Pogledaj neodgovorene postove
Pogledaj aktivne teme
Danas je 28 Mar 2024, 14:15


Autoru Poruka
lOOla
Post  Tema posta: Историја за V разред  |  Poslato: 13 Maj 2017, 21:08
Korisnikov avatar
Administrator
Administrator

Pridružio se: 06 Dec 2012, 21:05
Postovi: 1388

OffLine
Када дође јесен




Деметра је имала ћерку Персефону, коју је много волела. Та девојка је једног дана брала цвеће у долини Нисе, на обали океана. Тамо је из земље никао чудесан нарцис из чијег корена се развило стотину пупољака слатког миомириса. Када их задивљена Персефона убра, земља се отвори и из ње изађу кола која су вукла четири коња. На њима је био бог подземног света Хад који дограби уплакану девојку и одведе је са собом под земљу.


Slika
Отимање и повратак Персефоне



Богиња Деметра узалуд се распитивила за ћерку и тражила помоћ богова, али нико није желео да јој помогне. Тада се она преруши у старицу, сиђе на Земљу и поче да лута међу људима у потрази за својом изгубљеном ћерком. Њено одсуство и њен бол учинише да се све биљке осуше. Тада Зевс, преко свог гласника Хермеса, нареди Хаду да врати Персефону. Кад јој је враћена кћи, Деметра, сва срећна, учини да поново проклијају сви земаљски плодови. Судбина им је да се сваке јесени поново осуше кад Персефона, Зевсовом вољом, мора да се врати у Хадов подземни дом. Бог подземног света дао јој је пре него што је пустио, да би је бар мало везао за себе, зрно нара за које се у давна времена сматрало да има чудесну моћ.
Мит о Деметри често налазимо и у римској митологији где су промењена само имена: Деметра је Церера, а Персефона Прозерпина...



Slika
Деметра и Персефона, уручују први клас пшенице младом Триптолему,
кога су богови одабрали да људе научи земљорадњи


Vrh
lOOla
Post  Tema posta: Re: Историја за V разред  |  Poslato: 13 Maj 2017, 21:09
Korisnikov avatar
Administrator
Administrator

Pridružio se: 06 Dec 2012, 21:05
Postovi: 1388

OffLine
Лет Дедала и Икара



Дедал је у Атини био на гласу као вешт уметник и мајстор. Минос, моћни краљ Крита, га је позвао на своје острво и поверио му је важан посао: да сагради лавиринт у ком ће затворити Минотаура, човека са главом бика који се хранио људским месом. Дедал је отишао на Крит заједно са својим сином Икаром. Тамо је осмислио и саградио Лавиринт. То је била огромна палата која се састојала од много дворана, степеништа, пролаза, ходника, подрума итд. Био је тако лукаво направљен да ни сам Дедал није могао да нађе излаз. (Иначе, Дедалово име на грчком значи “лукав”.)


Slika


Када је после много година завршио Лавиринт, Дедал је желео да се врати у Атину. Краљ Минос га је одбио да би спречио да се истина о Лавиринту прочује и наредио да се Дедал и Икар затворе у Лавиринт. Дедал и Икар су знали да ће их чудовиште пронаћи и појести и да је готово немогуће пронаћи излаз. Пошто неке од одаја Лавиринта нису имале таваницу, Дедал је, посматрајући лет птица, дошао на идеју да направи крила помоћу којих би могли да побегну. Направио је оквир ког је обложио перјем птица и причврстио га воском. Изложио је свој план сину Икару и упозорио га да не лети ни превисоко, а ни ниско, јер, ако буде летео превисоко, Сунце ће отопити восак, а ако буде летео прениско, морска пена ће натопити крила и више неће моћи наставити са летом. Полетели су са једне узвишице и дуго су летели један поред другог, али је онда Икар осетио сигурност и срећу што лети и почео је да се успиње у висине. Топлота Сунца је била све јача и восак је почео да се топи. Крила су му убрзо спала са рамена и он је вриштећи пао у море, које га је заувек прогутало.


