da je to prilika da se podsetimo srpskih pisaca iz 19. veka koji su neopravdano bili skrajnuti.
Vuksanović je naveo da Biblioteka poseduje milion i 500.000 publikacija, da su dve trećine na stranim jezicima, da zaposleni i ostali koji učestvuju u radu Biblioteke znaju 30ak stranih jezika i da je Biblioteka mesto gde se na moderan način ukrštaju naučne i srodne informacije. On je dodao da se u Biblioteci SANU obrađuju i digitalizuju retki primerci i raritetna izdanja, među kojima su delovi Vukove biblioteke, Milankovićeve, Kišove, Marka Ristića, Ive Andrića...
Takođe, Vuksanović je istakao da je Biblioteka SANU od prošle godine uključena u sistem Virtuelne biblioteke Srbije i na taj način je ušla u elektronski katalog 159 srpskih biblioteka koji podržava ministarstvo kulture. Među uspesima kojih je bilo dosta u prethodnom periodu, upravnik je izdvojio da je Fond za naučni rad SANU omogućio da se razmena publikacija na 1000 adresa odvija bez smetnji i da je pokrenuto objavljivanje godišnjaka Biblioteke SANU u kome će biti objavljeni sve besede objavljene na njenim tribinama. Akademik Svetlana Velmar Janković u izuzetno obimnom eseju posvećenom liku i delu Svetolika Rankovića (1863-1899) iznela značajne, nove i veoma inspirativne ocene o njegovim najvažnijim romanima koje je objavio za života.
Prema njenom mišljenju, Ranković je morao biti upoznat sa delima ruskih klasika (Dostojevskog i Tolstoja) iako nije u svojim beleškama navodio ili analizirao njihova dela. Do zaključka da je od Dostojevskog preuzeo "unutrašnji monolog" Velmar Janković je došla podrobnom analizom romana "Gorski car" a u izvesnoj meri i u romanu "Seoska učiteljica" u kome je otkrila važnost lika seoskog učitelja Gojka koga je doživela kao bitnu ličnost zbog njegovih kvaliteta u odnosu na navodno glavnu junakinju Ljubicu o kojoj nema visoko mišljenje. Ona smatra da je učitelj Gojko jedan od značajnih junaka srpskog realističkog romana "zato što poznaje sebe, jer ume da gleda u sebe". Akademik je podsetila da je još Jovan Skerlić uporedio učitelja Gojka sa knezom Miškinom iz "Idiota" Dostojevskog.
Kao posebno interesantan momenat u romanu "Seoska učiteljica", ona je izdvojila da je on u književnom vidu najuspelije obradio temu smrti. "Zov smrti kao zov nestajanja i kao jedna od bitnih tema u ostvarenjima Rankovića očigledno je zahtevala od autora da prihvati i proceni značaj unutrašnjeg monologa, posebno zbog načina njegovih književnih iskazivanja", konstatovala je Velmar Janković. Ona je svoj esej zaključila pozivom budućim istraživačima da iznova iščitaju Rankovićeva dela jer smatra da je on nedovoljno ispitan i viđen na novi način, posebno kada se radi o mestu i ulozi unutrašnjeg monologa u srpskoj prozi 19. veka.
Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 130 gostiju
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