Slika


Дедал је дуго кружио изнад воде у нади да ће пронаћи сина. Кривио је себе и своју вештину за синовљеву смрт. Место где се Икар утопио прозвао је Икарија. Затим је тужан отичао на Сицилију, где је саградио храм у част бога Аполона и принео крила као жртву богу.



И данас се каже да ко високо лети ниско пада.


Vrh
lOOla
Post  Tema posta: Re: Историја за V разред  |  Poslato: 13 Maj 2017, 21:10
Korisnikov avatar
Administrator
Administrator

Pridružio se: 06 Dec 2012, 21:05
Postovi: 1388

OffLine
Александар Велики и поход на Индију



Александар III Велики(356-323п.н.е),познат и као Александар III Македонски, је био македонски краљ. Његова владавина траје од 336 године п.н.е. до 323 године п.н.е., а припадао је македонској династији Аргеада. Као македонски краљ освојио је велико Персијско царство и стигао до Индије. Међутим, после Александрове смрти у 33 години, његово велико царство се распало у ратовима његових наследника (генерала) који су се звали диадоси.




Slika

Рођен:356 год.п.н.е.

Место рођења: Пела(Античка Македонија)

Датум смрти: 323 год.п.н.е.

Место смрти: Вавилон

Титула: краљ Македоније




Александар је у својим походима био истрајан и упоран и то га је увек доводило до победа. Међутим, и у његовим походима било је потешкоћа. Индијски владар Пор дочекао га је код реке Хидасп с великом војском која је укључивала и 200 ратних слонова. Битка на реци Хидасп, 326 год.п.н.е. била је крвава. Слонови су набијали Македонце кљовама док су Македонци слонове терали бакљама. У пометњи која је настала слонови су газили и једне и друге. Иако му је то био први сусрет са таквим живитињама у рату, Александар је ипак победио и заробио Пора, којег је после ослободио и препустио му цивилну управу земље. Колико је далеко на исток доспео, није познато. Александар је намеравао да крене и даље на исток, али је војска почела да показује знаке могуће побуне. Сурова клима смањила је војни морал и Александар пристаје на повратак у Вавилон. Према легенди, када су војници одбили да га следе и одбацили оружје, Александар се затворио у свој шатор и почео да плаче.


Vrh
lOOla
Post  Tema posta: Re: Историја за V разред  |  Poslato: 13 Maj 2017, 21:13
Korisnikov avatar
Administrator
Administrator

Pridružio se: 06 Dec 2012, 21:05
Postovi: 1388

OffLine
Свакодневни живот у Старој Грчкој



Стара Грчка се простирала на територији обале средоземног мора где су Грци први пут пристигли око 2000. године пре н.е. Уместо једне државе, Грчка се делила на полисе, а сваки полис је имао своје државно уређење. Без обзира на то, сви становници Хеладе су живели слично.



Slika
Ћуп приказује слику жена које долазе по воду



Куће су биле саграђене од дрвета или опека, а врата су се отварала напоље. Имале су обично један, ретко два спрата. У кућама са више спратова је живело по неколико породица. У кућама није било много намештаја. Богати људи су украшавали зидове шареним плочицама и мозаицима. У кућама углавном није било купатила. Постојала су јавна купатила, нека и са топлом водом. Само су богати уживали у купању у кадама у кући, након чега су утрљавали мирисна уља у кожу. Богате породице имале су робове који су радили тешке послове на њивама, пољима, радионицама и у кући.



Slika
Жена која преде


Одећа Старих Грка се састојала из тунике која је, заправо, била велико парче правоугаоног платна и огртача. Причвршћивале су се чиодама и каишем око струка. Зими су се носиле тунике од вуне, лети од лана. Имућнији су носили тунике у боји, док су сиромашнији носили обичне беле. Женама су тунике морале да буду до чланака, а мушкарцима до колена. Углавном су ишли босоноги, али када су носили обућу, то су биле кожне сандале или чизме.



Slika
Амфора приказује како су се брале маслине.
По дрвету се ударало штаповима и одатле су опадале маслине.


Исхрана је била разноврсна. Јеле су се житарице, смокве, маслине и разне врсте рибе. Богатији су себи могли да приуште и месо ( свињетину и пилетину). Волели су да зачињавају храну. Пили су вино, у које су додавали још нешто како би му побољшали укус. Маслине су представљале важан део исхране, од њих су правили маслиново уље.

Мушкарци који нису били богати, или су служили у војсци или су се бавили земљорадњом, трговином или занатством. Женама је скоро све било забрањено и оне су само радиле кућне послове и бринуле о деци. Деца су, углавном, проводила време играјући се играчкама или неких друштвених игара. Богате жене су смеле да излазе само у пратњи робова или мушкараца.

Хелени су волели да иду у позориште, да гледају комедије и трагедије. Док су се кретали по трговима, волели су да посматрају борбе животиња и да се диве вештинама мађионичара. У слободно време су се играли друштвених игара које су се већином играле коцкицом.

Грчка цивилизација је по много чему била инспирација савременом друштву и још дан-данас успева да фасцинира историчаре својим односом према животу и доприносом култури, уметности и науци.


Vrh
lOOla
Post  Tema posta: Re: Историја за V разред  |  Poslato: 13 Maj 2017, 21:18
Korisnikov avatar
Administrator
Administrator

Pridružio se: 06 Dec 2012, 21:05
Postovi: 1388

OffLine
Термопилска битка



Slika



Ксеркс I, краљ Персије, се годинама припремао да поново ратује против Грчке. Тај рат је започео још његов отац Дарије Велики. Допремио је огромну војску и морнарицу у Малу Азију 484. године пне. Направио је мост од бродова да би прешао Хелеспонт тј. Дарданеле. Да би се одбранили од Персије, грчки градови–државе оснивају савез под водством Спарте, јер је она имала најбоље војнике у Грчкој. Спартански Краљ Леонида је знао да ће битка бити тешка и да су шансе за победу мале па је изабрао војнике који су већ имали унуке.Персијанци су били далеко бројнији од Грка. Због тога су Спартанци одабрали планински кланац Термопил (преведено са грчког „Топла вода“) као најпогоднији за одбрану, јер је био непогодан за Персијанце. Тај пролаз је био тако узак да се двоја бојна кола нису могла мимоићи. Са једне стране је била планина, а са друге море. У августу 480. год. пне 6000 Грка, од којих је 300 било Спартанаца, кренуло је у битку против персијске војске која је била 30 пута бројнија. Битка је трајала 3 дана.


Slika



Леонида и Спартанци




Slika



Леонида је био син Анаксандрида II, краља Спарте из краљевске линије Агијада. Имао је традиционално спартанско образовање. Пошто су му старија браћа, Клеомен и Доријеј умрла он је постао спартански краљ 490. год. пне. Пред саму битку Леонида је знао да не могу да победе многобројније Персијанце, па је 11. августа 480. пне отпустио све грчке војнике осим Спартанаца. Битка је била тешка и сурова. Када се смањио број бранилаца Термопилског кланца, остали су се повукли на брдашце у најужем делу пролаза. Прво су се борили копљима, када су она поломљена онда са кратким мачевима, што су иначе ретко радили. Иако су се Грци храбро борили и побили мноштво Персијанаца, Леонида је убијен. Спартанци су наставили борбу да одбране његово тело. Кад више нису имали мачева борили су се као звери, рукама и зубима. Остало је забележено да су их се Персијанци смртно плашили. Последње Спартанце су убили кишом стрела. Ниједан Спартанац није преживео ову битку, али су остали запамћени као најхрабрији јунаци на челу са неустрашивим краљем Леонидом.




ЗАНИМЉИВОСТИ



Дуго се причало да се од кише персијских стрела помрачило сунце.

Након битке израђена је плоча на којој је писало “путниче кад стигнеш, Спартанцима реци да падосмо верни њиховим законима”.

Данас на месту Термопилске битке постоји споменик Леониди који окружује 300 чемпреса у част 300 погинулих Спартанаца.



Slika


Vrh
lOOla
Post  Tema posta: Re: Историја за V разред  |  Poslato: 13 Maj 2017, 21:24
Korisnikov avatar
Administrator
Administrator

Pridružio se: 06 Dec 2012, 21:05
Postovi: 1388

OffLine
Пелопонески рат



Пелопонески рат (431-404.год пре н.е) се водио између водећих грчких полиса Атине и Спарте и њихових савезника: Атинског поморског савеза и Пелопонеског савеза.




Узрок пелопонеског рата


Моћни грчки полис Атина је низала победе, нарочито на мору. Спарти се није свидело Атинско освајање и одличила је да то заустави. Нетрпељивост између два народа завршила се ратом.



Slika




Најзначајнија битка и догађај Пелопонеског рата


Једна од најзначајнијих догађај овог рата била је Сицилијанска експедиција. Атињани су организовали поморски поход са намером да освоје Сицилију, не би ли на тај начин обезбедили снабдевање житом. Да би освојили острво морали су да поразе Пелопонески савез који је притекао у помоћ Сицилији. У тој бици Спарта је однела победу и задала јак ударац Атини.




Последице Пелопонеског рата

Завршетком Пелопонеског рата грчки полиси (Атина,Спарта,Теба……) су остали без војске, а без војске нема ни заштите. Били су лак плен другим освајачима и недуго затим су освојени од стране Македоније. Као победник изашао је Пелопонески Савез који је успео да порази Атински поморски савез и да уништи Атину.


Vrh
lOOla
Post  Tema posta: Re: Историја за V разред  |  Poslato: 13 Maj 2017, 21:30
Korisnikov avatar
Administrator
Administrator

Pridružio se: 06 Dec 2012, 21:05
Postovi: 1388

OffLine
Атина и Спарта



Slika



Спарту су основалу Дорци на Пелопонезу у области Лаконија. Настала је уједињјењем неколико сеоских заједница у 10. веку пре н. е. Временом постала је најмоћнији дорски полис. Спартанци су средином 6. века створили Пелопонески савез.



Подела друштва


Спартијати – аристократија која је управљала државом. Такође, они су чинили језгро спартанске војске о којој је спартанска држава посебно водила рачуна.
Перијеци – слободни људи који су служили у војсци, али нису учествовали у управљању државом.
Хелоти – државни робови који су радили на државним имањима спартијата. У рату су били слуге спартијатима, а слободу су могли стећи само одлуком народне скупштине.



Уређење Спарте


Уређење Спарте било је аристократско. На челу Спарте била су два краља – базилеуси којима су помагали веће стараца – герузија и петорица ефора.
Пунолетни спартијати учествовали су у раду народне скурштине.



Спартанско васпитање


О спартанском васпитању, строгости и методама ваститања антички писци су оставили многе белешке. Дечаци су васпитавани да буду срчани у борби, разборити па је и васпитање било вежба у послушности. Морали су да слушају заповести и побеђују у борби. Творац сраптанског васпитања био је Ликург.




АТИНА




Slika



Атину су основали Јонци на полуострву Антика. Становништво се претежно бавило земљорадњом и трговином.



Подела друштва


Еупатриди – аристократија, мањи део становништва
Демос – слободан народ већи део становништва који се бавио трговином и земљорадњом.
Робови – ратни заробљеници, сиромашни. Робови су било приватно власништво и нису имали слободу.



Државно уређење


Атином су владали краљеви – базилеуси
Архонти – деветорица људу који су водили државне послове
Ареопаг – чланови већа који су имали улогу у вођењу града

Солон је увео реформе у 6 в. пре н. е. којим је поправио положај сиромашних становника Атине, а богатији су учествовали у вођењу државних послова.

Клистен уводи даље реформе којим се ограничила подела међу становништвом полиса. Атињани су доносили одлуке договором па је после вишевековних сукоба са аристократијом и Клистенових реформи у Атини успостављена демократија.
ДЕМОКРАТИЈА је облик државног уредјења у којем власт припада демосу – народу. Народна скупштина је имала највишу власт и чинили су је пунолетни атински грађани.
Сви Атињани били су једнаки пред законом и могли су да учествују у управљању полисом.


Vrh
lOOla
Post  Tema posta: Re: Историја за V разред  |  Poslato: 13 Maj 2017, 21:35
Korisnikov avatar
Administrator
Administrator

Pridružio se: 06 Dec 2012, 21:05
Postovi: 1388

OffLine
Свакодневни живот – жене и деце у Старој Грчкој




Жене


Slika



Жене у старој Грчкој нису живеле потпуно слободним животом. Много тога било је под надзором њихових мужева, очева или браће, а улога у друштвеном или политичком животу углавном им је била ван домашаја. Већина жена није имала право да наслеђује имовину док је количина новца коју су смеле да поседују била ограничена. Девојчице би се удавале веома младе у тринаестој или четрнаестој години, а мужа који је најчешће био доста старији уместо ње је бирао отац. Основна сврха брака била је рађање деце, по могућству мушке, која би осигурала будућност породичном имену. Положај жене би се знатно поправљао пошто родила сина. Ипак, чини се да су неки бракови били веома срећни. Нађен је велик број надгробних плоча у спомен жена које су умрле на порођају са нежним речима које им упућују ожалошћени мужеви. Могуће је да су, иако им је закон пружао веома мало слободе, неке жене имале доста утицаја на оно што се дешавало у њиховим породицама. Сматрало се да свака Гркиња, па чак и она племенитог рода, треба да уме да преде и тка. Од жена у Грчкој се очекивало да буду код куће што је више могуће, да се брину о домаћинству и надгледају рад робова.



Деца


Slika



Будућност новорођенчета зависила је у потпуности од оца. Када би се беба родила, мајка ју је предавала оцу који би одлучио да ли ће оставити дете у животу или не. Уколико је беба била женско, слаба или породица једноставно није била у стању да је издржава, отац је често доносио одлуку да је не прими у кућу, односно да је остави да умре. Неке од тих напуштених беба спасавале су друге породице и одгајале их као робове. Међутим, уколико би новорођенче званично било примљено у породицу, и то десетог дана по рођењу, када би му било дато име, сви би се према њему опходили с пажњом и љубављу. Нађено је много играчака које сведоче о томе, а писци помињу разне игре као што су „ћораве баке“. У Атини, као и у већини грчких градова, дечаци су полазили у школу са седам година, а децојчице нису ишле у школу. Уместо тога остајале су код куће где су их мајке училе како да преду, ткају и воде домаћинство. Богатије девојке училе су да читају и пишу. Чим би навршила дванаест или тринаест година, деца су сматрана младим људима, те су своје играчке поклањала Аполону и Артемиди, како би обележила крај свог детињства.



Slika


Vrh
lOOla
Post  Tema posta: Re: Историја за V разред  |  Poslato: 13 Maj 2017, 21:39
Korisnikov avatar
Administrator
Administrator

Pridružio se: 06 Dec 2012, 21:05
Postovi: 1388

OffLine
Клеопатра




Slika




Као ћерка Птоломеја XII владара Египта, Клеопатра VII је била изданак династије Птоломеја коју је основао Птоломеј, један од заповедника у војсци Александра Великог. Римљани су подржавали монархе из династије Птоломеја, који су им заузврат чинили финансијске услуге. Клеопатрин отац улагао је огромно благо не би ли обезбедио римску потпору али то није спречило Клеопатрине старије сестре, Трифену и Беренису да кују завере против њега. Кад јој је 51. године пре нове ере умро отац Клеопатра је као најстарија преживела кћерка, наследила престо заједно са својим млађим братом. По традицији краљ и краљица били су у исти мах и брат и сестра, и муж и жена тако да се од Клеопатре очекивало да се уда за свог брата Птоломеја XIII. Он и његов први министар Потиније желели су да влада сам али га је 49.године пре нове ере Клеопатра развластила и отерала у прогонство. Године 48. пре нове ере када је римски војсковођа Јулије Цезар кренуо у поход на Египат Клеопатра се уплашила за живот. Постала је Цезарова љубавница јер се борила за голи опстанак.




Клеопатра и Цезар



Уз помоћ појачања која су му послата из Рима Јулије Цезар је поразио египатску војску на чијем је челу била друга Клеопатрина рођена сестра Арсиноја IV. За време тог похода Птоломеј XIII се удавио, у тешком златном оклопу није успео да се одржи на површини Нила. Клеопатра је сада могла да влада Египтом са својим најмлађим братом Птоломејом XIV. Цезар се већ вратио у Рим када је она донела на свет дечака коме је дала име Птоломеј Цезар, а звали су га Цезарион („мали Цезар“). Недуго потом под изговором да хоће да склопи споразум Клеопатра је посетила Рим. Уобичајена пракса у то време је била да се заробљеници приказују у тријумфалним поворкама, и тако је Клеопатра имала прилике да гледа своју сестру Арсиноју у Цезаровој победничкој поворци. Кад је Цезар убијен, Клеопатра се вратила у Египат. Постоји вероватноћа да је сама организовала убиство свог савладара Птоломеја XIV да би на његово место довела свог сина Цезариона (Птоломеја XV). У наредне три године Клеопатра је настојала да избегне сукоб око власти који је у Риму избио после Цезарове смрти. Поново је успоставила ред и вратила своју краљевину на пут просперитета, израставши у омиљену и предузимљиву владарку. Године 42. пре нове ере римским светом владала су два човека: војни заповедник Марко Антоније и Октавијан (будући цар Август). Они су поделили власт међу собом, а Антонију је припала област источног Средоземља. Антоније је позвао Клеопатру у Тарс (у данашњој Турској) и Клеопатра је још једном освојила освајача, засенивши Римљане својим држањем и лукавством.




Клеопатра и Марко Антоније



Slika



У Тарсу су Клеопатра и Антоније постали љубавници али страст ће тек у времену које долази надвисити политику. Није много времена прошло, а Антоније се вратио својој жени Фулвији, Римљанки која се у то време налазила у Грчкој пошто је Апенинско полуострво напустила после неуспеле побуне против Октавијана. Године 40. пре нове ере Фулвија је умрла, што је Антонију омогућило да поново склопи мир са Октавијаном тако што ће његову сестру Октавију узети за жену. Клеопатра је у међувремену родила близанце: дечака Александра Хелија (сунце) и девојчицу коју је назвала Клеопатра Селена (месец). Антоније се године 37. пре нове ере вратио у Египат, иако је и даље био у браку са Октавијом оженио се Клеопатром. У часу кад је кренуо у неуспели војни поход на Парћане она је чекала бебу коју ће назвати Птоломеј Филаделф. Наредни Антонијев ратни поход у Јерменију, донео му је успех. Његов победнички повратак у Египат био је пропраћен догађајем који је остао упамћен као „даривање Александрије“. Са златног престола Клеопатра и Антоније прогасили су себе за жива божанства, она ће бити Изида, а он Дионис/Озирис, а своју децу за владаре земаља које су у том часу биле под влашћу Рима. После тога Октавијану није било тешко да убеди римски сенат да обезбеди средства за општи рат против Клеопатре, која је очито намеравала да Риму наметне Египат као супарничку силу. После пораза који су јој Римљани нанели у бици код Акција, недалеко од Грчке обале, Клеопатра је побегла у Египат са 60 лађа натоварених благом, а за њом је пошао и Антоније. Под опсадом у Александрији Антоније је извршио самоубиство, а Клеопатра је вероватно свесна да је чека судбина главне звезде у Октавијановој победничкој поворци, такође одузела себи живот, верује се тако што је пустила да је уједе змија отровница скривена у кошари пуној смукова. Октавијан је услишио Клеопатрину последњу молбу да буде сахрањена заједно са Антонијем. Имала је 39. година. Њен најстарији син Цезарион је погубљен, али сматра се да да су осталој њеној деци животи поштеђени.


Vrh
lOOla
Post  Tema posta: Re: Историја за V разред  |  Poslato: 13 Maj 2017, 21:44
Korisnikov avatar
Administrator
Administrator

Pridružio se: 06 Dec 2012, 21:05
Postovi: 1388

OffLine
Пирамиде у Гизи




Ове величанствене грађевине налазе се на самом рубу Либијске пустиње, око 8 км југозападно од средишта Каира и вековима су скретале пажњу и подстицале знатижељу како обичних људи тако и истраживача. Настале су негде око 2650. и 2550. год пр. н. е. и припадале су фараонима Кеопсу, Кефрену и Микерину. Краљевом смрћу пирамида постаје његово место преласка на други свет. Сама гробница налазила се дубоко под земљом, била је правоуганог облика и називала се мастаба, која на арапском језику значи клупа. Краљичина гробница налазила се у самом средишту док је изнад ње направљено светилиште. Зидови просторија прекривени су хијероглифима и то су молитве и упутства о преласку на други свет, а такођер и први знаци писмености у Египту. Велике пирамиде окружене су мањим пирамидама и оне су припадале члановима краљевске породице и богатим поданицима.



Slika



Кеопсова или Велика пирамида
висока је око 150 м и свака страна пажљиво је орјентисана према странама света. Сматра се да је око 100000 људи градило ову грађевину пуних 20 година, а сваки камен висок је 2 м и до 5 м дуг. Блокови су вађени из каменоломана на левој обали Нила, а будући да се то могло радити само у време изливања Нила, у пролеће, сматра се да је за градњу требало 20 година. Пирамида се састоји од готово 2300 блокова а главни надзорник за изградњу био је Кеопсов нећак. Радови на пирамиди окончани су 2580. год. пр. н. е. Испред Кеопсове пирамиде налази се Сфинга висока 20 м и дуга 74 м и у њеном подножју налази се улаз у пирамиду. Кеопсову пирамиду окружују и мање пирамиде.
Кефренова пирамида је много мања од очеве, Кеопсове, пирамиде али и очуванија. Саграђена је од гранитних блокова црвене боје, док су јој подови бели.

Микериносова пирамида
изграђена је од гранита веома високог квалитета и много је мања од осталих. Погребни део украшен је мноштвом кипова и улаз јој је са северне стране.



Slika



Пирамиде у Гизи су једино сачувано чудо Старог света. Својевремено је пред овим грађевинама застао и Александар Македонски да би се дивио раду својих предака. Кеопсова пирамида била је највећа грађевина на свету 4000 год., све до 14. века када ју је надмашила Катедрала у Линколну.


Vrh
Prikaži postove u poslednjih:  Poređaj po  
Pogled za štampu

Ko je OnLine
Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 20 gostiju
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
Idi na:   


Obriši sve kolačiće boarda | Tim | Sva vremena su u UTC + 2 sata

Powered by phpBB® Forum Software © phpBB Group
DAJ Glass 2 template created by Dustin Baccetti
Prevod - www.CyberCom.rs
eXTReMe Tracker